Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 89

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1211092 times)

perobojanic and 2 Guests are viewing this topic.

mac

  • 3
  • Posts: 9.062
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #11400 on: 05-03-2017, 23:13:40 »
Čitao sam članak, mislim na Crackedu, u kome porede Logana s jednim drugim odličnim filmom. Neću da kažam koji je film bio, jer mi je to znanje donekle pokvarilo doživljaj, pa zato preproučujem ljudima da film pogledaju što pre, da im neko slučajno ne pokvari gledanje. Dobar je Logan.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11401 on: 06-03-2017, 17:09:55 »
REKVIJEM ZA GOSPOĐU J. Bojana Vuletića uspeva da unese nešto novo u matricu suvog slow cinema realizma koji su izgradili rumunski festivalski favoriti. Opisati REKVIJEM ZA GOSPOĐU J. kao isključivi eho rumunske poetike je prejednostavno i nije sasvim tačno zato što je u rumunski hardver uneo nešto precizniju vizuelnu koncepciju u kojoj ipak ima kudikamo više estetizacije nego kod njih, a potom je na nivou scenarija sve obogatio humorom. Dok je Radovićev DNEVNIK MAŠINOVOĐE doneo zapravo sličnu poetiku kovačevićevske crne komedije ali je kao njenu vizuelnu okosnicu iskoristio nešto drugo, Vuletić se opredeljuje za kurentnije Rumune i koristi ih kao deblo za probijanje kapija evropskih festivala. Recept je izgleda uspešan pa je ovaj film na tim festivalima maltene percipiran kao art house komedija što tek delimično jeste.

Ja bih ga ipak, na bazi iskustva gledanja regionalnog filma, definisao kao crnohumornu melodramu, ali i kao delo koje iznova potvrđuje validnost Dušana Kovačevića kao pisca i njegove poetike. Iako Kovačević nema direktne veze sa ovim filmom, sasvim sam siguran da je mnogo šta u njemu njegova zaostavština.

Vuletićev vizuelni koncept baziran je na doslednom držanju kadar-sekvence koliko god je to moguće, izboru fotogeničnih lokacija, ali i postavljanjem istih takvih, sugestivnih situacija. Pokreti su rezervisani za ljude i vozila, a tek pomalo za kameru koja se uglavnom kreće na faru. To je specifičan izazov za glumce i svi su na njega odlično odgovorili - od Mirjane karanović koja je naravno već puno puta igrala slične likove, preko Borisa Isakovića koji je duhovtiji nego inače, pa sve do Jovane Gavrilović koja izrasta u veliko pojačanje za naše glumište. Devojčica Danica Nedeljković je odlična u dobro realizovanoj ulozi foul mouthed kida koje filmu daje poseban šarm i energiju.

Vuletić je krenuo u svojevrsnoj senci svog writing partnera Stefana Arsenijevića ali je vremenom dokazao da je mnogo konzistentniji reditelj, sa solidnim rezultatima. Ovim filmom uspeva da pokaže znatan napredak u odnosu na debi i da pronađe rukopis koji mu u potpunosti odgovara.

* * * / * * * *

PS Mehmete, film nema veze sa pesmom MISS J grupe Sunshine, hitom iz našeg dečaštva...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11402 on: 06-03-2017, 20:30:34 »
Logan na srpskom B.O. jači od Mime i Kuste prošlog vikenda...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11403 on: 06-03-2017, 22:51:57 »
A na američkom najjači do sada u ovoj godini.
 
I jeste bila puna sala juče, Hju Džekmen očigledno ima privlačnu moć za Srbe i srpkinje.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11404 on: 07-03-2017, 03:25:00 »
Videćemo da li će kraj FESTa otvoriti neke čakre Kusti ali ako nastavi ovako, jedva će izgurati 60-70 hiljada. Ipak, uzdam se da će deo publike zauzet oko FESTa prionuti sada...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ugly MF

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.420
  • Kopernik je prso skroz!
    • http://comicsartist.blogspot.com/
Re: The Crippled Corner
« Reply #11405 on: 07-03-2017, 12:15:27 »
Ja sam u trejleru video da je Kong u odnosu na Džeksonovog b-produkt limunada.
Ali, gledaću ga verovatno više puta, jer to su samo rolerkoster transformers gigant fajtovi , bez robota, jelte.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11406 on: 07-03-2017, 15:08:37 »
HEADSHOT Mo Brothersa je novi akcioni proboj Ika Uwaisa na zapadno tržište. Ovog puta stvar je internacionalizovana kroz uvođenje japanskih i američkih koproducenata i Mo Brothersi generalno snimaju vesternizovan indonežanski film. Poznato je da nisam preveliki fan RAIDa, ali verovatno je previše blasfemično reći da je HEADSHOT bolji. Međutim, meni je HEADSHOT bolje legao pošto mi je bio narativno koherentniji. Sasvim je sigurno da na nivou pojedinačnih set-pieceova i detalja ne dostiže baroknost RAIDa ali ako imamo u vidu da je ovo film od dva sata i da to ipak mora biti povezano nekakvim narativnom u kome koliko toliko razumemo šta se zbiva, HEADSHOT mi je bio pitkiji.

A akcija koju je osmislio Team Uwais je prilično dobra i Mo Brothers u tom smislu znaju da svaki dinar mora da se zaradi.

Pošto sam pohvalio priču, odmah treba da se razumemo. Neprijatno je koliko je generic i koliko je to sve bazirano ne na razgaženim već na parodiranim klišeima. Ali HEADSHOT apsolutno smešta taj segment izraza na svoje mesto, Mo Brothers znauju "koliko priče" treba za ovu vrstu filma i koriste je prevashodno kao vezivno tkivo. Svakako da je Cghad Stahelski imao šta da nauči od njih za svoj JOHN WICK 2.

Akcija je mahom rešena u kadar sekvencama jer su Mo Brothers raspolagali fizički pripremljenom ekipom Ika Uwaisa ali svakako da je ključni adut po kome se HEADSHOT razlikuje spoj kinetičkog ekscesa i krvoprolića, svojevrsna vizit karta indonežanskog akcijaša još od kad je počeo njegov uspon.

HEADSHOT je profilisan kao izvozni proizvod, akcijaš za ljubitelje i poznavaoce, i kao takav je potpuno uspeo.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11408 on: 08-03-2017, 11:24:23 »
EXCLUSIVE

Bright: Will Smith, Joel Edgerton on their gritty LA cop fantasy
DARREN FRANICH@DARRENFRANICH

POSTED ON MARCH 6, 2017 AT 11:00AM EST


Play Video
Netflix enters the blockbuster arena this year with Bright, a film that pairs eternally beloved star Will Smith with his Suicide Squad director David Ayer. The first trailer for Bright debuted during the Oscars, giving viewers a peek at the film’s unique blend of modern-day reality and high fantasy.



“I love how bizarre it is,” Smith tells EW. “I’ve been saying it’s Training Day — a gritty LA cop drama, the darkness and handheld grittiness — meets Lord of the Rings. There’s orcs and fairies and elves, mean-ass elves.”

 
Joel Edgerton plays an orc named Jakoby, the partner to Will Smith’s character. “I am the first orc, under a diversity program, to be allowed into the police force,” Edgerton explains. His fellow officers do not welcome him with open arms. “I’m under investigation already for an incident that involved an orc who should have been apprehended but managed to escape. The feeling is that I looked after my own kind first and neglected to do my job as a result.”

