Author Topic: Prva dva poglavlja (Read 53569 times)

Mims · « **Reply #50 on:** 12-03-2011, 20:36:35 »

Quote from: SuperSynthetic on 12-03-2011, 20:25:43

Nisam pročitao, a prijalo mi.

Savajat Erp · « **Reply #51 on:** 12-03-2011, 20:38:02 »

Quote from: Stipan on 12-03-2011, 20:35:16

E ovo ja zovem komentarom, brate Sintetički!

И ја се слажем, брате Кинетички!

SuperSynthetic · « **Reply #52 on:** 12-03-2011, 20:41:50 »

Hvala braćo i sestro Mims.

Savajat Erp · « **Reply #53 on:** 12-03-2011, 20:49:36 »

"Хвала, браћо...држи, тата..."

Plut · « **Reply #54 on:** 12-03-2011, 21:45:05 »

Quote from: Bata Životinja on 12-03-2011, 19:23:38

Quote from: Plut on 12-03-2011, 16:26:36
@Bato, pošto ti toliko nedostaje Lom, potraži ga na drugim topicima, viš' da ga ovde nema.

za tvoj problem je tampon rješenje, a ne pluta, čisto da znaš...

Ijaaaaoooo, kako si ti samo paaaaaaametan, kako si me samo pročitao, pa kako si mi tek skreeeeeesao, wooooow. A kakav tek maštovit odabir reči si napravio. I tako prostačkiogavno šarmantan.

Джон Рейнольдс · « **Reply #55 on:** 12-03-2011, 22:01:20 »

Pa, ako ćemo iskreno, ni ti nisi neka queen of comedy, wit & wisdom.

Plut · « **Reply #56 on:** 12-03-2011, 22:04:37 »

Baš je slatko videti kako se braća drže zajedno.

Savajat Erp · « **Reply #57 on:** 12-03-2011, 22:05:23 »

Quote from: John Reynolds on 12-03-2011, 22:01:20

Pa, ako ćemo iskreno, ni ti nisi neka queen of comedy, wit & wisdom.

Хех...зваћемо те одсад John Сурови Reynolds.

pokojni Steva · « **Reply #58 on:** 12-03-2011, 22:05:38 »

Eto, zunzare se već nakupljaju po lešini.

Stipan · « **Reply #59 on:** 12-03-2011, 22:35:24 »

Ekipa se polarizuje, po svemu sudeći.

SuperSynthetic · « **Reply #60 on:** 12-03-2011, 22:37:53 »

Ma opušteno.

James Bond Theme by The Skatalites
James Bond Theme by The Skatalites

pokojni Steva · « **Reply #61 on:** 12-03-2011, 22:45:32 »

The Skatalites

Šibnem ti nešto sjutra.

Plut · « **Reply #62 on:** 12-03-2011, 22:47:04 »

@ Highborn, džaba, koliko god bila uporna, nisam izdržala do kraja. Eto.

Savajat Erp · « **Reply #63 on:** 12-03-2011, 22:51:31 »

Па, шта ћеш...за то ипак треба имати cojones!

Highborn · « **Reply #64 on:** 12-03-2011, 23:30:11 »

Stvarno ne kontam na šta mislite pod tim kada kažete da naučim kako se pišu mesta na srpskom jeziku. Jedan član mi je izložio probleme i jedini mi je imalo pomogao, dok vi samo tražite moje gramatičke greške, a niko nije rekao neku bukvalniju grešku koja se tiče teksta.

Albedo 0 · « **Reply #65 on:** 12-03-2011, 23:57:47 »

pa pazi, prva stvar koja mora biti zadovoljena je da čitaoci i ti govorite istim jezikom, ako oni moraju da dešifruju koji si ti padež planirao da staviš pa pogriješio u kucanju, onda ne možeš da očekuješ da će neko pozitivno da ti ocijeni tekst.

Ako to ne popraviš ne možete se ni sporazumjeti, da Vinči je prvo učio o bojama, svjetlosti, sjenama, kompozicijama, onda je tek naslikao Mona Lisu.

Zamisli da je on ŠARAO kao ti, pa to ne bi ličilo ni na Dalijevu brkatu Mona Lisu.

jednostavno, maljava ti je Lisa, a nije se ni umila.

angel011 · « **Reply #66 on:** 13-03-2011, 00:35:41 »

Quote from: Highborn on 12-03-2011, 23:30:11

Stvarno ne kontam na šta mislite pod tim kada kažete da naučim kako se pišu mesta na srpskom jeziku. Jedan član mi je izložio probleme i jedini mi je imalo pomogao, dok vi samo tražite moje gramatičke greške, a niko nije rekao neku bukvalniju grešku koja se tiče teksta.

