Iskreno, od domaćih žanrovskih izdanja najviše su mi se sviđali omoti Kentaurovih. Nakon toga slede oni sa Bobanovih izdanja.
Polaris je po tom pitanju dno dna. Da sam slučaju neko sa strane i ne čitam SF-F-H, pa u ruke dobijem neko Živkovićevo izdanje, rekao bih: Ko cita ovaj šund, sa svemirskim brodovima i vanzemaljcima!?
Taj čovek, kao, populariše žanr, a na KORICAMA SOPSTVENE EDICIJE ga spušta na najniže grane. Da ne kažem da do sada - sem u Zaljubljenom Dradinu (izuzetak po svim kriterijumima) - nije u svoje knjige stavljao podatke o piscu.
Moj omiljeni Kenaturov omot je onaj za JA SAM LEGENDA. Odmah posle je 1984.
