Urbane legende - Antologija

[scallop]

Izgleda da sam probudio ovaj topik. Ne bih želeo da izađe iz okvira mišljenja o pročitanom. Svi iskoraci na dušu onih koji iskoračuju.

U međuvremenu sam pročitao još tri priče.

Priču "Devojka u belom" zato što mi je pisac potpuno nepoznat. Beleška me nije ohrabrila. Kratke, kratke, kratke priče. I ova priča je kratka. Priča u dva toka što je dobro. Malo nespretno, ali tema nerabljena. Jedino me malo podsetila na Bobanovu "mokrolušku" ali bez nebrojenih zombija. Hrabra upotreba iskaza u drugom licu jednine, što je teško i sjajno kad je dobro. Ovde je malo manje dobro, ali gura. Voleo bih da je razrađenija, duža ali i to je neka vrsta komplimenta. Biće i boljih priča od ovog pisca.

Marijan Cvetanović je napisao "Manastirište". Ova priča je u maniru velikog broja priča iz kolekcija "Gradskih priča" i drugih edicija Kruševca i okoline. Kao prepis zapisa. Mnogo uporišta u srpskim istorijama i legendama. Bez radnje, likova... Iz materijala bi se mogla napisati i prava priča. Ponuđeno to nije. Deksa bi od toga mogao da napravi novi bestseler roman.

Pošto sam pregledao beleške o piscima, rešio sam da završim sa Nišlijama. Zorana Pešića Sigmu pamtim još od Hlloygea. Između nisam čitao ništa. "Tajna kolibe od pečuraka" me je opsenila. Nisam mogao da verujem da je to ista osoba. O toj priči ću samo napomenuti da je najbolja od do sada pročitanih u zbirci. Literarno i sadržajno i novo. Citiraću samo dve rečenice: Otvorio je oči i nakrivio glavu da uperi svoje svevideće oko u mene. Kukuriknuo je tako jako da se sve blato iza zvezda streslo i gore je ostalo samo čisto noćno letnje nebo."

[taurus-jor]

He he, sve vreme dok sam čitala priču, u glavi sam, skoro nesvesno vrtela svoju omiljenu muziku iz tog perioda...Naravno, ne te disko hitove koje Jor pominje i na koje ljudi uglavnom pomisle kada je reč o 80'.

Hvala, Vilja. Tu priču sam živeo još od leta 2004. godine kada se začela u mojoj glavi (tada je nastalo prvo poglavlje - ostala sam napisao početkom ove godine). A začela se gotovo prema scenariju iz priče: u DŽKC-u sam pio sa dva prijatelja, i jedan od njih je u zlo doba predložio da odemo u KST. Niko od nas nije bio tamo jedno desetak godina, o KST-u smo slušali samo priče i odmah smo se napalili da vidimo kako je tamo. A tamo (u "bašti") dočekalo nas je metal veče, uglavnom sa metalom osamdesetih na meniju. Klijentela: dvadesetak klinaca, skoro svi u crnom, i par matorih izgubljenih slučajeva. Mesto je izgledalo kao kad sam ga poslednji put video, samo malo propalije i mračnije. Kad sam svoje impresije preneo nekim svojim prijateljima, neko od njih je natuknuo da je tamo uvek sve isto (baš kao što se, na primer, može čuti u "Šejtanovom ratniku"), i da se publika ne menja. Što će reći da sam stvorio sliku - ne baš neosnovanu - da je glavnina malobrojnih posetilaca stalno tamo, i da im je svejedno da li se sluša disko, domaćica, sedamdesete, osamdesete, devedesete ili metal. A duh mesta su definitivno bile (i ostale) osamdesete godine. Razumeo sam šta dovlači stariju publiku - nostalgija, ali me je potpuno oduvala činjenica da tamo izlazi mlađarija, koja se u osamdesetim rodila i nije mogla da stvori realnu sliku življenja u toj deceniji. Dosta sam, tokom poslednjih pet godina, razgovarao sa studentarijom u KST-u, i najviše me je pogodila izjava jedne devojke da su osamdesete bile zlatno doba, i da ona sluša tu muziku (šta god ona pod muzikom te decenije podrazumevala) zato zato što muzika njenog vremena (poslednje dve decenije) nema šta da joj ponudi...  

[Lord Kufer]

O priči Adrijana Sarajlije "Abrakadabra". Samo kratko.

