Author Topic: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...  (Read 674702 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3650 on: 13-04-2022, 01:25:49 »
PEACEMAKER Jamesa Gunna je HBO Max serija nastala kao spin-off filma THE SUICIDE SQUAD u kom je Gunn pokušao da nastavi narativno ali iznova započne stilski avanture Ostranderovih DC antiheroja. Film je doživeo relativni neuspeh na blagajnama. Odnosno, neuspeh je bio potpun ali je relativizovan time što je 2021. godine Warner odlučio da filmove pušta day and date u bioskopu i na streamingu zbog pandemije Covida.

Iz ovog bioskopskog promašaja dakle derivirana je serija o Peacemakeru, jednom od živopisnijih DC antiheroja iz ovog filma, junaka koji je u raznim inkarnacijama i varijacijama prisutan u raznim stripovima uključujući i Ennisov. Ali po Ennisu je već snimljena serija THE BOYS  koja je umnogome dala definitivno viđenje high gloss ambiciozne dekonstrukcije superheroja izvedene sa film lookom i radikalnim crnim humorom.

Dok je Netflix krahirao sa Millarovim pokušajem dekonstrukcije stripovskog univerzuma u seriji JUPITER'S LEGACY koja je bila potpuno deplasirana posle BOYSa i na sve to je bila i užasno izvedena , te zapravo ni ne može da se poredi sa Amazonovom uspešnicom, PEACEMAKER je bolji, i stilski sličniji, ali opet deplasiran na svoj način.

Prvo, Gunn je režirao nekoliko od osam ukupno epizoda prve sezone i serija ima film look, tek na nivou spektakla i zamisli zaostajući za filmom. Ali taj generalni look je tu. I po tome je bliska BOYSima. Zanimljivo je koliko se i DCEU i BOYSi pa i Gunn ovde nekako ipak nadovezuju na heightened realizam koji je definisao Snyder, iako i jedni drugi žele da se distanciraju, DCEU kroz uvođenje veselijeg tona a THE BOYS kroz direktno parodiranje Snydera kroz "film u filmu".

Međutim, prvi pokušaj distanciranja kroz komediju rezultira jednim kreveljenjem i glumljenim debilitetom koji nije sasvim bez šarma ali je bolje izveden u DEADPOOLu a naročito u DCEU na primeru BIRDS OF PREY. Pre nekoliko godina sitkom - snimljen sa budžetom sitkoma - POWERLESS se bavio tom vrstom komedije u DC univerzumu. Ukinut je posle jedne sezone.

Idejno, PEACEMAKER ne da ga ne prevazilazi nego je verovatno i ispod njega ali ima ogroman budžet, dešava se svašta, šareno je, wall-to-wall je postavljen 80s hair metalom s kojim Gunn voli da se šali i njime leči stukturalne i pripovedačke probleme i to je sve jedan simpatičan cirkus. I zbilja, zašto bismo od strip ekranizacije nužno morali i da zahtevamo da bude išta više od cirkusa?

Uostalom, SUICIDE SQUAD u mnogim instancama i jeste to. I James Gunn u tom pogledu nije izdao ni SUICIDE SQUAD ni novi post-DEADPOOL smer u DCEU nastao nakon velikog uspeha Ayerovog maltene cancelovanog SUICIDE SQUAD koji danas deluje kao bergmanovski klasik jer možda nije bio dinamičan, veseo i šaren kao trejler ali je imao neke likove i neku priču i shvatao je sebe ozbiljno, uprkos kasapljenju od studija.

PEACEMAKER je elegantno izvedeno ništa, gomila skečeva koji često ne prevazilaze nivo sitkoma ali mogu da se gledaju, čak su i zanimljiviji jer je ova produkcija jedan veliki land grab i strašno je ambiciozna.

Posle ekranizacija stripova koje su im pridavale značenja koje nemaju, sada imamo taj trend "glumljenog debiliteta" gde se do slične socijalne pretenzije dolazi na drugi način. Ali kako imati negativca poput White Dragona u seriji posle briljatnosti zvane Stormfront u BOYSima?

