Radionica broj 57 - septembar 2016 - PRIČE I GLASANJE

[scallop]

Još je rano za nastavak rasprave, pa sam ponovo pročitao par priča. Iz radoznalosti zašto sam tako lako te priče, a i autore lišio iole ozbiljnog komentare.


Najpre, Miloš Petrik je u priči PRVI KONTAKT ozbiljno potcenio ZS radionicu. ZS je izazov, a LK to više nije. Bilo je sasvim dovoljno drugih komentara da bih ja dodavao, a moj savet je da se pozabavi ovom radionicom.


Bio sam zbunjen kad sam shvatio da iza priče PULS stoji Relja Antonić. Zbog bogatstva rečnika on je moj privatni favorit. Pročitao sam priču ponovo i utisak mi nije bio bolji. Zašto je tako loše prošao? Mislim da znam. Antiantropomorfne priče su pukle još sa Klarkom. Drljati iz prvog lica takvu temu je propast. Mislim da još stoji BoBova opaska da ga nije briga za patnje stonoge kad polomi trideset i šestu nogu levo (ili neku drugu). Savetujem da priču sledeće teme savije negde podno Cera.


Na kraju, novi lik za mene i priča MASLAČAK. Razlog je što je Mira Satarić aka Vedro Nebo jedan od likova koje srećemo na bratskom AVKG. Na moju žalost, ova priča obiluje problemima. Najpre, za nju važi katastrofalni pežorativ da je - priča sa tezom. To što su konkvistadori porazili narode u Americi svojom prljavštinom a ne oružjem, ne pije vodu u priči kao MASLAČAK. Takođe, nije "počistila za sobom", pa su zaostala neka izlišna ponavljanja (uredno, pa opet, uredno). Skrenuću pažnju i na jedan tipičan defekt za početnike. "Sada" i "več" su pravi pleonazam, a upotreba gde je ostatak rečenice u prošlom vremenu znak za svakog recenzenta da preko nje spusti veo zaborava. Ima još toga, na primer, cvet maslačka ne može da lebdi, a ne "raspršava" se već "razvejava" ili "rastura". Raspršavaju se sprejevi.

[varvarin]

A da li se raspršavaju nečije nade?   

[scallop]

Noćas sam napisao dve knjige o pisanju i zapamtio dva detalja.


Šta pamtimo iz pročitanih knjiga?


Najduže pamtim kako su Kali i Staša Tarkovski pojeli "komadić" jedan drugoga, bratimeći se u romanu "Kroz pustinju i prašumu". Pamtim kako je Tom Sojer okrečio tetka Polinu ogradu u romanu "Tom Sojer". Ne mogu da zaboravim kako je pan Zagloba šanuo vojvodi Zamojskom da pokloni švedskom vojskovođi Virtembergu Holandiju, za uzvrat što mu je ovaj ponudio poljsko vojvodstvo. Pamtim brabonjak koji je ispustila monahinja pre nego što je izdahnula posle pedeset godina verskog gladovanja, u romanu "Braća Karamazovi".


Najčešće ne pamtim priče iz knjiga, moraju da me podsete, ali ako susretnem taj komadić priče, setim se i nje. Ispada da se u sećanja urezuju delovi knjige, ali nikako cele knjige. Bar meni. Ali dobra priča je itekako važna, jer bez nje ne bismo dobili ni taj komadić. Dobra knjiga ostavlja ožiljke. Dobre su i one druge, ali vremenom u sećanju postanu gusto pakovane.


Zato volim da verujem da u mojim knjigama možda postoje takvi komadići, na primer kako je krajputaš otišao sa sve raskršćem u "Grbovniku". Ili, kako je Svaruk Hening u Idumeniju otkrio Id u sebi u "Legiji Ida". Duboko verujem da imam tu šansu, ako je i majmun mogao da otipka Šekspira: "To die to sleep, to sleep, perchance to Dream..." u kratkoj priči "Pisac nepoznatog dela i Higsov bozon".


Nastavak posle doručka.

[scallop]

A da li se raspršavaju nečije nade?   

Nisam nadležan za nade. Moj domen su bili aerosoli.

[scallop]

- nastavak -


Imamo li ortaka u pisanju?