Prvi deo je zaista nepotreban.
Ono što je bitno kod ove priče, odnosno kod Adrijana, jeste stil, koji je izuzetno kompaktan i impresionistički (deluje pomalo starinski, da ne kažem andrićevski). Pročitao sam je iz više pokušaja, odvikao sam se od čitanja svega što se sporo razvija. Međutim, nisam se pokajao, jer priča "proradi" tek kasnije i dosta dugo se održava utisak koji ostavlja.

Ali, nije u ovoj vrsti proze bitna radnja i rasplet, koji je dosta mlak, već upravo taj pritisak brojnih slika koje i čine impresiju.

[taurus-jor]

Ja sam kroz Abrakadabru prošao prilično brzo, i jedino mi je štrčala ta okvirna priča. Ona niti formira zaplet, niti ga raspliće. Služi samo za kontrastiranje: Švedska kao mirna, uređena, predvidiva zemlja (u kojoj glavni junak živi danas) nasuprot turbulentnom, haotičnom Balkanu, koji je takav i u ratu i u miru. Priča komotno može da funkcioniše bez tog dela.

[angel011]

Pročitala 2 priče, "Devojka u belom" Nikole Petrovića i "Sekta prljavih" Dejana Ognjanovića.

"Devojka u belom" mi je simpatična priča, dopao mi se obrt na kraju, predvidljiv je ali i dalje efektan (a to što je meni friku predvidljivo ne znači da će biti predvidljivo svima).

"Sekta prljavih" me nije impresionirala. Mislim, ok je to, zanatski korektno, malčice podseća na Barkerov "Ponoćni kasapski voz", ali od Ognjanovića očekujem više od korektne priče.

@scallop: ako te nisam pobrkala sa nekim, autor "Devojke u belom" ti nije nepoznat, još ranije ti se od njega dopalo ovo: http://www.art-anima.com/d/price/vremenom.html

[scallop]

@scallop: ako te nisam pobrkala sa nekim, autor "Devojke u belom" ti nije nepoznat, još ranije ti se od njega dopalo ovo: http://www.art-anima.com/d/price/vremenom.html

Da, to je bila ta priča. OK. Zato insistiram na dužim pričama. Različite dužine priča teraju pisca u nova iskušenja. I ti bi mogla da malo produžiš svoje priče. Za još jedan prst ili kost, svejedno.

[vilja]

imponuju mi ta poređenja sa (vintage, BOOKS OF BLOOD) barkerom, ali u svoju odbranu moram reći da priča nijednog trena nije bila naumljena kao omaž niti 'inspired by... barker'; ako ikakvih sličnosti s njim ima, one su se 'desile', ali u suštini, ipak, nadam se da je ovo ipak pre svega prepoznatljiva 'dejan ognjanović' priča.

Ma nisam bre ja ni rekla da je SEKTA PRLJAVIH omaž Barkeru i slično. Nemoj sad da mi u usta stavljaš ono što nisam kazala. Ako sam napisala KLAJVEBARKERUUMRIODMUKE!!! time sam mislila da mi se tvoja priča dopala više od mnogih njegovih...ne vidim šta tu nije jasno. Barkera (koji mi je omiljeni pisac) sam tu ubacila da bih naglasila koliko mi se SEKTA dopala.Ma kog ti  dajem komplimente kad ih pogrešno shvataš? I naravno da je to 'DEJANOGNJANOVIĆ' priča, meni je to jasno...a ne kao Angel...PONOĆNI KASAPSKI VOZ my ass!

E sad, pošto sam ja i radoznala čitateljka, imam neka pitanja. Zašto se ta Maja spominje samo na jednom mestu u priči? Zašto ništa o njoj ne saznamo do kraja? Zašto je uopšte spomenuta ako nije bitna za tok priče? Kakva je (ako je uopšte) njena 'zasluga' što na samom početku priče nailazimo na  pokušaj samoubistva glavnog junaka (naratora)?

P.S. Nisi mogao da odoliš onome na kraju, zar ne(...ovo je telo moje itt..)?

[lilit]

QQ. 

[vilja]

viljanija, ti si beznadežan slučaj.
Razumem da voliš gula i svaku njegovu izdrkotinu, ali to govori sve o tebi i zakucava te na zidu ljudskog jada, jer to je jedino humano stanje koje može da opravda i objasni opčinjenost dotičnim.