“He’s like the Jackie Robinson of orcs,” Smith says. “He has to make it go right, or other orcs won’t have a shot. So he’s taking on the social responsibility of being a good cop, with the weight of his people on his shoulders.”

Getting into character is an intriguing challenge for Edgerton, who spends up to three hours in the makeup chair becoming an orc. “Orcs are very lumber-y and slow,” he explains, “but they’re also incredibly strong.”



 
NETFLIX
Smith plays Ward, who isn’t too happy about his new partner. “I’m getting ridiculed by other members of the police force,” he explains. “In their interpretation, I’m giving him a fair shot, and I should really just be trying to get him off of the force.” The script by Max Landis had a social subtext that intrigued Smith. “There’s a great scene where we’re sitting in the car, and the other police officers are beating up an orc. My character asks [Edgerton’s] the question, ‘Are you a cop first or an orc first? You need to decide.’ Juxtaposed against the imagery of him watching this orc being beaten by the police, I thought it was really cool.”

The central odd-couple dynamic, familiar from the buddy-cop genre, plays out against the backdrop of a Los Angeles that is simultaneously familiar and fantastical. “In one of the early scenes, my character has an argument with his girlfriend, and she says, ‘You haven’t killed that fairy in the bird feeder, either! Stop being a punk and go kill that fairy!’ It’s an 8-inch tall fairy, but fairies blow blue flames, so a fairy could actually really hurt you,” Smith laughs. “It’s this bizarre blending of worlds that I hope will be beautiful.”

 
Ayer wrote the script for Training Day and directed the neo-classic LAPD thriller End of Watch. To a certain extent, Bright follows that storytelling tradition, as Ward and Jakoby find themselves on a call that spirals out of control. “The use of magic in this world is illegal, like a high-tech weapon should be,” Smith explains. The officers receive a call to what appears to be a simple disturbance in a house near downtown Los Angeles. It leads them, Smith explains, to “a discovery of a magical relic, an artifact of the Dark Lord’s war against humanity.”



What ensues pushes the officers to their limit, but Edgerton stresses that it’s an emotional journey. “It’s the forming of a trust relationship between us,” says Edgerton. “I think we are hopefully on our way to becoming friends.”

Bright is slated for a December release.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11409 on: 08-03-2017, 21:38:14 »
Kad se sad nisam šlogiro, nikad neću >
Mann dogovorio sa Jackmanom da igra Enza Ferrarija!


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11410 on: 11-03-2017, 07:49:19 »
Iron Fist se, reklo bi se, naširoko pljuje po Internetu i smatra se prvim pravim Marvelovim neuspehom na Netflixu (pošto je u sezoni 2 Daredevila ipak bilo dobrih stvari, jelte).
 
 ‘Iron Fist’ deserves to flunk out of the TV dojo: EW review

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11411 on: 11-03-2017, 16:47:57 »
SPIRIT OF THE GAME Darrana Scotta komemoraztivni je film o ulozi mormonskih misionara u razvoju australijske košarke. Za razliku od "državnih" projekata kao što je BIĆEMO PRVACI SVETA, ovo je "mali film", fokusiran na grupu likova i njihovo učešće u konkretnim sportskim događajima.

Danas je Australija košarkaška velesila, ali pre olimpijadu u Melburnu 1956. oni su još morali da uče i pomogli su im mormonski misionari koji su imali iskustvo iz američke koledž košarke. Na kraju napravili su rezultat i doveli Australijance do 12. mesta na toj Olimpijadi.

Međutim, pored rada sa Australijancima, film se fokusira na borbu samih misionara da im šef mormonske misije uopšte dozvoli da pored vee jevanđelizuju i igru, a kada košarkaški segment krene onda se bavi serijom sparing utakmica koje su igrali sa raznim ekipama pred početak olimpijskog turnira gde su pobedili sve protivnike izuzev SSSRa.

Kao ključni, i najprljaviji, protivnik apostrofirana je Francuska.

Podela je solidna i na terenu i van njega. Film je snimljen pristojno ali u skromnim uslovima, međutim, scene košarke su dosta solidno realizovane i dosta verno rekonstruišu starinski način igre.

Paradoksalno, film postaje ponajbolji onda kada uđe u domen by the numbers sportske melodrame.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11412 on: 11-03-2017, 16:54:44 »
Meni se Bićemo prvaci sveta nije dopao, verovatno jer je rađen sa sličnim ambicijama kao Montevideo ali bez mogućnosti da se urade character studies koje je Montevideo imao. No, teško je ne osećati makar simpatiju za film koji prikazuje ekipu underdogova kako trijumfuje, tako da i ovo deluje interesantno.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11413 on: 11-03-2017, 17:00:15 »
plus je krešo ćosić bio mormon!


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11414 on: 11-03-2017, 17:07:46 »
Uh, onaj period kad je on bio selektor i morao da održava reprezentaciju u uslovima preludijuma za raspad Jugoslavije... o tome treba da se snimi film. Acu Petrovića da igra Uroš Jovčić a Dražena Novak Đoković!!!!!!!!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11415 on: 11-03-2017, 17:17:44 »
Zorana Radovića Miloš Biković, Paspalja Strugar. Ali ko igra Krešinog pokoćnika Vlada "Sadama" Đurovića?


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11416 on: 11-03-2017, 17:49:43 »
Takođe, da li da Divac igra samog sebe? Danas vešti šminkeri i CGI čine čuda.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.176
  • Homo Superior
Re: The Crippled Corner
« Reply #11417 on: 11-03-2017, 17:54:54 »
И Брка може самог себе да игра. За 30 година - није нешто остарео.
T2 irritazioni risuscitare dai morti.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11418 on: 12-03-2017, 21:25:45 »
Mehmete, evo nešto za tebe,

Pogledao sam LJUBAV Dušana Zorića, studentski dokumentarni film sa FDU čiji je protagonista mladi srpski porno glumac. Davno su prošla vremena ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE, Eržike i Đurice, i sada iammo Stefana, mladog moka koji izgleda kao porno varijanta Miloša Bikovića, momak koji bi bez problemamogao da se pojavi u nekom stranom porniću ozbiljne produkcije. E sad, da li pored lepog lice i nabildovanog tela Stefan ima ono što je potrebno, to ne uspevamo da saznamo, kao i ništa drugo i ništa značajno jer je Zorić napravio nedopustiv gaf. Napipao je već trošenu temu kod nas, i to u kultnom doumentarcu MADE IN SERBIA, ali isto tako je nešao dijametralno suprotan tip srpskog porno trudbenika i nije pružio apsolutno ništa. I to čini ovaj film kornism zbog samo jedne jedine stvari a to je sam Stefan, mladi porno glumac koji možda ima potencijala da napravi nešto ozbiljno ili čak da iskorači u mejnstrim. No, Zorić ne shvata ništa od toga, a ne dobacuje čak ni do opšteg mesta, tako da kada u filmu zasvira neki šlager iz šezdesetih, što je inače obeležje savremene generacije studentskih filmova (masovno se završavaju šlagerima), vidimo da je jedino bitno da se uklopi u tu sumornu sliku naše studentske produkcije. 
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11419 on: 12-03-2017, 21:26:10 »
Povratak otpisanog!

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11420 on: 12-03-2017, 22:45:40 »
Mehmete, evo nešto za tebe,

 

Hmmm... Made in Serbia je imao neponovljivog Slobodana Stankovića, da ne pominjem Bekija... Ovo mi ne deluje kao da dobacuje do tih visina, ni u ambiciji.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11421 on: 12-03-2017, 23:18:15 »
Film je bezveze ali sam klinac ima budućnost!


