Nisam čitao prozu C.J. Boxa, ali sam pogledao barem delimično dve serije koje su po njoj nastale.
JOE PICKETTa sam prvo pogledao, za sad samo prvu sezonu a pogledaću i drugu, a sada sam završio i prvu sezonu BIG SKY.
Kako sam već pomenuo na ovom mestu pišući o JOE PICKETTu, kada sam pogledao prvu epizodu BIG SKY osetio sam određenu odbojnost prema seriji. Prvo, režirao je Paul McGuigan, veliki majstor koji je svašta napravio na filmu ali na televiziji je zaista reformisao stvari prvim epizodama SHERLOCKa u Moffatovoj inkarnaciji.
Nisam očekivao da će BIG SKY biti neka munja, ali David E. Kelley i McGuigan na istom zadatku su obećavali. Ipak, sve je bilo nekako anahrono i networky, ambijent detektivske agencije sa sve Kelleyevom svastikom Deedee kojoj je udeljena uloga sekretarice je bio skoro pa nepodnošljiv, slučaj koji se dešava je udarao na neke rudimente suspensea koji kad ne generiše napetost, stvara odbojnost i meni je to proizveo.
Ipak, odlučio sam da pogledam celu seriju sada. Uprkos prvom utisku da je reč o seriji sa ženama detektivima namenjen nekoj laganoj popodnevnoj konzumaciji na kanalu Diva, upustio sam se u rizik, i on se delimično isplatio.
Prvo, u seriji ima dobrih glumaca, Kylie Bunbury i Katheryn Winnick su odlične kao privatne detektivke kad su u akciji i na terenu, malo manje u scenama u kancelariji gde je očuvana ta naivna atmosfera iz nekog starinskog romana. John Carroll Lynch je već zadužio televizijski krimić sjajnom serijom ONE DOLLAR, i on je naravno briljantan i ovde, kao i Brian Geraghty koji uspešno kanališe Shawna Hatosyja. Kako serija, odmiče, pridružuju joj se neke sjajne face kao recimo Ted Levine u savršenoj imitaciji Tanasija Uzunovića. Michelle Forbes koja je kao što znamo životno zadužila televizijski krimić i Michael Raymond James kog jako volim da vidim kolika god da je uloga.
Dakle, imamo odlične glumce i imamo još jednu jako zanimljivu stvar.
U dramaturgiji serije imamo zanimljivo rešenje da u prvoj sezoni detektivke vrlo brzo u osnovi odgonentnu o čemu se radi i ko su počinioci iako se radi o slučajevima gde bi potraga za osumnjičenima mogla biti ravna traženju igle u plastu sena.
U tom pogledu serija ne gubi mnogo vremena na stvaranje raskoraka između znanja gledalaca i znanja detektivki, što naravno ne znači da nema raznih peripetija dok se zločin ne reši.
Serija je malo rastresena na više strana, a to Boxov pristup ne trpi jer on je baš arhaičan pisac krimića u kom je svaki zločin nakićen, čak i kad je iznuđen potrebom da se uklone svedoci i sl. a prva sezona je bazirana na spoju dva romana iz Highway serijala, tako da oko polovine ili malo iza nje, kreće maltene druga serija, sa nekim repovima iz prve polovine, i rešavaju se uporedo dva slučaja koja nisu povezana i na kraju ne daju celinu što je čak protivno konvenciji žanra gde se obično dva naizgled nepovezana slučaja vezuju u jednu celinu.
Tako serija dobija jednu paradoksalnu dimenziju, imamo veoma konvencionalnu starinsku prozu adaptiranu u jednu entropičnu celinu, ali opet previše aljkavo po čemu se vidi da je ovo Kelleyev B-projekat.
Ipak, dobar je detalj da se Kelleyev ponajbolji čauš Jonathan Shapiro kog znamo sa GOLIATHa javlja kao scenarista i to se oseti, u nekim iznenađujuće ozbiljnim razmenama među junacima koji inače nisu baš neka preduboka pamet.
BIG SKY stoga nije baš sasvim krimić za domaćice, mada nije ni mnogo više od toga sve dok se ne dostigne puna radna temperatura sa heroinama koje nemaju šta da izgube i negativcima koji ne prezaju ni od čega.
Tako da ovo jeste krimić za one koji nisu neki veliki ljubitelji i poznavaoci, ali ne znači da ne može da zabavi i one koji jesu, naročito glumačkom podelom koja evocira uspomenu na neke bolje primere žanra.