Bobanče, zašto nisam iznenađena što ovako reaguješ? Nisi mogao da iskuliraš moj post, zar ne? Ono, mogla sam i ja da iskuliram, da se tvoj post odnosio samo na mene. Ovde se radi o Ghoulovoj priči koju sam ja pročitala 3x a ti nijednom, ali te to ne sprečava da lepiš etikete na nešto što nisi čitao. Zar nisi ti meni rekao da sam glupa jer sam nagovestila da ću verovatno nešto da kažem protiv POSLEDNJEG SRBINA, kako, jelte mogu da kažem nešto protiv knjige pre nego što je pročitam...   Hajde, stisni petlju, uzmi pročitaj SEKTU PRLJAVIH pa onda kaži šta stvarno misliš o njoj...

P.S. Ja trenutno čitam POSLEDNJEG SRBINA i za sada je iznenađujuće dobra. Ako do kraja baš mnogo ne zajebeš stvar, mogla bi ovo da bude odlična knjiga... Ja nemam problema s tim da to javno kažem...  

[vilja]

QQ. 

???

[lilit]

QQ. 

???

Ma nista specijalno. Mal se ne zagrcnuh kad procitah tolike pohvale. Moracu da nabavim tu Gulovu pricu da vidim sta te toliko opsenilo.

@Gule, kakve su sanse da mi posaljes pricu mejlom?

[vilja]

lilit, ne znam da li će tebi priča da se dopadne koliko i meni (Angel se nije naročito dopala), ali je obavezno pročitaj. Vredi.

[Boban]

Kako da iskuliram da je neko u stanju tri puta da čita gulovu priču?
Takva opčinjenost je protivprirodni blud.

[Ghoul]

-lilit: nema potrebe da žuriš, kolko sam shvatio, dolaziš početkom decembra, pa nabavi tad celu knjigu i uživaj sa artije. lepše je nego s ekrana... da ne dolaziš uskoro verovatno bih ti poslao...

-vilja: ne znam dal da vam kvarim s tom majom, il da pružim priliku nekom čitaocu da actually prokljuvi. voleo bih da verujem da postoje neki koji će da shvate kako treba tu aluziju (mada sam svestan da je aluzija možda malo opskurna za one koji ne dele taj isti referentni sistem).

[angel011]

Aluzija je vrlo jasna. Nije mi palo na pamet da je neko neće shvatiti.

[scallop]

Za danas sam pročitao "Muzika srca" tandema Lazović & Lazović i priču "Trideseti dan košave" polovine tandema Anđelković & Anđelković.

"Muzika srca" je dosledno urbana legenda, ali bez ikakve naznake nečega novog, nekog novog pristupa. Sve vreme sam imao dojama da čitam pročitano i to ne tako dobro kao to pročitano. Tandem Lazović bukvalno ne funkcioniše iako to posmatram kao inicijaciju sledeće generacije. Likovi samo imenovani, svi nekako novinari, svi zalaze kod nekog Pingvina... Kliše. Nekako su izgubljeni u priči, pa prežive samo oni koje su pisci zaboravili da ubiju.

"Trideseti dan košave" je duvao onako kako Mika zna da duva, uživao sam što i dalje može i dalje ume da napiše... A, onda me je košava odnela, negde oko 24. odeljka čime se pokazalo da ipak ne duva trideset dana. Ne znam zašto je to tako ispalo. Možda je takav današnji mejnstrim.

[acaciA]

vilo, nemoj se zezati... 
ono što ti nije jasno - nek ti objasni preko pp.
ja tek treba da naručim knjigu, i ne bih da mi kvarite uživanje, pa makar i ne shvatila aluziju kako treba.

nego, Manastirište je napisao Shozo, ili sam ja nešto pobrkala? 

[Ghoul]

šozo, nogekako!

[taurus-jor]

Scallope, mene je košava oduvala i pre 24. dana - i to kažem za ostvarenje čoveka koji me je u "Belom šumu" oduševio sa "Kirom velikim". Za razliku od te priče, ovoj nisam mogao da uhvatim smisao, pa čak ni da pohvatam radnju (to se naročito odnosi na drugu polovinu "Tridesetog dana košave"), jer mi to pisac, ma koliko "lepljivo" da piše, nije dozvolio, jer se služi vrlo zatvorenim sistemom simbolike. Usput, jesi li možda shvatio otkud u onakvoj postavci - TV ekipa?

[Boban]

vi svi previđate jednu vrlo jednostavnu činjenicu: samo mali broj pisaca je u stanju da postojano piše dobro i da mu svaka nova priča bude bolja od prethodne; ogromna većina onih koji pokušavaju da pišu ostave iza sebe tek jednu-dve priče vredne pomena; a mnogi ni toliko.
Pisanje je mnogo više nego sesti i ukucati nekoliko hiljada slova.