Kako da ti ukažu na bukvalnije greške, šta god one bile, kad od gramatičkih i pravopisnih brljotina nisu uspeli da se probiju dalje od treće rečenice?

Boban · « **Reply #67 on:** 13-03-2011, 00:46:07 »

Da bi se mogla dati suvisla kritika nekog teksta on prvo mora da liči na nešto...

Highborn · « **Reply #68 on:** 13-03-2011, 00:57:20 »

Noćas ili sutra se bacam na gramatičko ispravljanje.

SuperSynthetic · « **Reply #69 on:** 13-03-2011, 01:35:16 »

Tišina je postala još tiša jednog letnjeg, nedeljnog popodneva u šumi. Pre bi se reklo šumarku. -Šta prestane da postoji istog trenutka čim mu izgovoriš ime?- prolete mu kroz glavu dok je sporo hodao gazeći senke drveća, ne višljeg od pet metara. - Tišina - odgovori sebi. Ovu lekciju je još kao dečak naučio.
Drevnu tišinu prirode nije mogao da naruši ni jedan zvuk. Fijuk vetra. Pa čak ni zov divljeg sveta. Ona ga je vodila. Jedino ju je on čuo.
Spolja mala, iznutra je šuma bila mnogo veća. Tišina je bila jezik kojim se sporazumevao sa retkim drvećem i nezgrapnim granama koje su se prostirale u nedogled. One su ga čuvale. I on njih. Za njega to nisu bile grane i samo grane. ( On je čitao Kastanedu).
Senke su već više od sat vremena postajale sve tamnije. Crvena kugla je mrzovoljno odlazila negde u daljinu. Izgledalo mu je kao da mrak nikada neće pasti. - Nešto je čudno! - pomisli, - Ili samo lenjost Bogova -

Boban · « **Reply #70 on:** 13-03-2011, 01:35:49 »

Highborn, nemoj da žuriš; ajde prvo pročitaj pet domaćih knjiga, recimo po jednu od Crnjanskog, Kiša, Andrića, Selimovića i Pekića... pa ako i dalje budeš mislio da ima svrhe da pokušavaš da pišeš, ti onda pokušaj ponovo.

A ti Sintetik, kad se ne bi ugurao...

SuperSynthetic · « **Reply #71 on:** 13-03-2011, 03:07:47 »

To ja jurim za tobom i Andželom, ne bi li mi nešto rekli.

Boban · « **Reply #72 on:** 13-03-2011, 03:19:40 »

polako, bre; znaš kako je nekada bilo šegrtovanje; godinama donosiš burek i kuvaš kafu, viriš preko ramena da vidiš šta i kako majstori rade; nema šanse da ti neko išta kaže, sve onako na kašičicu i mrvice...

Stipan · « **Reply #73 on:** 13-03-2011, 05:11:23 »

Ko te, bre, Sintetik tera da se Bobanu pod nogu podmećeš. Taman je počeo da te hvali za kršinu.

Boban · « **Reply #74 on:** 13-03-2011, 06:13:05 »

Nikoga ne možeš spasti od njegove sudbine...

SuperSynthetic · « **Reply #75 on:** 13-03-2011, 06:18:29 »

