SOBA (pričica, pokušaj spoja natprirodnog i šale)

[henk]

ćao. pre svega, sori za uzurpiranje jednog dela vašeg vremena i ovog foruma u lične svrhe. evo, ova pričica bi kao bila pokušaj spoja nadrealnog i šale. nemam ozbiljne spisateljske pretenzije ali sve kritike su dobrodošle! naročito me zanimaju najslabija mesta, po vašem mišljenju. poz.




SOBA


Topla letnja noć i sve što uz to ide. Sedim u ovoj sobi, pred praznim Word dokumentom, pokušavam da pišem. Ne ide, nikakva upotrebljiva vrednost da iskoči na ekran, kursor blinka u mestu satima. Potpuna kreativna blokada. Uz to, loše se hranim, kasnim sa kirijom; stanodavac je postavio ultimatum: krajnji rok za plaćanje - sledeća nedelja, u protivnom, reče, sledi mi šut-karta ili nešto još opasnije (prebijanje? fizička likvidacija?). Urednik časopisa Srebrni Marsovac, u kojem honorarno objavljujem priloge, saopštio je da će mi odstraniti genitalije ukoliko mu uskoro ne dostavim nešto čitljivo. Nela (devojka) odbija moje telefonske pozive, čim mi čuje glas izjavi "odjebi" i spusti slušalicu. Nekoliko puta pokušao sam da je zavaram započinjući naš telefonski razgovor u drugim bojama glasa i tonalitetima višim ili nižim od mog, ali nikad ne bih uspeo da stignem dalje od druge-treće rečenice. Nela bi me provalila i tu bi konverzaciji došao kraj. Nezgodno vreme, zaista. Pred vratima ove sobe postrojilo se mnogo gnevnih. Moguće da imam dar da budim mračne sile što spavaju u ljudima i stvarima.
 
Izađem iz Worda, isključim računar. Odem do frižidera, po limenku piva. Dlanovima prija tako rashlađena i orošena. Zatim se smestim u fotelju, tamo u tami sobe. Radio svira neki fini chillout u stilu britanskog sastava Massive Attack. Otvorim limenku i popijem gutljaj; ok je, nemam zamerki. Uz pivo i muziku, nešto i dalje živi/pulsira bez obzira na ovu spisateljsku blokadu i sve druge aktuelne promašaje. Zamisli da nema Nele - to bih mogao da podnesem. Ali zamisli da nema piva, zamisli da nema muzike. Kakvo bi to gnusno bitisanje bilo. Ljudi bi umirali nevoljeni, ozračeni ravnodušjem.
   
I tako, sedim u fotelji, kreativno blokiran, u društvu muzike i limenke čekajući da me Nela skine sa liste ignorisanja. Bos, razgaćen, u atletskoj majici. Naokolo topla letnja noć. U potiljak kao da mi nešto zija. Nela, - upitah prostor iza svojih leđa, - ti si? Međutim, nije Nela. Okrenem se i registrujem čudan prizor - zid otvorio oči. Zid otvorio oči! Betonske, svirepe oči, bez zenica, samo beonjače, kao oči epilepsije. Okrenem se i prema drugom zidu. Još jedan par beonjača, dimenzija rekordne bundeve ludaje. Okrenem se i prema trećem zidu. I prema četvrtom. Oči! Četiri prevelikih pari očiju, napetih od besa. Zidovi su se probudili. Zatim jedan zid, uz škripu armature, podiže ruke. Par šaka, rađaju se u buci i malteru, i pružaju ka fotelji, ka meni. Pridružuju mu se i svi ostali zidovi. I sada je sve njihove ruke i njihove epileptične oči. Dišem otežano, uvlačim vazduh u sebe jedva, kao kroz alveole karcinomskih pluća, blokiran adrenalinom. Um sveden na binarne odluke. Gubim se, hvata me drhtavica, u glavi zuji od pritiska. Zauzimam neki neprirodan položaj u fotelji, kao deformisana kifla. Soba se ponaša kao živ organizam, ne baš prijateljski nastrojen. Vazduh je zagušljiva magla od cigle i kreča kroz koju se uspostavlja neka mračna, ritmična lupnjava nalik otkucajima srca - dum, dum, dum! U magnovenju, dižem dupe iz fotelje, kleknem na kolena, pružam ruku, pokušam da dohvatim mobilni sa kredenca; totalno debilna, nekoordinisana odluka uma i tela koje traže neki izlaz. U trenutku, padaju mi na pamet pacovi, način na koji pacovi traže spas kad ih u laboratoriji izlože nekim neprijatnim testovima: beže prema najmanje bolnom obliku smrti. Ponekad nas životne okolnosti primoraju da i mi postanemo pacovi. Zatrčavam se, skačem u zatvoren prozor na licu jednog od zidova i uz lomljavu stakla naglavačke ispadam u baštu.