[taurus-jor]

Slažem se s tobom, ali to niko i ne spori. Štaviše - ljudski je napisati slabiju priču. Ljudski je da ti kvalitet varira, čak i u okviru jedne jedine priče ili romana. "Kir veliki" je meni bila vrhunska priča. "Trideseti dan košave" mi je manjkava, ali i u njoj se itekako može videti kvalitetno pisanje. Pojedine epizode su mi se, štaviše, veoma dopale. Prva polovina priče je strahovito obećavala. Ali to i dalje nije celina. O tome, čini mi se, govorimo i Scallop i ja.

[vilja]

vilo, nemoj se zezati... 
ono što ti nije jasno - nek ti objasni preko pp.
ja tek treba da naručim knjigu, i ne bih da mi kvarite uživanje, pa makar i ne shvatila aluziju kako treba.

Izvini Acacia. Ja sam mislila da si ti priču već pročitala...
Ajde kad pročitaš javi kako ti se dopala SEKTA, baš me zanima. Nadam se da imaš bolji ukus od Angel.

[vilja]

Kako da iskuliram da je neko u stanju tri puta da čita gulovu priču?
Takva opčinjenost je protivprirodni blud.

Nemoj bre Bobane da si toliki namćor...  

Uostalom, šta to imaš protiv bluda (protivprirodnog ili whatever)?

[acaciA]

Ajde kad pročitaš javi kako ti se dopala SEKTA, baš me zanima. Nadam se da imaš bolji ukus od Angel.

eh, sad... šta ako angel ima bolji ukus od tebe?

ne znam, vilo, ali u tvoju objektivnost malo sumnjam, bar kad je Ghoul u pitanju. 

u svakom slučaju, javljam kad pročitam. 

[scallop]

vi svi previđate jednu vrlo jednostavnu činjenicu: samo mali broj pisaca je u stanju da postojano piše dobro i da mu svaka nova priča bude bolja od prethodne; ogromna većina onih koji pokušavaju da pišu ostave iza sebe tek jednu-dve priče vredne pomena; a mnogi ni toliko.
Pisanje je mnogo više nego sesti i ukucati nekoliko hiljada slova.

Da, mi svi previđamo, a Paramecijum ima veće sise. Jasno mi je i da su komentari o nekoj knjizi dobro mesto za lične kontakte. Nije mi jasno zašto Boban ima neizmernu potrebu da izigrava Kasijusa Kleja na takvim topicima. I ne tražim da mi objasni. Ovde.

[scallop]

Danas sam se častio sa svojim drugarima pogubljenim u virtuelnim prostorima.

Darko Tuševljaković, "Dok ne dođu šejtani". Volim kako ovaj momak piše, pa i kad imam šta da mu zamerim. Konačno je dodirnuo Zenicu i to je dobro. Za mene pakleni ritam koga naboj dobro prati. Dobio sam još jednu vrlo dobru priču od ove zbirke. Opet je malo "gurnuo" u temu, ali sve bi bilo u redu da su i "šejtani" obavili nešto.

Sa Petrom Petrovićem sam protutnjao kroz "biografiju" naratora. Energije, od početka do kraja, koliko vam volja, sadržajno, Sin bi uživao u njoj da se slučajno dograbi Skrobonjine zbirke "Istinite laži". To je hint! Ovo je prva priča koja za mene ima celovit kraj. I poentu. Pitao sam se je li imao nameru tako da završi priču kad je započeo sa pisanjem. Malo je profulao sa kevinom smrću, pa je umrla dva puta, ali koga još to briga. Nije bilo briga ni lektora.

[Ghoul]

the score, so far:

Ilija Bakić - KULA U RUŽI VETROVA = 7
Darko Tuševljaković - DOK NE DOĐU ŠEJTANI = 7+
Oto Oltvanji - LEPŠE NEGO PTICE = 6+
Ivan Nešić - ODRAZI U RETROVIZORU (BLIŽI SU NEGO ŠTO SE ČINI) = 8
Marjan Cvetanović – MANASTIRIŠTE = 5
Zoran Ćirić - NOĆNA KRETANJA = 8-

za sada samo numerički, kad pročitam sve, probaću da ove brojke predstavim i rečima...

[scallop]

Ja ću da predstavljam priče, a brojke ćemo na kraju.

Teško je sa manje iskusnim piscima. Uvek ima nešto da se zameri, čak i kada nam se nešto dopada. Mešano meso. Dve priče sam pročitao i obe imaju pristup kroz likove kao naratore. Ne znam da li je to neka moda ili...