Kažu majstori šegrtu bar ono, - Ne steži čekić! Izaći će ti žuljevi.-

Od malena sam slušao priče o duhovima koji žive na groblju. Ha-ha-ha. Žive! Deda mi je pričao kako konji tu nikada nisu hteli da prođu noću u vreme punog meseca.( ILI - kada je bilo vreme punog meseca.-) ???
Čujem kako nešto krcka.
- Buuuu - ispred mene je duh. Usro sam se. Nema ga više. Nestao je. Mesec je pun.
Nastavljam da hodam kroz groblje i mislim o svom dedi. Voleo je žene. Vozio autobus. Opet nešto krcka. Vila. Likom liči na moju pokojnu babu sa njene slike iz mladosti. Poreklom je bila Dalmatinka. Prvakinja Evrope u plivanju. Čujem pljuskanje vode. Da li je moguće? Pa ovo je Snoška. Gola je. Bila je najbolja riba u razredu. Dugačka crna kosa. Pune usne. Krupne oči. Sisići. Svi smo hteli da je kresnemo. Ona nikome nije dala.
- Synthetic - gleda me zakrvavljenim očima. Prvi put vidim njene gole grudi. Kao klinac sam je gledao dok radi fizičko i samo naslućivao obline njenih sisica ispod trikoa. Zamišljao sam. Sada su tu. Ispred mene. Sise i krvave oči.
- Ja sam tvoja baba Synthetic - mazi se dok priča. Prilazi mi. Oblizuje gornju usnu. Sve je bliže i bliže.
- Pa dobro - ne mogu više ništa da kažem, jer su mi usta puna njenog hladnog jezika.
Grobovi su se pretvorili u olimpijski bazen. Sudija sa pištaljkom u ustima je spreman da označi početak trke. Ja i plivačice u trikoima za fizičko. Da li da skočim?

Voleo bih da mi neko od stručnjaka kaže da li ovo ovako može da prođe? U principu ovo je pristup koji meni odgovara pa me interesuje da li prolazi ili u čemu je tehnička greška?

Stipan · « **Reply #76 on:** 13-03-2011, 06:21:21 »

Sintetik je Sintetik, pa makar to bili i vampiri. Ali, ja ti nisam nikakav stručnjak.

Boban · « **Reply #77 on:** 13-03-2011, 06:33:15 »

Sintetik, ovo što pišeš je svojevrstan zajebantski pristup.
Može da ima opravdanje pod jednim jedinim uslovom; da mi ponudiš opak prekret na kraju, da me zajebeš u priči tako da ne znam šta će biti, da ishod svega bude ne samo totalno otkačen, već izuzetan, doslovno da me odvališ zaokruženošću svega. To tebi fali zasad; ti islikavaš sjajne slike i metafore ali one uglavnom nikuda ne vode.
Trebalo bi da pročitaš krimi-triler priče koje su izlazile npr. u Hičkokovom magazinu, tu kao da je neko vežbao te preokrete na kraju koje pune srce. Ovako, ovo što ti nudiš, gomila uvrnutih slika može da bidne a ne mora da znači; prazno mlaćenje ili ipak nekako zaokruženo; treba ishod da bude takođe uvrnut, ali mora da ga bude i mora da mi zaustavi dah da bih ti oprostio sve što mu prethodi.

Ukratko: slike su ti sjajne, ali ti motivacija ponekad škripi a zaokruženosti često nema.
Razlika između pisanja priča i dokumentaristike ogleda se u dramaturškoj domišljatosti gde ti ne treba da predstaviš stvarni događaj, već da domisliš nešto što niko drugi nije.

SuperSynthetic · « **Reply #78 on:** 13-03-2011, 06:45:27 »

Ne znam da li sam čitajući komentare dobro shvatio ali mene brine da li je problem to što pretapam iz pripovedača u aktera i obratno. Mislim sve vreme sam u prvom licu ali čas sam pripovedač pa čas akter. E to je moje pitanje. Da li to nije frka? Sa ovim drugim što kažeš se u potpunosti slažem.

Boban · « **Reply #79 on:** 13-03-2011, 07:18:57 »

Ti imaš tu lelujajuću tačku gledišta što realno nije dobro za identifikaciju; trebalo bi da se držiš jednog ugla ma koliko likova imao; onda se čitalac poistoveti s tim likom i prati ga. Seljakanje tačke gledišta takođe treba da bude motivisano dramaturškim razlozima a ne tvojom proizvoljnošću.
Što se zabrinutosti tiče, to kako ti radi mozak, treba da te brine, ali možda nešto i napraviš pre nego što sagoriš potpuno.

scallop · « **Reply #80 on:** 13-03-2011, 10:45:30 »

Eto, rekao ti je. Zato sam ti i ponudio da potpuno razvojiš Retra i Skaja.

SuperSynthetic · « **Reply #81 on:** 13-03-2011, 15:16:59 »

Ove vampire gore sam napisao da bih ilustrovao te moje "nagle" prelaze. Završio sam ipak povezujući. Jeste zajebancija.

