Ojha, što volim kada neka tema tako živne
Pazi, nije mi namera da nekome menjam mišljenje - iz različitih mišljenja se rađaju konstruktivne diskusije.
Što se tiče poruka u priči - nisam mislio da priča treba da bude bilbord ili politički flajer pa da nešto propagira ili natura, ali cenim da iza svake priče mora stajati neka ideja zbog koje je čitavo pisanije i počelo. Znaš, ono - priča gradi jedan sistem pa ga na kraju izokrene na (ne)očekivani način. Ili se fabula upliće pa se rasplete. Ta ideja može biti i višeznačna, neodređena, ma može biti i motiv koji se ponavlja, ali zato daje priči kičmu, povod za postojanje. Ne znam šta si pisao, ali i ti si u priči "Pile" imao motiv pečenog pileta koje se stalno ponavlja, motiv koji priči daje ritam i (ne)određeno značenje, svrhu. Radio sam na faksu seminarski na temu onoga što Vinaver naziva slovenski "da capo al fine", priča bez kraja koja se ponavlja u nizu raznih povrata. Primer je priča koju je Vuk zabeležio, a zove se "Vampir - voda":
"Neki čovek zanoći u gradu čiji se car povampirio te su telali po ulicama vikali: koji se junak nameri da izbavi grad od vampira daće mu se pola carstva. Kad je bilo oko pola noći čovek ustane umije se vodom sa devet izvora odene u odelo od čohe nerezane opaše se sabljom sa dva sečiva pa pođe lutati po gradu. U tome sretne Arapina a ovaj kad ga vide poviče: Bogom brate neznana delijo daj mi jedno čudotvorno vlakno tvoga odela jer me vija ćosa pa se bojim uteći mu neću. Onaj mu čovek rado da što je tražio a Arapin mu kaže: kad ti bude do nevolje ti samo vikni:
"Arapče belo kapče
Zeleno žapče
Ćelavo vrapče."
a ja ću doleteti sa mojih sedamdeset i sedam hiljada Arapa.
Oni se tu ižljube i naš delija pođe dalje lutati i naiđe na jednu veliku kulu a u kuli Gvozden Čovek. Čim ga ovaj ugleda zakumi ga Bogom istinim: prinesi mi sablju sa dva sečiva očima jer sam obnevideo a vija me ćosa.
Čovek ovaj prinese sablju i Gvozden Čovek u onaj čas progleda zagrli se s njim i kaže ako ti bude do kakve nevolje a ti vikni:
"Gvozdenjak
Zmajski svlak
Pusti krak!"
a ja ću dojuriti sa mojih trideset i tri hiljade gvozdenjakah. Sad ovaj čovek stane misleći šta će činiti kad sretne ćosu. On skine svoje odelo pa čakšire obesi o mesec gunj o kumovu slamu kapu o zvezdu večernjaču a sam leže u blizini da vidi šta će biti. U to dođe ćosa i misleći da je to neki div proguta mesec i kumovu slamu i zvezdu večernjaču zajedno sa onim odelom ali mu od toga dođe teško te stade bljuvati, pa zvezdu večernjaču i kumovu slamu još i kojekako ali mesec nikako da izbljuje. U tome on klone i poče sam sa sobom govoriti: Da ko zna da mi zapali čalmu oko vrata odmah bi mi se oduzela snaga. Onaj čovek pričeka dok ćosa sasvim zaspi pa mu zapali čalmu, iz čalme izleti gusenica on gusenicu pridavi šakom iz gusenice izleti mrav on drž mrava iz mrava izleti lisica tako mala da se jedva videla.
On pozove svoje pobratime te drž ovamo te drž onamo te hoće biti te neće biti te ti lisicu uhvate i ubiju a ćosa u onaj čas umre.