Vesna Ilić, "Istinite laži". Ovde nam se ređaju "falš" dokumentarni deo, medijska naracija i naracija bračnog para učesnika u jednom čudnom događaju. Priča mi se polako izmicala kako sam se približavao kraju. Pisac kao da nije imao volje da iznese jednu veoma dobru ideju do kraja. To što se meni svidelo, autor će tek morati da napiše, jer je manjkalo toliko toga... A, moglo je.

Priču "Kuća ljubavi" napisao je naš novi Amerikanac Dejan Mujanović. On sve bolje piše, sa sve oskudnijim idejama. Kad su u priči glavni junaci pisci, onda pisac nije imao inspiracije. Može Dejan da pusti krvi koliko mu volja, to je krv koju Lakobrija pravi bolje. Ne mogu da verujem da njegova muza nikako da počne da daje mleko.

[scallop]

Biće da su svi sve pročitali...

Ovoga puta, Adrijan Sarajlija "Abrakadabra" i Spomenka Stefanović-Pululu, "Mara".

Adrijana Sarajliju sam zapazio još u Emitoru. Ume da piše, ali, što je važnije, ima šta da kaže i to radi sa stilom. Posebno bih sugerisao drugim piscima, a ne čitaocima (većini je svejedno) da obrate pažnju na suverenu upotrebu, kod nas gurnutog ustranu i zapuštenog sadašnjeg vremena. Sama priča je tečna, Adrijan majstorski vodi svog junaka od jedne do druge brane i samo me je loše odabrani kurziv ometao da uživam u potpunosti. Za mene u vrhu zbirke.

"Mara" vam je ista ali sasvim drugačija priča. Moram da priznam da me je Spomenka iznenadila. Ovo nije priča za "Omaju", meke fantastike, već prilično tvrda priča u kojoj pisac nema problema sa likovima, oni su samosvojni, bez obzira da li su iz tursko-austrougarske istorije Beograda, neke ratne i poratne godine Beograda. Veoma mi se dopala i samo činjenica, da mi sad preostaju teže, hororu sklonije priče, sprečava me  da sklopim knjigu. Još nešto: ovo je jedina priča koja me je nasmejala. Da i žena, naviknuta na moje mrgođenje dok čitam, znatiželjno pogleda sa pitanjem šta mi je.

[Ghoul]

the score, so far:

1. Ilija Bakić - KULA U RUŽI VETROVA
= 7+

2. Darko Tuševljaković - DOK NE DOĐU ŠEJTANI
= 7

3. Adrijan Sarajlija – ABRAKADABRA
= 9

4. Jovan Ristić - GODINE U MAGLI
= 7

5. Nikola Petrović - DEVOJKA U BELOM
= 6-

6. Vladimir Lazović i Miroslav Lazović - MUZIKA SRCA
= 6-

9. Petar Petrović - 'AJDE DOBRO, SVAKOM SE TO DESI PONEKAD...
= 7

10. Oto Oltvanji - LEPŠE NEGO PTICE
= 6

11. Goran Skrobonja – POKLADE
= 6

12. Aleksandar Žiljak – JURA
= 6-

13. Marko Pišev - GOSPODIN PEPERMINT
= 8-

14. Ivana Milaković - ČELJUST KOJA DRŽI PRST
= 4+

17. Ivan Nešić - ODRAZI U RETROVIZORU (BLIŽI SU NEGO ŠTO SE ČINI)
= 8

18. Dejan Ognjanović - SEKTA PRLJAVIH
= šta reći?

20. Marjan Cvetanović – MANASTIRIŠTE
= 5

21. Zoran Ćirić - NOĆNA KRETANJA
= 8-

još 4-5 komada, pa ću da se dam u detaljno seciranje...

[scallop]

Posle male pauze u kojoj sam doživeo horor uzimanja novih ličnih dokumenata, dve priče:

Jovan Ristić, "Godine u magli" i Marko Pišev, "Gospodin Pepermint".

Izvinjavam se što nisam rokenrol tip. Nekako mi taj fazon sa bezbroj rokenrol navoda izmiče. Prekopao sam po sećanju i izgleda da nikada nisam bio napaljen na bilo koji rokenrol. To mi je otežalo snalaženje u furioznoj priči "Godine u magli". Joca me je iznenadio tempom koji je natukao u priču, a i stil je daleko iznad nekih njegovih ranijih priča koje sam čitao. Očito mu leže sadržaji kao u priči "Godine u magli". Ja sam se teško probijao kroz KST, bio sam tamo jednom, toliko guranja bez igranja da mi nije palo napamet da odem ponovo. Tada nije bilo nikakvog dvorišta, samo taj podrum i dimčina, da je mačem sečeš ne bi je posekao. Sve vreme sam u sebi protestvovao zbog iskaza kroz tri lika, koji su mi se mešali (mislim da ih je i Joca jednom pomešao), ali sam na kraju znao ko je ko. Dosta bi mi bio i jedan od njih trojice da mi dočara ono što je Joca želeo. Sve u svemu, to je veoma dobra priča, ali ja nisam dovoljno dobar za nju.