Scaloope, vi ste mi predložili koliko se sećam da sve vreme pričam kroz Retra i tako prikažem Skaja. Tu se razumemo. Da ne komplikujem dalje u vezi toga.
D. mi je zamerila da priču počinjem (znači Retro priča, zaboravimo sada da će kasnije Skaj pričati i da je priča iz dva lica) iz prvog lica pripovedački pričajući priču o Veni. Dakle Retro priča o Veni, a onda nastavlja u prvom licu ali se u radnju priče uključuje kao akter u dijalozima ostajući u prvom licu. Sluša šta Vena priča. Komentariše. Analizira. Osuđuje. Priča sa njom. Ako insistiramo na zbunjivanju onda možemo da se pitamo da li je dramaturški opravdano da nam Retro na početku priča o Veni? Zašto on to radi? Kako se činjenica da on nama priča priču o Veni uklapa u dramaturgiju-radnju priče? Zašto on to nama priča ako nije pripovedač već učesnik. Zašto učestvuje ako je pripovedač? Kakave to veze ima sa tokom priče? Razumete vi mene?
Ja mislim da je to ok. Meni jeste. D. kaže da ju je to skroz zbunilo. Pitam se sada: ma ništa se više ne pitam. U svakoj priči se to događa kada ide iz prvog lica. Jahač se isto u jednom delu priseća-priča, a u drugom aktivno učestvuje u priči, samo je to urađeno dramaturški drugačije. Stil. Zaboravljeni to jest Boban skakuće u svojoj naraciji slično meni, pardon, ja skakućem slično njemu. On to radi vešto iz terćeg lica. I on skoči iz da kažem neke pasivne naracije u aktivnu. Pređe u sadašnje vreme.

Toga dana, nenadano se pojavio pešak; dolazeći mimo svih puteva
preko savane. Dvojica besposličara ga posmatraju sa velike udaljenosti i komentarišu:
„Ko li to dolazi po ovoj vrućinčini?“

Nije išao ono - Dvojica besposličara su ga posmatrali sa velike udaljenosti te je prvi upitao drugog:
„Ko li to dolazi po ovoj vrućinčini?“

Ok. preterao sam. Znam. I sam sebi sam dojadio sa ovim preslišavanjem. Možda je bolje malo odmoriti glavu od konstrukcija i pravopisa i sačekati novu temu. Biće vremena za produkciju. Da komponujemo prvo. To je i najlepše. Najkreativnije.

SuperSynthetic · « **Reply #82 on:** 13-03-2011, 15:24:51 »

Dvojica besposličara su ga posmatrali sa velike udaljenosti te prvi upita drugog:

ili

Dvojica besposličara su ga posmatrali sa velike udaljenosti te je prvi upitao drugog:

Kako u ovome primeru pravilno složiti vremena? Izvini Bobane što koristim tvoju rečenicu, pa sam je još i modifikovao.

Deda mi je pričao kako konji tu nikada nisu hteli da prođu noću u vreme punog meseca.( ILI - kada je bilo vreme punog meseca.-) ???

NEĆU VIŠE!

scallop · « **Reply #83 on:** 13-03-2011, 15:30:13 »

Očigledno si se zbunio. Najpre, ja sam predložio da potpuno odvojiš Retra i Skaja i pripovedaš iz dva prva lica, tako da dvoboj dobije dve strane.

Dijalog je uvek prvo lice za onog koji govori, pa je svejedno da li pripovedaš iz prvog ili trećeg lica. Narativni deo je bolje da bude jedinstven: ako je prvo lice dobijaš na prisnosti pripovedanja, ali nema onoga čemu narator nije prisutan. Ako pripovedaš iz trećeg lica, onda nisi toliko intiman, ali su ti na raspoloženju i scene gde nema glavnih likova. I to je sve.

SuperSynthetic · « **Reply #84 on:** 13-03-2011, 16:03:11 »

Sećam se. Izvinite. Vi ste predložili da samu scenu dvoboja-trke obradim ponaosob - Skaj - Retro.

- ako je prvo lice dobijaš na prisnosti pripovedanja, ali nema onoga čemu narator nije prisutan. - Ovo je meni da kažem problem. Narator neke stvari zna od pre. Retro zna šta njemu predstavlja Nevena ali to možda nema logike ako je pošto poto tražimo da baš tada ispriča. Da li ovo predstavlja moju grešku? Zašto Retro na početku priča pa nikom drugom nego čitaocu o Neveni? Tendenciozno nas uvodi u priču.
Jel to greška? Samo još to.

p.s Retrov intro o Neveni sam ja zamaskirao da kao on stondira u sobici razmišljajući o Neveni. Da li je to bilo neophodno da uradim ili je moglo i bez toga?