Nešto mi nožicama piči preko obraza, to je prvo što ustanovim nakon što mi se vrati svest. Neki mrav, rekao bih.
 
Ležim poleđuške u bašti, bos, prašnjav, u gaćama i atletskoj majici, obasjan suncem. Tiho je i mirno. Trava poda mnom je prijatna i topla, zgodna za baškarenje. Ostaću još malo da ležim tako. Pisanje neka čeka.

[scallop]

Henk, ovo je najgora postovana priča ovde.

[Ghoul]

Henk, ovo je najgora postovana priča ovde.

pa lepo je reko gore da je to ŠALA.

pitam se samo zašto svoja pisanija ovde kače samo oni za koej je pisanje samo - šala, zajebancija, ubijanje vremena, neozbiljno nakucavanje koječega što ih mrzi da posle bar jednom pročitaju pre kačenja...

al od njih su mi još čudniji ovi što to sve uredno pročitaju.

[scallop]

al od njih su mi još čudniji ovi što to sve uredno pročitaju.

Da si naučio da čitaš sad bi znao da pišeš.

[Ghoul]

da si vreme trošio na čitanje boljih stvari i tvoje pisanje bi danas bilo čitljivije.

[Perin]

Vec se po prve dve recenice se moze videti da je prica losa.
"Topla letnja noć i sve što uz to ide. Sedim u ovoj sobi, pred praznim Word dokumentom, pokušavam da pišem." Trebas malo vise paznje obratiti na gramatiku, smisao recenica koje pises. Kroji recenice bolje - iz ove dve sto sam naveo izgleda kao kad Tarzan kaze: "Ja, Tarzan. Ko, ti?"

[Milosh]

Trebas malo vise paznje obratiti na gramatiku...

Ah, ta divna ironija.

[henk]

ok, hvala vam svima na iskrenim ocenama. imam još nekoliko pričica na sličan fazon ali izgleda da sam krenuo krivim putem i/ili nisam stvoren za ovo

[Meho Krljic]

Pa, ne, pazi, nisi ekstremno nepismen, ali problem sa ovom pričom je što nema očigledan razlog za postojanje. Čak i kao samo opis acid-flasha nije ni po čemu posebna, a njen dodir onostranog je banalan i nema nikakvu finiju simboliku, što dodatno problematizuje odsustvo jasne dramske strukture.

[henk]

Pa, ne, pazi, nisi ekstremno nepismen, ali problem sa ovom pričom je što nema očigledan razlog za postojanje. Čak i kao samo opis acid-flasha nije ni po čemu posebna, a njen dodir onostranog je banalan i nema nikakvu finiju simboliku, što dodatno problematizuje odsustvo jasne dramske strukture.

ok, Meho, tenks, sada još bolje shvatam koji je problem sa ovom pričom, a, sledstveno, i sa mnom, kao pripovedačem. ideja ljudske potištenosti među zidovima, koji se zatim bude i obrušuju se na tebe, da bi ti, tražeći spas, reagovao kao pacov i iskočio kroz zatvoren prozor, učinila mi se simpatična i zgodna za čitalačku vizualizaciju. naravno, moja ideja je, očito, bila pogrešna ili je, pak, bedno realizovana.

samo da dodam da nisam ovo zamislio kao acid-flash, već kao stvarno "buđenje" zidova, koliko je to moguće. uostalom, glavni junak jedva ima keša za poneko pivo i svakako ne za neke snažnije halucinogene

[Джон Рейнольдс]

Ekstremno dektintirani tip pije pivo iz konzervi? Nou vej hozej. Gumeno dvolitarsko.

[scallop]

da si vreme trošio na čitanje boljih stvari i tvoje pisanje bi danas bilo čitljivije.

Jes'! Popraviću se. Već sam prestao sa gorim stvarima.

Nego, jel' te Klerivoje impresionirao ili zablesionirao pa nemaš snage da mu odgovoriš? Nešto uvek zbrišeš kad te potpraše.

[scallop]

Trebas malo vise paznje obratiti na gramatiku...

Ah, ta divna ironija.

Nema boljeg stava od ironije. Perin, se samo zezao da je i on nepismen...

[Ghoul]

ti gmizanje tog anonimnog crva nazivaš 'potprašivanjem'?

daaj, skalope, ako ću već da gubim vreme, bolje da ga gubim bar s nekim poput tebe, nego s tamo nekim polupismenim metalcem besnim na sve oko sebe.