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11422 on: 13-03-2017, 00:08:24 »
Pošto sam potpuni sucker i za košarku i za sportske filmove, WOLVESu Barta Freundlicha nije bilo jako teško da me pridobije. WOLVES je dobrano mariniran u raznim klišeima sportskog filma i kada se tome doda da pred kraj počinje da u određenoj meri liči na vlastitu parodiju, nema baš puno akademskih razloga da se hvali. Freundlich uspeva da napravi vibrantnu atmosferu Njujorka, naročito na tvrdim Rucker Park terenima za basket gde glavni junak, mladi belac pronalazi svog Uncle Drewa da ga pouči nekim forama (što je veliki Janitor kliše ali daleko je od glavnog elementa te vrste) kao i u samim košarkaškim scenama koje su dosta energične i dobre pre svgea zato što uspevaju da zarobe i malo tog goofinessa high school košarke koja uvek postoji. Uostalom i na univerzitetskom nivou moguće je videti masu suludih gafova.


Glavni junak je mladi supertalentovani belac koji dolazi iz porodice intelektualaca ali to ne znači da nema probleme. Oca mu igra Michael Shannon što bi samo po sebi bilo dovoljan problem kada ovaj još ne bi bio pijanac i kockar. Majku mu igra Carla Gugino, što samo po sebi ne bi bio problem da film govori o junaku kog majka još uvek doji… :)


Šalu na stranu, Shannon je retko miran u ovoj ulozi a Carla Gugino retko dostojanstveno uplovljava u svoje majčinske godine, iako joj ovo nije prvina ali jeste film u kome je roditeljstvo zaista bitan element. Dvoje teškaša u ulogama roditelja pružaju solidan temelj priči glavnog junaka koji prolazi kroz nekoliko, i verovatno previše procesa sazrevanja u isto vreme.


Freundlich nije štedeo glavnog junaka i ubacio je pred njega sve prepreke koje mogu čekati junaka sportskog filma ali je isto tako sve to dobro realizovao i onda mašinerija dobro podmazanih klišea zapravo kao balvan surovo probija sve greške, rupe u zapletu i usiljena rešenja koja bi inače razrušila bilo koji drugi film.


WOLVES naprosto u jednom trenutku uspeva da se izbori za utisak wish-fulfillment fantazije i kao takav postaje imun na niz zaista ozbiljnih primedaba koje mu se mogu dati.


Pre svega, tu je pitanje uverljivosti. Naime, junak je zaista pod udarom sa svih strana i malo je verovatno da se istom liku dešava sve to u isto vreme. Zatim, junakove reakcije na stvari sa kojima se suočava su naizmenično vrhunski lucidne, sračunate i potpuno srčane, i to baš onako kako odgovara daljem napredovanju priče. Kako se film kreće prema kraju tako mu i opšti tonalitet izraza odlazi za oktavu iznad onoga što smo do sada imali, ali do tada je gledalac već uvučen u film i nema natrag.


Stoga, nekome koga ništa od ovih tema ne zanima, utisak može biti u ravni * * ali zato onima koji vole sportski i košarkaški film slobodno ide


* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11423 on: 14-03-2017, 01:05:24 »
Za MAN OF STEEL 2 gledaju Matthew Vaughna...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11424 on: 14-03-2017, 01:06:48 »

Pogledao sam Притяжение Fjodora Bondarčuka, verovatno najsuperiorniji ruski copywoodski blokbaster. U ovom filmu istovremeno Bondarčuk pravi i svoj najuspeliji rediteljski projekat, uspešno spajajući tradicije sovjetskog SFa sa onim što u Holivudu a zapravo ostatku sveta radi Neill Blomkamp. U osnovi Притяжение može da se posmatra kao sovjetski DISTRICT 9 i ukoliko ova definicija izaziva da voda pođe na usta, i treba, filme je zaista toliko dobar.

Protivno pravilima Zorana Živkovića, vanzemaljci sleću u opasan moskovski kvart. Uprkos tome što vojne vlasti prepoznaju da vanzemaljce tereba pustiti na miru i nadati se da će otići, oko dve stotine komšija je poginulo i omladina iz kraja se organizuje da im se osveti. Na tom putu međutim devojka koja je kolovođa cele akcije dobija priliku da zaista upozna vanzemaljca koji je pao u komšiluk.

Odnos Zemljanke i vanzemaljca ima u sebi određena transhumanistička svojstva što je Blomkampov specijalitet ali Fjodor ga mnogo šire zahvata i ceo zaplet sa nesnalaženjem benevolentnog predstavnika superiorne vrste zapravo ponajviše asocira na socijalističke vrednosti  sovjetskog SFa. Isto važi i za ksenofobiju sa kojom se vanzemaljci suočavaju, odnosno sa tezom da su ljudi sami sebi najveći neprijatelji.

Međutim, nema razloga za strah, Fjodor ne pokušava da snimi STALKER. Sve ovo je ispričano kroz akcioni SF pristup, sa vrhunskim vizuelnim rešenjima koja u pojedinim scenama spektakla nemaju čega da se stide u poređenju sa američkim filmom. Naravno, Fjodor ne gaji isti stil kao Blomkamp, ne koristi realističke postupke u svom heightened realizmu i skloniji je visokoj estetizaciji ali na svu sreću ovo nije film u kome lepota pojedinačnog kadra dovodi do implozije pokreta i svega ostalog što je potrebnog. Film ima neophodnu dozu propulzivnosti i sposobnost da sve snimateljske i efektdžijske bravure stavi u službu priče.

U pojedinim deonicama naravno, ali na vrlo kratko, Biondarčuk pokazuje da ruska kinematografija nije tako razgažena u pogledu tretmana invazije vanzemaljaca, ali u principzu toga je bitno manje nego što bi se očekivalo. U osnovi, možda će se to najviše primetiti na nivou celine gde je DISTRICT 9 jasan blueprint ali svakako je da Bondarčuk pokušava da nadoknadi i neke druge propuštene etape koje ruski film nije prošao.

Притяжение stoji kao dobar primer lekcije naučene do kraja. Ne znam koliko će ga Sony gurati van Amerike, ali ovo je film koji može bez ikakvog problema da se nađe na repertoaru svakog bioskopa bilo gde u svetu, uz rame sa holivudskim projektima i da za većinom njih nimalo ne zaostaje. Što se mene tiče, ovo je zapravo film sa kojim ej Bondarčuk diplomirao kao ozbiljan reditelj blokbastera.

* * * 1/2 / * * * *



Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11425 on: 14-03-2017, 06:57:05 »
Za MAN OF STEEL 2 gledaju Matthew Vaughna...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobro je, ima razuma u Warneru.
 
A ovaj Bondarčukov film... oh, da li je to otkupljeno za naše bioskope?

tomat

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.063
Re: The Crippled Corner
« Reply #11426 on: 14-03-2017, 09:46:43 »
isto tako postoji li titl?
Arguing on the internet is like running in the Special Olympics: even if you win, you're still retarded.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11427 on: 14-03-2017, 10:04:52 »
Otkupljeno je za naše bioskope. Ne znam kad kreće. Voleo bih da bude 12. april kad je Gagarin leteo u kosmos...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11428 on: 14-03-2017, 10:10:57 »
Otkupljeno je za naše bioskope.