Pišev me, sa druge strane, više ne iznenađuje. On barata sa pripovedanjem gotovo bez greške. Više grešaka je bilo u površnoj lekturi. Dopala mi se ta priča, "Gospodin Pepermint" će se pamtiti, a ako imam šta da zamerim, to je previše masakra na kraju, dovoljno me je uznemirila i osnovna priča o Borku tramvajdžiji. Preterivanje uvek izazove neželjenu reakciju tipa "što mu je i to trebalo?".

Budući da sam samo amater, ja sam ocenjivao u tom stilu, od jedan do pet. Ali, mislim da se prilično uklapa sa Ghoulovim viđenjem. i ja imam još tri priče.

[Boban]

Sve u svemu, to je veoma dobra priča, ali ja nisam dovoljno dobar za nju.

E ovo gore dobijemo kada neko neće da se zamera.
Najdublji prezir.

[scallop]

Ajde, ne tupi. Priča je vrlo dobra, ali ja nisam rokenrol igrač. Nemam sluha za to, nikad nisam slušao ploče, na igranke sam išao da ulovim nešto, a ne da slušam muziku.

[Ghoul]

Pošto imam svoju priču u ovoj antologiji, ne bi bilo u redu da pišem prikaz za neke medije. Moj blog je jedino mesto na kome ćete pročitati totalno subjektivan ali i neuvijen sud o ovoj knjizi. Na svu sreću, moj generalni utisak je VRLO povoljan, pa nema potrebe za nekim preteranim ogradama bilo koje vrste: uopšteno gledano, ISTINITE LAŽI su krupan korak napred u odnosu na solidan BELI ŠUM. Priče su prilično bolje, a konkretno, po redosledu njihovog pojavljivanja u knjizi, moje ocene i impresije izgledaju ovako – zbog velikog obima zbirke (400 strana sitnih slova) podeliću ove opširne impresije u dva dela:

http://ljudska_splacina.com/2009/11/istinite-lazi-prir-goran-skrobonja.html

[Ghoul]

Nastavljam gde sam stao, seciranje sadržaja zbirke ISTINITE LAŽI, po redosledu kojim se priče nalaze u knjizi – deo DRUGI, i poslednji:
http://ljudska_splacina.com/2009/11/istinite-lazi-prir-goran-skrobonja_28.html

[Eriops]

Heh, bas si nacepio price Ziljka i Ivane Milakovic. U ovoj prvoj izgleda ti najvise fali sto nije dovoljno iskoristen seksualni potencijal novinarke  . Salim se, skontao sam da je glavna mana predvidivost.
U ovoj drugoj, se po tebi nista ne desava. Nije da nemam respekta za tvoje prikaze, ali ipak svi smo pomalo subjektivni, voleo bi videti jos prikaza prica i iz ugla drugih ljudi.

[angel011]

Heh, nije nikakva novost da se Ghoulu ne sviđa moje pisanje.

[scallop]

Tiha vodo, ja sam ranije pročitao te dve priče i dao kratko mišljenje, a da ne spojlujem priču. To je moglo da ti bude dovoljno za poređenje.

Angel 011: Tako prolaze "drveni advokati".

[Lord Kufer]

@Gul sa bloga:
"Sve u svemu, da zaključim, visokim prosekom sadržaja ISTINITE LAŽI se bez greške plasiraju u sam vrh najznačajnijih žanrovskih knjiga u 2009."

I, daklem, kom žanru pripada ova knjiga?

[Ghoul]

I, daklem, kom žanru pripada ova knjiga?

explicitno sam kazao da bi bar 2/3 priča iz zbirke moglo da se svrsta u horor, pa mi je stoga nejasno šta te buni.
ako je 2/3 sadržaja - horor, i ako baš moraš da knjigu u gurneš u JEDNU fijoku, izbor je jasan.

[Boban]

ali, koliko sam shvatio iz tvog prikaza, to je slabiji deo zbirke, tj, najbolje su one koje nisu horor; pa ako tako postavimo stvari...