[Tex Murphy]

Pošto je ovo bilo dovoljno kratko, pročitah i ja. Well, ostali su već sve rekli, pa ne bih da ponavljam.

izgleda da sam krenuo krivim putem i/ili nisam stvoren za ovo

Takve stvari kao "stvoren za ovo ili ono" ne postoje. Stvoren si za ono za šta si spreman da odvojiš dobar komad svog života i radiš na usavršavanju istog. Talenat je nešto što je ekstremno precijenjeno. Dakle, iako zvuči licemjerno kad dolazi od ovako nenačitanog skota kao što sam ja, pročitaj gomilu knjiga koje su pisali ozbiljni pisci i stil će značajno da ti se poboljša (naravno, uz vježbu).

Ono što se meni sviđa u ovoj pričici je što je pomenuti stil nekako opušten i neizvještačen i što se (hvala nebesima!) ne trudiš da, kao neki drugi, na petnaest stranica opisuješ unutrašnje monologe nekog lika, a sve to pretjerano ozbiljnim "poetskim" jezikom. Preporučio bih ti da pročitaš Kišove prevode Rejmona Kenoa (ako već nisi), moglo bi da ti koristi za eventualnu nadogradnju ovakvog stila.

I naravno, samo ožeži i sa ostalim pričama, ali prije toga ih malo sredi. Evo, npr.
"Zamisli da nema Nele - to bih mogao da podnesem. Ali zamisli da nema piva, zamisli da nema muzike."
Kome se narator obraća? Koga poziva da ovo gore zamisli?

"Četiri prevelikih pari očiju, napetih od besa."
Nepravilno, trebalo bi "četiri para očiju".

I tako dalje. Vampir.

[henk]

Pošto je ovo bilo dovoljno kratko, pročitah i ja. Well, ostali su već sve rekli, pa ne bih da ponavljam.

Ono što se meni sviđa u ovoj pričici je što je pomenuti stil nekako opušten i neizvještačen i što se (hvala nebesima!) ne trudiš da, kao neki drugi, na petnaest stranica opisuješ unutrašnje monologe nekog lika, a sve to pretjerano ozbiljnim "poetskim" jezikom. Preporučio bih ti da pročitaš Kišove prevode Rejmona Kenoa (ako već nisi), moglo bi da ti koristi za eventualnu nadogradnju ovakvog stila.

I naravno, samo ožeži i sa ostalim pričama, ali prije toga ih malo sredi. Evo, npr.
"Zamisli da nema Nele - to bih mogao da podnesem. Ali zamisli da nema piva, zamisli da nema muzike."
Kome se narator obraća? Koga poziva da ovo gore zamisli?

"Četiri prevelikih pari očiju, napetih od besa."
Nepravilno, trebalo bi "četiri para očiju".

I tako dalje. Vampir.

e pa, Harvester, big tenks i tebi za korisne kritike i sugestije! žao mi je što su mi se, u tekstu, potkrale sve te ortografske greške, iako sam ga iščitao masu puta. nažalost, osrednje stojim sa pravopisom, i prava je šteta što Word ne poseduje opciju gramatičke korekcije i za naš jezik . Kišove prevode Kenoa sam pročitao, možda bi trebalo ponovo da ih iščitam, ili više da se fokusiram na horor-literaturu, pošto nju zaista slabo poznajem.

sad, ne mogu baš da se složim sa tvojom opaskom da je talenat precenjen. kapiram da je talenat, ako je precenjen, precenjen u istoj meri u kojoj je precenjena inteligencija. odnosno, ne može se sve na ovom svetu svesti na pitanje volje.
 
u onoj refleksiji o Neli, muzici, pivu i umiranju ljudi ozračenih ravnodušjem, narator se obraća čitaocu. narator se, u suštini, obično obraća čitaocu, kad god žvaka pređe iz prvog u drugo lice. dobro, ponekad narator odlepi pa počne da se obraća sam sebi ali to su izuzeci...  

ok, ubedio si me , videću da postavim još neku pričicu, kad se, naravno, malo slegne bura oko ove . mada su sve one, rekoh, u fazonu pulp comic-horor skečeva koji više polažu na prostu vizualizaciju nego na neke, šta znam, visokoumne unutarnje monologe, višeslojne istine itd.

[scallop]

Pošto je ovo bilo dovoljno kratko, pročitah i ja.

Ne čitaj, Harvestere, kontraproduktivno je. Pročitaš i imaš mišljenje. Kao Meha. Međutim, ono što on izmozga čini se piscu kao kompliment, ali nije siguran u to, jer je to mišljenje previše refleksivno. Pisac nije želeo da bude toliko mudar. Kad ti imaš delimično pozitivno mišljenje, onda prevariš pisca i on ti poveruje.

[Tex Murphy]

žao mi je što su mi se, u tekstu, potkrale sve te ortografske greške, iako sam ga iščitao masu puta.

