Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 2351597 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14350 on: 13-03-2022, 03:28:12 »
COUNT THE HOURS Dona Siegela je efikasna mešavina sudske drame i detektivskog filma, urađena u B-kapacitetima, na bazi scenarija koji nije izrazito inteligentan, ali je zato u Siegelovoj interpretaciji vrlo efikasno izveden i samim ne uspeva da nas iritira svojim problemima. Nažalost, milje je previše B a film nije žanrovski čist pa ne trpi to i likovi nisu dovoljno upečatljivi da Siegel izvuče iz svega ovoga nešto vrednije. U VERDICTu je svakako postigao mnogo više nego ovog puta.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14351 on: 14-03-2022, 23:44:03 »
Shawn Levy i Ryan Reynolds su se posle FREE GUY ponovo okupili na filmu THE ADAM PROJECT za Netflix i to je bio znak da su njih dvojica formirali pakt na duže staze. Nažalost, posle FREE GUY koji je imao sjajan humor i dizajn, izuzetne likove, dinamičan izraz u više pogleda, i bio svež uprkos tome što se bavi bajatim stvarima po definiciji, THE ADAM PROJECT je jedan tipičan pandemijski film snimljen za Netflix, izuzetno površan, zbrzan, sa malo detalja, bez puno glumaca i statista u kadru, pokrenut da ide od plot pointa do plot pointa bez mnogo supstance između.

Scenario je generic high concept film. I high concept je sjajan. Mali dečak, geek i loser, sreće sebe iz budućnosti kada je hunky pilot i njih dvojica se upuštaju u avanturu koja uključuje putovanje kroz vreme, borbu dobra protiv zla, rešavanje porodičnih trauma i sl.

Svi pričaju kako je ovo Amblin našeg vremena. I Levy je radio REAL STEEL za Amblin, a radio je i STRANGER THINGS koja je žestoko pod uticajem Amblina. Ali, ovo nije Amblin, nažalost. Naprosto odnosi su previše površni, i akcija je suviše generic iako korektna da bi se poredila sa nečim što su radili Spielberg, Zemeckis, Donner ili Dante.

U tom pogledu, filmu pored produkcione i pripovedačke produbljenosti, nedostaje i mašta. Deluje površno i deluje zbrzano. U svemu tome Ryan Reynolds vodi šou, klinac koji ga igra kao malog je odličan, Zoe Saldana i Mark Ruffalo su standardno jaka mesta u postavi i sve to vrca od harizme, i svakako je bolje od RED NOTICE u kom ta pandemijska zbrzanost zaista odnosi na danak. Ovo je ipak film, ali ne onoliko dobar koliko bi morao biti ako pretenduje da bude Netflixov tentpole.

Neko s lakom rukom bi ukalkulisao okolnosti i složio se da je Reynolds majstor koji i ovome daje klasu pa sa popustom mu dao * * *. Neko bi pak bio brutalan i rekao da je ovo daleko od proklamovanih Amblin ciljeva i dao mu * *. Ja ostajem negde na sredini sa * * 1/2.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14352 on: 15-03-2022, 17:53:47 »
Don Siegel i Clint Eastwood su snimili zajedno i pojedinačno neka od dela u kojima je film ozbiljno zalazio na polje umetnosti. Ipak THE BEGUILED je jedini film u kom su njih dvojica zapravo snimili nešto što formalno koketira sa artom.

THE BEGUILED je ekranizacija romana Thomasa Cullinana, i govori o vojniku Unije koji ranjen skončava u jednom južnjačkom internatu za devojčice i postepeno postaje integralni deo svake žene u njemu, na svoj način, u skladu sa godinama i dosadašnjim iskustvom. Njegova borba za život i pokušaj da ga ne izruče vojnicima Konfederacije, pretvara se u borbu pristunih žena raznih uzrasta sa privlačnošću koju osećaju za njega i imamo grupu junaka izmučenih strašću, usamljenošću, ratom i izolacijom.

THE BEGUILED se razlikuje od Siegelovih tipičnih filmova jer nema jasno žanrovsko određenje. Ovde ima elemenata svega, i vesterna na nivou epohe, i dekonstrukcije vesterna odnosno anti-vesterna kroz fokus na naličje rata i na junakinje kakve retko imaju protagonisam, i južnjačka melodrama o strasti i horor film o požudi koja se otima kontroli. U Siegelovom duhu, svi junaci imaju manje-više poremećen moralni kompas, i ovo je film u kome ni sa jednim junakom "per se" ne možemo da "jašemo", ali svakog od njih razumemo i vezuju nas za priču.

Siegel je veliki majstor i u ovom filmu pokazuje kako može da postigne precizan i efektan izraz u filmu koji ima jednu žanrovski višeznačnu priču. Kada sam ga prvi put gledao, film me je čak i zbunjivao tenzijom koju je gradio iako je naizgled u materijalu nije toliko bilo, ali na novo gledanje, ta majstorija mi postaje jasnija.

Clint Eastwood je jedini istinski bitan muški lik, jedini drugi je pokojni brat vlasnice internata koji se javlja samo u pričama i blic-flešbekovima ali se njegova senka nadvija. Ipak, ženski ansambl je briljantan i dodatno pojačava efektnost Eastwoodove igre. Ovo je period kada Eastwood u svom opusu istražuje erotske teme, bilo u PLAY MISTY FOR ME ili BREEZY i na neki način, THE BEGUILED je deo toga. Uprkos tome što ni Don Siegel ni Clint Eastwood nisu u klasičnom smislu deo Novog Holivuda, ovaj film nosi upravo taj duh u svom spoju američkog žanra, još američkijeg miljea i evropskog senzilibiliteta u pristupu.

Samim tim nije čudno da je rimejk ovog filma odnosno novu ekranizaciju romana radila baš Coppolina kćer kao jedna od ikona indie filma jer ovo svakako nema mnogo veze sa klasičnim Holivudom, iako je njegov deo u kadrovskom pogledu.

Siegel nas je zadužio remek-delima i uzorima u raznim filmovima, i žanrovima, pa evo i u ovom.

* * * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.868
Re: The Crippled Corner
« Reply #14353 on: 16-03-2022, 19:38:46 »
Ja sam THE BEGUILED gledao prvi put tek pre dve godine, za vreme pandemije, i bio sam šokiran kakvo je ovo remek-delo na toliko nivoa.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14354 on: 17-03-2022, 04:34:00 »
NIGHT UNTO NIGHT Dona Siegela je ekranizacija romana Philipa Wyliea koju je ovaj reditelj snimio za Warner Brothers u jednoj raskošnoj crno-beloj formi, sa Vivecom Lindfors koju je Warner Bros doveo iz Švedske da bude nova Greta Garbo ili Ingrid Bergman i svojim sporednjakom na plati Ronaldom Reaganom u glavnoj ulozi.

Viveca Lindfors je u vreme premijere ovog filma postati gospođa Siegel a Reagan će par decenija kasnije snimiti svoju poslednju rolu baš u Siegelovoj režiji, tako da bih rekao da su glavne zvezde ovog filma sam Siegel, Wyliejeva priča i fotografija J. Peverell Marleya koja ima u sebi nešto snažno grafičko a ima i funkciju jer je ovo priča u kojoj je sporedni lik slikar.

Reagan igra naučnika koji boluje od epilepsije i bliži se tragičnom ishodu bolesti. Lindfors igra duševno labilnu ženu koja ga zavoli i prihvata iako on tone u suicidalnost kako bolest odmiče.

Siegel i Marley to sve slikaju na najbolji mogući način, sa odličnim tracking shotovima i iznalaženjem načina kako da prikažu te promene svesti tokom napada bolesti glavnog junaka.

Film je čekao na premijeru dve godine i bio je promašaj. Lako mi je da zamislim da bi sa Cary Grantom i Ingrid Bergman bio klasik.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14355 on: 18-03-2022, 17:22:17 »
Lin-Manuel Miranda je jedan od najznačajnijih autora mjuzikla našeg doba i pre nekoliko godina je žestoko stupio na prostor filma. Sada je snimio i svoj rediteljski debi u kom je napravio kombinaciju filmske biografije i ekranizacije autobiografskog mjuzikla prerano preminulog autora Jonathana Larsona koji ne najpoznatiji po komadu RENT koji je pre nekoliko godina  dobio i ekranizaciju.

TICK, TICK...BOOM! je ove sezone izašao među prestige naslove i našao se među raznim nominacijama. I ako gledamo iz tog aspekta, ta procena je skroz nerealna. Mjuzikli kao vrhovni žanr klasičnog Holivuda nikada nije zamro, uprkos padu interesovanja publike. Otud, studiji ih danas prave kao jednu muzejsku formu, drže ih u životu u toj niši prestige filmova.

TICK, TICK...BOOM! u pogledu teme svakako može da bude prestige picture. Jonathan Larson je bitna ličnost. Ali Mirandin rediteljski postupak nije dovoljno zreo, mada nije bez talenta. Garfieldova rola je efektna i urađena s mnogo truda ali nije to sad nešto za neka velika priznanja.