Skaj se na svom početku predstavlja, a ja to maskiram kao da se preslišava u vezi zadatka. Da li je i ovo maskiranje bilo neophodno ili je moglo bez njega?

U ovim momentima sam se osećao najtanje pa zato pitam. Ne insistiram ako sam vam dosadio.

Josephine · « **Reply #85 on:** 13-03-2011, 16:36:51 »

nisi ni mene razumeo, S.

prvo, pogrešila sam kada sam ti kritikovala priču. Nisam je čitala ponovo, pa sam rekla da počinješ sveznajućim pripovedačem (pitam se zašto li sam tako zapamtila), a nije tako. Sada sam pročitala opet, i stvarno počinješ opisom newene iz retrovog ugla.

Meni smetaju ti prelazi iz jednog lica u drugo, kada drugo ima očiglednu funkciju da objasni i pojasni retrov kraj i newenu.

Opet, kada si krenuo da opisuješ skaja iz prvog lica, to je (za mene) značilo da si mu dao posebnu bitnost za priču. A ti si ga iskoristio samo da napraviš zaplet i (dosta suvu i, za žestoke tipove, neuverljivu) svađu oko vene.

Kada se uvodi neki element u priču, on treba da ispunjava svoju funkciju, a ne samo da ti previše zgodno posluži da se objasniš. To trivijalizuje priču i svodi je na nivo naivnog.

Maskiranja koja pominješ su ti dobra. Ja bih tu maskirala samo uvođenje skaja kao elementa/rešenja zapleta i raspleta. U stvari, celu priču bih ispričala iz njegovog (skajevog) ugla, sa fokusom na tragičnost te retrove ljubavi prema veni zbog koje, pomalo besmisleno, gine... dok njoj nisu važne činjenice (kao što je činjenica da je poginuo (?) zbog nje).

Drugim rečima, prelazak iz prvog u drugo prvo lice zbunjuje jer nema opravdanje.

scallop · « **Reply #86 on:** 13-03-2011, 17:02:11 »

Pusti ti D: i ona je samo đak-veseljak. Nisam imao nimalo problema sa osnovnom pričom, samo sam razdvojio ono šta zna jedan duelant od onoga šta zna drugi duelant. I pokušao da malo uklonim ono što predstavlja suvišno, ali si ti ostao pri svome. Kao i u filmu "Rašomon" različiti protagonisti događaja vide isti događaj različito, Tarantino isto forsira vizuru iz različitih segmenata priče "Pulp fiction", samo je on namerno ostavio gledaocu da sam prepoveže događaje. Naravno, kraća priča teže trpi akrobacije. Deo o Neweni sam shvatio kao ukras i ilustraciju Retroovog karaktera i zato je suvišno objašnjavati njen lik. Ako je ucrtaš suviše, pozvaće te na dvoboj, kao Magda Nikolu (Mims, Namerni prolaznici), a ko će to, onda, opričati. Da si imao prilike da pročitaš moju priču "Oči Svetovida: Falus" video bi da se odvija kroz tri protagonista, Rodu, K'štora i vanzemaljca Deuka. Učestvuju u istom događaju i delove tog događaja saznajemo kroz njihova usta. Sve u prvom licu. Tako me bilo volja. Pisac bira na koji će način da pripoveda, ali mora da pazi da se četvrti protagonista, njegovo veličanstvo čitalac, usput ne pogubi. Kako vidiš, niko se u tvojoj priči nije pogubio, ali si mogao više da uloviš.

Josephine · « **Reply #87 on:** 13-03-2011, 17:11:15 »

Oh, pa Vena je prauzrok svega. Treba je lepo i podrobno opisati. Meni se dopada njen opis kroz oči oba junaka...

Samo znam da je vaša priča makar i iz 15 lica razumljiva i objašnjena. Sintetiku malo škripi u vašoj interpretaciji njegove ideje... Ali, biće bolje. Sintetik je vredan i pronicljiv učenik.

scallop · « **Reply #88 on:** 13-03-2011, 17:18:22 »

Trebalo bi da vidiš kako je moglo da izgleda.

Josephine · « **Reply #89 on:** 13-03-2011, 17:20:18 »

Ja nikada nemam razloga da vam ne verujem.