Mislim, može, ali razlika u klasi je evidentna, a HBO Max ovog puta je dobio jedan spin-off filma koji nije bio neophodan ali valjda ilustruje tu jaku korporativnu sinergiju u kojoj će sve pošto-poto biti nekako iskorišćeno.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3651 on: 16-04-2022, 00:01:48 »
Brian Koppelman i David Levien su posle dosta uspešne karijere na filmu gde su sa naslovima kao što su ROUNDERS ili SOLITARY MAN napravili karijeru kao pisci jakih actor vehicle filmova koje zvezde vole, svoje mesto našli na televiziji, stvorivši dugovečnu seriju BILLIONS.

SUPER PUMPED: THE BATTLE FOR UBER je istinita priča o Travisu Kallinicku i Billu Gurleyu, nastanku Ubera i Travisovoj imploziji na čelu ove inovativne kuće kada su sve njegove bahatosti, nemari i neprezanje ni od čega konačno skupili u jednom čiru i eksplodirali.

Joseph Gordon-Levitt igra Travisa, Kyle Chandler igra Billa i to je jedna podmazana mašina. Levitt donosi nervozu, harizmu, nestalnost, Chandler donosi Coach Taylora i svi rade ono što se od njih očekuje a takav je i scenario. Prosto Koppelman i Levien nadgledaju nastanak jednog sorkinovskog šematizovanog skripta u kom ima nekih zanimljivih probijanja četvrtog zida, nekih interesantnih formalnih rešenja, ali dramske scene su izrazito mehaničke i mi znamo da će junaci ispaliti par dosetki, priči iz istorije, setiti se šta su nekad jedan drugom rekli kao pouku i sada to iskoristiti jedni protiv drugih. I to je sve u redu jer glumci su dobri, i izvode to kao dobro podmazana mašina.

Međutim, špica i Kerry Bishe su preuzeti iz briljantne serije HALT AND CATCH FIRE, jedne sjajne studije o nastanku korporacije i njegog proizvoda, koja nije istinita priča stricto sensu ali je zarobila duh epohe, i u prvoj sezoni bila unikatna jer je govorila o nastanku nečega, o konstrukciji. Sada SUPER PUMPED preuzima dramaturgiju destrukciju i ovaj wink HALT AND CATCH FIRE jeste ipak podsećanje na jedan mnogo suptilniji rukopis.

Rediteljski seriju je postavio Allen Coulter, svakako prekaljen profesionalac sa iskustvom, ali i režija je tek solidna bez neke naročite poetičnosti.

SUPER PUMPED je izuzetno prijatno gledalačko iskustvo i ima nečeg prijatnog i old school u tom no nonsense pristupu pisanju i režiji ali je ipak za klasu slabije od prefinjenije WECRASHED koja je upravo te aspekte veoma elegantno izvela.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.571
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3652 on: 23-04-2022, 16:09:56 »
završio Vikinge prvu sezonu, GoT za siromašne sve u svemu, ničeg dovoljno sem malo nastranih paganskih rituala. Prije svega hajd što je glavni lik nikakav ali sporednih likova jednostavno nema, nemaš koga pratiti, ono imaš Haunda u GoT kad zafali mesa, klinci su neuporedivo bolje zastupljeni, iako su me živcirali ovdje ih i nema

će vidim za dalje, mada neki mi hvale From i Severance, pa možda i tome dam šansu, gledo neko?
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.651
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3653 on: 23-04-2022, 17:37:25 »
Ja sam počeo severance, za sada odlična, ali tek 2 epizode. From ni u sledećem životu.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk


milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.862
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3654 on: 24-04-2022, 18:53:51 »
Počeo sam Outer Range, sa Džoš Brolinom i Imodžen Puts u glavnim ulogama, a igra i Tom Pelfri, meni jedan od omiljenih novih glumaca (zapazio sam ga još u nesrećnom Iron Fistu).
Ovo je kao neki kaubojski Tvin Piks, i sudeći na osnovu prve dve epizode, dosta je zanimljivo... mada ponekad toliko mračno da se teško šta vidi na ekranu. Ovo je bila odluka autora, TV mi je nov, a gledam preko Amazona, tako da... nije do mene.