Miranda nije uspeo da napravi koherentan ključ stilizacije, film pokazuje mjuzikl kao izvedbu, ali i junaci u nekim scenama zapevaju, nekad u realističkim, nekad u oniričkim situacijama. Ima tu i estetike video spota. Rečju, ima svega, i film je prijatan za gledanje, ali po dometu, i veštini, prosto ne dobacuje do tog statusa koji je potreban da se nešto smatra prestige pictureom.

Međutim, da je ovaj film tretiran u skladu sa svojim dometom - odnosno kao jedan usputni projekat pravljen za repertoar bez pretenzija, mogao bi se smatrati mnogo većim uspehom. Podela nije za oskara ali Andrew Garfield, Alexandra Shipp i Vanessa Hudgens jesu dobri i voleo bih da ih gledam opet u mjuziklu no ovaj film nije na bilo kom nivou prekretnica njihovih karijera i života.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14356 on: 18-03-2022, 17:31:01 »
Amelia Ulman snimila je kamernu niskobudžetnu komediju EL PLANETA koja svojim duhom evocira uspomenu na filmove Lene Dunham, a pošto je španski film i na Almodovara, mada više po miljeu, nego po stilu.

Priča govori o majci i kćeri koje maltene crnotalasovski životare u post-recesionoj Španiji, baveći se sitnim prevarama i sanjajući o banalnim mas-medijskim zadovoljstima.

Film ne iskoračuje mnogo iz te "male" priče, ali je sav tako mali i kameran da mu to odgovara.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14357 on: 18-03-2022, 18:04:59 »
LES OLYMPIADES Jacquesa Audiarda baziran je na prozi Adriane Tomine i nekoliko njenih kratkih priča.

Da sam imao priliku da ga pogledam prošle godine, "na vreme", kada je izašao u Kanu svakako bi se našao na listi najboljih filmova godine, možda i na njenom samom vrhu. Audiard se odmiče od onoga čime se bavio najčešće a to su kriminalističke melodrame, u kojima varira doza krimića, ljubavne priče i ekscentričnosti.

Ovo je ljubavni film u tradicionalnom smislu te reči, smešten u okolnosti savremenog Pariza, emigrantskih zajednica, dejting aplikacija, neprestane potrage za uživanjem, gig-ekonomije, krize javnog sektora i svega onoga što čini ovaj trenutak.

Film govori o četiri junaka različitih polova, čiji se životi ljubavno i erotski ukrštaju, prepliću i razvijaju.

Audiard snima film crno-belo, sa samo jednom scenom u koloru, a pet lik u ovoj priči je sam Pariz kao prostor kojim se kreću ovi junaci, u kome žive i klizaju iz odnosa u odnos.

Audiardu scene strasti na filmu nisu strane, i ovde ih izvodi sa dozom spontanosti, humora i vatrenosti, tako lagano i komotno da se na kraju pomalo i zaboravi erotska dimenzija ovog filma koja itekako postoji. Ovo nije onaj klasični francuski art film u kom se dugo čeka da se desi neki seks i trpi dug filozovski razgovor. Ovde se seks dešava često ali se ni ne primeti jer je integrisan u priču i same odnos među junacima.

Audiard ima puno velkih filmova u svojoj karijeri, a ovaj spada među njih, iako je i on sam prošao nekako lagano kroz Kan, bez velikih nagrada, na putu da se nađe na listi najboljih učesnika koji nisu pobedili. Ipak, nemam nikakvu sumnju da će ovaj film itekako steći prestiž jer je neodoljiv.

* * * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14358 on: 18-03-2022, 18:12:13 »
CRYPTOZOO Dasha Shawa je američki indie animirani film namenjen odraslima, i govori o grupi lovaca na čudna i veoma retka bića. Zaplet zvuči kao da bismo ga maltene mogli videti u mejnstrim filmu, ali animacija je na liniji američkog underground stripa, sa obiljem referenci iz slikarstva ali i karikaturalnom figuracijom i često grotesknim izgledom junaka. Nisam tipična ciljna grupa za ovakav film, ali verujem da je mnogo efektniji onima koji jesu.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14359 on: 18-03-2022, 18:49:28 »
Mark Neveldine je po svemu sudeći bio manje talentovani deo dueta koji je snimio CRANKove. Za razliku od Briana Taylora koji je nastavio ulaznom putanjom i snimio genijalnu seriju HAPPY po Grantu Morrisonu, Neveldine je stagnirao, snimio slab horor VATICAN TAPES a novi film PANAMA snimao je za četrnaest pandemijskih snimajućih dana u Portoriku.

Za razliku od drugih reditelja koji snimaju tzv. geezer teasere u Portoriku, Neveldine ima ozbiljnu reputaciju koja čini da sada u intervjuima on sebe pomalo pravda i "pere" za PANAMU kroz priču o broju snimajućih dana.

Ono što je u filmu PANAMA zaista loše, i to nedopustivo jeste dizajn zvuka i skor. I za to nema opravdanja jer to je posao koji se mogao dobro uraditi i tokom pandemije. Dizajn zvuka uvek i jeste bio ono po čemu se B-film razlikovao od blokbastera, ali odavno se taj šuplji zvuk B-produkcije izgubio i maltene bi neki Tarantino morao da ga evocira. Ovde nažalost ne dobijamo throwback zvuk već prosto loš, prazan zvučni zapis koji je opterećen užasnim skorom sačinjenim od stock numera.

Stock numere ne moraju nužno biti loše. Štaviše mogu biti i jako dobre, samo eto nisu krojene za delo u kom se koriste. Ovde su međutim uzete neke melodije koje možda i nisu stock ali tako zvuče i onda su potpuno pogrešno postavljene.

Umesto da ton pokrije neke deficite filma on ih u slučaju PANAME dodatno pojačava.

Cole Hauser igra plaćenika kog CIA šalje u Panamu 1989. da obavi neki dil sa nikaragvanskim Contrasima. Mel Gibson igra njegovog šefa i mentora koji ga dole šalje.

Cole Hauser igra glavnu ulogu, dok se Mel pojavljuje na ekranu na početku i na kraju, ali je njegov duh prisutan kroz voiceover sve vreme pa je protagonističniji u svesti gledalaca nego što je realno na ekranu.

Uspeh serije YELLOWSTONE učinio je Colea Hausera većom zvezdom nego što je ikada bio i uprkos tome što nikada nije ima snage da bude samostalni leading man, postao je jedan od onih glumaca koji može da odigra veći deo filma ili serije dok god ima neka veća zvezda da postavi ton. I ovde to radi Mel Gibson, njegov mentor koji mu je dao starring vehicle PAPARAZZI.

Neveldine se razlikuje od tipičnih DTV i geezer teaser reditelja po tome što nije priučeni kaskader već ima nešto iza sebe te je evidentan njegov pokušaj da bude domišljat i nekako podigne na viši nivo ovu akciju zbudženu za 14 dana. Neveldine ubacuje humorističke detalje, uvek ima neke golotinje kada nema šta drugo zanimljivo da se vidi u kadru, a Cole Hauser i Mel Gibson kad se pojavi su potpuno posvećeni zadatku.

Neveldineov trud, dve glavne zvezde i taj throwback element da se sve dešava u epohi - na kojoj se ne insistira mnogo ali je zanimljiv detalj, čine da PANAMA bude atipičan geezer teaser jer se svi u ekipi trude.

Dodavanje obnaženih žena sve gura kao teritoriji erotskog trilera devedesetih - premda ovo nije erotski triler - i ima jednu zdravu exploitation crtu.

Neveldine i Hauser nose celu stvar sa Melovom podrškom. Nisu imali mnogo repromaterijala ali su napravili film koji je pitak i zanimljiv, naročito kad se svi činioci imaju u vidu.

Kad je reč o Hauserovim mentorima, Gibsonu je ovo svakako pad s konja na magarca, ali Wingsu ovo nije ništa čudno, naprosto ovakav projekat bi smatrao svojim comebackom.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Dzimi Gitara

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.091
Re: The Crippled Corner
« Reply #14360 on: 18-03-2022, 20:12:48 »
LES OLYMPIADES Jacquesa Audiarda baziran je na prozi Adriane Tomine i nekoliko njenih kratkih priča.