Onaj mu čovek pritrči skine mu krunu koja je pod čalmom bila, i stane čekati jutro. Kad ujutru beli dan osvanu i sunce ogranu oni vampira opojaju i sahrane da se nikad nije više priviđao. Sad careva ćerka rado i veselo pođe za ovoga deliju i tako su u sreći i ljubavi oni živeli u toj carevini dugo vremena. Ali kad caru dođe da umre on pozva jednog ovčara i reče mu: ja se ne mogu rastati s dušom nego ti idi iza sedam mora i osam gora, a deveta najviša tu se popni na najvišu jelu i pogledaj jezeru u dubine. Tamo ćeš sagledati moju majku nego nemoj da te ljuta zmija ujede pa da si joj kazao šta rđavo ili dobro o meni. Ona će te odmah pitati: Jesi li video moga sina Vidoja, a ti odgovori: "Vidoje živi na Vidojevici, peče ribe na žeravici." Tada će se ona odobrovoljiti i pitaće te hoćeš li da se ženiš. Ti onda okreni se put jarkoga sunca i tri puta prekrsti sunce pa reci:
"Jarko sunce, pozdravio te jači od tebe!"
Tada će te moja mati pitati da mi se nije sin povampirio a ti reci kako jeste, onda će ti ona dati vampir-vode a ti brže meni. Nego pazi sinko e da ti Bog dao pa ti na vreme stigneš i meni dušu spaseš a sebi krunu. Onaj ovčar tako sve i učini i kad donese vampir-vodu on poškropi cara a car se rastavi s dušom te ti onoga ovčara postave za cara i živeo je sretno do svoga veka. Ali kad je tome ovčaru došlo da umire..."
Priča, narodna, a na prvi pogled nema neku očiglednu poentu, ima likove koji se pojavljuju a ne vrše nikakvu funkciju, ali je zapravo lepote te priče u tome što se taj motiv povampirenog vladara stalno ponavlja, i to tako može u beskonačno. Beskrajna priča, ali sa jednim stalnim i stabilnim motivom. Ima još primera za takve priče. Ali, toliko o ideji, ma koliko ona kao pojam bila maglovita i neodređena.
E sad, šta sam hteo da kažem? Mislim da i dobro pisanje spada u domen ukusa, odnosno, da je takođe teško odrediti šta je dobro pisanje. Ne mislim na to da li je neko pismen ili nije, tu je stvar već sasvim jasna, kao što ne govorim ni o rogobatnim ili pretencioznim poređenjima, klišeima i tim sranjima, ako ljuima bode oči ili je naprosto dosadno, onda je stvar jasna. Mada, različiti ljudi različito to određuju, a i u to spada i "ukus vremena". Mislim da recimo danas niko ne bi hteo da objavljuje i čita Pekića ili Selenića kad bi oni bili mladi pisci u pokušaju, jerbo bi mali broj ljudi hteo da čita takvo pisanje. Danas je po ukusu vremena da priča bude što konciznija, što jednostavnija i direktnija. Nemaju ljudi vremena da se bave meandarskim stilom koji ciklično filozofira oko svakog detalja. A dal i Pekić ili Selenić loše pišu? Meni ne, po mom drugaru, "Memoari Pere Bogalja" su dobri samo za potapanje kupusa. On voli "Konstantinovo raskršće" a meni se ta knjiga ama uopšte nije svidela. I onda ko je tu u pravu?
Zato, kao primer sam uzeo T-letača, NS zonu i Uljeza jer su primer priči koje su, meni barem, solidne. Stekao sam utisak kao da misliš da ih baš vatreno branim, a to nije stvar ovde, ne kujem ja ove priče u zvezde fantastike niti mislim da su remek dela. Uživao sam dok sam ih čitao i mada imaju i svoje loše strane i nisu mi izazvale poplavu endorfina u mozak, zaista ne mislim da su se izblamirale ili tako nešto. ne mislim da su patrljci. Čitao sam i gore priče od poznatijih pisaca u većim antologijama i zbirkama.
