NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > PRIRODNE NAUKE

Higsov bozon i dalje nepotvrđen al iima indicija...

<< < (2/20) > >>

tomat:
Fizičari iz CERN-a u sredu objavljuju nove rezultate

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/fizicari-iz-cern-a-u-sredu-objavljuju-nove-rezultate/46036.phtml


--- Quote ---Naučnici u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) planiraju da u sredu objave nove podatke koji bi mogli da potvrde postojanje "Higsovog bozona", čestice koja stoji u središtu objašnjenja zašto materija ima masu.


Fizičari CERN-a kažu da su prikupili velike količine podatka koji pokazuju tragove "Higsovog bozona", mada ne navode da bi to moglo konačno da potvrdi njegovo postojanje.
 
Nalaženje te čestice bi dalo uvid zašto druge čestice imaju određenu masu i doprinelo razvoju fizike. Dva nezavisna tima fizičara, koji u CERN-u i Fermilabu u Čikagu tragaju za "Higsovim bozonom", i posle decenija rada i milijardi utrošenih dolara, i dalje su uzdržani i ne planiraju da koriste reč
"otkriće".
 
- Slažem se da bi svaki razuman posmatrač rekao: 'To izgleda kao
otkriće'  - rekao je britanski teoretski fizičar Džon Elis, profesor londonskog King Koledža, koji radi u CERN-u još od 1970-tih godina.
 
On je rekao da su fizičari došli do nečega što je saglasno s teorijom o postojanju "Higsovog bozona".
 
CERN-ov Veliki hadronski sudarač na švajcarsko-francuskoj granici radi na stvaranju visokoenergetskih sudara protona u cilju istraživanja tamne materije, antimaterije i stvaranja univerzuma u trenutku Velikog praska.
 
Prema objašnjenju škotskog fizičara Pitera Higsa i njegovih kolega iz 1960-tih godina, čestica poznata i kao "Božija čestica", trebalo bi da objasni kako su nastale subatomske čestice poput elektrona, protona i neutrona, i zbog čega imaju masu.
 
Oni su predložili model prema kojem su sve čestice posle Velikog praska bile bez mase. Kako se univerzum hladio i temperatura opala ispod kritične vrednosti, nevidljiva sila tada nazvana "Higsovo polje" je obrazovana s "Higsovim bozonom".
 
To polje se raširilo kosmosom i svaka čestica koja je bila u interakciji s njim dobila je masu preko "Higsovog bozona". Ova ideja dala je zadovoljavajuće rešenje i uklapa se u prihvaćene teorije, ali je problem što niko do sada nije opazio "Higsov bozon" u eksperimentu kako bi se teorija potvrdila.
 
Zaseban je problem što fizičari ne znanju kolika je masa "Higsovog bozona" što otežava njegovo otkrivanje.

--- End quote ---

tomat:
Na korak od otkrića u CERN-u

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/na-korak-od-otkrica-u-cern-u/46024.phtml


--- Quote ---Odgovor na pitanje da li je konačno otkriven Higsov bozon - božja čestica, saznaćemo u sredu, kada će naučnici iz CERN-a (Evropskog centra za nuklearna istraživanja) u Švajcarskoj, objaviti rezultate.


NAUKA - Kako za 24 sata kažu srpski naučnici koji su deo CERN-a do tada neće moći da govore o istraživanjima. Za sada mediji spekulišu i nagađaju, kaže naš izvor, i dodaje da „izvestan napredak postoji”, a da li je čestica napokon „uhvaćena”, na videlo će izaći sutra pre podne.

Kako se očekuje, naučni timovi iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), „objaviće da su 99,99 odsto sigurni” da je otkrivena Higsov bozon.

Među fizičarima koji su pozvani na konferenciju u Švajcarskoj navodno se nalazi i Piter Higs, počasni profesor fizike Univerziteta u Edinburgu, po kome je čestica nazvana.

Direkcija CERN-a očekuje od dva naučna tima koji tragaju za Higsovim bozonom da obezbede dokaze koji potvrđuju postojanje čestice sa sigurnošću od 99,99995 odsto - tzv. sigma pet nivo, neophodan da bi se objavilo otkriće.

“Pretpostavljam da je rezultat prilično pozitivan kad su nas pozvali na konferenciju”, kaže Tom Kibl (79), počasni profesor fizike Kraljevskog univerziteta u Londonu.

Smatra se da je Higsov bozon ključ za razumevanje svemira. Njegov zadatak je da subatomskim česticama daje masu. Bez te mase one bi zujale kosmosom brzinom svetlosti, nesposobne da se spajaju i formiraju atome, od kojih se sastoji čitav kosmos - od planeta do ljudi.

Hadronski kolajder (LHC), smešten u 30 kilometara dugom tunelu duboko ispod zemlje nedaleko od francusko-švajcarske granice, izaziva sudare protonskih snopova - subatomskih čestica - koji se kreću brzinom približnom brzini svetlosti, stvarajući uslove kakvi su postojali u deliću sekunde posle Velikog praska.

Prema teoriji fizičara, na svakih trilion sudara trebalo bi da nastane mali broj Higsovih bozona da bi se zatim brzo raspali. Njihovo raspadanje ostavilo bi trag koji bi se pokazao kao skok na grafovima koji prate kretanje čestica.

Međutim, iako je u LHC prouzrokovano 1.600 triliona sudara, manje od 300 puta pojavilo se nešto što bi moglo biti Higsov bozon.
--- End quote ---

Father Jape:
Po prvi put potražih po kome je Higzov bozon nazvan. Evo ga čika:  :lol:

In Interview: Peter Higgs

Ygg:
Prenos uživo!!!

http://webcast.web.cern.ch/webcast/play_higgs.html

Ygg:
http://www.svetnauke.org/11517-5-sigma-za-higsa-atlas

Nakon prezentacije CMS-u danas je u CERN-u i ATLAS kolaboracija prezentovala svoje rezultate na osnovu podataka iz 2011. i dela podataka iz 2012. godine. Dobijeni rezultati “slični” su onima koje je dobila i CMS kolaboracija.

Na osnovu analize istih, najčistijih, kanala kao i CMS rezultati koje je ATLAS dobio izgledaju ovako:



Odnosno prema rezultatima ATLAS kolaboracije Higsova čestica ima masu od 126,5 GeV sa pouzdanošću od 5 sigma ! ! ! tj. verovatnoća da ovaj rezultat tačan je 99.999942%.


 xcheers

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page