Ovde samo mala ispravka. Adrijan Tomine je muško, amerčki strip-autor i Njujorkerov ilustrator, a film je, koliko vidim, baziran na nekoliko njegovih stripova.
Usput, Komiko ga je objavio na srpskom (strip Nedostaci, tj. Shortcomings)
Kamenje iz džepova http://kamenje.blogspot.com/

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14361 on: 18-03-2022, 23:45:40 »
Hvala za tip!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14362 on: 20-03-2022, 18:07:35 »
Stricto sensu, DEEP WATER je prvi erotski triler za Disney od nespeha filma COLOR OF NIGHT od pre skoro trideset godina, kada je Bruce Willis trebalo da dobije svoj BASIC INSTINCT i kapitalizuje popularnost žanra koji je Lyne uspostavio. Ipak, imajući u vidu da je Disney u međuvremenu kupio Miramax ne možemo reći da nisu imali erotski triler, i na ekranu i u stvanosti sa čovekom kao što je Weinstein.
U 2022. godini, DEEP WATER je izašao u periodu kada filmovi za odrasle (i to ne u smislu adult već grown up) dobijaju jako malo prostora u bioskopima i to mahom kao prestige pictures što Lyneov povratnički film definitivno nije. S druge strane, erotski aspekt ovog trilera je izveden taktično i nije nešto što se danas ne može prikazati na ekranu. DEEP WATER je daleko od nečega bombastičnog čime se recimo bavio Verhoeven.
Ipak, reklo bi se da je erotski triler izgubio potenciju (pun intended) kada je seks postao mnogo dostupniji u raznim mejnstrim formama, a poslednji ekser na koji se mogao okačiti u ostavi izumrlih žanrova ukucala mu je televizija koja se tim temama okrenula u svojoj Peak eri.
Lyne kao utemeljitelj žanra na početku devete decenije ipak pokazuje pre svega da i dalje ume da snimi film koji deluje kao delo nekog našeg savremenika. Njegovi najbliži saradnici bili su snimatelji, i obojica ključnih direktora fotografije su mu se umirovili, pa ipak i sa novim kolegom on pravi film koji istovremeno izgleda moderno ali nosi i nešto od atmosfere njegovih klasika iz osamdesetih.
Osnovna vrlina Lyneovog filma u odnosu na ranije ekranizacije jeste to što je priča jasna i mnogo bolje razumemo o čemu se radi i u njoj i među likovima, a opet ne ulazi se u neko diktiranje motiva publici sa jeftinijim kartama. Ni Lyne kao ni njegovi prethodnici doduše ne uspeva da sasvim razreši pitanje odnosa prema ubistvima, odnosno da li su ona tema filma ili su samo ilustracija odnosa, ali sam sklop događaja na kraju ipak odgovori i na to pitanje.
Ben Affleck je imao uspeha sa filmom GONE GIRL Davida Finchera po romanu Gillian Flynn u kom se osećalo da je nastao po nekim Lyneovim mustrama, ali očigledno je da DEEP WATER nije mogao da se nada takvoj sudbini jer ipak govori o mnogo pitomijim likovima i nema junaka koji je kriminalni genije i troši svoju zavidnu energiju na maltretiranje jednog pojedinca. Dakle, čak i u domenu sličnog savremenog filma, DEEP WATER je bio previše grown up.
Ipak, iako solidan film DEEP WATER je daleko od naslova kao što je recimo ELLE Paula Verhoevena, poslednjeg remek-dela ovog žanra. Ali isto tako možda bi van SAD imao nekog uspeha u bioskopima, kada se na tim tržištima popularnost američkog filma ne bi diktirala rezultatima američkog box-officea.
Zach Helm i Sam Levinson su kad je reč o pripovedanju uradili solidan posao. Razjasnili su sve što treba a nisu ušli u neku vulgarnu i detaljnu banalizaciju odnosa već su glavne junake i njihovu vezu učinili koliko-toliko ideativnim. Levinsonovog strukturalnog pečata u ovom scenariju nema ali na ekranu možemo videti Jacoba Elordija, glumca iz njegove serije EUPHORIA pa se može reći da je ostvario uticaj na dešavanja. Svakako da Levinson kao Gaspar Noe svoje generacije ima šta da donese ovoj vrsti žanrovskog dijaloga.
Lyne je veoma star reditelj koji je snimio moderan film. Ali sve oko DEEP WATERa, počev od zvezda koje su tokom snimanja na starinski način postale protagonisti tabloida, vuče na neka vremena koja su prošla jer današnjim bioskopima više vladaju IPjevi nego glumci.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14363 on: 24-03-2022, 14:11:32 »
Ako je COVER Billa Dukea bio neobičan, onda je CREATED EQUAL još bizarniji, mada ukupno uzev možda i bolji film u njegovoj "religioznoj" fazi. Naime, CREATED EQUAL se direktno bavi crkvenom temom, ali na toliko čudan način, da sad već nisam siguran ko stoji iza njega, osim što je prilično očigledno da nije deo mejnstrima.

Ovo deluje kao neki od verskih ili alt.right filmova po produkciji, mada je dosta solidno izveden, po nivou blisko pristojno izvedenom televizijskom filmu. Međutim, sam sadržaj je čudan i lako mogu da zamislim da ovako nešto može privući publiku koja je glupa ali voli da veruje da je pametna.

Premisa filma je stupidna ali smrtno ozbiljno izvedena. Glavna junakinja je mlada časna sestra koja odlučuje da tuži Rimokatoličku crkvu jer ona kao žena ne može da bude sveštenik. Slučaj završava na sudu i mladi raspusni advokat kome firma uvali taj slučaj, postepeno počinje da veruje u to da se može dokazati kako Rimokatolička crkva vrši diskriminaciju po osnovu pola, a i roda.

I onda se tu odvija slučaj gde su katolički velikodostojnici prikazani kao mudri ljudi odani svojoj doktrini, pritisak na junakinju vrši verski fanatik i manijak koji zaista nema veze sa crkovom, a advokat u maniru klasične američke pravne sudske drame kao preduzimljivi branilac koji je pronikao u suštinu zakona i želi da se izbori za pravdu.

Bill Duke sve ovo radi propulzivno, sa glumcima bez neke jake karijere iza sebe, sa Lou Diamond Philipsom u ulozi Monsinjora koji je pravni zastupnik Vatikana, i film je neobično pitak i dinamičan, ako imamo u vidu njegov karakter. Duke se dobro snalazi u obilju dijaloških scena, koje nose povremeno dozu naivnosti i dociranja, ali je pilula zašećerena dovoljno da se ipak lako podnese.

Međutim, sama suština ovog filma i njegov smisao mi izmiču. Film ima tu čudnu human rights dimenziju, ali nije anti-crkveni, čak naprotiv upravo ima atmosferu tog jevanđelističkog filma. Isto tako način tretmana teme, a to je pokušaj da se kroz sistem pravne države otvara unutarcrkveno pitanje je naivan i intelektualno pa i u pogledu uverljivosti.

Zanat uložen u ovaj film je na mnogo većem nivou od zamisli oko koje je baziran, a ciljevi cele produkcije su krajnje mutni. Pa ipak, koga zanima ovako nešto, kao fenomen ili tema, svakako treba da vidi.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14364 on: 26-03-2022, 02:38:36 »
D.J. Caruso se vraća klaustrofobičnom trileru koji doduše nije nikada radio u ovako hardkor formi, u realizaciji Black List scenarija Melanie Toast koji je svojevremeno kupio New Line da ga režija Jason Bateman u produkciji Dallasa Sonniera. To se na kraju nije desilo i Dallas ga je producirao sam i pušten je na striming sajta Daily Wire a internacionalno ga prodaje Voltage Pictures.

Glavnu ulogu igra kćer Andie MacDowell, Rainey Qualley, manje poznata od svoje sestre koja je imala veliki uspeh u seriji MAID ali dosta solidna u roli nekadašnje narkomanke koja sada pokušava da spase sebe i kćer od supruga izbezumljenog džankija.

Vincent Gallo igra muževljevog prijatelja, takođe džankija i zlostavljača dece sa kojim se junakinja sukobljava i bori za opstanak. On je otišao u neku neobičnu MAGA fazu a Daily Wire je uspeo da ga vrati na ekran posle duge pauze, mada na kraju krajeva paradoksalno nema veliki screentime u punom protagonizmu iako je kao pretnja prisutan sve vreme.

D.J. Caruso je poznat kao slick reditelj. I to se vidi i ovde. U određenom smislu zarad izgleda filma i produkcione doteranosti rekao bih da je žrtvovana radnja. Naprosto u filmu se ne desi mnogo toga, ali ono što se desi dobro izgleda.

Film nosi konvencionalnu dramaturgiju sa određenom esencijalizacijom negativnih likova koji su prosto zli, degenerisani i poremećeni u svakom smislu. I donosi jednu dozu konzervativnog osećaja da se junakinja vrati pravim vrednostima i samim tim je sreća prati. To jeste malo on the nose, ali ne bitno više nego u starinskom exploitationu. Drugo film je starozavetno nasilan i pun atmosfere besa i osvete pa samim tim ne ide u neku milost verskog filma.

SHUT IN je solidan klaustrofobični indie triler u kom nema mnogo grešaka ali se ni ne pokušava nešto naročito zanimljivo.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14365 on: 27-03-2022, 01:26:20 »
EINER VON UNS BEIDEN je ekranizacija romana Horsta Bosetzkog u kojoj Wolfgang Petersen pravi zanimljiv društveno kritički psihološki triler. Glavni junak mladi besposleni student koji otkriva da je njegov profesor plagirao američki naučni rad u svom delu i kreće da ga ucenjuje čime pokreće seriju tragičnih događaja koji će ilustrovati odnose moći, društvenu hijerarhiju i klasnu borbu za opstanak.

Petersenov film je više na liniji političkog filma nego bioskopskog spektakla ali pokreti kamere koje za Petersena izvodi Charly Steinberger na tragu Josta Vacanoa, pokazuju da je u izvedbi ovog reditelja veliki ekran uvek iskorišćen.