[Lord Kufer]

Znači zbirka je 2/3 loš horor, a treћa treћina virи iz koфera...
Зanimљiva kategorizaцja...

[angel011]

Vesna Ilić, Istinite laži ili Reč-dve o bacanju kockica. U ovoj kratkoj priči prvo ide predgovor čija je svrha, valjda, da priču učini ozbiljnijom. Ne uspeva, samo je zamoran zbog nepotrebnih fusnota. Potom ide sama priča koju pripovedaju tri naratora, u principu je dovoljan i prvi jer preostala dva dodaju samo jedan detalj, taj detalj bi, valjda, priču trebalo da učini misterioznijom, ali je samo dodatno obesmišljava.

Oto Oltvanji, Lepše nego ptice. Oltvanjijevu prozu ne volim nešto posebno, zanatski je korektna ali mi se čini da se na idejnom nivou nije makla dalje od "Umirućeg leptira". Ova priča me je iznenadila, pripovedanje mi je delovalo malo zbrkano, ali je uprkos tome priča bila prilično zabavna, verovatno najzabavnija koju sam pročitala od ovog autora.

Aleksandar Žiljak, Jura. Pomalo predvidiva (što i nije neka mana za urbanu legendu), pitko napisana, dobro vođena, zanimljiva. Pročitala je sa uživanjem.

Spomenka Stefanović Pululu, Mara. Ne znam zašto ovu priču tek sad spominjem kad sam je još ranije pročitala. Anyway, dobro napisana, zanimljiva, višegeneracijski misteriozni događaji u beogradskim lagumima. Legenda-u-legendi je takođe zabavna, mada sam je ja ranije čula ne u obliku urbane legende nego vica. Ne smeta, dobro funkcioniše i ovako.

[Ghoul]

ali, koliko sam shvatio iz tvog prikaza, to je slabiji deo zbirke, tj, najbolje su one koje nisu horor; pa ako tako postavimo stvari...

loše si 'shvatio'.
evo ti top lista, pa vidi.
top 4 su horor priče (zapravo top-5 ako bih računao i svoju),
a u top-10 čak 7 su horor.

ISTINITE LAŽI: TOP LISTA


1. Adrijan Sarajlija – ABRAKADABRA
= 9
-horor-F

2. Ivan Nešić - ODRAZI U RETROVIZORU (BLIŽI SU NEGO ŠTO SE ČINI)
= 8-
-horor

3. Marko Pišev - GOSPODIN PEPERMINT
= 8-
-horor

4. Z. Pešić Sigma - TAJNA KOLIBE OD PEČURAKA
= 8-
-horor-F

5. Zoran Ćirić - NOĆNA KRETANJA
= 8-

6. Ilija Bakić - KULA U RUŽI VETROVA
= 7+
- SF-F

7. Jovan Ristić - GODINE U MAGLI
= 7
-horor

8. Darko Tuševljaković - DOK NE DOĐU ŠEJTANI
= 7
-horor

9. Petar Petrović - 'AJDE DOBRO, SVAKOM SE TO DESI...
= 7

10. Milivoj Anđelković - TRIDESETI DAN KOŠAVE
= 7-
-horor-F

11. Oto Oltvanji - LEPŠE NEGO PTICE
= 6
-horor komendija

12. Goran Skrobonja – POKLADE
= 6
-SF-F-H

13. Nikola Petrović - DEVOJKA U BELOM
= 6-
-horor

14. Vladimir Lazović i Miroslav Lazović - MUZIKA SRCA
= 6-
-horor

15. Aleksandar Žiljak – JURA
= 6-
-horor-F

16. Dejan Mujanović - KUĆA LJUBAVI
= 6-
-horor

17. Spomenka Stefanović Pululu – MARA
= 5+
-horor

18. Marjan Cvetanović – MANASTIRIŠTE
= 5
-horor-F

19. Ivana Milaković - ČELJUST KOJA DRŽI PRST
= 4
-horor za babe

20. Vesna Ilić - ISTINITE LAŽI, ili REČ-DVE O BACANJU KOCKICA
= 3


+ Dejan Ognjanović - SEKTA PRLJAVIH
-horor

[Boban]

a sebe si ladno stavio u top?

[scallop]

Ti bi ga stavio u top, a on se stavio s one strane topa.