Negde osamdesetih, kad sam već imao objavljene priče, jedan kolega me je upoznao sa psihoanalizom i prevrnuo naglavce. Znao me je bolje preko priča, nego iz ćaskanja uz kafu. Moram da mu pomenem ime - Dubravko Jerković. Odmah sam se latio Frojda i Junga i iščitao sve što mi je došlo pod ruku. Tu smo se i razišli, jer je on, kao mistik, ostao uz Frojda, a ja sam prigrlio Junga. Tako su "Rašani" nastali kao sudar introvertne i ekstravertne osobe iste naravi i interesovanja.
Veća pažnja u gradnji likova i priče omogućila mi je da primetim da postoje delovi priče koji odudaraju od mog inače vrlo racionalnog pristupa. Prvi put u priči "Mana, mana", Sirius. Jedan deo je otplesao svoju igru. i bio, nekako, bolji, življi. Otada znam da imam ortaka, da se zove nesvesno, pa kad nastupi, široko mu polje.
Možda ovo izgleda blentavo, ali mene ne bole leđa.
Oko toga sam dospeo u trajnu koliziju sa Bobanovim pristupom da dobra priča nastaje sa dobrim scenosledom. Verujem da priču treba poveriti dobro osmišljenim karakterima, pa neka se oni bakću sa njom.
Možda sam džabe ovo sanjao i napisao, ali se nadam da učesnici radionice imaju pravo da se opredele. Kako, svejedno.

[Stipan]

   Lepo je ovo postavljeno i zavodljivo napisano, pa opet postoji više od dva (Junak/Scenosled) pristupa pisanju.

   Postoji i pisanje na mah, izazvano nekim trenutkom - nekim snažnim utiskom.

   Recimo, jedna od scena u "Kaurinovoj kletvi" nastala je tako što sam biciglao do mame koja je tada umirala u bolnici i umalo me šleper ni krivog ni dužnog nije satro, pa mu ni to nije bilo dosta nego se još i zaustavio da me bije. Utisak je bio toliko živ da su varijante tog doživljaja zauzeli dobrih dvadesetak stranica romana.

   Druga scena kojoj sam prisustvovao je maltene napisala celu "Tropikanu" i mnogo uticala na veliki deo mojih priča. Pogađate, radi se o ljubavisanju dve lezbejke sa S/M sklonostima nasred jednog od ovdašnjih kafića.

   Posle takvih (uslovno) iskustava (u mom slučaju) priča nastaje za sat vremena ako ne računam naknadna doterivanja. Niti mi je potreban scenosled, niti sukob junaka. Priča je već tu i gotovo.

[scallop]

Eto, to je već treća mogućnost.


Ja bih sad radije malo Hiddena, ako nije negde kidnuo pa se hidnuo.

[hidden]

Motrim iz potaje

[scallop]

Najpre, još jednom "Bravo!". Zatukao si nas ko prase klip kukuruza.

[bitanga]

Skrenuću pažnju i na jedan tipičan defekt za početnike. "Sada" i "več" su pravi pleonazam, a upotreba gde je ostatak rečenice u prošlom vremenu znak za svakog recenzenta da preko nje spusti veo zaborava. Ima još toga, na primer, cvet maslačka ne može da lebdi, a ne "raspršava" se već "razvejava" ili "rastura". Raspršavaju se sprejevi.

Sto volim ova razmisljanja sa prelaza iz dvadesetog u devetnaesti vek 

[varvarin]

Sinko, da li si nekad razmišljao o značenju reči, ali baš?
Ako kilavim rečima ispričaš priču sve žureći kraju, i rezultat će biti kilav.


Ili misliš da u dvadeset prvom veku prave reči nisu ni važne da se ispriča priča?

[bitanga]

Vetar moze da rasprsi maslacak, ali vetar moze ako je to piscu cef, i da raznese maslacak, razgoliti maslacak, oljusti maslacak, razbuca maslacak. hej moze da da i felacio maslacku ako zazeli.

[scallop]

Pročitao sam još jednom KOREN. Ispada da se bolje kotira tvoj sudar sa "sporama" nego moj sa Sporom.