Juergen Prochnow u glavnoj ulozi nosi film i daje mu harizmu, a pre svega energiju mladog luzera.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14366 on: 27-03-2022, 21:29:06 »
LJUČ Marka Sopića je film nastao u krajnje teškim okolnostima i u sebi auru onih filmova iz sedamdesetih tokom čijih snimanja umre glavni glumac, bankrotira producent ili otpuste reditelja a onda ipak nekako stigne pred publiku.

Tako ovde imamo priču koja sasvim sigurno nije sva snimljena, ima neke neverovatno rupe koje prosto po mnogo čemu odudaraju od onoga što smo imali priliku da vidimo i načina kako je sve do tada prezentirano, a i to što je snimano izvedeno je u uslovima manje ambicioznih televizijskih serija u pogledu produkcije.

Međutim, reditelj Marko Sopić koji je jednačinu niskobudžetnog filma već rešio u EKIPI Radeta Ćosića, ovde ne uspeva da dođe do pravog rezultata, ali sa direktorom fotografije Aleksandrom Jakonićem pravi jedan profesionalni pokušaj da se neka nerealna ambicija loše ispraćena pripremom i opštim uslovima ipak nekako zadovolji.

Ne možemo ovde govoriti o celini jer neki delovi evidentno fale - premda priča se razume, i na kraju znamo šta smo gledali - ali na nivou scena Sopić ima dovoljno energije da cela ova stvar deluje kao neke od naših aktuelnih serija, režiranih sa više žara od njihovog proseka. Ako imamo u vidu da je film imao budžet jedne epizode takve serije, to uopšte nije loša profesionalna preporuka za Sopića i Jakonića i verujem da će tako verziran gledalac i da reaguje.

Film na koji me je najviše podsetio KLJUČ je PREHOD, nesuđeni poslednji film Francija Slaka koji je na kraju snimio njegov student. I u tom smislu, čak i ovako haotičan je svakako bolji od LAVIRINTA a ima i kudikamo više integriteta od nekih recentnih naslova.

Međutim, film je svakako vidljivo nastao metodom pabirčenja i eventualni puls ostvaruje samo zahvaljujući reditelju i DPu odnosno povremeno ponekim glumcima ali ne svim sve vreme.

Ako ste raspoloženi da pogledate nešto gde vatikanska plaćenica dobija naređenje, izlazi iz objekta autoplaca u Šumadiji čiji se logo prominentno vidi, a onda u sledećoj sceni postaje iskušenica u Manasiji gde će kasnije otrovati igumaniju u potrazi za nekim mističnim pergamentom, onda je ovo film za vas. Ako ne, ovu fusnotu treba prepustiti profesionalcima.

* * / * * * *

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 56.207
Re: The Crippled Corner
« Reply #14367 on: 28-03-2022, 09:24:17 »
Whoa, Will Smith ošamario Chrisa Rocka na ceremoniji dodele oskara. Nikad ne odobaravam black on black violence, ali pošto je branio čast supruge i dobio oskara za najbolju mušku ulogu u istoj večeri, Smith može da kaže da je imao uspešan dan...

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 3.195
  • Kuća Rotsčajld
Re: The Crippled Corner
« Reply #14368 on: 28-03-2022, 12:31:35 »
Whoa, Will Smith ošamario Chrisa Rocka na ceremoniji dodele oskara.

"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

mac

  • 3
  • Posts: 12.209
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #14369 on: 28-03-2022, 12:32:39 »
Od ovog ima neki mim da ispadne..

Hiperhik

  • 4
  • 3
  • Posts: 806
Re: The Crippled Corner
« Reply #14370 on: 28-03-2022, 14:18:43 »
...Nikad ne odobaravam black on black violence...

Dočim, B/W, W/W, W/B, bi odobrio? (da Azijate i ostale za sad ostavimo po strani..) 😁🙈

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14371 on: 28-03-2022, 14:20:04 »
Imao je sreće pri izboru kog će Rocka ošamariti...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.861
Re: The Crippled Corner
« Reply #14372 on: 28-03-2022, 14:25:52 »
Misliš, imao je sreće što mu Dwayne Johnson nije vređao suprugu?  :mrgreen:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 56.207
Re: The Crippled Corner
« Reply #14373 on: 28-03-2022, 15:02:48 »
...Nikad ne odobaravam black on black violence...

Dočim, B/W, W/W, W/B, bi odobrio? (da Azijate i ostale za sad ostavimo po strani..) 😁🙈
A, to je moja aluzija na česti urbani mit koji desnica u SAD koristi kada se priča o agresivnijem odnosu policije prema crnim zajednicama, gde se uvek insistira da je black on black crime ili black on black violence daleko viši nego u drugim etničkim/ rasnim zajednicama. Statistike pokazuju da je zapravo nivo kriminala unutar zajednica sličan tako da je ovo rasistička podmetačina itd. a ja kao stari wigga volim da se malo šaim na te teme...

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 3.195
  • Kuća Rotsčajld
Re: The Crippled Corner
« Reply #14374 on: 28-03-2022, 15:27:57 »
da se malo šaim na te teme...

Nadam se ne i u ŠAIM SE majci...  :lol:
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Hiperhik

  • 4
  • 3
  • Posts: 806
Re: The Crippled Corner
« Reply #14375 on: 28-03-2022, 16:11:48 »
...Nikad ne odobaravam black on black violence...

Dočim, B/W, W/W, W/B, bi odobrio? (da Azijate i ostale za sad ostavimo po strani..) 😁🙈
A, to je moja aluzija na česti urbani mit koji desnica u SAD koristi kada se priča o agresivnijem odnosu policije prema crnim zajednicama, gde se uvek insistira da je black on black crime ili black on black violence daleko viši nego u drugim etničkim/ rasnim zajednicama. Statistike pokazuju da je zapravo nivo kriminala unutar zajednica sličan tako da je ovo rasistička podmetačina itd. a ja kao stari wigga volim da se malo šaim na te teme...

Ah, onda ok.

Ili, kraće -

Mda..

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14376 on: 28-03-2022, 16:12:29 »
Da je bio AVN pa da je ošamario Roka...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Hiperhik

  • 4
  • 3
  • Posts: 806
Re: The Crippled Corner
« Reply #14377 on: 28-03-2022, 16:14:48 »
...Ili Kristijan Bejl, pa da je ošinuo ovog kakosezove - Metisona, Petinsona..

Pa da se dva Betmena podu'vate..

😎

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 56.207
Re: The Crippled Corner
« Reply #14378 on: 28-03-2022, 16:45:42 »
da se malo šaim na te teme...

Nadam se ne i u ŠAIM SE majci...  :lol:

Kuku, ja da ispravim jedno a onda napravim drugo, još gore...

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 3.195
  • Kuća Rotsčajld
Re: The Crippled Corner
« Reply #14379 on: 28-03-2022, 17:15:58 »
da se malo šaim na te teme...

Nadam se ne i u ŠAIM SE majci...  :lol:

Kuku, ja da ispravim jedno a onda napravim drugo, još gore...

Još samo da otkrijemo da u tajnosti pratiš sve srpske rijalitije, podržavaš Putina i glasaš za Vučića. Polako. 8-)
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

mac

  • 3
  • Posts: 12.209
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #14380 on: 28-03-2022, 20:54:17 »
Imam teoriju o šamaru Vila Smita. Napravio je scenu jer se pre toga smejao vicu. Ispao je glup u društvu, žena mu je rekla "šta se smeješ budalo", i zato je to uradio. Da nije napravio scenu onda bi vest bila "Vil Smit se smeje svojoj ženi". Znači nije napravio scenu zbog žene, nego zbog sebe.

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 3.195
  • Kuća Rotsčajld
Re: The Crippled Corner
« Reply #14381 on: 28-03-2022, 21:34:24 »
Teorija ti se ne uklapa sa snimkom. Svi su se smejali u jednom trenutku, a onda se videlo da se žena vidno smorila. Kamera je onda prešla na drugi kadar, ali je u roku u dve sekunde Smit sišao i ovom lupio šamar.

Mogla je stići da ga eventualno prekorno pogleda, a verovatnije je da je sam popizdeo kad je video koliko se smorila. Neverbalna komunikacija. Plus su verovatno svi očekivali neko sranje, jer njihov sukob ima predistoriju.

https://www.youtube.com/watch?v=myjEoDypUD8
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14382 on: 28-03-2022, 22:58:16 »
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14383 on: 29-03-2022, 23:01:11 »
FEVER Larry Elikanna je buddy triler iz 1991. koji ima zanimljivu glumačku podelu, zanimljivu premisu, i dobro je izveden a išao je na HBO.

Armand Assante igra ex-cona na uslovnoj slobodi a Sam Neill igra advokata koji je sa njegovom bivšom ljubavlju koja ga je zamenila njime dok je bio u zatvoru. Ex-con izlazi iz zatvora, posećuje je i želi da mu se ona vrati, ona neće ali nije joj svejedno, da bi se ljubavni trougao pretvorio u otmicu, a advokat i robijaš bili primorani da je zajedno izbave tako što će ispunjavati zahteve kriminalaca koji su je oteli.