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.651
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3655 on: 25-04-2022, 09:29:36 »
Žena i ja smlatili severance za par večeri. Odlično je ovo, mnogo crnog humora, uglavnom usmerenog ka korporacijama i njihovim sektaškim fazonima. Zaplet je originalan, sa nekoliko mogućih rupa koje bi se nategnuto mogle objasniti. Gluma i likovi su definitivno najjači aduti, svi razbijaju, muzika odlična (pogotovo main theme), vizuelno perfektna, sjajna fotografija i kamera, korporativni zatvori nikad nisu izgledali ovako lepo i zastrašujuće u isto vreme. Klifhengeri su možda malo prenaglašeni u odnosu na lagan tempo serije, ali sve su to sitne zamerke. 4/5.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.571
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3656 on: 25-04-2022, 10:15:25 »
jel realno da je Ben Stiler režirao...
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.651
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3657 on: 25-04-2022, 10:31:42 »
Šta znam, vidim na imdb da je režirao Cable Guy (1996) što mi je takođe prilično iznenađujuće. Zanimljivo da je kao creator izlistan izvesni Dan Erickson, za koga nikad nisam čuo (što ne mora ništa da znači).

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3658 on: 27-04-2022, 00:13:48 »
Patxi Amezcua i Natxo Lopez napisali su seriju OPERACION MAREA NEGRA koju je rediteljski vodio španski žanrovski specijalista Daniel Calparsoro. Na kraju svake epizode piše da je serija inspirisana istinitim događajima ali ako zaista jeste, onda je sudbina mnogo lošiji scenarista od profesionalnih.

Amezcua ima solidnu radnu biografiju, u njoj je i odlična serija DESAPARECIDOS o kojoj sam već pisao, pa iako on nije neko vrhunsko ime španske televizije od njega sam ipak očekivao više.

Premisa serije je zanimljiva i dotiče sjednu od neostvarenih fantazija Pabla Escobara. On je naime hteo da od Sovjeta kupi podmornicu i na taj način švercuje kokain u SAD. U ovoj seriji kolumbijski kartel je u saradnji sa brazilskim kolegama uspeo da razvije džepnu podmornicu koja doduše samo nakratko može da zaroni ali taman dovoljno da izbegne nezgodne kontrole.

Glavni junak je bokser i barba iz Viga koji na ekstremno naivan način sa svojim prijateljem biva uvučen u akciju prevoza tovara droge od Brazila do Evrope u tom skučenom, nepouzdanom plovilu.

Amezcua i Lopez nepogrešivo uspevaju da ispadnu nemaštoviti u svakoj sceni, tako da čak ni solidna, mada ne spektakularna režija Calparsora i ekipe ne može da prikrije činjenicu da se uprkos tome što se likovi grade i priča izlaže, nikakva drama ovde nije desila.

Otud i zanimljiva premisa ostaje neizvedena do kraja, zbog naivnosti u samoj postavci situacije, motivaciji likova, pa i limitiranoj harizmi glumačke ekipe.

Španske serije su u ekspanziji, govorno područje na kom nalaze svoje mesto je veliko i to tržište je gladno. Rast obima produkcije nekada dovodi i do pada kvaliteta. Uprkos uglednim kućama koje stoje iza ove serije među kojima je Amazon Prime, ovo nije na nivou kvalitetnih španskih krimića o narko kartelima.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3659 on: 28-04-2022, 20:43:09 »
Evo nečega za ljubitelje i poznavaoce, pred gledanje serije THE IPCRESS FILE, ili posle njega...