Highborn · « **Reply #90 on:** 13-03-2011, 19:39:55 »

Spameri

!!!

Josephine · « **Reply #91 on:** 13-03-2011, 19:43:02 »

Čitaj pažljivo taj spam.

Boban · « **Reply #92 on:** 13-03-2011, 20:19:07 »

Quote from: SuperSynthetic on 13-03-2011, 16:03:11

ako je prvo lice dobijaš na prisnosti pripovedanja, ali nema onoga čemu narator nije prisutan. - Ovo je meni da kažem problem. Narator neke stvari zna od pre. Retro zna šta njemu predstavlja Nevena ali to možda nema logike ako je pošto poto tražimo da baš tada ispriča. Da li ovo predstavlja moju grešku? Zašto Retro na početku priča pa nikom drugom nego čitaocu o Neveni? Tendenciozno nas uvodi u priču.
Jel to greška? Samo još to.

Najveća mudrost pripovedanja je da mi ispričaš sve što si naumio ali tako da me ne smoriš.
Objašnjavanje u hodu, kroz akciju je mnogo bolje nego statična pauza gde narator iznosi podatke koje "zna".

Josephine · « **Reply #93 on:** 13-03-2011, 22:10:23 »

Quote from: Boban on 13-03-2011, 06:33:15

Ukratko: slike su ti sjajne, ali ti motivacija ponekad škripi a zaokruženosti često nema.

Word.

Sama suština Sintetikovog pisanja.

pokojni Steva · « **Reply #94 on:** 14-03-2011, 00:31:44 »

Samo za Sintetiku

Scofflaws - The Good The Bad and The Ugly

SuperSynthetic · « **Reply #95 on:** 14-03-2011, 14:17:32 »

Quote from: Boban on 13-03-2011, 06:33:15

Sintetik, ovo što pišeš je svojevrstan zajebantski pristup.
Može da ima opravdanje pod jednim jedinim uslovom; da mi ponudiš opak prekret na kraju, da me zajebeš u priči tako da ne znam šta će biti, da ishod svega bude ne samo totalno otkačen, već izuzetan, doslovno da me odvališ zaokruženošću svega. To tebi fali zasad; ti islikavaš sjajne slike i metafore ali one uglavnom nikuda ne vode.
Trebalo bi da pročitaš krimi-triler priče koje su izlazile npr. u Hičkokovom magazinu, tu kao da je neko vežbao te preokrete na kraju koje pune srce. Ovako, ovo što ti nudiš, gomila uvrnutih slika može da bidne a ne mora da znači; prazno mlaćenje ili ipak nekako zaokruženo; treba ishod da bude takođe uvrnut, ali mora da ga bude i mora da mi zaustavi dah da bih ti oprostio sve što mu prethodi.

Ukratko: slike su ti sjajne, ali ti motivacija ponekad škripi a zaokruženosti često nema.
Razlika između pisanja priča i dokumentaristike ogleda se u dramaturškoj domišljatosti gde ti ne treba da predstaviš stvarni događaj, već da domisliš nešto što niko drugi nije.

krimi-triler ? Koji motiv dati ubici? Da ne bude banalno materijalan. Da ne bude vezan za niske strasti. Da ne bude socijalan vezan za sredinu u kojoj živimo. Da bude psihološki. Da stane na 6000k, jer bez obzira na radionicu, ne bih da smaram pošto vidim da me ljudi izbegavaju. Hm? Koji motiv dati ubici? Ostalo je manje više "lako". Zanat.

Imam ideju ali nemam motiv za glavnog junaka. Obično nezavršene priče počnem, jer imam u glavi likove i njihove MOTIVE, a ne završim, jer nemam ideju -kako?-.
Sada imam ideju kako da to izvedem - napišem, ali mi fali motiv kod glavnog lika. Mislim, bez obzira na sve da se neko odluči i stvarno počini ubistvo je ne znam kolko stvarno realno. Ljudi se ubijaju tek tako. To je glupa činjenica. Neinteresantna.
Zašto bi neko nekoga ubio, a da to bude IZNENAĐUJUĆE najnormalniji tok stvari??? Mislim da taj neko samo poklekne pred emocijama i odluči se na ubistvo nije uopšte interesantno. Pre će se odlučiti na samoubistvo. Samo glasno razmišljam i smaram vas. Sorry.

p.s Motiv iz James Bonda mozes da sviras i u ska, rock ili kako god ali sve krće od jebenog motiva.