Nego da počnemo od početka. Meni ne smeta što su putovali veći deo priče. Putovanja su deo života. Prvi problem je što su ti likovi "on", drugi "on", "ona" i grbavi. Pogibo' zbog zamenica. Drugi problem je što se najpre pominje područje "izvan naseljive zone Kompleksa". Da je "iznad" saznajemo na pola priče. Kad čitam tako osmišljene priče osećam se nesigurno, niko me ne vodi "za rukicu". I naziv "Kompleks"! Bemti inventivnost kad se nisi dosetio ni "Utočišta".


To su manji problemi. Veći su što kod tebe jednostavno ne postoje odgovori na većinu pitanja koja uz čitanje postavljaju čitaoci nepozdanom piscu. Sve vreme ne znamo "Ko?", "Kako?", "Gde?" i "Zašto?" Tu si karakterističan. Vodiš priču kao da je tipping point (prelomna tačka) negde tri rečenice pre kraja. Čitalac u čitanju oblikuje priču zajedno sa piscem. Do samog kraja priče ne saznajemo zašto je otišla keva, zašto su krenuli oni, šta je pretnja, zašto je otac budala, zašto grbavi misli da jeste...


Onda, odjednom saznajemo da oni žive ispod površine, da je spoljni svet zagađen sporama koje sve pretvaraju u drvo javorovo, da je vreme da se ukorene i listaju, jer tamo je i keva. Karikiram ali tako ispada. Ne znamo šta jedu, a šta kenjaju u podzemlju, dok se i čitalac ukorenjuje zajedno sa njima, pita se šta mi je ovo trebalo.


Ovo sigurno nije moj čokanj rakije, što bi rekao Bitanga, ali mi nije prvenac. U istom bedaku sam bio i sa "Zidovima Tarnaka". Uvališ mi gomilu likova, sa svakim od njih pokušavam da uspostavim odnos, opipavam prednosti i pokušavam da naslutim kuda idem kroz priču. Onda, u polednjih dvadesetak stranica uvališ mi vampisrku zajednicu i najavu da planiraš još dva nastavka. Bem vam trilogije!


Osnovni zakon pisanja je pošten odnos prema čitaocu, kad ga nema nema ni čitanja.

[varvarin]

za bitangu:  (   )

Može.
Po meni, zavisi i da li pišeš priču, pesmu, potsku fantaziju ili šta već...
Ako pišemo tvrdu prozu, sloboda se smanjuje. Onda, posebno u slučaju da hoćeš objektivno da opišeše situaciju, biraš i prave reči.

[hidden]

Pročitao sam još jednom KOREN. Ispada da se bolje kotira tvoj sudar sa "sporama" nego moj sa Sporom.


Nego da počnemo od početka. Meni ne smeta što su putovali veći deo priče. Putovanja su deo života. Prvi problem je što su ti likovi "on", drugi "on", "ona" i grbavi. Pogibo' zbog zamenica. Drugi problem je što se najpre pominje područje "izvan naseljive zone Kompleksa". Da je "iznad" saznajemo na pola priče. Kad čitam tako osmišljene priče osećam se nesigurno, niko me ne vodi "za rukicu". I naziv "Kompleks"! Bemti inventivnost kad se nisi dosetio ni "Utočišta".


To su manji problemi. Veći su što kod tebe jednostavno ne postoje odgovori na većinu pitanja koja uz čitanje postavljaju čitaoci nepozdanom piscu. Sve vreme ne znamo "Ko?", "Kako?", "Gde?" i "Zašto?" Tu si karakterističan. Vodiš priču kao da je tipping point (prelomna tačka) negde tri rečenice pre kraja. Čitalac u čitanju oblikuje priču zajedno sa piscem. Do samog kraja priče ne saznajemo zašto je otišla keva, zašto su krenuli oni, šta je pretnja, zašto je otac budala, zašto grbavi misli da jeste...


Onda, odjednom saznajemo da oni žive ispod površine, da je spoljni svet zagađen sporama koje sve pretvaraju u drvo javorovo, da je vreme da se ukorene i listaju, jer tamo je i keva. Karikiram ali tako ispada. Ne znamo šta jedu, a šta kenjaju u podzemlju, dok se i čitalac ukorenjuje zajedno sa njima, pita se šta mi je ovo trebalo.