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/4795374/dzejms-bond-konkurencija.html
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3660 on: 30-04-2022, 01:16:17 »
WeCRASHED je limited serija od osam epizoda o imperiji WeWork koju su izgradili Adam Neumann i Rebekah Paltrow, i ko zna koliko su još mogli vladati njome da nisu postali high on their own supply.

Dok je veoma slična serija SUPER PUMPED bila priča o Travisu Kalinicku koji je napravio Uber, prepoznavši dobru ideju i boreći se za nju svim dozvoljenim i mnogim nedozvoljenim sredstvima, i na kraju krajeva ipak priča o jednom sposobnom poslovnom čoveku koji je vremenom zaboravio na etiku i ljude koji ga okružuju u potrazi za profitom, onda je WeCRASHED nešto drugo - Adam Neumann nije prevarant u užem smislu, on je opsenar i uspeo je da izgradi brend i mit oko proizvoda koji je već postojao a to je shared working space.

Ako je Uber bio kapitalistička priča o trenutku kada kapital želi da se oslobodi stega regulacije i diktira sve, onda je WeWork priča o mistifikaciji koja radnom mestu kao fizičkom prostoru daje neku posebnu auru, i frictionless kapitalizmu koji postaje toliko frictionless da na kraju više nije ni kapitalizam već jedna čista fantazija. Neumannovi su svoj uspon doživeli gradeći tu fantaziju kod drugih a pad kada su i sami u nju poverovali.

Jared Leto nije glumac kog volim da vidim, i znajući ga iz dokumentarnog filma Neumann svakako nije bio tako izafektiran kako ga ovaj oskarovac igra, ali ne mogu reći da tokom serije nisam uspeo da razvijem neku emociju prema njemu. Pre svega zahvaljujući tome kako Adama Neumanna igra Anne Hathaway u ulozi njegove supruge koja je maestralno i nudi ne samo emotivno već i intelektualno jezgro filma.

Snažna ljubavna priča je okosnica ove priče o propasti korporacije, i život Neumannovih je tome dao prostora, i Requa i Ficarra uprkos relativnoj jednoličnosti načina kako se savladavaju prepreke u prvoj polovini serije, gde su recimo WeCRASHED i SUPER PUMPED veoma slični, kasnije uspeva da izgradi nešto svoje jer iskoračuje iz njihovog funky businessa u njihove funky živote čije se frustracije potom prelivaju nazad u posao.

Xavier Grobet, redovni saradnik Reque i Ficarre u svim epizodama drži visok nivo estetizacije, glumačka podela je na izuzetno visokom nivou i srećemo razna veoma draga lica. WeCRASHED je napravljen sa strpljenjem i veštinom dela koje ostaje na duže staze a posebno je zanimljivo da je ova priča o start upu snimljena za Apple + od svih mogućih mreža.