Josephine · « **Reply #96 on:** 14-03-2011, 15:06:24 »

Quote from: SuperSynthetic on 14-03-2011, 14:17:32

Koji motiv dati ubici? Da ne bude banalno materijalan. Da ne bude vezan za niske strasti. Da ne bude socijalan vezan za sredinu u kojoj živimo. Da bude psihološki. Da stane na 6000k, jer bez obzira na radionicu, ne bih da smaram pošto vidim da me ljudi izbegavaju. Hm? Koji motiv dati ubici?

Čekaj, a šta fali ovim motivima? Svaki motiv je psihološki, pa i onaj materijalan. Izaberi bilo koji motiv koji ti padne na pamet; samo moraš da ubediš čitaoca da je pravi, da je moguće ubiti iz tog motiva.

Pojam "motivacija junaka" ne bi trebalo da shvataš tako bukvalno. U pitanju je psihološka uverljivost, verodostojnost, unutrašnja logika ponašanja junaka.

Na primer, ti si sukob Retra i Skaja oko Vene opisao u par rečenica. Njih dvojica se znaju, imaju neki dil, valjda je logično da se prvo posvađaju, da sukob uzme neko vreme pre nego što eskalira u trku na život i smrt. Nije dovoljno da Skaj samo pogrešno pogleda Retrovu ribu, pa da ga ovaj izazove na dvoboj. Znaš zašto? Pa i Retro stavlja svoj život na kocku u toj trci. Uverljivije bi bilo da je urađen izvadio utoku i ubio Skaja jer je flertovao sa Venom. Tako ljudi funkcionišu - pogotovo "žestoki" momci sa ulice. Dvoboj je častan, a na ulici ima malo časti...

Pitaj Raskoljnikova zašto je ubio babu.

SuperSynthetic · « **Reply #97 on:** 14-03-2011, 15:29:33 »

Retrov motiv je od početka materijalne prirode. Leptiriću šareniću dođi meni Ja-ma-ho. Uspeva da upeca Skaja i izazove ga na dvoboj. Retro je ljubomoran na Venu ali i tu činjenicu kao uostalom i sve druge on koristi kao brojeve. Sabira ih u svoju korist. Menja im predznake kako njemu odgovara. Ah, ta Nevena.

-...da mi ponudiš opak prekret na kraju, da me zajebeš u priči tako da ne znam šta će biti, da ishod svega bude ne samo totalno otkačen, već izuzetan, doslovno da me odvališ zaokruženošću svega...- kaže Boban. Isto tako misli i današnji čitaoc. Sve to na 6 000 k - dodajem ja.

Raskoljnikov se preispituje o opravdanosti svoga "dela" i ludi zbog toga na preko 200 stranica. Možda i više.
Pre više od dve godine sam počeo da pišem roman - četvorica osuđenika zajedno u zatvorskoj spavaonici - dvojica su tu zbog ubistva- jedan od ove druge dvojice zbog dilovanja droge, a drugi zbog razbojništva - ovaj poslednji je inače bio snajperista u Sarajevu, zbog čega pred zakonom nikada neće odgovarati - .
Ovde imam likove i njihove motive ali izgleda da za sada nemam jasnu ideju kako to da napišem iako znam tačno šta hoću. Komparacija zločina. Apsurdnost zakona. Da ne davim sada.

SuperSynthetic · « **Reply #98 on:** 14-03-2011, 15:35:20 »

Izvini Highborn. Nemoj da slušaš kako ti ljudi govore. Slušaj šta ti govore. Napisao mi je Boban ne tako davno.
Ovde se čini da svi spamuju po tvom topiku. ŠTA SPAMUJU? O Čemu?

Josephine · « **Reply #99 on:** 14-03-2011, 15:38:04 »

Sve ti je jasno. I tu si u prednosti.

Raskoljnikovljeva motivacija može da se sažme i u jednu rečenicu. Ali roman i čini njegov unutrašnji sukob sa samim sobom, kroz koji spoznajemo motivaciju i njene pokretače, uzroke i posledice. To je roman o motivaciji.

Biće jednom nešto i u 6000k, na tragu si, čak i po mojim standardima.

Možda i postanem tvoja publika...

News:

Author Topic: Prva dva poglavlja (Read 53569 times)

Albedo 0

Josephine

Josephine

Josephine

Josephine

Josephine

Josephine

Josephine