Bobane, rangirao je sve priče. Problem je što je malo šiiiiiiiiiiroookoooooo postavio horor. Kao što sam ja nekad sve trpao u SF. Većina je - fantastika. Praktično je samo Bakić SF, ako se ne računa "Vršačko Manastirište" koje je i kod njega pokrilo priču. Sutra ću i ja završiti sa čitanjem, a onda možeš ti - da počneš. Ako počneš... Što bi počeo? Nemoj. Šta će to tebi?

[angel011]

@Boban: Svoju priču iz "Belog šuma" je proglasio za najbolju u toj antologiji, sećaš se?

Elem, dalje o pričama iz ove zbirke.

Goran Skrobonja, Poklade. Zanimljiv koncept, zanimljiv svet, dobro ispričano. Samo mi je poenta promakla - na kraju priče sam osetila želju da pitam: "Dobro, i?"

Marko Pišev, Gospodin Pepermint. Dobra atmosfera, dobro vođena priča. Sve je manje-više očekivano, ali je izvedba odlična.

Zoran Pešić Sigma, Tajna kolibe od pečuraka. Zanimljiva priča, sviđa mi se način pripovedanja koji prati svest glavnog junaka. Očekivala sam jasniji kraj, priča je svejedno jako dobra.

[Ghoul]

@Boban: Svoju priču iz "Belog šuma" je proglasio za najbolju u toj antologiji, sećaš se?

neki ovde su baš drveni.

[angel011]

Jedna sitnica: Ghoul je rekao AKO bi dodao i svoju, nije izričito rekao da je dodaje.

Edit: u međuvremenu je postovao Ghoul.

[scallop]

Kao što sam i obećao - završio sam sa čitanjem "Istinite laži".

Najpre, jedno opšte mesto, karakteristično za čitavu zbirku - literarnost guši saspens. Kako ispis postaje kvalitetniji, tako naboj u priči jenjava. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo meru podnošljivosti.

Ilija Bakić, "Kula u ruži vetrova".

Ilijinu priču sam čitao ranije. Bez narativnih kurziva o skakavcima i vladičanskom dvoru. Bez Egona Savojskog (Eugen) strpanog u XVI vek umesto na kraj XVII i početak XVIII veka (naterao me da proveravam). A bez tih narativa isprazna SF priča bez početka i kraja. Sa narativima je dobila na ispraznosti. Volim kako Ilija piše i eksperimentiše, ali ova priča mu je svakako jedna od slabijih, a eksperiment tog tipa ne treba ponavljati. Razočaranje u priče koje sam ostavio za kraj je krajnje razočaravajuće.

Goran Skrobonja, "Poklade"

"Poklade" bi trebalo da pripadaju delu Skrobonjinog opusa o apokaliptičnoj Srbiji razvrcanoj u autonomne regije. Tom delu njegovog pisanja sam sklon. Izvrtanje priče o sličnosti i razlikama među ljudima je sjajan potez koji zaslužuje bolju priču. Voleo bih takvu priču da čitam. U veoma kratkoj formi, u priči "Ogledalac", želeo sam da tu temu otvorim. Koliko uspešno je drugo pitanje. Međutim, priča "Poklade" je posegnula za nečim što je, i u vreme kad sam počinjao da pišem, bilo nedopustivo. Prepričati ono što je trebalo da bude napisano je početnički feler. Sve deluje kao skica za bolji tekst.

Ivan Nešić, "Odrazi u retrovizoru"

O Nešićevoj sposobnosti da uspešno barata saspensom uz obilje dobrih metafora i sjajan stil ne treba više govoriti. "Odrazi u retrovizoru" su takva priča i nju ćete zadovoljno pročitati. Nezgodno je što se posle čitanja otvaraju pitanja umesto da se razmišlja o odgovorima. Ostao sam zapitan čemu tolika vožnja i toliki pogledi u retrovizor, ako se priča okončava na način na koji je mogla i da počne? Zašto je trebalo da se vozim kroz dvadeset stranica teksta? Nešić mi to nije objasnio. Zapravo, objašnjenje nije ni moguće dati. Nema ga. Posebno me je najarcala scena tuširanja u motelu, ostavljanje ugroženog deteta samog u sobi, odlaženje klinca u nepoznato (kao što u lošim hororima devojke obavezno beže u mračni podrum)... kao da Nešić nikada nije izašao iz podražavanja američkog entertainment-a. Može on to mnogo bolje.

Ne znam da li sam juče bio loše volje ili mi je čitanje tu lošu volju podstaklo, tek, nisam srećan izborom redosleda u čitanju. Trebaće mi jedan dan da sredim utiske i pronađem nešto bolje mišljenje u sebi kada je čitava zbirka u pitanju.

Eto, to je to.