No, kako je Apple definisao da pored isplativosti jako vodi računa i o kvalitetu onoga što snima, WeCRASHED će im po svakom kriterijumu ostati flagship serija u godinama koje dolaze.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3661 on: 30-04-2022, 04:07:39 »
Michael Mann je pre tačno deset godina imao seriju LUCK za HBO. Bazirana na idejama i životnom iskustvu Davida Milcha kome je klađenje na konje bilo veliki životni porok, ova izuzetno tenzična i kriptična serija u kojoj je Mann svoje tadašnje narativne tehnike doveo do ekstrema, odobrena je za drugu sezonu u sred emitovanja prve, uprkos veoma teškom snimanju i slabom prijemu kod publike.
HBO je tada sebi mogao da dozvoli odobravanje druge sezone čak i za seriju koja nije dobro prošla, ukoliko bi oni sami procenili da je vredna pažnje, a LUCK je svakako bio takav. Ipak, neke smene u HBOu dovele su do toga da je druga sezona ipak otkazana, zvanično zbog toga što je na snimanju stradalo puno trkačkih konja. A gledaoci su ostali sa prvom sezonom u kojoj nije kompletiran story arc.
LUCK je bio serija prepuna simbolike, i ličnih opsesija i za Manna i za Milcha, počev od Dustina Hoffmana u glavnoj ulozi starog kriminalca koji izlazi iz zatvora čime se direktno nadovezuje na STRAIGHT TIME Ulua Grosbarda u kom Dustin igra glavnu ulogu a Mann je radio kao nepotpisan scenarista ali je doživeo formativno iskustvo jer tada upoznaje Edwarda Bunkera koji je kasnije imao ključnu ulogu u formiranju njegove poetike.
HBO publiku jesu činili sladokusci ali ne baš toliki, tako da je LUCK bio serija iz vremena kada je svaki gledalac HBO gledao svaku seriju nezavisno od žanra jer je HBO bio više od televzije, ali ako je mogao neku da preskoči, bio je to LUCK.
HBO Max je proizveo seriju TOKYO VICE, ekranizaciju dokumentarne knjige Jakea Adelsteina o tome kako je to biti novinar crne hronike u Tokiju. Knjiga se dosta razlikuje od serije, mada se naravno osnovni događaji prepoznaju, no fikcionalizacija je sveobuhvatna pre svega na nivou strukture.
TOKYO VICE je u suštini romantični krimić o dvoje stranaca u Tokiju, koji misle da se mogu snaći u drugačijem svetu dalekoistočne metropole ali onda ulaze u njen najfetišističkiji segment a to su zelenaši i jakuze koji i dalje pored kriminala praktikuju rituale i razne druge psihološke igre.
Protagonisti su Jake kao novinar-početnik i mlada žena koja je napustila mormonsku misiju i postala hostesa u klubu, osavremenjena gejša, sa ambicijom da pokrene svoj klub.
Svako od njih nije do kraja svestan s kim se uhvatio u koštac, uprkos tome što su ubeđeni da imaju sve pod kontrolom. Ipak, isto tako je i jakuzama, kod kojih jedan šef stari a drugi umire od neizlečive bolesti taman kad bi trebalo da uspostavi dominaciju.
TOKYO VICE je potpuno drugačiji od LUCK. Michael Mann je nadahnut u prvoj epizodi u kojoj nas uvodi u Tokio, ali priča je ovog puta savršeno razumljiva na svakom koraku. Nema kriptičnosti, nema ubacivanja gledalaca u sred situacije u kojoj treba da se snađe zajedno sa junakom, i u tom pogledu TOKYO VICE je uspela da komunicira i sa Mannovom i sa laičkom publikom.