Premisa je jednostavna i zanimljiva. Assante i Neill su dobro izabrani buddy par mada je Assante za par ktava veći šmiran od Neilla i malo glumi za sebe ali to ipak nekako funkcioniše. Marcia Gay Harden, još uvek mlada i seksi igra eks džankozu koja je izašla na pravi put i spetljala se sa advokatom.

Elikann se fino snalazi u građenju atmosfere i bez mnogo akcije ali sa dosta kretanja i živopisnim likovima, a pojavi se u jednom trenutku i Gregg Henry, gradi vrlo fino i dinamičan urbani losanđeleski krimić. U FEVERu sam prilično uživao i mislim da ne bi mnogo zalutao ni da je u to vreme išao u bioskopima, s tim što su tada u pogledu akcije i spektakla buddy filmovi ipak bili visokooktanskiji.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14384 on: 30-03-2022, 22:01:12 »
Smatram da se Bruno povukao taman pre Karađorđeve zvezde, kojoj je bio blizu, ali je ipak nije dobio.
Od prvog dana, kao da je brzo želeo da ide napred u karijeri, svesno preskačući stepenike na koje se ne možeš vratiti ponovo.
Krenuo je kao televizijski glumac, u vreme kada je to značilo nešto poptuno drugačije nego danas, kada su to bili veoma popularni ali jednodimenzionalni glumci koji su bazirali svoju igru na personalityju a ne na karakteru koje donosi svaki novi projekat.
Bruno je krenuo putem Jima Garnera koji je počeo kao Warnerov glumac na plati, snimio seriju MAVERICK, s njom postao velika zvezda, filmski glumac i na kraju u svojim "šerifovskim godinama" se vratio na televiziju u ROCKFORD FILESu, seriji koja je snimana ambiciozno, veoma ličila na film i bila jako daleko od MAVERICKa u kom se često dešavalo da se za neke epizode recikliraju scenariji iz drugih serija.
Serija MOONLIGHTING lansirala je Bruna u televizijsku stratosferu, ova network detektivska komedija i dan-danas sjajno izgleda i može da se reprizira bez teškoća a hemija između njega i Cybill Shepherd donela je jednu od temeljnih will or won't they dinamika u istoriji televizije i definisala taj trop na duže staze.
Ključni trenutak, praktično mitski dešava se 1988. kada je Jim Garner lično predao Brunu štafetu u potcenjenom filmu Blake Edwardsa SUNSET, i iste godine on snima DIE HARD i ulazi u istoriju.
Vrlo brzo Bruno postaje globalna filmska zvezda koja mimo serijala DIE HARD niže uspehe, a kada je prvi put osetio gorčinu neuspeha bilo je to u velikom stilu, u kultnoj neuspeloj akcionoj komediji HUDSON HAWK koju je snimio prateći svoje instinkte i vezujući se za tada dva harizmatična momka iz sveta nezavisnog filma - Michaela Lehmanna i Daniela Watersa.
U periodu najvećeg zvezdanog uspona, Bruno je radio po klasičnim holivudskim formulama - ime + adekvatan koncept i priča. Nisu svi filmovi čak ni u tom zlatnom periodu bili hitovi. Paradoksalno, Bruno je dobijao iste mega honorare kao i Mel Gibson, Tom Cruise ili Arnold, kasnije Will Smith, ali za razliku od njih nikada nije bio glumac na kog se možeš kladiti na blagajnama. Međutim, uvek je bio glumac PROTIV kog se ne treba kladiti kad film izađe u bioskope.
I već tada pravi te korake u kojima kao da je predskazao rani kraj svoje karijere. Za razliku od svojih kolega koji su što duže hteli da igraju studente, sportiste, zavodnike - Bruno već sa 36 godina igra oca tinejdžerke u filmu LAST BOY SCOUT Tony Scotta. Zapazite samo naslove o kojima pričamo ovde, sve filmovi pred kojima se stoji mirno.
Sredinom devedesetih, Bruno nastavlja niz svojih mejdžor filmova, ali proširuje područje borbe radeći i nezavisne. Jedan od njih je manje poznati PULP FICTION. Film koji je pokazao da se i nezavisnim filmom može snimiti blokbaster. U tom periodu, Willis počinje da igra uporedo i u nezavisnim filmovima, svestan da ako napravi dobar aranžman i uzme neko vlasništvo u filmu, na duže staze može bolje proći nego sa mejdžorima. A nekim autorima je tako otvorio vrata ozbiljne kinematografije, bilo da je reč o Rianu Johnsonu ili Braći Polish. Drugim autorima, veteranima poput Alana Rudolpha ili Roberta Bentona je omogućio da im projekti budu odobreni.
Za razliku od De Nira recimo koji u to vreme, posle vrhunca sa HEATom Michaela Manna ulazi u sfere samoparodije, Willis se vešto šali sa svojim imidžom, praveći THE FIFTH ELEMENT Luca Bessona u kom nudi hipertrofiranu verziju svojih heroja prilagođenu estetici francuskog stripa sticajem okolnosti naduvanog do nivoa blokbastera ili baš brutalnom samoparodijom u LOADED WEAPONu Neala Israela.
Tokom dvehiljaditih, Willis glavne hitove i dalje pravi u svojim franšizama, pre svih DIE HARD i onoj Shyamalanovoj početoj filmom UNBREAKABLE, a usput snima poneki zanimljiv blokbaster, i sve više manjih produkcija, i dalje pokazujući da se ne treba kladiti protiv njega.
Pre formalnog ulaska u te šerifovske godine, kako su govorili stari glumci iz klasičnog Holivuda, Bruce kao da je žurio da se u njima što pre nađe.
U pedesetprvoj godini on igra policajca koji više nije ni za šta i kreće na poslednji zadatak pred penziju, što je kao što znamo obično onaj najopasniji zadatak. Kao da je nedavno preminulom Richardu Donneru želeo da olakša zasluženi odlazak u rediteljsku penziju sa filmom 16 BLOCKS.
I posle toga ume da napravi hit, uzmimo za primer RED ili LOOPER, filmove koji bez njega ne bi imali puni smisao i višeslojnost.
Tada nastupa jedna čudna faza. Bruno postaje letargičan, priča se da na snimanju petog DIE HARDa reditelj John Moore mora da koriste neke zvečke i klepetuše da bi ga prenuo kad treba da odglumi iznenađenje. Čudne stvari se dešavaju kada gubi posao na filmu Woody Allena, a danas znamo da Bruno nije bio razmažen već da je imao neki drugi problem.
Tada ulazi u rad sa Avijem Lernerom, Furlom i Emmettom. Posle holivudskog principa ime + priča koja mu odgovara, dolazi u fazu kada prodaje samo svoje ime. To je faza tzv. geezer teasera u kojima velike zvezde osamdesetih i devedesetih u nekoliko dana snime svoje uloge na par lokacija da u trejleru deluje da ih ima više u filmu, i to se potom rasporedi kroz ceo film i prodaje ga.
Poslednja uloga u kojoj me je istinski obradovao bila je pomalo kontroverzna. Igrao je u rimejku DEATH WISHa umesto Chucka Bronsona. I što se mene tiče, bio neuporedivo bolji, ali tad je već imao takav imidž da je to malo ko bio spreman da prizna.
U toj hiperprodukciji filmova koje ne bismo gledali pri zdravoj pameti, shvatamo koliko volimo Bruna, jer zbog njega gledamo i njih. Čak i kad je na ekranu bio potpuno isključen iz dešavanja, kada bi se pojavio u kadru desila bi se neka kinematografija.
Sve to vreme, Bruno ima imidž holivudskog bonvivana koji sve radi sa dve leve ruke, koji sada snima đubre jer ga prosto boli uvo i dobro se zabavlja. Niko ni ne sluti dramu koja se u to vreme odvija iza scene.
Počeo je kao zvezda i tako je i završio, na nivou. Snimio je desetine geezer teasera i mogao je još toliko jer je u njemu bilo harizme za tri karijere.
I zato će njegovi filmovi živeti zauvek, pre svega jer je on tu, a tek onda zato što je i ponešto drugo u njima ponekad bilo dobro.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.861
Re: The Crippled Corner
« Reply #14385 on: 30-03-2022, 22:14:08 »
12 Monkes.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk


Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.320
Re: The Crippled Corner
« Reply #14386 on: 30-03-2022, 22:53:00 »
da, ovako kad se nabroji Vilis je imao nevjerovatne uloge. Misim Kruz glumi samog sebe u 50 filmova...

HUDSON HAWK!!! <3
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 3.195
  • Kuća Rotsčajld
Re: The Crippled Corner
« Reply #14387 on: 30-03-2022, 23:00:24 »
Ja sam u jednom periodu svog života gledao Hudson Hawk na repeat.

Potpuno genijalan film koji je svojevremeno pobrao neverovatan broj zlatnih malina.
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14388 on: 31-03-2022, 23:45:56 »
MOONFALL Rolanda Emmericha je slično MIDWAYu, njegov vanholivudski pokušaj holivudskog tentpole filma. Dakle, snimljen je za nezavisne pare, finansiran od pre-salea, i ovog puta, reklo bi se da je ovog puta investicija raznih svetskih distributeta ostala neuzvraćena na blagajnama jer film je koštao oko 120 miliona a doneo je oko 40 u celom svetu.