Ovo sigurno nije moj čokanj rakije, što bi rekao Bitanga, ali mi nije prvenac. U istom bedaku sam bio i sa "Zidovima Tarnaka". Uvališ mi gomilu likova, sa svakim od njih pokušavam da uspostavim odnos, opipavam prednosti i pokušavam da naslutim kuda idem kroz priču. Onda, u polednjih dvadesetak stranica uvališ mi vampisrku zajednicu i najavu da planiraš još dva nastavka. Bem vam trilogije!


Osnovni zakon pisanja je pošten odnos prema čitaocu, kad ga nema nema ni čitanja.

Udri jače.

Ovo za pitanja, primljeno k znanju. Na tome ću poraditi, biće  to zanimljiv posao, videćemo ishod.

Moram da pitam, veoma mi je bitno - šta je po tebi u ovoj priči dobro? Da ne budem pogrešno svaćen, ovo može biti putokaz u budućoj razradi.

[saturnica]

za bitangu:  (   )

Može.
Po meni, zavisi i da li pišeš priču, pesmu, potsku fantaziju ili šta već...
Ako pišemo tvrdu prozu, sloboda se smanjuje. Onda, posebno u slučaju da hoćeš objektivno da opišeše situaciju, biraš i prave reči.

po meni, ne valja ako je pretvrda, što fali fino doziranoj poetici u tvrdoj prozi? taman da je prelomi.

[varvarin]

Osnovni zakon pisanja je pošten odnos prema čitaocu, kad ga nema nema ni čitanja.

Slažem se.
Ne menjajte tačku gledišta zabave radi. Ako sam zavoleo lika, pustite me da ga volim do kraja.
Poslednji koji me je zajebao na taj način beše Goran Skrobonja, moj drugar,  čije priče  baš volim.

Elem, u vrlo dobroj priči  CRVENO NEBO NAD POLJIMA ILOVAČE ili tako nekako, inače autorov omaž kaubojskim romanima koje je naša generacija gutala tamo negde u osnovnoj školi... - glavni junak, do tri strane pred kraj pozitivac, ispade najveća pizda.
Mislim , valjda može i  tako.  Ali osećao sam se baš prevaren. Ne radi se to, bar ne u mom viđenju priče.

[scallop]

Udri jače.

Ovo za pitanja, primljeno k znanju. Na tome ću poraditi, biće  to zanimljiv posao, videćemo ishod.

Moram da pitam, veoma mi je bitno - šta je po tebi u ovoj priči dobro? Da ne budem pogrešno svaćen, ovo može biti putokaz u budućoj razradi.

Dobro pišeš. Da nije tako zadovoljio bih se malim greškama. Ova priča klima na pitanju zašto bismo i zašto ne bismo prihvatili da prestanemo da budemo. Razlog mora da bude značajniji od toga da klinac želi kod mame. U pitanju je dilema sa kojom smo suočeni na dnevnoj bazi. Hoćemo li da se "ulogujemo" ili nećemo. Implikacije su daleko ozbiljnije nego u priči. Najgore je kad je banalno i svejedno.
Ponekad razmišljam koliko nismo svesni da priča odražava naše životne stavove. Zato je Scordiskova priča pogodnija. Ona ima stav. Tvoja fingira stav.

[saturnica]

scallope, isprika što upadam, ali i dalje se više zadržavate na tome što u njegovoj priči ne valja.
hidden, ako mene pitaš, imaš odlično atmosferu, pogotovo u vlaku. istina je da to dugo traje, ali meni nije smetalo. poentiranje je vrhunsko. transformacija također. dijalozi su na mjestu. ali, tvoja bi priča trebala odgovoriti na pitanja koja postavlja scallop, naročito ova u vezi majke. razlozi zašto je baš tako, a ne nekako drugačije.

[hidden]

Evo o čemu razmišljam. Mislim da se priča spotiče na činjenici da je pripovedana iz ugla dečaka. Ako je pogledam kroz oca, dobiću neophodno iskustvo i širinu potrebnu da bi se odgovorilo na izostavljena pitanja.

Što je najvažnije, mislim da neću ništa izgubiti...

[saturnica]

Evo o čemu razmišljam. Mislim da se priča spotiče na činjenici da je pripovedana iz ugla dečaka. Ako je pogledam kroz oca, dobiću neophodno iskustvo i širinu potrebnu da bi se odgovorilo na izostavljena pitanja.

Što je najvažnije, mislim da neću ništa izgubiti...

ne spotiče se uopće. makar se ja spotaknula nisam, mada ni pripovijedanje iz očeve perspektive ne bi smetalo. mislim da bi se prije svega, prije promijene kuta pripovijedanja trebao pozabaviti stavkama koje priči nedostaju. poslije je nebitno tko će priču voditi, otac ili dijete.

[bitanga]

za bitangu:  (   )

Može.
Po meni, zavisi i da li pišeš priču, pesmu, potsku fantaziju ili šta već...
Ako pišemo tvrdu prozu, sloboda se smanjuje. Onda, posebno u slučaju da hoćeš objektivno da opišeše situaciju, biraš i prave reči.

Drž se ćeri tvrdog kursa! 

[Kimura]

Da li je, prema tvojoj zamisli, Hidden, to što će se momci ukoreniti srećan ili nesrećan kraj?
Ovo je jedno detinjasto pitanje, ali mislim da je važno odgovoriti na njega.
Dok sam priču čitala, činilo mi se da tvoj podzemni narod vodi veoma bedan, đubretarski život i da odlazak na površinu predstavlja neku vrstu izbavljenja od kog se, pripodno, zazire kao i od svega nedovoljno poznatog. O majčinim razlozima ne govoriš direktno, a meni se sve vreme činilo da je ona bila odvažnija ili manje trpeljiva, pa se prva odlučila na taj korak, koji i otac svakako planirao.
Preobražaj u drvo je stara mitološka priča, a ti nam nudiš vanzemaljski život u tom obliku. To je dobra ideja i deluje kao pravda:bezočni ljudski uništitelji pripode prognani su pod zemlju od strane biljaka.
Nadam se da nećeš zameriti na prosipanju asocijacija, tek bilo bi zanimljivo znati kako se to iždžikljalo vanzemaljsko drveće slaže sa onim što čuva duhove predaka i da li se uopšte mogu složiti?

[Boban]

hidden, priča ti deluje mnogo bolje dok ne shvatimo šta zapravo jeste stvarnost u tom svetu.

[varvarin]

Kimura, postavljaš dobro pitanje.
Po meni, tu nema dileme - izlaskom na površinu, prihvataš nova pravila igre. Kakva god.

[scallop]

hidden, priča ti deluje mnogo bolje dok ne shvatimo šta zapravo jeste stvarnost u tom svetu.

Otprilike tako.

[bitanga]

- nastavak -


Imamo li ortaka u pisanju?


Negde osamdesetih, kad sam već imao objavljene priče, jedan kolega me je upoznao sa psihoanalizom i prevrnuo naglavce. Znao me je bolje preko priča, nego iz ćaskanja uz kafu. Moram da mu pomenem ime - Dubravko Jerković. Odmah sam se latio Frojda i Junga i iščitao sve što mi je došlo pod ruku. Tu smo se i razišli, jer je on, kao mistik, ostao uz Frojda, a ja sam prigrlio Junga. Tako su "Rašani" nastali kao sudar introvertne i ekstravertne osobe iste naravi i interesovanja.

Kuku,pa Frojd je otac nagonske psihologije, sve iz libida potice, iz nagona, posle mi to mozemo ispoljiti ili blokirati, pa malo oboleti, ili sublimirati u neko pisanije na primer, a Jung je u sustini mistik tu, sve potice iz kolektivnog nesvesnog, iz arhetipova, on govori recimo o prekogniciji u snovima i kaze da ne veruje u Boga,vec da zna da Bog postoji.

[scallop]

Od ovoga trenutka na dalje, mene nema sve dok Boban ne počisti dvorište.

[bitanga]

Od ovoga trenutka na dalje, mene nema sve dok Boban ne počisti dvorište.

Ja se vama vise necu obracati, ali nije lepo da se covek vasih godina obraca ovako prema pocetnicima i to bezrazlozno, ne toliko zbog mene, debela mi je koza, vec zbog drugih omladinace poput mene koji ce ovde, isto kao i ja, doci da vezbaju i dobiju neki fidebek, a dobiti vredjanja i paranoidni tretman.

[Stipan]

Aman Bitango, na Sagiti baš svi dobijaju vređanja i zajebavanja.
I to ti je deo ove školice.
Opusti se i pokušaj da uživaš. Boli neko vreme, pa se posle privikneš i ne primećuješ šta pričaju.

[Vedro nebo]

@ scallop
Najpre, hvala na komentarima. Ja gledam na radionicu kao na mesto gde mogu da se pokupe konstruktivni komentari, pa mi je besmisleno mnogo se ljutiti ako se nešto nekome ne svidi ili ako neko ima zamerke (posebno ako neko ima dobre i objektivne zamerke.  )  Može da suludo zvuči ali radionica ovog tipa jeste lakši put sa učenje. Možda grešim, ali isto tako smatram radioničarske priče, pričama na početku svog životnog ciklusa - tj. materijalom koji mora da pretrpi (nekad i ozbiljnu) nadogradnju i prepravke, brušenje, sečenje...

E, sad, možda bi neko među starijim zmajevima mogao da izabere jednu, dve priče po radionici pa da davi autore dok se to ne dotera do onog nivoa šta bi jedna odlična priča trebalo da predstavlja...?

(p.s. moj klinac stalno viče da hoće da 'rasprši' maslačke, otuda mi ostalo  )

[Boban]

Od ovoga trenutka na dalje, mene nema sve dok Boban ne počisti dvorište.

Ovo je četvrti put da me ucenjuješ na ovakav način.
Nemoj više.

[Stipan]

Opet ćete razjebati Radionicu, a taman je sve lepo krenulo.

[Boban]

Ma radmilo nikako da shvati da se dejstvovanjem u okruženju istomišljenika i klimoglavića ne postiže nikakav napredak.

[Džek]

Razjebaće je oni koji žele da je razjebu, a Boban ih (sporo ali dostižno) indentifikuje i osujeti u tom naumu.

Istomišljenici i klimoglavići su kategorija koja nije destruktivna. Čuvaju autoritet, a autoritet ovde je potreban. Šta ta pasivna kategorija čini sa komentarima i savetima autoriteta je do njih lično. Tvrdoglavost i "šta ćeš mi ti pričati" vs usvajanja saveta je uvek na vagi. Bitno je da se ima šta staviti na vagu.  Ipak, pričamo o konkretnom (mini 6K) pokušaju, a za ozbiljnije usvajanje bi trebalo pretresti dobar deo opusa tog pisca u pokušaju za šta, razumljivo, niko nema vremena ni volje, jer, ruku na srce, ne završava svaki pokušaj svakog pokušajca ovde, na radionici.

 

[lilit]

hidden,
menjaš li u smeru koji si pominjao? kako ide?

[Scordisk]

Nemoj samo mnogo da je menjaš. Pravim ti ilustraciju, možeš da je okačiš u klonju ili gdegod

[lilit]

bogami meni ona welcome to tihuana_like ilustracija još na zidu, svi me pitaju za nju kad se približe stolu 

[hidden]

hidden,
menjaš li u smeru koji si pominjao? kako ide?

Ne menjam, nikako da se dočepam kompa, gadna neka nedelja...ali računam da ću početi večeras ili sutra, pa od vikenda do vikenda - koliko potraje...
Ne mogu radnim danima, a još se i upetljah nešto oko budućeg mi dazlonečuje doktorata, pa još posao i onda samo sanjam krevet...

[hidden]

Nemoj samo mnogo da je menjaš. Pravim ti ilustraciju, možeš da je okačiš u klonju ili gdegod

E baš si me obradovao sada...jedva čekam

[Scordisk]

bogami meni ona welcome to tihuana_like ilustracija još na zidu, svi me pitaju za nju kad se približe stolu 

 

Hidden - priča je vrlo inspirativna za crtanje, fala tebi

[Scordisk]

evo i Korena, hiddene, u mojoj jamastoj temi

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15451.100