To je sasvim normalno. Tekst treba da se prebaci trećem licu jer sam teže uočavaš sopstvene greške. Isto je u pisanju kao i u matematici.

sad, ne mogu baš da se složim sa tvojom opaskom da je talenat precenjen. kapiram da je talenat, ako je precenjen, precenjen u istoj meri u kojoj je precenjena inteligencija. odnosno, ne može se sve na ovom svetu svesti na pitanje volje.

Pazi, nisam ja tvrdio da bez talenta možeš da postaneš Leonardo da Vinči ili Edgar Alan Po ili neki genije tog kalibra, ali možeš da postaneš VRLO dobar. Na kraju krajeva, svakako ne možeš da znaš imaš li talenta ili ne dok se ne oprobaš u nečemu  

mada su sve one, rekoh, u fazonu pulp comic-horor skečeva koji više polažu na prostu vizualizaciju nego na neke, šta znam, visokoumne unutarnje monologe, višeslojne istine itd.

I like that. Na kraju krajeva, to je mnogo "bezbjedniji" način pisanja - ako napišeš takvu lošu priču, to je jednostavno loša priča i kraj. Međutim, ako se na glavu nasadiš da ispadneš "dubokouman", "poetičan" i sl. a napišeš nešto što ne vrijedi ni banke, onda ispadaš blesav  

Kad ti imaš delimično pozitivno mišljenje, onda prevariš pisca i on ti poveruje.

Varalica mladih pisaca, to sam ja!  

[Meho Krljic]

prava je šteta što Word ne poseduje opciju gramatičke korekcije i za naš jezik

Poseduje, ali je valja instalirati pošto ne dolazi po defaultu u paketu. Barem sam ja kod kuće morao da je odvojeno instaliram. Naravno, nije od neke velike pomoći.

No, nije kod tvog pisanja problem u pravopisu, mislim to je nešto što se nauči relativno lako a i lektori su tu da pomognu. Za moj groš, ovo je naprosto nedovoljno... snažno. Ako je ideja bila da se sugeriše taj neki egzistencijalni strah koji dolazi ni iz čega, kao što kažeš, to nije postignuto. Lavkraftovština je teža nego što se čini...

[Ghoul]

Varalica mladih pisaca, to sam ja!  

bravo harv, tako govore pravi pedofili!

[henk]

prava je šteta što Word ne poseduje opciju gramatičke korekcije i za naš jezik

Poseduje, ali je valja instalirati pošto ne dolazi po defaultu u paketu. Barem sam ja kod kuće morao da je odvojeno instaliram. Naravno, nije od neke velike pomoći.

ok, probaću da instaliram taj paket, iako kažeš da nije od velike koristi. ipak, možda pomogne da makar predupredi sintaksne greške koje najviše bodu oči, a one suptilnije... jbg...

Ako je ideja bila da se sugeriše taj neki egzistencijalni strah koji dolazi ni iz čega, kao što kažeš, to nije postignuto. Lavkraftovština je teža nego što se čini...

sori što širim diskusiju, priča "soba" svakako nije posebno vredna toga, ali moram da dodam jednu opasku i na ovo. ideja nije bila da se sugeriše egzistencijalni strah, već da se čitalac, uz notu humornog, provoza sa polja klasične pulp fikcije na teren naglog i neočekivanog susreta sa onostranim, i onda vrati natrag u sigurnost lake vanžanrovske beletristike. primetićeš da samo jedan pasus poseduje određene odlike kao fol napetosti/strave, svi ostali su u drugom, opuštenijem, fazonu tako da mogu širi krugovi čitalaca da ih konzumiraju . e pa, taj pasus, susret sa onostranim, kad se zidovi bude i hoće da ubijaju, trebalo je da predstavlja kantu ladne vode preko glave čitaoca, uljuljkanog u prethodne bezbrižne pasuse. znači, nikakve subliminalne poruke nisu bile u planu da se projektuju čitaocu, nego priča iz običnog života i onda - pljus! - ta onostrana kofa ladne vode preko face i - kraj!

Lavkraftovština je teža nego što se čini...

svakako da je teška, a ako je loše izvedeš, kapiram, ispadaš smešan. super što si mi skrenuo pažnju na postojanje tih tragova simuliranja Lavkrafta. nisam to tako hteo, možda je došlo podsvesno, jedino što sam od Lavkrafta pročitao je Pikmenov Model. bilo kako bilo, tu lavkraftovštinu (slomih jezik jbt) - pokušaću što pre da eliminišem iz tekstova!

[Meho Krljic]

Dobro, možda ni ja nisam ni ja dovoljno dobro odabrao reči. Strah koga protagonista doživljava mi deluje egzistencijalno jer se tiče samog njegovog bića, tokom incidenta sveden je na samu srž bivstva (na pacova koji mora da pobegne), lišen ličnosti i volje, pa sam tu našao neku paralelu sa lavkraftovskim metafizičkim hororom...