Međutim, u današnje vreme kad studiji sebi mogu da dozvole da puste tako skup film na streaming, rekao bih da će Emmerich preživeti i ovo.

Film je nestvarno glup. Kad to kažem, ne mislim da ima movie logic i movie sceience jer bi to podrazumevalo da film ima neki koliko-toliko interno konzistentan okvir u kom funkcioniše. Međutim, ovo je jedan festival proizvoljnosti i klišea u kome se može uživati, ako ste ta vrsta čoveka. Sad, moram priznati ja nisam preveliki Emmerichov fan ali volim neke filmove. I u tom smislu, znam ljude koji su tolerantniji prema ovome od mene.

Međutim, u MOONFALLu je to fascinantno jer se ne reflektuje samo na sklop dešavanja i uverljivost nego i na naraciju. Ritam naracije je čudno zgusnut, stvari se prosto dese onda kada autori osete i nema baš nekog osećaja da se u elipsama desio protok vremena. Nije dakle problem kršenje zakona nauke (niti ih ja toliko dobro poznajem da bih baš znao kako INAČE izgleda kad Mesec izađe sa putanje) nego je sad ovde i filmski jezik dosta kompromitovan.

Patrick Wilson i Halle Berry su njegove non-studio blockbuster zvezde i oni su korektni, mogao bih da ih zamislim u ovakvom major filmu. Mada ne bih ga lako zamislio da je dobar. John Bradley, moj dvojnik iz mema je comic relief i ovo bi mu bio bioskopski star-making turn da je sve ovo postiglo uspeh.

U fazi kad su tentpole pictures jako otišli u sferu nekog IPa a naročito stripa, Emmerich nalazi nišu a to je super generic disaster movie, u kom je on postao upečatljiv autor i snimio je film koji na neki način pruža nešto što nismo cenili mnogo u vreme kad ga je bilo, sad kad ga više nema.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14389 on: 01-04-2022, 17:39:43 »
Treći Spider-Man sa Tom Hollandom je veoma lepo zaključenje trilogije. Uprkos tome što je Spider-Man učestvovao u AVENGERSima, ovde imamo njegov solo film koji opet nudi team up u okvirima MCU. Na svu sreću, ono što je bilo dobro u Spider-Man filmovima očuvano je ovde, doduše više principijelno nego u egzekuciji prema kojoj sam ambivalentan.

Iz HOMECOMINGa, i treći SPIDER-MAN preuzima street level okolnosti života junaka i njegovih akcija, i film je najvibrantniji onda kada je na tom nivou. Odnosi među klincima, i Peterov život sa tetkom su pitki i simpatični.

Kada krene superherojska situacija održan je street-level jer Peter se obraća Doctor Strangeu sa jednom "malom molbom" a proizvodi jednu veliku krizu. Međutim, i taj odnos ima jedan low key aspekt bez neke gromoglasne i nametnute epičnosti.

S druge strane iz SPIDERVERSEa, NO WAY HOME preuzima ideju multiverzuma, odnosno raznih verzija filmskog Spider-Mana koji se nađu na istom mestu i bore se protiv svih ranijih negativaca sa kojima se on nosio, pre nego što ga je preuzeo Holland. Dakle, kao što SPIDERVERSE ulazi u fakturu svih mogućih verzija Spider-Mana iz stripa i drugih formi, tako i sada imamo ulazak u igrane filmske verzije i tumačimo ih u njihovim različitostima.

Stripovi su kroz ideju multiverzuma razjašnjavali pitanja kontinuiteta koji je u početku bio jasan pulpy osnov a danas je postao umetnost sama za sebe. Odnosno jedna periferna formalna stvar, to jest pokušaj da u jako dugom kontinuitetu lik ostane identičan i vrlo malo promenjen, od nečega što čitaoci prihvataju kao konvenciju postala je tema za sebe i ključ ne samo za alternativni već i za mejnstrim strip.

Kako su u nekim DC ekranizacijama, manje ili više uspešno, stripovi služili ka osnov za nastanak filmova sa velikim pretenzijama na temu tumačenja karaktera, tako je u SPIDERVERSEu otvoreno to pitanje forme koje se ozbiljnije tretira od ovih dubljih psiholoških i idejnih slojeva. Ali u popularnoj kulturi, forma ponekad jeste sadržaj. I stoga ovo možemo tretirati kao Marvelov odgovor na pitanje kako oni planiraju suspenziju neverice. Neće je raditi kroz vezivanje gledaoca sa psihom heroja već sa formom njegove egzistencije.

Jer da, forma jeste ozbiljan egzistencijalni problem za superheroje i ovde se ta ideja razrađuje, na jedan veseo i komičan način. SPIDERVERSE je u tome otišao dalje, ali igrani film to nije tako izvodio u mejnstrimu kao sada, i kada jeste - na primer film MAVERICK Richarda Donnera ili Singletonov SHAFT, pa i u Bondovima, vršio je to na jednostavniji i manje eksplicitan način.

Ono što je kod Wattsa u HOMECOMINGu bio adut jeste njegov vrlo jednostavan rediteljski postupak, bez mnogo komplikovanja, ali i bravura. To je dovodilo malo do disbalansa između mirnih scena i akcije koji je najbolje bio kompenzovan u HOMECOMINGu. Ovde akcije ima dosta i ona ima dosta protagonista ali ni mirne scene nisu tako jednostavne jer prosto svaka od njih ima puno likova i na dosta mesta stvari zasmrde na sitkom. Nikada to ne rezultira nečim preterano lošim i nikada to sve nije ništa manje no simpatično ali tek u najširem smislu tog pojma možemo govoriti da je sve u ovom ostvarenju "dobar film".

Scene sa tri Spider-Mana su kul, nekad naravno postaju same sebi svrha ali u redu, ekranizacije stripova i ovako i onako žrtvuju mnogo šta na oltaru IPa pa zašto ne bi i to. Najbitnije je da Watts nikada ne iskoračuje iz onoga što dobro radi a to je omladinski film sa superherojima, koji ovog puta ima jedan postmoderni zaokret.

Mnogo je veći problem akcija sa tri Spider-Mana koji se pod maskama ne razlikuju ali kako je akcija s njima u svim filmovima do sada bila obično CGI cirkus, ovde je i više nego dobra.

Odnos Spider-Mana i negativaca je idejno možda i najpotentniji. Naime, kao što sva tri filmska Spider-Mana imaju priliku da se sretnu tako i njihovi protivnici dobijaju priliku da se izleče i ne postanu stripovski negativci. Ideja heroja koji ne ubija negativce je preuzeta iz stripa ali kako su ekranizacije stripova en masse ušle u proizvodnju posle evolucije akciono avanturističkog filma u kom se negativac ubija ili gine, onda je to ostalo osetljivo područje. Kad Superman ubije Zoda u MAN OF STEEL imali smo kontroverze iako je bilo koje drugo rešenje neuverljivo, tako su i u Spider-Manu, negativci ginuli mahom od svoje ruke i svojom krivicom. Ovde dobijaju mogućnost da se spasu, odnosno "da ih moć ne pokvari" i na neki način imamo još jednu formalnu dimenziju koja se tumači iznova a to je egzistencijalna povezanost heroja i negativaca gde i jedni i drugi moraju postojati zajedno jer jednih bez drugih nema. I to je doduše bilo već interpretirano na filmu pre opšteg superherojskog zamaha, recimo KICK-ASS, ali sad se ovde uvodi i u mejnstrim.

NO WAY HOME u sebi donosi svežinu i nešto novo, mada to što donosi je upravo znak dekadencije, kad krenu ukrštanja i reaproprijacije. No meta is the new straight tako da to je sve u redu.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 56.207
Re: The Crippled Corner
« Reply #14390 on: 01-04-2022, 18:40:23 »
Super. Ja sam se naoštrio da ga gledam ovog vikenda, ako me ne omete opet nešto na HBO, pa ću da čitam tvoju analizu detaljno posle toga.  :lol:

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14391 on: 06-04-2022, 22:41:03 »
THE COMRADES OF SUMMER u režiji Tommy Lee Wallacea, i po scenariju Roberta Rodata, ako gledamo po ekipi koja ga je pravila - deluje kao neki ratni horor. Doduše, ako malo pažljivije pogledamo opus Roberta Rodata, iako i dalje možemo reći "Rodatov opus - to beše rat", ima u njemu i CATCHER WAS A SPY, dakle ima bejzbola.

Pa ipak, THE COMRADES OF SUMMER je feel good sportska komedija o omatorelom nekada trofejnom igraču Seattle Marinersa koji posle razvoda ostaje bez para i dobija ponudu da ode u SSSR i sprema njihovu bejzbol reprezentaciju za Olimpijadu u Barseloni.

Kako su dva sovjetska igrača mogla biti draftovana pre izlaska ovog filma 1992. godine ne znam, ali očigledno su imali kvalitet za MLB, no film prilazi premisi kao da u SSSR niko ne zna šta je bejzbol, iako su makar od Kubanaca mogli da nauče.

Film je nažalost u svakom pogledu bezveze, nije duhovit, karakteri su slabi, a sportski nije ni autentičan ni maštovit. HBO je imao poseban dar za sovjetske i rane postsovjetske priče i pokrio je do tada neke jako bitno teme, od SAKHAROVa kao istinite priče i STALINa sa Duvallom do CITIZEN X o Čikatilu.

THE COMRADES OF SUMMER ni po jednom kriterijumu nije na tom nivou.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14392 on: 07-04-2022, 23:22:05 »
Matt Bettinelli-Olpin i Tyler Gillett su u svom SCREAMu snimili sve suprotno od onoga što se moglo videti u READY OR NOT. Uprkos tome što su doveli svog scenaristu Guy Busicka, svog direktora fotografije i dobili dosta slobode, snimili su film koji nije ni dinamičan, ni duhovit, ni napet, ni ekonomičan kao njihov mejdžor proboj.

SCREAM Wesa Cravena po scenariju Kevina Williamsona izvršio je preporod horora kao žanra. U tom trenutku horor je bio u komercijalnoj stagnaciji, samo par godina pre toga, nalazio se pri dnu prioriteta holivudskih studija, uprkos ponekom zaista sjajnom naslovu kao što je CANDYMAN Bernarda Rosea koji bi se pojavio.

A onda je Kevin Williamson snimio svoj tarantinovski film, u egzekuciji Wesa Cravena u kom je napravio jednu istovremenu rekonstrukciju i dekonstrukciju žanra. Horor je žanr koji je inače sebe prvi i najpredanije podvrgavao parodiji. Mnogo je razloga za to, jedan od njih je što horor kao tropey žanr ima teškoće da se održi u generisanju strave baziranom na pretpostavci da neku pojavu junaci sreću po prvi put u životu. Zato su vrlo rano čak i velike zvezde žanra poput Borisa Karloffa i Bele Lugosije svoje signature likove zaigrale u parodijama.

SCREAM je bio teen slasher smešten u svet u kom su junaci gledali gomilu teen slashera i sva je prilika da je i ubica, Nije ni to tako nov koncept, ideje pisaca kojima se dešava njihov horor roman kao u filmu TENEBRAE, filmovi u kojima Tonyja Perkinsa progone gledaoci Hitchovih klasika i sl. svega toga je bilo, ali nikada sa ovom snagom i energijom, humorom, senzualnošću, hormonima mlade i nadarene glumačke ekipe koja je sledećih nekoliko godina pravila ozbiljan posao u Holivudu.

Drugi deo je bio najbolji od nastavaka jer je radio more of the same, ali to prosto uprkos Cravenovoj efikasnosti nije bilo ono što su fanovi želeli jer nije bilo tog filmskog komentara. U trećem delu dolazi Ehren Kruger, tada superhot holivudski scenarista čiji je REINDEER GAMES važio za jedan od najboljih scenarija u tadašnjim akvizicijama Miramaxa, posle sleeper hita ARLINGTON ROAD i u njemu on uvodi STAB - film nastao po događajima i Woodsboroa ali film nažalost nije bio naročito dobar i zanimljiv uprkos tom osvežavanju postmoderne premise.

Četvrti deo i poslednji koji je režirao Craven govorio je o junacima prvog filma i njihovim potomcima samo sada 15 godina kasnije i to je bilo baš slabo i umorno.

Novi SCREAM radi bukvalno isto to, s tim što u njemu STAB kao olinjali slasher serijal ima istu ulogu. Ali SCREAM je u međuvremenu posle BABYSITTERa postao apsurdno deplasiran i bukvalno sve što vidimo ovde na temu sequelitisa pa i elevated horora kao teme smo već videli u drugom BABYSITTERU, samo veselije i naprosto bolje.

Čini se da je Samara Weaving kao glumica povezala BABYSITTER i READY OR NOT u istu slasher generaciju, a ovde je nema, i nema nijednog glumca koji ima bilo kakvu harizmu izuzev Jacka Quaida koji je potrošen u jednom besmislenom liku o kom se nema šta reći.

Ipak, ono što je šokantno to je Matt Bettinelli-Olpin i Tyler Gillett ne pokazuju naročitu tehničku veštinu. Film je upriličen ali bezveze izgleda. Ako su hteli da citiraju very 90s fotku Petera Deminga iz SCREAMa, citat nije uspeo jer je sve ovo naprosto samo bezveze. Slasher sekvence su bez napetosti, bez duha, bez dramske ironije, a priča nema nikakav fokus jer se rasplinjuje na potomke protagonista kao neka telenovela.


Serijal je u krizi i on je tu gde je, ali za njegove reditelje, ovo je baš veliki pad.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14393 on: 08-04-2022, 16:18:11 »
Tarik Saleh nije nov reditelj i već jednom je bio nadomak dobrog filma ali mu je zamalo izmakao. U novoj prilici međutim nije bilo greške, i pošao je putem Daniela Espinose, a izbegao je put Kaspara Barfoeda snimivši uspešan film o američkom vojnom operativcu koji posle odlaska u penziju mora da krene da krpi kraj s krajem radeći za privatne bezbednosne firme, i na taj način upada u nevolju gde mora da se bori na život i smrt.

Tarik Saleh u ovom filmu sarađuje sa iskusnim direktorom fotografije Pierre Aimom koji nas je zadužio izuzetno slikanim filmom LA HAINE, i stvara akcioni triler izuzetne elegancije, na liniji Greengrassovog BOURNEa ali sa još čistijim rediteljskim izrazom.

BOURNE SUPREMACY kao dobri anđeo nadgleda film THE CONTRACTOR i u njemu imamo čitav niz sličnih motiva. Imamo junaka koji je za mračne sile duboke države izvršio zadatak tokom kog se duboko ogrešio i sada pored toga što beži od kolega koje žele da ga počiste mora da se iskupi i izvini i onima koje je tom prilikom povredio.

Chris Pine se predao ovoj ulozi celom dušom i telom, slično Mattu Damonu u SUPREMACYju mi pratimo njegovu postepenu fizičku deterioraciju kako zadatak uzima svoj danak i postepeni oporavak, ponovo kao kod Greengrassa, na tlu Nemačke - doduše jako uverljivo rekonstruisane u Rumuniji.

Scenario je mogao biti by the numbers triler ali Pine i Saleh su se odlučili da bude nešto mnogo više i duge tišine ispunili su psihološkim vrtloženjima junaka koji se u sred plaćeničke akcije našao u egzistencijalnoj dilemi.

Tome doprinosi Aimova fotografija koja sjajno ispunjava baš te tišine kada junaci i oružje utihnu, dajući svemu jednu mannovsku atmosferu.

THE CONTRACTOR je akcioni triler izuzetne elegancije koji je izašao day and date na svim formatima ali verujem da ga je jako lepo pogledati u bioskopu. Podseća na Manna, na Hilla, na neke filmove prošlih vremena ali preko te kopče sa Greengrassom, itekako je aktuelan. Možda više za ovakve filmove nema mnogo mesta u bioskopima ali srećom imamo i dalje negde da ih gledamo. I što je još važnije, neko se i dalje trudi kada ih pravi.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14394 on: 09-04-2022, 22:15:28 »
Poznati snimatelj estonskih dokumentaraca Manfred Vainokivi kog znamo po slikanju izuzetnog filma RODEO režirao je ovu priču o veoma poznatom estonskom avangardisti Leonhardu Lapinu. Nažalost, film ELAGU SKANDAALID JA KOLLASED SANDALIID ga snima pri kraju života kada je on više jedan raspojasani erotoman nego relevantan umetnik, a nažalost ne prikazuje ga u danima slave kada je stekao međunarodni ugled, niti pokušava da nas ubaci u neki jasniji kontekst njegove životne priče. Ne kažem da film mora imati temeljitost Discovery emisije, ali isto tako stranom gledaocu Leonhard Lapin sasvim sigurno neće posle gledanja ovog ostvarenja imati ikakvu svest o tome kakvu je veličinu susreo, samo zato jer ga film beleži u jednom poluizlapeloj fazi.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14395 on: 09-04-2022, 22:23:41 »
AGENT GAME Grant S. Johnsona ima fizionomiju geezer teasera ali to po svojoj suštini nije- Reč je o pokušaju da se sa vrlo malo para, ali se nekoliko jako dobrih glumaca plus Melom Gibsonom u maloj ulozi snimi jedan fini B-film. I ova kamerna priča u tom pogledu uspeva. Ovo nije B-film koji ima mogućnost da ode u neki crossover okvir i da bude B-film koji će dostići A-status. Ali zapravo jeste domišljato izveden B-film koji je apsolutno kamerni ali zahvaljujuću dobro odabranim lokacijama, agresivnim fotografskim rešenjima i dve jako dobro izvedene akcione scene uspeva da ispuni svoj cilj i bude sasvim okej.

Kraj koji je relativno otvoren - u smislu heroji nisu pobedili negativca, možda želi da nam najavi franšizu, možda je umetnički stav da se korumpirana Hidra duboke države ne može pobediti, ali ne smeta.