Fak jea!!!!!!!!!!!!!!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11429 on: 14-03-2017, 10:17:05 »
Što se titla tiče, ima neki Google Translate. E sad, ja znam malo ruskog iz zarobljeništva i to mike taman bila OK dopuna za reči koje ne znam a to negde takav prevod ubode. Ne znam da li se baš klot može gledati s tim titlom?


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11430 on: 14-03-2017, 10:29:25 »
Ja ću da pričekam bioskop, a taman ću imati dovoljno vremena za artiljerijsku pripremu potrebnu da ubedim ženu da idemo da (ponovo) gledamo neki ruski akcioni film.

Pizzobatto

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.573
Re: The Crippled Corner
« Reply #11431 on: 14-03-2017, 13:40:38 »
Znajući Ruse, neće titl izaći godinama.

To je neka taktika da moramo svi ruski da naučimo!
Better a witty fool than a foolish wit

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11432 on: 14-03-2017, 13:41:55 »
Mislim da će se relativno brzo pojaviti srpski titl i verujem da je to državna strategija piratskog plasiranja ruskog filma kod nas...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11433 on: 14-03-2017, 17:08:09 »
Pogledao sam VIRTUAL REVOLUTION Guy-Roger Duverta. Reč je o niskobudžetnom francuskom SFu pravljenom na engleskom, sa pretenzijam da bude bladerunnerovski niskobudžetni futuristički triler. Nažalost, Duvertov film ne uspeva da prevaziđe svoja budžetska ograničenja, za početak i deluje izuzetno siromašnom ali sa jednom ohrabrujućom komponentom - naime pokazuje koliko je kompjuterska animacija pojeftinila i kako se čak i za ocvakav marginalan rad mogu isposlovati neki restlovi iz većih i skupljih filmova.

Nažalost tu umerenu tehnološku snalažljivost Duvert nije uspeo da spoji sa elementarnom dramaturškom veštinom ili SF invencijom tako da je rezultat film koji ne bi ostavio snažan utisak ni da je rađen u visokoj holivudskoj produkciji. Ipak, svakako da filmmejkeri koje zanima ovaj žanra u ovom filmu mogu videti šta može da se napravi, ali i kako neke stvari ne treba da se rade...

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11434 on: 15-03-2017, 12:25:30 »
Pogledao sam Калоян Jurija Arnaudova, bugarski istorijski spektakl iz 1963. o jednom od njihovih prviz značajnih vladara Caru Kalojanu. Ako imamo u vidu da je ovo bugarski istorijski spektakl od pre preko pola veka, za početak treba reći da film iznenađujuće solidno izgleda, naročito ako imamo u vidu da tamošnja kinematografija nije bila na naročito visokom nivou. Međutim, Калоян je ozbiljna socijalistička produkcija koja se lako razlikuje od holivudskih ili italijanskih produkata po tome što je sniman na lokacijama, sa ozbiljnim pokušajima da se rekonstruiše epoha.

Nažalost, uz sve aspekte u kojima prevazilazi zapadne filmove, Калоян ima tajjnedostatak što je priča dosta slabo vođena, glumačka podela je takva da se neki od glavnih protagonista nedovoljno razlikuju i da im funkcije nisu sasvim jasne onima koji nisu baš upoznati sa bugarskom istorijom. Ako tome dodamo da je tema bugarska uklještenost između Krstaša i Vizantinaca i Kalojanov pokušaj da konsoliduje državu i vojsku kako bi im se odupro, jasno je da film uprkos trajanju od stotinak minuta na više mesta postaje ozbiljan izazov za praćenje.

Ipak, ako nam regionalna istorija nije baš nepoznata i otprilike znamo kako su stajale stvari u 12. veku, srpski gledalac se može snaći u ovom bugarskom filmu.

Scenografija i masovne scene su vrlo solidni, a ako izuzmemo par "naprednih" detalja u ženskoj odeći, isto važi i za kostim. Ovo ostvarenje nema puno da ponudi savremenom gledaocu ali je vrlo zanimljiv pogled u jednu susednu kinematografiju o kojoj ne znamo mnogo, kao i dodatak malobrojnoj grupi filmova koji prikazuju Vizantiju.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11435 on: 16-03-2017, 15:25:05 »
While “Days of Future Past” was able to reset a bunch of continuity errors with the “X-Men” franchise, that hasn’t stopped them from making new ones such as in the past year a character appearing in Bryan Singer’s “X-Men: Apocalypse” also appearing in James Mangold’s “Logan”.

Specifically Caliban, the albino tracking mutant played by Tomas Lemarquis in a cameo in ‘Apocalypse’ and by Stephen Merchant in a major role in “Logan”. As events between the films are set 46 years apart, there’s an inconsistency in terms of aging on screen.

So why did that happen? Turns out it was the most basic mistake of them all – a lack of communication. In a story gaining traction now, despite the interview having been published back in late January, “Logan” director James Mangold explained to The Nerdist:

    “It’s a funny, messy story of how so often these things are not as coordinated as everyone thinks. I actually had written him into our movie, and they didn’t know [he was] in Apocalypse, and then they kind of wrote it in their movie, and they cast someone in their movie and I had not seen it and was working away on mine.”

So essentially it’s a lack of oversight. A minor mishap that isn’t really an issue, but will be annoying for those who had hoped ‘Days’ would serve as a fresh start.

“Logan” is currently in cinemas everywhere.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11436 on: 16-03-2017, 15:27:56 »
Jake Busey (“Starship Troopers,” “From Dusk Till Dawn: The Series”) has joined the cast roster of Shane Black’s R-rated “The Predator” at 20th Century Fox. Busey’s role is being kept under wraps.

Sterling K. Brown, Trevante Rhodes, Boyd Holbrook, Jacob Tremblay, Olivia Munn, Augusto Aguilera and Keegan-Michael Key co-star in the film. A February 9th release date is currently being targeted.

Busey’s father, Gary Busey, starred in “Predator 2” back in 1990 as a covert government agent trying to get his hands on the alien creature for military use.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11437 on: 16-03-2017, 15:46:41 »
 Ovo za Kalibana je zapravo manji previd od toga kakve su nekonzistentnosti sa likom Moire MekTagert imali između filmova – žena ne samo što je nekonzistentno starila nego je imala potpuno drugu profesiju i drugačiju istoriju sa X-Men. Tako da, da, dešava se. :lol:
 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11438 on: 17-03-2017, 20:20:17 »
Pogledao sam treći deo serijala BEHIND ENEMY LINES koji je počeo obaranjem Owena Wilsona iznad Republike Srpske, potom je overio Severnu Koreju i prešao na DTV ali je svoj najbolji film dobio u Kolumbiji. Tim Matheson, prekaljeni televizijski vetaran, režirao je ovaj film sa Joe Manganiellom u glavnoj ulozi i u koprodukciji sa WWE. Dakle pored Manganiella pojavljuju se i neki WWE rvači a u epizodnim rolama solidan posao rade Keith David i Steven Bauer.

Kada sam bio klinac, jedan od omiljenih filmova bio mi je DELTA FORCE 2 koji se dešavao u Kolumbiji, sa Billy Dragom u ulozi ozloglašenog narko bosa. Sada Deltine kolege iz Mornarice, ali i svojevrsni konkurenti overavaju Kolumbiju a protivnik im je FARC, ili oni samo misle da jeste.

Ono što je glavni kvalitet filma jeste da su se DTV producenti mudro dosetili da režiju prepuste prekaljenom televizijskom veteranu Timu Mathesonu koji apsolutno vlada svim neophodnim maloekranskim trikovima i uspeva da snimi film u kome primenjuje sve trikove zahvaljujući kojima su serije tako atraktivne za gledanje. Tu su brojne pozicije kamere koje onemogućuju da se scene konkuriše iz više kadrova, intervencije zuma i jump cuta, sporadične kadar sekvence u situacijama kada to doprinosi sirovosti i uverljivosti te uprkos tome što produkciono zapravo ne prevazilazi epizodu MIAMI VICEa, BEHIND ENEMY LIES: COLOMBIA funkcioniše mnogo bolje od DTV naslova koji pokušavaju da budu “filmovi” ali onda u tome propadnu.

Mathesonovo izlaganje likova je efikasno, akcija je mišićava, a pasažne scene su taman dovoljno efikasno snimljene da ne smetaju previše. Nažalost, scenario nije smatran kao nešto što je previše bitno za ovu vrstu filma ali je šteta što tekst nije kudikamo domišljatiji kada je Matheson već uspeo da donese svoju televizijsku rutinu.

Otud ovaj film ostaje zanimljiv pre svega DTV frikovima ali i onima koji žele da se školuju na polju low budget filmmakinga.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11439 on: 18-03-2017, 18:37:11 »
Pogledao sam THE GREAT WALL Zhanga Yimoua, fantasy spektakl u kome je američki finansijer major filmova Legendary aktivirao svoju azijsku podružnicu. Ovaj film je pripreman godinama i u glavnoj ulozi su se menjala razna imena. Svakako da bi ovaj projekat bio mnogo korisniji Henry Cavillu nego Matt Damonu koji ga je na kraju dobio, pre svega zato što Damon sebe profiliše kao upmarket akcionog heroja, thinking man’s akcionog stara u situacijama kada uopšte radi akciju i on je u ovom filmu nažalost potpuno izgubljen.

Yimou je reditelj koji je bio nominovan za oskara i početkom dedesetih je bio jedno od najuglednijih kineskih rediteljskih imena. Nizali su se veliki festivali za njega i Chena Kaigea a onda je dvehiljaditih anstupio zaokret i Yimou je postao reditelj arty blokbastera u kojima su odjednom populisitčki, pre svega akcioni elementi počeli da imaju sve značajniju ulogu.

Međutim, kako je Kina prilično uvrnuta zemlja i pošto u njoj nikada do kraja nije bilo jasno da li Yimou želi u Holivud, da li želi da ostane u Kini, šta je zapravo njegova dobitna kombinacije i koliko se uopšte njegova karijera razvija njegovom (slobodnom) voljom, ti filmovi su takođe ostali prilično uvrnuti po svojim umetničkim i komercijalnim ambicijama. Tu je bilo wuxia spektakla sa Jet Lijem i Chow Yun Fatom, bilo je rimejka Braće Coen, bilo je bukvalno svega i svačega. Slično skliznuće u komercijalu imao je i Chen Kaige, predstavnik slične generacije sa još jačim arty korenima.

Elem, Yimou je ovde dobio zadatak da snimi visokooktanski spektakl sa fantasy elemtnima ali i kineskom tradicijom i nažalost u tome nije uspeo. Yimou je izuzetan stilista ali izgleda da u 66. godini nije u stanju da se uči pravljenju blokbastera.

Za početak, film u zapadnoj verziji traje 103 minuta od kojih je samo sat i po klot trajanje, a to svako ne obećava ep, ne obećava razvoj karaktera, ne obećava ozbiljniju paraistorijsku rekonstrukciju i zbilja ono što dobijamo je jedno stanje opsade, jedan eksperiment kako da se pobede demonska čudovišta zbog kojih je “zapravo” sagrađen Kineski zid i konačno misiju u kojoj će biti konačno poraženi.

Matt Damon igra Zapadnjaka, ratnika lutalicu koji kao “beli spasilac” uspeva da donese Kinezima prevagu u borbi za vekovnom pošašću. Ako imamo u vidu količinu kineskog kapitala u ovom filmu i konačno kineskog respektabilnog reditelja za kormilom, film nemamo zašto da optužimo za rasizam, iako je zapravo prototipski rad tog tipa…

Kada akcija krene suočavamo se sa CGI monstrumima krajnje skromne, da ne kažem slabe izvedbe. Sa akcijom koja je sporadično koloritna ali nikada zapravo ne generišu nužni intenzitet suspensea, i sa dijaloškim scenama koje ne prepuštaju nijedan kliše slučaju. Svi klišei su tu i što je najgore od svega realizovani su bez ikakvog ubeđenja. To je prostor na koji Damon nije navikao i uprkos svojoj rutiniranosti on nema šta da ponudi u ovakvoj by the numbers postavci.

Ako je iko više by the numbers od Damonovog lika, onda su to kineski likovi koji su pisani ali i glumljeni na autopilotu. Stoga, osim vrlo profesionalnog Damona kome ne leži materijal, najekspresivniji u filmu ostaju loše urađeni CGI monstrumi koji uprkos svojoj masovnosti imaju više “personalityja” nego kineski likovi i glumci.

THE GREAT WALL je u izvesnom smislu zanimljiv eksces, pre svega kao pokazna vežba u kom pravcu će delovati kineski kapital uložen u američki film. Na kraju je uostalom 171 milion dolara zarade iz Kine bio poprilično prelomni deo prihoda ovog filma. Nažalost, u ovom konkretnom slučaju dobili smo jedan slab miks koji samo mehanički, bez mnogo razumevanja pokušava da digne kineske teme i glumce na globalni blokbaster nivo.

Činjenica da ovaj hendikepirani spektakl nije u potpunosti propao na blagajnama stoga treba tražiti u Damonovom izuzetnom drawing poweru i određenom dahu osveženja koje su najavljivali trejleri. Nažalost, THE GREAT WALL je jedan mlak, nerazvijen film koji srećom barem ne uspeva da bude upečatljivo loš. Ipak, za film ove ambicije, i saradnju Yimoua i Damona, ta dubiozna etiketa “podnošljivosti” nije dovoljna.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11440 on: 18-03-2017, 18:43:30 »
HAER KOMMER BAERSAERKARNA Arne Mattssona vikinška je komedija koja je snimana u SFRJ, u saradnji sa Triglav Filmom i distribuirana je pod naslovom DIVLJI VIKINZI. Nisam mnogo upućen u požanr vikinške komedije niti mogu reći da sam u pravom smislu imao priliku da adekvatno pogledam ovaj film zbog stanja kopije ali ono što je sigurno jeste da imamo posla sa pučkom komedijom o dvojici bletnavih Vikinga koji bivaju prodati kao gladijatori u Vizantiju, njihovim raznim nestašlucima i tamo i povratku u rodno selo.

U vikinškoj komediji ima dosta tupavih glavnih junaka i zgodnih žena koje se bacaju pred njih, a rekonstrukcija epohe je praktično nepostojeća, pa tako Vizantija pozne antike više liči na Rim nego što ima neka svoja obeležja. Ali, uprkos tome što tada Vizantija jeste ličila na Rim, ni ta rekonstrukcija Rima nije partikularno ambiciozna.