Međutim, odlaganje snimanja zbog Covida, odlazak glavnog reditelja Destina Crettona na druge projekta i polu-cancelovanje Ansela Elgorta zbog seksualnih skandala učinili su TOKYO VICE logističkim paklom te ćemo videti da li će HBO Max da je obnovi za drugu sezonu.
Isto kao u slučaju LUCKa, TOKYO VICE u prvoj sezoni dovodi priču do primirja ali je ne rešava u potpunosti. Ako imamo u vidu da je Adelstein prvobitno adaptiran za film, i to u režiji Anthonyja Mandlera čiji redovni klijent za spotove Weeknd baš ovih dana ima svoje nevolje sa HBO serijom, jasno je da postoji i reducirana verzija pristupa ovoj knjizi. Ipak, način na koji je kraj otvoren, može biti tumačen ili kao veoma poetičan prikaz života podzemlja koji traje i dalje ili kao potencijalni cliffhanger za novu sezonu.
Srećom, kako rekoh prijem ovog puta nije sporan. TOKYO VICE je ujedinio publiku i kritiku i HBO Maxu je doneo seriju koja ima integritet starog HBOa iako je jasnija njena mejnstrim inklinacija.
Mann je - pre nego što će HBO serija WIRE ozvaničiti pojam televizijskog romana - izgradio tu formu u seriji CRIME STORY. I u izvesnom smislu on se vraća tom okviru i u TOKYO VICE, premda bi naslov sugerisao kopču sa njegovim tehnički daleko najznačajnijim doprinosom istoriji televizije. Ipak, strukturalno gledano, ovde nema osećaja jedne generalne zaokruženosti na nivou pojedinačne epizode, bilo u formi malog slučaja koji se rešava uprkos sa celosezonskim, bilo u formi neke životne etape koja se započinje i završava tokom epizode.
Možda je u strukturalnom pogledu najbolja referenca serija HIGHTOWN, sa kojom čak i tematski ima izvesnih sličnosti.
Ono što je postavljeno u ovoj prvoj sezoni svakako jeste temelj za jednu održivu seriju od više sezona čiji će ključni izazovi nastupiti u kasnijoj fazi razvoja kada se neki konflikti neumitno budu razrešavali i kada bude pravljena tranzicija na neke nove. U tom pogledu ni sama Adelsteinova knjiga neće biti od pomoći, pred tim problemom.
Mann svakako nije ključni kreativac u ovoj seriji, i ako posmatramo njegov track record, on je u najsličnijim serijama ovoj, kao što su CRIME STORY i LUCK imao iskustvo dve sezone i kanselovanja posle prve. On naravno ima i iskustvo MIAMI VICE od više sezona ali to je bila case of the week serija. U tom pogledu, TOKYO VICE i deluje mannovski jer je jasno da se dve sezone naziru ali da sve dalje nosi ozbiljne, iako ne nerešive izazove.
Videćemo da li će HIGHTOWN u trećoj sezoni ponuditi neko rešenje koje će moći da se primeni na TOKYO VICE.
U prvoj sezoni ono što je izvedeno jeste transformacija junaka iz stranaca u "odomaćene" protagoniste tokijske poročne scene. Ipak, krupna zaključenja se u ovoj sezoni samo nagoveštavaju.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.571
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3662 on: 30-04-2022, 18:37:59 »
na kraju dogurao do 4. sezone Vikinga, i u životu ne vidjeh ovakve fluktuacije u kvalitetu

taman se podigla serija, dobrih stvari ubacila, koliko-toliko istorijski utemeljenih i smislenih, sad je pala na nivo petogodišnjeg djeteta koje je čulo da su Vikinzi ubijali međede i onda kao aj jednog da snimimo kako je smako grizlija usred planine

u nekim rivjuima čitam da će 5. sezona da se svede na to da glavni lik obara žene đe stigne a ostatak priče se iztelenovelisao

dokle više sa takvim sakaćenjem serija cccc

Sad mislim ili da se prebacim na te druge Vikinge, koji se dešavaju sto godina kasnije, mada mislim da ne vrijedi očekivati da čak ni smislenu zapadnjačku verziju istorije prikažu

a moglo je biti zanimljivo to sudaranje civilizacija, stare i nove religije, svašta je moglo da se izdešava, ali su izabrali da najgore GoT aspekte prepišu i možda ne vrijedi dalje pratiti i da se bacim na Severance
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3663 on: 03-05-2022, 00:34:45 »
SLOUGH HOUSE Micka Herrona dobila je ekranizaciju za Apple i rezultat je serija SLOW HORSES koja je počela kao zanimljiv spoj nekih rešenja koja ranije nismo videli ali se vremenom razvila u jednu totalnu nebulozu koja uvek vreba kada se ljudi ovog profila nađu na istom zadatku.
Srbi su drevan narod ali su zaista pod stare dane provalili Jessea Armstronga zahvaljujući HBO seriji SUCCESSION tako da nisu skroz upoznati sa putujućim cirkusom scenarista koji Armando Ianucci i on vode sa sobom već decenijama. Jedan od njih je Will Smith, nažalost ne onaj koji je ošamario Chrisa Rocka.
Ianucci i Armstrong jesu bili arhitekte ultimativne workplace komedije smeštene u svet državne administracije THICK OF IT i potpuno je jasno da su veoma iskusni producenti serije SLOW HORSES - a radili su je preiskusni producenti, recimo jedna Gail Mutrux - želeli da uzmu jednog od njihovih ljudi. I uzeli su Willa Smitha koji je zaista maturirao i diplomirao baš na tim stvarima.
Ipak, zaboravili su da Armando i Jesse imaju i mračnu stranu a to su negledljivi filmovi FOUR LIONS i THE DAY SHALL COME koji se na humoristički način bave temom terorizma. I njihovog čoveka su uzeli da pravi kao neku workplace dramediju smeštenu u odeljenje MI5 za otpadnike čiji je osnovni zaplet vezan za false flag terorističku akciju ekstremne desnice.
Ono što usledi je red pristojne workplace komedije sa malo rezignacije, nekog čudnog spoja Le Carrea i sitcoma, u kom su više dobri glumci nego sam materijal i jezivih scena sa teroristima koje obiluju tim glumljenim debilitetom koji je potopio FOUR LIONS i THE DAY SHALL COME.
Na kraju, šarm glumaca dovodi seriju donekle ali ne predaleko jer do nekog pristojnog rezultata može da ih prenese samo spoj šarma i talenta sa nekim materijalom.
Izuzetan reditelj James Hawes koji ima sve u malom prstu, i potpisuje jedan od najboljih BBC pilota koje sam u životu gledao, nažalost jedino što uspeva jeste da koliko toliko ujednači glumce u ova dva potpuno nespojiva segmenta, ali oseća se da njegove mogućnosti daleko nadrastaju materijal koji mu je ovde pružen.
Otud SLOW HORSES nije baš sjajna serija, ali sa ovakvom podelom i zanimljivom temom zaslužuje barem da se uzme uzorak u drugoj sezoni. Prva je nažalost prilično loša uprkos potencijalu.
S druge strane, neukoj publici će verovatno činjenica da vide Gary Oldmana na ekranu stvoriti osećaj da je to što gledaju nešto dobro. Ali, Gary snima šta mu se kaže, glumi i kod Avija Lernera. Dakle, njegova odluka da ovde igra ne znači previše.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3664 on: 10-05-2022, 00:40:07 »
David E. Kelley i Jez Butterworth adaptirali su roman NINE PERFECT STRANGERS Liane Moriarty sa kojom je veliki guru imao uspeha na HBO sa BIG LITTLE LIES. NINE PERFECT STRANGERS je nažalost neuspela serija koja izgleda kao parodija na Peak TV i njegove pokušaje da se snimi nešto produhovljeno, da se prodre do nekog dubljeg značenja i da sve to bude estetizovano.

Ništa od tih elemenata nije profunckionisalo u ovoj osmodelnoj seriji i uprkos tehnički kompetentnoj izvedbi Jonathana Levinea ovo je jedan priličan blam i za Kelleya i za glumce među kojima su i neki meni must watch ljudi kao što je Samara Weaving, i neki zbog kojih gledam stvari popt Bobby Cannavalea.

Nicole Kidman je ovde jedan o koproducenata i veteranka je Kelleyevih uspeha, ali ovde ima lik koji je groteskno loše zamišljen i prilično jezivo glumljen.

NINE PERFECT STRANGERS je sve ono što Peak TV zahteva ali ni u čemu ne uspeva. Šteta. Mag “obične” televizije David E. Kelley je sa GOLIATHom baš pokazao da ima šta da doda Peak TVu, potvrdio to sa BIG LITTLE LIES i onda se ovako spektakularno olupao.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3665 on: 13-05-2022, 23:25:42 »
Za Dan bezbednosti je prigodno da se osvrnem na seriju EL PADRE DE CAIN koju potpisuje Rafael Vera Fernandez-Huidobro, nekadašnji španski sekretar za bezbednost, ministar unutrašnjih poslova i funkcioner tajnih službi.
Ovu mini-seriju od sat i kusur po epizodi, režirao je Salvador Calvo koji mi je privukao pažnju veoma solidnim filmom 1898. LOS ULTIMOS DE FILIPINAS, zanimljivom istinitom pričom o poslednjoj španskoj jedinici koja je ostala u filipinskoj zabiti i ne zna da je Španija prodala ovu koloniju i ne veruje nikome ko joj to saopštava. Ova ista priča je ekranizovana jednom i u vreme frankizma ali je kod Calva dobila punoću i višeslojnost.
EL PADRE DE CAIN dešava se u Baskiji 1980. U prvoj dekadi post-frankizma gde je ETA u punom zamahu. Iako bi u principu zbog samog deklarativnog stava koji je ETA imala ovo mogli biti definisano kao politički triler više je krimić jer je njen modus operandi i povezanost sa podzemljem bila veoma velika.
Priča prati mladog policajca koji odlazi u ozloglašenu stanicu u San Sebastijanu u kojoj je već stradalo nekoliko njegovih klasića. Kod kuće ostavlja trudnu suprugu i familiju koja ga delom prezire što je otišao u nesigurnu pokrajinu a delom mu se divi kao patrioti.
U Donositiji, on zatiče situaciju u kojoj već van stanice mora da se lažno predstavlja kao radnik španske Telefonice i kao takav nalazi pansion kod jedne simpatične gazdarice sa kojom se spetlja, i spusti gard, dok uporedo rešava slučaj otmice jednog "lojalnog Baskijca".
Serija je zanimljivo koncipirana. U prvom planu su odnosi među likovima, mahom policajaca koji su se na različite načine adaptirali na život u vanrednom stanju, i odrodili od vlastitih porodica, ali je i kriminalistički slučaj u drugom planu veoma važan.
Salvador Calvo veoma sigurno vodi glumce a Quim Gutierrez u glavnoj ulozi donosi harizmu prave filmske zvezde, što on i jeste i istupa iz komičarskih rola u jednu tipičnu policijsku rolu. Otud je i zanimljivo kada baš on igra policajca koji kreće da zalazi u hawksovsko - mannovske okvire junaka koji je okusio opsesiju posla i zapravo više ne može da se vrati normalnom životu. Quim je stranac u ovom žanru i samim tim deluje kao "stranac" i među policajcima u Baskiji.
Salvador Calvo, uprkos imidžu koji ne sugeriše neki jak mačizam, sve ovo režira veoma mišićavo, bez viškova, sugestivno, jasno i odlično se snalazi u toj dinamici muškog kolektiva kao i u pomenutom filmu. U tom smislu ovde nema Peak TV ukrasa, ali je produkcija na tom nivou a naracija je konkretna i nema joj se šta zameriti.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.534
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...
« Reply #3666 on: 15-05-2022, 00:01:46 »
Balint Szentgyorgyi kreirao je seriju BESUGO za HBO Max. Reč je o seriji koja se nadovezuje na ostalgični talas o represivnim režimima i tajnim službama u njima ali bez teskobe, sa spojem povišenog realizma i trilera. Rekao bih da su te serije potekle iz šinjela AMERICANSa a posle DEUTSCHLAND 83 do 89 dobijamo i BESUGO.

Glavni junak je mladi student ekonomije koji radi kao policijski doušnik ne bi li mu država obezbedila lekove za mlađeg brata koji boluje od retke bolesti. Vremenom, kao što služba ume da se igra sa njim i on kreće pomalo da se poigrava sa njom i da uspešno pliva u miljeu mladih pobunjenika koji sumnjaju u njega ali i u svakog drugog.

BESUGO nije prvoklasna serija ali je pitka, i scenografski, pa i na nivou generalne egzekucije dosta bogata. Priča je jasna, junaci su zanimljivi i glumci koji ih igraju su harizmatični, ali svakako da se serija ponekad veoma teško i često veoma naivno vadi iz ćorsokaka u koje sama gura svog glavnog junaka.

Sličan slučaj kao i DEUTSCHLAND 83 samo sa pitomijom i manje uzbudljivom temom u polazu, što u ukupnom zbiru daje možda i bolji rezultat jer su potencijali za atrakciju manji.

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam