ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sva opšta mesta su jednostavna, a komplikacija dolazi samo u konkretnim mestima, poput Jasenovca.

Obično sve pukne na sitnim detaljima.

DEEDEH-BAN je ratni film koji je Ebrahim Hatamikia napravio pre MOHAJERa i od njega je manje zanimljiv utoliko što nema dronova kao autentičnog doprinosa prikazu rata na filmu. Ovo je relativno tipičan iranski ratni film o iransko-iračkom ratu, postavljen iz vizure jedne strane, bez mnogo prikazivanja neprijatelja.

Smešteni iza peščane dine tokom iračkog napada, grupa iranskih vojnika pruža otpor pešadijskim naoružanjem protiv nadirućeg oklopa. Glavni junak je tek prvi među jednakima, mladi izviđač koji izlazi na opasne pozicije i dojavljuje kako da se usmeri artiljerijska vatra. Drugi bitan protagonista je specijalista za lansiranje protivtenkovskih raketnih granata sa ramena, koji odlazi još jedan korak ispred, sam pred tenkove.

Za film u kome nema mnogo klasične akcije u kojoj se glavni junak bori sa neprijateljima, ovde ima dosta zanimljivih scena napada RPGom na tenkove, pristojno urađenih za vreme kada CGI sasvim sigurno nije bio dostupan u Iranu.

Međutim, film je dosta fokusiran na rat, na njegovu gotovo banalnu svakodnevicu u kojoj herojstvo nije poetično već je deo posla i/ili borbe za opstanak. Stoga i ovom filmu utisak varira od * * do * * * u zavisnosti od toga koliko gledaoca interesuju rat i ratni film.

Quote from: dark horse on 30-05-2023, 15:07:56

Pa taj tvoj argument, "mogli bi da ih uzgroze" i zdrav razum, pa to je bukvalno mogao svako da kaže, imali puške ili ne.

Izjednačavaš hipotetičko i proživljeno. Srbin Hrvate hipotetički ugrožava tako što živi i radi u državi koja se ne zove Srbija. Ustaša te realno ugožava tako što puca na tebe.

S tim da se, kad događaji jednom krenu, od hipotetičnog do stvarnog prelazi gotovo u hipu, gotovo trenutno. I obe strane se vide podjednako ugrožene i smatraju da je ona druga sve započela.

Nema boljeg primerka od zlikovca koji kmeči da je žrtva od ovog Zoleta. Takve će i poslednji Srbin u Hrvatskog životno ugrožavati. Sve je subjektivno i stvar perspektive, percepcije. Objektivno i opšta "istina" ne postoje, već samo individualna.

Adil El Arbi i Bilall Fallah posle BAD BOYS FOR LIFE a pre BATGIRL koju nikada nećemo videti snimili su film REBEL koji je krenuo od zanimljive ideje ali je rezultirao jednim loše shvaćenim pokušajem da se kroz neke arty intervencije "prevaziđe" žanr ratnog ili akcionog filma.

Naime, El Arbi i Fallah su snimili jednu relativno konvencionalnu storiju o mladom Belgijancu koji beži u Siriju da ne bi pao za dilovanje a onda na teritoriji gde je radio kao humanitarni radnik biva priveden u ISIS i polako od video snimatelja, nevoljno postaje i protagonosta videa, usput dobija nevestu, pokušava da je spase kada bi drugari iz jedinice želeli da je dele sa njim, i na kraju na bazi njegovog učešća mame i njegovog malog brata da se pridruži.

Dakle, to je jedna dosta konvencionalna ratna akciona melodrama, ali El Arbi i Fallah pokušavaju da je dignu na arty nivo tj. da ubace neke elemente mjuzikla gde glavni junaci zapevaju ili zarepuju u kadru, na način na koji su to El Arbi i Fallah videli u seriji EUPHORIA.

Međutim, nisu uspeli da valjano integrišu taj detalj. Prvo, tih scena ima premalo, javljaju se retko i nisu dosledno dijegetički definisane, i otvaraju čitav niz pitanja, nažalost bez zadovoljavajućeg odgovora. Taj dodatak nije zaživeo i to je ozbiljna intervencija, međutim, ne bi ni on toliko smetao da zapravo film u najvećem svom delu nije samo solidno realizovana ali isprazna dvočasovna priča koju smo već videli u mnogo veštijim izvedbama.

Možda bi taj osrednji film delovao bolje da nije bilo ove inovacije. Možda bi sa više inovacija a manje osrednjosti, čak i sa ovako pogrešno shvaćenom tehnikom osvežavanja žanra bio bolji. Jedino što definitivno ne valja jeste film koji smo na kraju dobili. Naprosto, El Arbi i Fallah, kako rekoh onomad kad sam pisao o BLACKu, misle da su Braća Hughes, ali šta možemo, nisu. Ono što jesu, nije samo po sebi loše. Neka u tome prosto istraju.

* * / * * * *

naporne su i te novopodvalne. nisu svi hrvati bili ustase, vec: samo najbolji.

hrvatska se nece otresti srbofasistickih nasrtaja, bilo izravnih, bilo zakulisanih pod jugoslavenskom krinkom, "drugosrbijanskom", sve dok ne ispravi nepravdu i rehabilitira ustaski pokret do trenutka pristajanja uz sile osovine. a i pristajanje tad ide u drugom svjetlu.
do tad je beogradu kristalno jasno da ima posla sa idiotima poput izipanja i do tad nece pustiti.