Naravno, kad se na ekranu pojave Mel Gibson, pa i Jason Isaacs, imamo osećaj pada "s konja na magarca" i to je neka opšta atmosfera u kritikama. Ipak, da su ovde sve nepoznati glumci, sve bi prošlo sa više simpatije. Katie Cassidy, Rhys Coiro i Dylan McDermott kao pojačanja sa televizije su sasvim dobri.

Da je ovo srpski film, gledali bismo ga s poštovanjem zbog domišljatosti.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14396 on: 10-04-2022, 16:18:19 »
Chris Pine je pre osam godina igrao Jacka Ryana u do sada najslabijoj ekranizaciji Toma Clancyja, i bio je najslabiji Jack Ryan od svih. Koliko god je Ryan kao lik imao sreće sa glumačkim podelama, svakako više nego sa krajnjim dometom filmova kao celina, Pine je obeležio njegovu (za sada) najnižu tačku.

John Le Carre se pominje kao referenca kad se priča o filmu ALL THE OLD KNIVES u kom je osrednji američki pisac špijunskih romana Olen Steinhauer adaptirao vlastitu knjigu, ali ja bih pre rekao da je ovaj film uspešno odigran Jack Ryan od strane Chrisa Pinea.

Svako poređenje priča u kojima špijuni imaju nekakav "život" mimo posla sa Le Carreom, samo je znak lenjosti kritičara, jer nije bogat unutrašnji život jedino svojstvo likova ovog klasika. U ovom konkretnom slučaju imamo jednu zapravo izrazito romantizovanu priču u kom ni sam zaplet a ni stav junaka prema životu nema mnogo veze sa izvornim Le Carreom.

Steinhauer na nivou settinga evocira svoj najveći uspeh na ekranu BERLIN STATION, ali ne ide toliko u pravcu trilera, premda ima nekih sličnosti u miljeu sa prvom sezonom. Ovaj film je prosto nešto drugo i pre svega bi se mogao sagledati kao špijunska melodrama, poput ALLIED Roberta Zemeckisa, doduše u svakom pogledu superiornog ostvarenja.

Chris Pine i Thandie Newton se odlično nose sa svojim junacima, mada bih ja radio u toj ulozi video Naomie Harris jer kao nova Moneypenny ima jači spy cred i dinamičnija je, i cela struktura u kojoj oni tokom večere raspakuju slučaj koji ih je razdvojio i kao kolege i kao ljubavnike, izuzetno zavisi od njihove igre.

Janus Metz koji je primarno dokumentarista ali se do sada odlično snalazio u igranim formama, nažalost sve ovo realizuje vrlo dobro ali bez svežine koja bi celinu učinila upečatljivom. Film ne zaslužuje mnogo primedaba ali nosi u sebi nešto ustajalosti.

Da li je ovo onda već trošena formula urađena dobro ali nešto što je dobro istrošeno formulom ostaje da se individualno proceni. Chris Pine je definitivno sada mnogo bolje odigrao Jacka Ryana i to u filmu koji je izašao za Amazon koji je sada Ryanov dom, kao što je nekada Paramount bio i njegov i Pineov.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14397 on: 12-04-2022, 00:07:33 »
Jerker Virdborg napisao je roman koji je dobio bogatu ekranizaciju Adama Berga u produkciji i glumačkoj izvedbi Noomi Rapace. Nisam čitao knjigu na osnovu koje je nastao SVART KRABBA ali ono što je stiglo na ekran nije baš superoriginalno, što naravno ne znači da Adam Berg možda samo nije probrao ono što je najfilmičnije a ostavio nešto jako bitno iz unutrašnjeg života junaka van. Međutim, high concept kojim ovde Berg vlada nije naročito high da bi opravdao relativno skup švedski film na švedskom za Netflix i u tom pogledu, rekao bih da čisto koncepcijski ovde imamo posla s nečim što je za holivudske uslove relativno garden variety materijal.

Švedska je razorena sukobom sa neimenovanim protivnikom, ali reč je o ljudima, dakle biće da su Rusi. I u jednoj od baza grupa vojnika, sve zapravo nekadašnjih civila koje je totalni rat doveo do toga da postanu ratnici, dobija zadatak da prenese preko zaleđenog arhipelaga da sledeće baze nešto što bi moglo preokrenuti rat.

Ono što usledi je sad klasičan ratni film putovanja u kom se preispituju lojalnosti, ljudske granice, susreću postapokaliptični krajolici, generalno business as usual. Međutim, dva elementa dižu ovaj film iznad potonuća u rutinu pa i dosadu jer traje nešto duže nego što priča zahteva.

Prvi je Noomi Rapace koja karakternom glumom uspeva da nas ubedi kako njena generic motivacija sa izgubljenom kćerkom nije toliko generic, odnosno jeste ali proizvodi nam neku emociju. Drugi je sposobnost Adama Berga da osmisli neke zaista nesvakidašnje i do sada neprikazane prizore apokaliptičnog stradanja i razaranja koji daju ovom filmu osećaj svežine.

Adam Berg se već dokazao kao reditelj na američkoj televiziji a najavljeno je da će raditi rimejk Cronenbrgovog VIDEODROMEa koji ni u kom slučaju nije neophodan, ali eto bar možemo računati da ima neku maštu kako da osmisli neke "opasne" prizore.

Overall način kadriranja i egzekucije je holivudski, tehnika realizacije je na visokom nivou, i ako ovde ima elemenata copywooda bar su urađeni u velikom stilu i sa dovoljno elemenata koji omogućuju da se SVART KRABBA izdvoji.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14398 on: 12-04-2022, 23:11:02 »
Kogonada je po priči Alexandera Weinsteina snimio užasno pretenciozni i isprazni, monotoni i vizuelno nezanimljivi psihološki SF AFTER YANG o porodici koja se suočava sa crkavanjem AI pomoćnika. Okolnosti su negde iz ključa AKTA MANNISKOR a Colin Farrell u glavnoj ulozi je obećavao neku zvezdanu voltažu. Ono što smo dobili međutim je Colin sve ovo igra kao da je na robiji, na zatvorskoj predstavi koju mora da odigra kao da mu je ovaj indie film neki vid društveno korisnog rada presuđen zbog vožnje u pijanom stanju.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.758
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14399 on: 15-04-2022, 03:51:16 »
Ti West od početka karijere pravi zanimljive filmove i sve vreme sazreva ali isto tako neprestano ostaje isti prostor za napredak koji ne uspeva da popuni do kraja. Njegovi filmovi su inteligentni, duhoviti, energični, ali isto tako često im manjka čiste horor invencije.

X je film koji izgleda kao jedan veoma lepo snimljen i izveden omaž Tobeu Hooperu koji uspeva da na mnogo mesta bude interesantan, u mnogo aspekata kreativan i duhovit, a opet da na kraju kada treba da se desi strava bude mehaničan i konvencionalan, čak i onda kad je kreativan i duhovit.

Ovog puta u teksašku zabit odlazi grupa mlađih ljudi sa idejom da na jednom imanju snime porno film. Ta ideja ne nailazi na odobravanje domaćina, premda ne iz razloga na koje bismo računali već iz nešto neobičnijih, starica koja je u stanju živog leša se teško miri sa time da joj je supruga napustila muška snaga a da ni nju više niko ne smatra privlačnom.

Ti West u suštini ovde ispituje neke zanimljive strave - da, u osnovi su to mlađi ljudi iz "urbane" sredine i liberalnog miljea nasuprot seljaka koji su zatucani, ali suština je u strahu od starenja i gubljenju seksualne snage i privlačnosti. U jednom trenutku čak i sami junaci verbalizuju taj strah te ovo nije samo moje učitavanje već idejni sloj filma. I to je jako zanimljiva tema.

Problem je u tome što kada ubijanje krene, ta odmazda seksualno presahlih staraca prema virilnim mladim ljudima prerasta u jedan rutinski, zabavan ali tek korektan slasher. I onda odlična podela u kojoj Mia Goth igra i final girl i babu, Kid Cudi igra mladog pastuva koji nosi porno produkciju te Jenny Ortega koja igra square devojku koja pomaže svom dečku filmmejkeru i ostali koji su jako dobri, na kraju nemaju puno prostora za neku zanimljiviju kreaciju sem za ciku, vrisku i jurnjavu.

I to je sve u redu, ali X je mogao biti mnogo više.

Ti West je krenuo kao štićenik Larry Fassendena a ovaj film je snimio u produkciji Sama Levinsona, i ta razlika se oseća, i povoljna je za njega. Ipak, on još uvek nije tamo gde možda već misli da jeste.

No, pošto nije mnogo više, X je to što jeste i zahvaljujući direktoru fotografije Eliotu Rockettu i Ti Westu reč je o vibrantnom teksaškom backwoods hororu, snimanom Down Under, u kome ima šta da se vidi i u kome imamo o čemu da uživamo. Moguće je da Tobe Hooper nije bio pravi kanal za tematizaciju virilnosti i prolaznosti, ali barem je sad ta tema stavljena u opticaj i nadamo se njenom boljem izdanju.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam