Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 2322004 times)

shrike and 5 Guests are viewing this topic.

Rade2

  • 2
  • Posts: 164
Re: The Crippled Corner
« Reply #14600 on: 05-10-2022, 19:55:17 »
LE PRINCE OUBLIE Michela Hazanaviciusa, oskarovca za najbolji film, prošao je potpuno ispod radara izvan Francuske. Tome je doprineo COVID ali i činjenica da ovaj film od dvadesetak miliona evra naprosto nije nešto naročito ni internacionalizovan potom. Plasiran je kao francuski dečji film čak i kod pirata koji su skloni da i filmove bitno manjih reditelja jako razviču.

Razlog za to je nažalost u tome što LE PRINCE OUBLIE nije dobar film, i što je i tih oko sedam-osam miliona evra koliko je prihodovao u Francuskoj u stvari dosta za njega.

Omar Sy, nažalost meni glumac skroz lišen magnetizma - ali zvezda je pa pretpostavljam da grešim - igra udovca koji svojoj ćerkici priča izmišljene bajke pred spavanje u kojima su oni glavni likovi. Odlazak u svet bajki prikazan je kao odlazak u veliki studio u kom je tata glavna zvezda a ostali protagonisti manje važni glumci i tehničari koji servisiraju taj svet fantazije. Kako ćerkica raste tako se taj svet osipa, otac dobija sve sporedniju ulogu dok neki događaji ne krenu da apokaliptično razaraju izmaštani univerzum.

Nažalost ta paralela između realnosti i mašte u kojoj se zbivaju očeve priče je mehanička, možda je prihvatljiva deci, ali meni nije bila. Film je za moj ukus prespor, a plašim se da bi se i deca složila sa tim. Paralele su predirektne i nažalost ne previše kreativne.

Verujem da je Hazanavicius pokušao da možda u svemu ovome napravi posvetu svom roditeljstvu i sl. ali ovo je u suštini nezanimljiv komercijalni film koji izgleda baš kao ono što je on kao reditelj reformisao u potpunosti kada je snimio OSS117.

LE PRINCE OUBLIE nažalost ponajviše podseća upravo na one krute francuske populističke spektakle koji su dopirali do nas devedesetih, a Hazanavicius sam nas je odučio od njih.

* * / * * * *
Da li time misliš na Posetioce?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.687
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14601 on: Today at 13:43:39 »
Više na Asterikse recimo ili one ekranizacije stripova za decu. Ovo je film više namenjen deci.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.687
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14602 on: Today at 15:09:18 »
SALOUM Jean Luc Herbulota dobio je ekstatične kritike posle izlaska u Torontu i na internetu ali očekivanja odmah treba umeriti. Ovaj film pristiže iz Trećeg sveta i za neki prostor na kom se ljudi ne bave filmom zaista jeste reč o fascinantom dometu. Međutim, za neke zapadne standarde, ono što vidimo ovde jeste prilično osrednje, mada bez sumnje u okvirima nečega što smatramo zapadnim standardom.

Stoga, moramo se opredeliti tačno šta procenjujemo ovde - šokantan iskorak senegalske produkcije uz evropsku pomoć, ili ono što je na ekranu. Pošto, ono što je na ekranu je sporadično okej i uglavnom nikada nije ispod prelazne ocene ali ipak nije ništa naročito.

Film ima ozbiljna lutanja u pokušaju svog genrebendinga, odnosno nekog dopola pripremljenog FROM DUSK TILL DAWNa. U suštini etonografski gledano, najvredniji segment filma je dosledno presađivanje tog podsaharskog, da ne kažem nolivudskog elementa dramaturgije koji se oslanja na lokalna verovanja da je magija potpuno stvarna i da je deo svakodnevice kao i svi ostali savršeno objašnjivi događaji.

Kada oko pola filma, magija krene da igra ulogu, junaci se nimalo ne iznenade. Više im je žao kao da su zapeli za žicu na nekoj klopci pa sada imaju i tu muku na vratu. I to je svakako vrednost jer donosi jednu istinsku komponentu lokalnog pogleda na svet u horor matricu. U tom smislu jedna o rasprostranjenih teza o etno-hororu jeste da neke kulture imaju lokalne teme koje će biti zanimljive svetu kao da ih tamo negde drugde nema,  a tu prednjače Srbi. Međutim, ne da u svetu takođe imaju gatare, kletve i razne stvari tog tipa nego su to već žanrovski upregli. Ipak, zanimljivo je kada neko osveži matricu etno-horora kroz reakciju junaka na situaciju, dakle bez skepse, kao da se zbiva nešto neprijatno ali skroz normalno.

Ako bih uračunavao tu celu dimenziju trećesvetskog miljea iz kog stiže film i ekscesa u tom pogledu, film zaslužuje * * *. Ako mu na to ne dajete popust, ocena je bitno niža.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.687
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14603 on: Today at 20:07:26 »
U drugoj polovini devedesetih pojavila su se tri filma koja su se bavila temom života kao televizijske emisije - TRUMAN SHOW, PLEASANTVILLE i EdTV.

TRUMAN SHOW je međutim priča o identitetu i voajerizmu i on se u stvari nije bavio nečim što će kasnije da se aktualizuje iako je sam film veoma ozbiljna stvar na temu večnih pitanja. EdTV se s druge strane bavi suprotnom situacijom. Truman od rođenja ne zna da živi u emisiji, a Ed se za reality program sam prijavio, iz zezanja, kao u avanturu od koje bi mogao imati koristi.

Uprkos tome što 1999. godine već imamo prve reality korake o kojima je snimljen HBO film CINEMA VERITE gde je sniman život jedne porodice i imamo REAL WORLD, to su ipak snimci svakodnevice ljudi koji su montirani i uobličeni. EdTV nudi novum za to vreme u formi emisije u kojoj se ceo dan nemontirano prenosi život glavnog junaka. Mi to danas imamo u Srbiji na nacionalnoj frekvenciji, a o raznim drugim formama na internetu da i ne govorimo.

U tom smislu, EdTV je danas maltene prevaziđena stvar jer je stvarnost i razvoj raznih medija, ne samo televizije već pre svega interneta i shodno tome socijalnih mreža, sve ovo daleko ostavila iza sebe.

To međutim ne znači da dva ključna plot pointa ovog filma nisu danas izuzetno relevantna.

Jedan je ljubavna priča koja dobija neočekivane obrte pred kamerama. EdTV je u osnovi romcom, mada je on ipak na kraju krajeva više message movie koji se pravi da je romcom, odnosno da pojednostavim - message movie dat u komercijalnoj i pitkoj formi. Stoga, u njemu ljubavni obrti jesu osnov zapleta a njihovo dešavanje na ekranu poseban začin. Međutim, da ideja da se zalazi u intimu s jedne strane a da se onda priželjkuje i pospešuje neprijatna intimna situacija sa druge strane jeste osnov savremenog realityja. Zar nije reality na neki način kod nas postao supstitucija sapunskih opera. U njima su osnovne teme ljubavni zapleti, a ono što EdTV prikazuje 1999. godine kao neku skroz ludu situaciju, tipa devojka prevari momka s njegovim bratom pred kamerama, sada kod nas i dalje jeste okosnica svih dešavanja u ZADRUZI već oko pet godina.

Međutim, drugi bitan plot point je aktuelniji. Naime, kada Ed želi da izađe iz ugovora a ne može - on odlučuje da doxuje TV mrežu, odnosno traži od gledalaca da mu pošalju prljavštine o njenom uredništvu kako bi ih pretnjom objavljivanja naterao da prekinu prenos. Sada imamo i tu situaciju - sukob Bake Praseta i Željka Mitrovića u kom on iznosi ili najpre preti iznošenjem detalja i privatnog života medijskog tajkuna.

U EdTVu takve stvari donose rezultate, a moglo bi se reći da na neki način donose i u sukobu Bake i Žeksa, recimo ukidanje nasilja u ZADRUZI može na neki način  biti podstaknuto jutjuberovim napadom.

U tom smislu, EdTV u onome što je hteo da predstavi kao radikalnu temu istovremeno je užasno arhaičan i neverovatno aktuelan čak i u jednom društvu kao što je naše u kom je reality program okosnica delovanje najmoćnijeg režimskog komercijalnog medija i samim tim mutira brže nego igde u svetu na najvećoj mogućoj sceni.

U tom pogledu, EdTV je film koji zapravo zaslužuje najveći kompliment, ima nešto da pruži gledaocima iz Srbije kao vrela najnižeg realityja dostupnog najširoj publici.

Sam film je u suštini mudro postavljen u okvir romcoma, i kroz taj fokus uspeva da ispriča ovu širu priču, počinjući i završavajući se ljubavnom pričom, pre uključivanja i isključivanja kamere.

Odlično je iskorišćen eho događaja izgrađen kroz medije, kao što je show Jaya Lenoa, da bi se time rešile neke elipse i u tom pogledu Lowell Ganz i Babaloo Mandel iskazuju veštinu koja ih i jeste držala decenijama prvi vrhu holivudskih komediografa.

Sasvim je jasno da EdTV nije običan romcom niti je tako nešto Ron Howard mogao da dozvoli sebi posle dolaska nadomak oskara sa APOLLO 13, ali nema sumnje da je najuspešniji derivat romcoma i neke "ozbiljnije" teme kojima će pribegavati u post-nominacijskom periodu.

Matthew McConaughey i Jenna Elfman su odlični kao romantični par, mada je danas svakako zabavnije što su McConaughey i Woody Harrelson u ovom filmu braća, ako imamo u vidu njihov trijumf petnaestag godina kasnije u TRUE DETECTIVEu.

Film je možda mogao biti efikasniji u uvodu, i ukupno uzev kraći, ali ovo je zanimljiv spoj pitke forme i jače pretenzije koji nije imao previše mesta samo godinu danas posle TRUMAN SHOWa koji je bio još pregnantniji u pogledu ozbiljnosti teme. Međutim, sada kad se sve razdvoji, uprkos zastarelosti EdTV je zanimljiva vremenska kapsula, a i malo više od toga.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam