Samo kratka (?) analiza onoga što se događa sa SF-om jer začarani krug vrti se već mesecima.
Najpre, progutali su nas egoizam i koristoljublje, zajedno sa celom državom. Nikakav sistem vrednosti više ne postoji ovde, kao ni set kriterijuma za literaturu koja vredi (ne, nije sve relativno, ma koliko se Stipan upinjao da tvrdi da jeste, kako bi njegova mediokritetska proza prošla kao kvalitetna). Ne vidim da se ovde, među svima nama, iko ikada trudio da bude čovek pošteniji prema sebi, pre svega.
Vladaju interesi, ulizivanja, ljubomore, čutanje zarad koristi, napadanje zarad koristi, nepriznavanje sopstvenih mana, nespremnost i nesposobnost da se priznaju sopstvene greške, koristoljublje i granice sposobnosti, da se priznaju tuđi doprinosi, da se samozabrane i autocenzurišu određeni diskursi jer su štetni, prostački i nekonstruktivni. Odavno je utvrđeno da ovo mesto ne ume i neće da se samoreguliše, a regulacija sa višeg nivoa i treba da izostane tamo gde ljudi dopuštaju da njihove niske strasti prevladaju. Takvo mesto i treba da bude živo blato i da proguta svoje tvorce (poput ovog). To je sve mikro nivo sveukupnog stanja u državi, inače. Ovo mesto se nije spasilo sveopšteg pustošenja... svega i ljudi ovde nisu isključivo krivi za glib. Krivi su u onoj meri u kojoj su dopustili da nametnuta erozija vrednosti i kulture utiče na njihove duše.
Mesecima već gledam kako pokušavate da ponovo pokrenete radionicu. Naravno da ne možete da je pokrenete jer pokreću je oni koji ne znaju ništa o pisanju, a nemaju ni posvećenost, ni energiju, ni znanje da je pokrenu. Nije dovoljno pojaviti se i reći "hajde, Skordisk, uradi", ili "ja imam ideju, Stipane mr'š sa teme, smetaš". Potcenili ste duh, energiju, posvećenost, ljubav (sve one vrednosti koje su neprimetno proterane odavde).
Na ovom mestu ostali su, mahom, samo diletanti. Čitam i nikako mi nije jasno ko bi, ko drži do dostojanstva svoje proze, proze koju voli da čita ili SF-a uopšte, reč razmenio sa, ne amaterom, jer on čak nije ni na tom nivou, već sa objektivnim diletantom T2? Kako iko može sa njim da razmeni reč kada on predloži da se priča stranog autora iz "njegovog" izdanja uzme kao reper strane proze za upoređivanje sa domaćom? Svesni ste koliko je to diletantski, ograničen pokušaj analize... pa, bilo čega, a kamoli jedne tako nama bitne stvari - naučne fantastike? Jedna strana priča sumnjivog kvaliteta da nam bude reper? Toliko o metodologiji istraživanja u društvenim naukama znaju, valjda, istraživači SF-a ovde, da je njoj poduče T2, umesto da sa njim ulaze u to poređenje?
Čitam i onu prepisku o skalopovoj knjizi (ne, nije Radmilo osmislio nikakve konture radionice; on ima problem, koliko vidim, da osmisli i konture svog romana, što ne znači da nije dobar pisac, da se ogradim ovde; samo da osmišljavanje bilo kakve velike ideje nije njegov faks, kao što to nikada nije bila ni briga o ljudima/talentovanim piscima). Ceo taj sukob na relaciji Boban-Radmilo je mogao da se vidi pre par godina još. I doneo je propast ovom mestu, jer Boban je želeo da sačuva prijateljstvo po svaku cenu (i svaku cenu je i platio), a Radmilo je uvek i svuda želeo da sačuva samo sebe (po svaku cenu, pa bila ona i proterivanje i proganjanje većine vrednih ljudi).
I ta svađa o beta čitaocima je bila vidna pre par godina. Ko selektuje krug odabranih po kriterijumu slaganja sa autoritetom, bez dopuštanja ikakve kritike unutar grupe, dobije beta čitaoce koji neće kritikovati, i, posledično, loš roman. Kriv je selektor, a ne beta čitaoci. Rasprava je bespredmetna.
Pitate se o kvalitetu ovog mesta, a običan fan (otkad?) SF-a se ovde predstavlja kao stručnjak za SF i pokretač radionice (govorim o zosku). Čovek koji ne ume da izrazi misao na razumljiv način (sve uz upinjanja da se izrazi "visokoumno" dok piše utiske o pročitanom) osniva radionicu pisanja? Ili lilita, koja, takođe, ništa ne zna o pisanju, a čije se analize svode na "ova priča ima lepe rečenice", ni o organizaciji radionice (uvek se povuče na vreme, tako da ispadne da nije njena greška što je sve propalo, a u stvari nema ni samodisciplinu, ni znanje ni suštinsko interesovanje za radionicu, iako je vična da ostavi utisak brižne osobe. Da je stvarno brižna, dala bi više od povremenog javljanja na radionici i pitanja "kada ćemo, lol?").
Kada je ovde bilo ozbiljnih analitičara proze, kimura je besnela na analizu svoje priče. Skalop je podržao. Logična posledica: oboje su, usled zabranjivanja kritike, tj. odbijanja da joj priznaju veliku vrednost koju je imala - zglajznuli u pisanju. I sad, drž, ne daj, ko je kriv, zašto ocena 1,5, zašto je kvalitet opao itd.
Kada je kritikovan pokušaj torte, to se pripisivalo zlim namerama (i u zaštiti tih autora je Radmilo odigrao ulogu), a zapravo je u pitanju bio pokušaj da se uspostave kriterijumi (i šteta je što je "stara garda" stajala po strani u toj kritici, a mogla je da pomogne i torti i SF-u). Ne može se sve zvati prozom i SF-om. Zna se šta je fan izdanje, a šta zbirka priča. Zato sada, na nivou regiona, imamo užasne, smešne, infantilne zbirke.
I Boban se umorio od večitog bivanja odbačenom crnom ovcom, pa je pokušao da očuva neke autore u svojoj blizini ne shvatajući da je bolje ne očuvati nikoga, ako su ti autori mediokriteti. Makar i po cenu da ZS prestane da izlazi. Bar do nekih boljih vremena, boljih učitelja pisanja, boljeg vrednosnog sistema, uspostavljanja kriterijuma kvalitetne proze.
T2 i Stipan se drže u mediokritetskom savezu, a takvi savezi najviše štete kvalitetu proze. Nisu oni započeli, doduše. Započeo je Radmilo. Zašto mu je to bilo praštano, pitajte Bobana i Mehu (kao salonskog levičara koji se niti stvarno angažuje i gine za bilo koji cilj, niti je svestan štetnosti svojih "napora" da u delo sprovede kvazilevičarske principe "mira u kući", pa ćuti na ono na šta bi, kao odgovoran levičar, jel, morao da reaguje, a sve zarad očuvanja aure mudraca kog svi poštuju - opet ta sujeta). Na svakom mestu koje ima bar neke kriterijume za kvalitetnu prozu, radovi i jednog i drugog bi bili analizirani i odbačeni kao sprdnja sa SF-om. I ne samo proza. I njihov odnos je za analizu. Kako njih dvojica mogu da budu tretirani kao ravnopravni učesnici ovde kada se podržavaju iz koristi? Jedan drugog hvale iz koristi? Kako bilo ko može uopšte da uđe u diskusiju sa Stipanom koji napiše da je T2 dobar urednik ili sa T2 koji nahvali Stipana kao dobrog pisca?.
Ta hvala ili nereagovanje iz koristi, činjenica da je ovde postala prihvatljiva, da je normalna, poželjna čak, činjenica da je dozvoljena, da nije postojao ni minumum osećaja za etiku, samokritiku, analizu sopstvenih poriva i mana da bar prepoznamo štetnost udruživanja u grupe (pa su se puštali Džekovi i bate bez ikakve reakcije na njihov rečnik, bar na sve ono ružno što umeju da izgovore u odbrani svojih sujeta) su (ne)povratno oštetili ovo mesto. Mesto je postalo isto što i ova država - ruina sagrađena od sujeta, ega, svađa ko je kriv, ćutanja i pasivnosti na zlo, koristoljublja, nepriznate ljubomore, straha od odbacivanja, nemanja stava, bespogovornog slušanja autoriteta, "reketiranja", "učlanjivanja u stranku" da bi se došlo do pozicije, mizoginije, fanova koji se nameću kao stručnjaci (sa "kupljenim diplomama") i slično.
Ne biva ništa bez ošrtog reza. Bez poštovanja tuđeg integriteta, znanja, pola, roda. Bez priznavanja svojih greški i mana. Bez izvini. Bez zaboravljanja prošlosti i jednostavnog - idemo dalje, bez okrivljavanja drugih, bez odbrane svog ega, sujete, bez dokazivanja ko je u pravu, bez svađe oko toga ko koga pokušava da saplete.
Preko svega može da se pređe, pa čak i preko ove analize. Neka bude da je T2 stručan urednik, da je zosko poštovani stručnjak za SF, da je lilita sposobna da organizuje i očuva radionicu, da je Radmilo dao konture radionici i napisao genijalni roman, da je kimurino pisanje odlično, da je Torta promovisala dobar SF u Srbiji, da je Stipan najkvalitetniji domaći SF pisac, da su Džek i Bata nepriznati geniji, da se žene ovde ne napadaju međusobno jer mizoginiju prećutno podržava cela patrijarhalna zajednica "stare garde", da postoji samoregulacija i autocenzura.
Neka bude sve to podjednako kao što i ne mora da bude i nije. Nema razlike. Analiza nije napisana da bi se sad neko javio i u beskonačnost raspravljao o svojoj sujeti ovde, mada će se to, nužno, desiti. U nekom trenutku zajednica mora kolektivno da se trgne i da svaki pojedinac u njoj suspregne svoj ego zarad opstanka zajednice i kaže sebi "ja sam qrac na biciklu", nebitan sam, moj ego, moja sujeta, su nebitni. Nebitno mi je koliko me je neko upravo opanjkao, uvredio. Svi smo qrčevi na biciklu. I zato ćemo sebi prvo da izlistamo svoje mane i svima ćemo da se izvinimo za njih. A onda ćemo početi da gradimo zajednicu od početka. Svako iskreno priznajući sebi šta može da bude, a šta ne, po unapred uspostavljenom etičkom i vrednosnom sistemu. Svako je dobar u nečemu, ne mogu svi da budu dobri u svemu, kao što svi pokušavaju sve ovde.