Od ovog filma se naravno nije ni očekivalo da bude ambiciozan u pogledu rekonstrukcije epohe, međutim zanimljiva je odluka da bude smešten u Vizantiji a ne u straight up Rimu pozne antike.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11441 on: 19-03-2017, 11:53:45 »
Espinosa drži čas:

Slipping into theaters two months before 'Alien: Covenant,' this slick, suspenseful sci-fi thriller features smart characters making dumb decisions in space.

Why is it that practically every time sci-fi characters discover evidence of extraterrestrial life, they are just as swiftly confronted with creative new ways to die? As “we are not alone” scenarios go, “Life” is no exception, although it’s unusually intelligent for so much of its running time — picture white-knuckle “Alien” hijinks grounded by “Gravity”-strong human drama — that the lame-brained last act comes as a real disappointment (unless you’re determined to read this Sony-made Mars-attacks thriller as an origin story for Spider-Man’s Venom nemesis, which it is not).


Still, overlook its inevitable wah-wah ending (cue sad trombone sound effect), and “Life” is far better than the trailers made this me-too outer-space opus look. Assuming that “Passengers” hasn’t quashed audiences’ appetite for space-station movies, and that sci-fi enthusiasts wouldn’t rather simply wait for Ridley Scott’s fast-approaching “Alien: Covenant,” then director Daniel Espinosa’s mostly-smart, plenty-stylish entry could eke out a nice box-office life.

Working in its favor is an international cast — even more inclusive than “The Martian’s” multi-culti support crew — with the added bonus that everyone, not just white-boy A-listers Jake Gyllenhaal and Ryan Reynolds, has an important role to play. The six-person ensemble make up the Mars Pilgrim 7 Mission, sardined aboard a claustrophobic space station whose Nigel Phelps-designed floorplan proves positively mind-boggling — this despite a stunning establishing tour, during which, via an “unbroken” (but vfx-assisted) nearly-seven-minute single take, the camera makes the rounds of what will soon be a $200 billion coffin. Clearly determined to rival Emmanuel Lubezki’s Oscar-winning work on “Gravity,” DP Seamus McGarvey hovers just over the shoulders of the crew during this opening scene, as they diligently collaborate to recover a Martian-specimen-collecting capsule carrying God knows what.

At first, the alien being — which is soon christened “Calvin” — appears to be an innocuous, inert single-celled life form, visible only beneath a high-powered microscope. But when lead scientist Hugh Derry (British actor Arlyon Bakare, buff-upper-bodied but CG-withered from the waist down as a disabled doc who doesn’t need his wheelchair in zero gravity) feeds the organism glycerin, it swiftly multiplies, exhibiting characteristics that are a credit to screenwriters Rhett Reese and Paul Wernick’s creativity: every cell has muscular, neural, and photoreceptive properties, suggesting the potential for an incredibly strong, fast-adapting entity.

To celebrate the discovery, horns blare on Jon Ekstrand’s constantly shape-shifting score (one moment, he’s waxing optimistic with low-key strings, the next, he’s amplifying the tension via “Inception”-style foghorns). Hugh can hardly contain his enthusiasm, though there are other crew members on board to take precautions, most notably Miranda North (Rebecca Ferguson, the most disciplined character in the motley ensemble), representing the Centers for Disease Control and Prevention — because nobody knows what Calvin is capable of, even after he’s attacked Hugh and face-hugged one of the other crew members.

It’s Miranda’s job to design firewalls the alien can’t breach, while it appears to be everyone else’s (unofficial) task to create opportunities for Calvin to get out. This is where a movie that has taken great pains in its stunning first act (a bit pokey for genre fans, but impressive in its willingness to give characters like Gyllenhaal’s Syria-surviving space medic a backstory before snuffing them one by one) makes a gradual turn for the worse. You see, the aptly named “Life” isn’t just about making a landmark discovery that could provide clues to life’s “nature, its origin, and maybe even its meaning”; it’s also about the biological imperative for survival, and the way in which even the cleverest humans will ignore their training in order to prevent their own deaths, and those of the people they care about.

But “Life” isn’t an especially philosophical movie, and it’s weakest when the screenplay pretends to be making protocol-questioning decisions in the heat of the moment. As Miranda could attest, if Calvin turns hostile — and it doesn’t take long for that to happen — the entire crew should be prepared to sacrifice their lives in order to prevent the “symbiote” (to borrow the term used to describe Venom, even though Calvin never lingers long on a human host) from finding its way back to earth. Instead, the characters — and Gyllenhaal’s David Jordan in particular — are so empathetic, they’re constantly opening hatches that should remain locked shut in order to save goner crewmates, or themselves.

On the plus side, such ill-advised and undisciplined behavior serves to boost the suspense considerably, and even though we can never quite get a handle on what Calvin can do — the invertebrate creature can insta-digest an entire rat, withstand prolonged exposure to fire, go long stretches without oxygen, survive in sub-zero space, and propel itself through narrow apertures — one thing is clear: it ain’t friendly. (It also isn’t true to the screenwriters’ concept for long, eventually taking on a multi-tentacled, menacing-squid form that looks like something out of Patrick Tatopoulos’ playbook.)

Fans of “Deadpool” duo Reese and Wernick may be disappointed to find precious few genre-savvy wisecracks in the finished film (though a nerdy “Re-Animator” reference survives). Frankly, “Life” could have used a few more cathartic laughs, although it’s a relief that the entire movie isn’t as self-aware or sarcastic as the writers’ reputation-making “Zombieland.” While that high-attitude approach may have been the right fit for an undead spoof, “Life” benefits from a certain seriousness of tone — one that Swedish-born director Espinosa (“Easy Money”) sustains even when the characters’ choices start to get silly.

We can understand why senior crewmember Sho Murakami (Japanese actor Hiroyuki Sanada, resuscitated from Danny Boyle’s semi-similar “Sunshine”) might risk his life to be reunited with his newborn son on earth, but Espinosa’s heretofore elegant direction suddenly gets sloppy during the climactic moment, when this Toshiro Mifune-like tough guy might have had an “Aliens”-iconic faceoff with Calvin. Weirdly, the only person who behaves in a responsible way is Russian cosmonaut Ekaterina Golovkina (ethereal “Twilight Portrait” star Olga Dihovichnaya, whom more Hollywood directors should cast pronto), but the movie is better served by bad decisions. “Life’s” a thrill when it’s smart, but it’s even more exciting when the characters are dumb — which is ultimately a paradox the film wears proudly, to the possible extinction of the human race.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11442 on: 19-03-2017, 12:49:58 »
Pogledao sam MAN DOWN Dita Montiela, reditelja koji već deceniju i po opstaje na čudnoj ničijoj zemlji između glavnog toka i indieja, i snima filmove koji koketiraju sa mačo žanrovskim radom iako to u suštini nisu. Dito Montiel je prilično apartna pojava, kao američki Nick Love i teško da je uklopiti u bilo koju kategoriju. Nažalost, njegovi filmovi nisu dovoljno dobri da bi se iz tog izm,icanja kategorijama nešto zunačajno izrodilo.

Uprkos fotografiji Shellyja Johnsona koji radi major filmove, MAN DOWN je najslabiji Montielov film. Reč je o konfuznmoj postapokaliptićnoj priči o vojniku koji se vraća iz rata ne bi li pronašao svoju porodicu u razrušenoj Americi. Nažalost, preokret koji celoj priči daje smisao na kraju nije valjano plasiran, i Montiel relativno dobru ideju kapitalnog twista plasira samo kao izvor konfuzije.

Shia LaBeouf je potpuno angažovan u glavnoj ulozi i daje svoj maksimum. Gary Oldman ostaje potpuno neiskorišćen ali Jai Courtney i Kate Mara pružaju solidnu podršku glavnom glumcu. Shia ipak shvata da je ovo njegov show i tako se ponaša. Ipak, na kraju da izneverava Montiel u scenarističkom i rediteljskom pogledu.

Solidna tehnička realizacija i dobri + poznati glumci čine da MAN DOWN sve do same završnice stoji kao film koji se prijatno gleda i ponešto obećava. Nažalost, na kraju ne uspeva da dobaci do onoga što je želeo. Šteta.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.991
Re: The Crippled Corner
« Reply #11443 on: 19-03-2017, 22:12:22 »
Kong: Skull Island je vrlo pristojan creature feature koji mi uliva malo nade da će Legendaryjev monsterverse krenuti na bolje posle za mene nedovoljno ubedljive Godzille. Godzilla je, iako ju je pravio čovek od poverenja na kraju imala premalo čudovišta (pogotovo Godzile), previše nedovoljno zanimljivih ljudi. Kong na ovom planu pravi korektan balans. Da ne bude zabune, većina ljudi je i dalje nezanimljiva ali čudovišta su raspoređena kako treba, film ima odličan tempo i pažnju drži sasvim jasno utvrđenim antagonizmima, motivacijama i smerovima delovanja.
 
Možda deluje nefer da pravim paralelu sa Edvardsovim filmom, ali rekao bih da Legendary ovde pokušava da ide na "formulu", emulirajući Marvel i u Kongu se može primetiti obris te formule začete Godzillom. Jedna velika stvar vezana za celu ideju monsterversea je očigledno to da čudovišta treba da budu ne samo nevoljni antagonisti filmova već, zapravo "pravi" protagonisti ili makar nemi antiheroji. Kong ovde kopira formulu Godzille praktično bez izmena prikazujući destruktivnu, nominalno zlu silu prirode koja je ipak potrebna da bi zaštitila čovečanstvo (i planetu) od još goreg zla. Naravno, čovečanstvo ovde nije nedužno, zaneseno prometejskim snima, ono vatru pretvara iz dobrog sluge u zlog gospodara i samo oslobađa demone od kojih onda čudovište mora da ga zaštiti. U Godzilli je katalizator tog iskonskog, htonskog zla koje dolazi kad se vatra otme kontroli nuklearna energija, a Kong pomera stvari koju deceniju unapred pa je ovaj film meditacija o visokotehnološkom ratovanju posredovana snažnom vizuelnom simbolikom vijetnamskog rata, jurišnih helikoptera, "smrti odozgo" i lepljivog plamena koji guta džunglu zasipanu napalm-bombama.
 
Kong - film - je u tu ruku jedno milenijalsko, politički vrlo korektno prepričavanje Apocalypse Now sa kastom koji je inkluzivniji od mnogih nacionalnih reprezentacija na specijalnoj olimpijadi i pričom koja nimalo prikriveno kritikuje ratnu ekonomiju, mentalitet osvajača i kolonizatora i ukazuje da je jedini pravičan rat onaj za svoj prag itd. itd. Ne da je to neki dubok film, sve je to vrlo plitko ali pitko, a Kong nije puki majmunski stand-in za Kurtza već, dosta inteligentno, ono kako je Kurtz, bez sumnje o sebi sanjao.
 
Jordan Vogt-Roberts nije neka holivudska vedeta ali je sasvim očigledan njegov napor da ne toliko polemiše sa Copollinim fimom - mislim, veliki beli lovac u ovom filmu, koga igra Tom Hidlstoun se, naravno, preziva Conrad - koliko da potkaže njegove likove koji uprkos gađenju nad ratom na kraju ipak ratuju. Sam Kong je čista anima na način koji je Kurtzu bio tragično nedostupan, istovremeno erotičan na način na koji je Kong seksualizovan i u filmu iz 1976. godine, ali i očinski zaštitnik, u harmoniji sa prirodom ali sklon korišćenju tehnologije da bi očuvao prirodu - sve ono što bi Brando trebalo da je bio u Apocalypse Now, a jasne aluzije na Kubrikovu Odiseju samo podcrtavaju iz koje je decenije crpeno najviše inspiracije.
 
Razume se, kad kažem da je ovo plitak film, jasno je da se od creature feature uradaka i ne očekuje neka dubina, ali vredi podvući da su neki od glavnih likova potpuni višak. Tom Hiddleston i Brie Larson notabilno nemaju šta da traže u filmu koji im daje po dve dobre rečenice da izgovore i po trideset beznačajnih klišea, a da oboje dobijaju i po samo jednu "character" scenu, Hiddleston odlično snimljeni akcioni kadar koji nema nikakvu dramaturšku vrednost, a Larsonova emotivni i erotični momenat sa Kongom koji je mogao da bude ispreden u jedan duži, drugačiji i suptilniji film.
 
Ali nije, pa film mnogo više nose Sam Jackson koji je dobio karakterizaciju marvelovih likova iz stripova iz perioda u kome se film dešava (1973.), sav u užagrenim očima i jakim gestovima, John Goodman koji je odličan onoliko koliko film pristaje da ga iskoristi i, notabilno Džon Rajli koji je verovatno najupečatljiviji lik u filmu a film to i prepoznaje pa je na kraju emotivno težišta kod njega.
 
No, ono što je najvažnije - stvorenja, animacija, borbe, to je urađeno perfektno sa omažima originalnim Godzillama, Tarantuli i drugim klasičnim CF naslovima. Pritom, Vogt-Roberts je bio vrlo efikasan u montažnoj sobi i film ima brz tempo koji sasvim uredno koristi najoprobanije trikove za tranzicije između scena, te odličan saundtrak (Sabati, Kridensi, Džefersoni....) da premosti činjenicu da većina onoga što likovi pričaju nije preterano pametna. Kao čovek kome je Džeksonov King Kong bio predugačak i predosadan, ovo sam pozdravio iz sve snahe.
 
Film ima i par zabavnih namigivanja gejmerima - svakako u prepoznavanju istine da je Japan sa kaiđu filmovima produbio creature feature žanr na način koji Holivud već decenijama pokušava da dosegne, ali i te da je King Kong na kraju krajeva do danas poživeo u nemaloj meri zahvaljujući Donkey Kong fenomenu. Tako se japanski lik u filmu zove Gunpey Ikari u jasnoj posveti Gunpei Yokoiju, gejmerskoj legendi koji je i producirao originalni Donkey kong, dok je Ikari Warriors poznati gejming serijal iz osamdesetih u kome se "realistične" refleksije ratovanja u džungli izmeću u borbu sa čudovištima.
 
Sve u svemu, film nigde ne šlajfuje ali je istina i da se ne trudi da bude išta više od popkorn zabave nadevene prepoznatljivim ali nenametljivim referencama na pametnije filmove za gledaoca koji bi da odmori mozak ali i da promišlja hjumen kondišn u dokolici. Ako sebe u tome vidite, ovo vas neće razočarati.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11444 on: 20-03-2017, 17:57:54 »
Pogledao sam KAMPF UM ROM I, prvi film diptiha po romanu Felixa Dahna kojim je nemački klasik Robert siodmak priveo svoju plodnu karijeru kraju. Ovo je ambiciozni bioskopski spektakl nastao u zapadnonemačko-italijansko-rumunskoj produkciji i govori o pokušaju Rima koji je pao pod ujedinjene Ostrogote i Vizigote da se oslobodi uz pomoć Vizantije. Međutim, u tom trenutku oslobođenje rima nikome nije u interesu, tako da rimski konzul kreće u vrlo rizičnu igru intriga ne bi li iskoristio povoljan istorijski trenutak, sukob u vizigotskoj dinastiji i vizantijsku pomoć.

Rimskog konzula igra Laurence Harvey i uprkos njegovom protagonizmu i veštinama lika, kako u diplomatiji i intrigama tako i u zavođenju vladarki od kojih mu zavisi sudbina, on nije heroj ovog filma. Heroji su paradoksalno Goti, što nije sasvim nelogično ako imamo u vidu da je ovo nemačka produkcija ali s druge strane to nije civilizacija pozne antike sa kojom Nemci žele da imaju partikularni kontinuitet.

Dok su civilizovani Rimljani i Vizantinci prikazani kao gladni mmoći i spremni na intrige, Vizigoti su prikazani kao prilično naivni i vojno moćni velikaši koji izuzetno poštuju civilizaciju Rima. U tom pogledu Goti koji puštaju da Rim ne bude okupiran u 6. veku praktično podsećaju na naciste u vreme drugog svetskog rata kada su se sa strahopoštovanjem odnosili prema Parizu i nekim drugim zapadnim metropolama čiji su životni stil poštovali, čuvali i preuzimali.

Justinijana igra Orson Welles i u prvom filmu ima mali screentime, nepšto upečatzljiviji je nastup Sylve Koscine, dočim Honor Blackman igra gotsku kraljicu Amalasvintu i ima jednu oidupečatljivijih scena smrti koje se mogu videti u filmovima koji pretenduju na istorijsku utemeljenost.

Felix Dahn u pogledu prikaza odnosa nudi dosta pojednostavljenja i oslanja se na Prokopijevu "tajnu istoriju" tako da recimo Narsesa prikazuje u najradikalnijoj interpretaciji njegovog fizičkog stanja. Siodmak se trudi da rekonstruiše epohu u pogledu kulture, ambijenta i kostima ali u tome povremeno uspeva. U tom pogledu KAMPF UM ROM spada među ambicioznije "peplume" svoje epohe.

Ne možemo reći da je ovaj film vrhunac Siodmakovog opusa, uostalom deo literature potpisuje njegovog reditelja druge ekipe kao ko-reditelja, ali ako imamo u vidu koji su bili dometi ovakvih produkcija, rezultat je vrlo dobar. Priča se završava logično i zaključuje jedan zaplet filma ali ne razrešava sudbine svih junaka. Stoga, ovaj prvi film može da se tretira kao standalone.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.800
Re: The Crippled Corner
« Reply #11445 on: 20-03-2017, 23:11:53 »
Meho me je obradovao, pogotovo što se slažemo oko Džeksonovog konga.

Sent from my TCL+S+720 using Tapatalk


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11446 on: 21-03-2017, 14:17:26 »
Mene Mehmet raduje svakog dana. Zato što postoji...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11448 on: 21-03-2017, 14:36:20 »
Pogledao sam KAMPF UM ROM II, drugi deo filmskog diptiha Roberta Siodmaka koji je izašao godinu dana posle prvog dela.

Nažalost, ovaj film nudi epilog likova kao i završnicu istorijskog događaja koji opisuje ali nema kvalitet prvog filma. itno je imati na umu, da ovo nije sequel, samo produžetak priče sniman u isto vreme, ali evidentno je da se tokom rada ispostavio da materijala za dva filma nema. Niti drugi deo može da stoji samostalno, niti ima materijala da popuni čak i bitno kraće trajanje od prvog filma.

Sva tehnička svojstva filma istovetna su onome što je pruženo i u prvom.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.335
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11449 on: 22-03-2017, 17:15:54 »
Pogledao sam 681: THE GLORY OF KHAN Ljudmila Stajkova, američki i to žestoki recut bugarskog filma Хан Аспарух, trofilmja koje je govorilo o ujedinjenju bugarolikih plemena. 681: THE GLORY OF KHAN je verzija od sat i po u kojoj su dvojica američkih scenarista adaptirala scenario za originalni film koji potpisuje poznata istoričarka Vera Mutafčijeva. Ako imamo u vidu da je ovaj baziran na manje od trećine ukupnog materijala, moram priznati da je recut vrlo vešt je uspeva da očuva integritet priče i da funkcioniše kao celina.

Stajkov je jedan od onih reditelja iza Gvozdene zavese koji su snimali filmove na kojima se nije štedelo u pokušaju da se napravi istorijska freska, i literatura napominje da je 681: THE GLORY OF KHAN film na kome je radilo čitavih 50 000 statista koje su zbilja impresivne.

Uprkos ozbiljnom sažimanju građe, 681: THE GLORY OF KHAN uspeva da zadrži atmosferičnost, i da pojedinim scenama pusti da "otraju", ne žrtvujući previše epski zamah cele produkcije ali ostajući fokusiran na glavnog junaka i njegovu istovremenu borbu sa unutrašnjim i spoljnim neprijateljem. Glumačka podela je izuzetno sugestivna, ne samo po interpretacijama već i po vizuelnom utisku.

Ono što je sasvim sigurno jeste da bi bilo zanimljivo pogledati čitav trodleni filma ali sa druge strane, po minutaži uje odmah jasno da je reč o ostvarenju čiji autor nije morao niti je pokušao da se obazire na strpljenje gledalaca.

Međutim, u ovoj američkoj verziji koju su uradili američki producenti, pored recuta i kompletnog duba (a literatura navodi da je kraća verzija korišćena i u Bugarskoj) zanimljiva je i sama priča. Dakle, uspon Kana Asparuha se prati iz vizure njegovog nerazdvojnog druga, Vizantinca Velizara koga je Konstantin IV poslao kao svog emisara da observira bugarolika plemena na njihovim pohodima u interesu Vizantije, protiv Hazara. Međutim, kada se Asparuh okrenuo protiv Vizantinaca, u sklopu svoje ekspanzije preko Dunava, Velizar ostaje na njegovoj strani, ali isto tako u recutovanoj verziji protagonizam se prebacuje na vizantikske vojsovođe i njihove pokušaje da pobede Asparuha. Stoga ne dobijamo uvid u to kako je Velizar reagovao na Asparuhovo okretanje protiv njegove imperije.

Ipak, Velizarova uloga podseća na tipičnu holivudsku postavku "belog oslobodioca", s tim što ovde to sve dobija zanimljiv socijalistički, paradoksalno prosvetiteljski preokret. Naime, Velizar se vraća u Vizantiju posle svega, i sada njegova naracija iz voiceovera biva zaključena razgovorm sa vizantijskim starešinama koje mu traže da pošto je pismen napiše istoriju u kojoj su Vizantinci pobedili. Uprkos položaju koji bi mu to donelo, Velizar piše istinu jer zna da bugarolika plemena to ne mogu da napišu jer su nepismena. Zbog toga, on biva osuđen a zapis spaljen.

Dakle, sam film na kraju iako je priča o korenima bugarske nacije, zauizima u potpunosti vizuru "civilizovanog" posmatrača a uprkos ovom LITTLE BIG MAN disclaimeru, Vera Mutafčijeva i Stajkov rade sve što mogu da dosta verodostojno rekonstruišu i Asparuhov narod i Vizantince. Stoga, 681: THE GLORY OF KHAN je jedan od najverodostojnijih prikaza Vizantije na filmu.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam