Recent Posts

Pages: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Dela STRANIH autora / Robert J. Sawyer
« Last post by D.S.B. on Today at 17:13:08 »
Nedavno, pre par meseci, dopao mi je šaka roman od gospodina Sojera pod nazivom "Quantum night". Nisam gajio neke nade jer mi je pisac bio nepoznat (a nisam ga guglao  :) ) pa sam krenuo u čitanje čisto da ubijem vreme. Ispostavilo se da je priča zaista zanimljiva te se roman iz ubice vremena transformisao u konzumatora istog. Priča prati jednog izuzetno svesnog i savesnog psihologa-istraživača koji tokom suđenja, na kom se nalazi kao svedok odbrane, shvata da nema sećanja na jedan raniji deo života u trajanju od nekoliko meseci.


Priča je na mene ostavila utisak pre svega zbog jednog koncepta, ideje na koju je cela radnja naslonjena, a koja mi je do tada bila nepoznata. Sawyer se dosta naslanja i na naučne činjenice, tako da sam se par puta tokom čitanja zaustavljao da proverim neke stvari na wiki kako bih mogao da razdvojim maštu i stvarnost. Dakle, dinamična radnja protkana iluzijom i stvarnošću, baš ono što volim. Roman mi je ostao u lepom sećanju ali nisam nastavio sa čitanjm gospodina Sojera, do neki dan.


Potpuno besplatno dobio sam njegovu WWW triologiju (Wake, Watch, Wonder) i kao i prethodni njegov roman cela triologija je napisana u istom stilu. Ovaj put radnja prati slepu devojčicu i rađanje prve veštačke inteligencije, potpuno spontano u dubinama interneta. Kao i u prethodnom delu, dopalo mi se što pisac nije pratio neki kliše kada je AI u pitanju, ali kako je u pitanju triologija radnja nije tako dinamična kako bih ja želeo. Ipak, Sawyer je sada dospeo na moju listu za čitanje i čim ponovo dođem do jeftinih (po mogućnosti besplatnih) primeraka nastaviću sa njegovim opusom.
2
RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA... / Re: The Crippled Corner
« Last post by crippled_avenger on Today at 16:24:13 »
KYONGAE HANUN KIM CHONG-IL TONGJI NUN WIDAEHAN SASANG IRON'GA ISIDA iliti RESPECTED COMRADE KIM JONG-IL IS A GREAT THINKER AND THEORETICIAN je severnokorejski dokumentarni film koji se bavi upravo onim što sam naslov kaže. Predstavljanjem Kim Džong Ila kao natčoveka koji je veliki filozof i genije za sva pitanja. Film se prodaje preko sajtova koji valjaju severnokorejsku robu na DVDu koji je izdala država stoga sasvim sigurno nije reč o nekom hoaxu kao što je bila kultna PROPAGANDNA.

Slično PROPAGANDI doduše i ovde je reč o grotesknom preuveličavanju, ali bez osude sveta izvan Severne Koreje. Kim je prikazankao veliki mislilac od najranijih dana, kao čovek koji svojom nadljudskom pameću rukovodi duhovnim ali i ideološkim i infrastrukturnim i vojnim razvojem zemlje. Naravno, način na koji je to sve preuveličano deluje kao neka vrsta zajebancije, ali to je laž koja govori istinu. Jasno je da Kim nije sposoban da sve to radi, vodi i projektuje ali je odaslata jasna slika da od njega svi oni koji to umeju zavise. Teško je zamisliti da severnokorejski propagandisti nisu upravo na to računali i da je poruka ovog filma nahovanog na engleski zapravo - upoznajte se sa obimom i ukorenjenošću Kimovog kulta ličnosti.

Film je iz 2000. i cilj mu je da prikaže 21. vek kao Kim Džong Ilov vek, ali sve što se vidi u njemu deluje i po tehnologiji slike i po tehničkim dometima kao da je iz sedamdesetih ili najkasnije osamdesetih. Ono što je zapravo najvredniji segment ovog filma jesu sami snimci Severne Koreje, njihove infrastrukture i parčića svakodnevice koji se nekako u svemu tome daju prepoznati. Zato, ne treba ni naglašavati da je ovo nezaobilazan sadržaj za sve ljubitelje i poznavaoce Severne Koreje.

* * / * * * *
3
UMETNOST I KULTURA / Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Last post by Meho Krljic on Today at 16:20:42 »
Dan je oslobođenja Beograda pa je time i idealan dan za oslobođenje metalne nemani. Pustimo je s lanca, ona samo želi da bude slobodna onako kako je to Beograd želeo.
 
Danas, kao i obično prvo apsolviramo blek metal jer... najveći su to slobodari.
 
I, za početak jedan iznenađjuće ubedljiv i prpošan debi album. Primaire su do prošle godine bili solo projekat gitariste Gestalta (svi sadašnji članovi imaju gotivne pseudonime – Khaos, Kadaver, Nihil, Isengrin) ali je ovaj prolifični muzičar koji je svirao sve od death metala preko black metala do goregrinda rešio da malo uozbilji priču sa Primaire. Tako je njihov prvi album, Exitium, vrlo prijatna kriška blek metala stare škole koji pritom svoju sirovost ne prodaje kao jedini kvalitet i može da se pohvali pamtiljivim melodijama i razrađenim aranžmanima pesama. Superprijatna ploča za početak dana (pogotovo ako vam dan počinje u rano popodne):
 
https://primaire.bandcamp.com/releases
 
 
Ali ako hoćete stvarno staroškolski zvuk, evo i prvog albuma finskog benda Curse Eternal koji se zove Antichristian Ceremonial Madness (za slučaj da neko pomisli da je ovo muzika koja bi bila išta drugo do prangijanje u slavu nekrsta) i isporučuje pola sata ozbiljnog blek metala (dobro, poslednja pesma se zove I ❤ Transylvania, možda nisu SASVIM ozbiljni) koji zvuči sirovo i životno ali nije ni glup ni prostački. Curse Eternal vole stari zvuk ali pesme su im dobro napisane, dinamično aranžirane, sa odličnim vinjetama kada im se ne nadate (na primer sjajan mini-solo na gitari na početku Celebration of Evil) a sintisajzeri se odlično uklapaju uz režeće gitare i paleolitske bubnjeve dajući svemu atmosferu garažne epike. I omot albuma je duhovit i sladak,a i ovde članovi benda imaju odlične pseudonime (Morbid Devourer, Hellrazor, Deathmessiah, Bringer of Dessolation i J.K. Antikrist na vokalima, molimlepo) pa ovo preporučujem bez mnogo rezervi:
 
https://fleshvessel666.bandcamp.com/album/antichristian-ceremonial-madness
 
 
Iz poljske nam, pak, stiže split dve blek metal ekipe koje imaju različite pristupe žanru ali dele strast i energiju, a što ćete čuti ako preslušate ovo skoro sedamdeset minuta dugačko izdanje. Stworz sebe opisuju rečima „Slavonic Black Metal/ Neofolk“ i njihova strana splita kombinuje semplove prtičica koje bezbrižno pevaju u šumi, akustičnih gitara i frulica sa poštenim udaranjem i pevačem koji zvuči ekstremno razbesnelo. Sve to ima dosta melodije i prilično je zaslađeno, kako i očekujete do bendova koji ponosno nose folk na, jelte, reveru, i nije da bih ja ovaj album nešto mnogo slušao sam za sebe, ali ima tu energije i ko voli narodnjački blek metal, ovde svakako ima čemu da se poraduje. Rivers Like Veins su, pak, solo projekat sa dodatnim ženskim članom na vokalima (kad je potrebno) koji sebe opisuje rečima „decadent hooligan black metal“ ali je ovo u praksi prilično šugejzerski spravljena muzika sa tužnim harmonskim progresijama (i još semplova ptičica!), ritam mašinom, i tekstovima koji su svi uglazbljeni stihovi polsjkog pesnika Kazimira Pžerva Tetmajera, pripadnika dekadentnog umetničkog pokreta Mlada Poljska sa kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Icyvr, koji je „glavni“ član ovog benda i autor muzike je solidno talentovan pa su pesme pristojne a iako je kvalitet produkcije više na demo strani spektra nego na onoj profi strani, svejedno se ovo može slušati. Suviše je to, da se razumemo, neoromantičarski za moj ukus, većinu vremena, ali nežnije dušice od mene će ovo umeti da vole.
 
https://stworz.bandcamp.com/album/spojrz-w-pola-i-w-przestworza
 
https://riverslikeveins.bandcamp.com/album/spojrz-w-pola-i-w-przestworza
 
 
Preskačem onda masu Poljaka, Nemaca, Francuza i Šveđana koji su svi bili sasvim slušljivi ali me u krajnjoj analizi nisu impresionirali svojim albumima da bih skrenuo pažnju na debi-izdanje, EP sa tri pesme benda Undoer koji nam stiže iz rodne Turske. Ova tri momka iz Ankare pošteno čukaju na ovoj ploči (well, danuloudu) i njihov blek metal je nihilistički (naslov EP-ja je Survival is a Myth), žestok i brz, sa pravim omjerom hipnotičkog ponavljanja i oznojene svirke. Naravno, nekome će ovo biti potpuno dosadno i nezanimljivo jer Turci pored više nego korektnog sviračkog nivoa ne nude nekakvu specijalnu inovativnost ili inventivnost u komponovanju – ovo je tipičan meat ’n’ potatoes meni sa redom blastbitova, redom srednjeg tempa koji pune kliktavi kikdramovi – ali meni njihova jednoličnost zapravo prija, mislim da pogađa onu dimenziju hipnotičnosti koju sam uvek cenio u skandinavskom blek metalu,  a dopada mi se i snažan, mišićav miks ovog snimka. Tko misli da mu je ukus u blek metalu blizak mom, može ovo da isproba bez mnogo zebnje:
 
https://undoer.bandcamp.com/releases
 
 
A iz Finske nam stižu i Rodent Epoch sa svojim prvim pravim albumom, Rodentlord i ovo je ponovo blek metal u staroškolskoj formi sa sirovim zvukom, puno besa u nastupu ali i ambicijom da se sve to spakuje u pesme koje neće nužno biti samo prosviravanje materijala koji su drugi već napravili. Rodent Epoch ne bih ni slučajno nazvao avangardnim ili eksperimentalnim bendom, ali ima nečeg što malo vuče na art-brut u njihovoj svirci, od psihotičnih vokala, preko bubnjara koji povremeno kao da kreće svojim putem, pa do miksa koji je jeftin ali snažan i sve to ostavlja jedan, jelte, lični pečat koji se u ovim krajevima veoma ceni. Rodent Epoch možda ni sami ne znaju kuda će ih koja pesma odvesti (od žestokog blek metala pa do blackened rock’n’rolla, u najmanju ruku) ali je to za slušaoca zanimljivo putovanje. Da ne kažem trip.
 
Na Bandcampu za sada samo dve pesme, pa evo link i do, er, nezvanične JuTjub stranice ovog albuma:
 
https://rodentepoch.bandcamp.com/album/rodentlord
 
https://youtu.be/MNqR42fk7c4
 
 
Da ne zapostavimo skroz Amerikance, vredi pomenuti prvi album benda Imperialist koji, nažalost nema čitav na Bandcampu ali ima ga dovoljno da mu se opipa puls i da svako za sebe utvrdi dopada li mu se kako ovi momci iz Kalifornije to rade. Kad kažem „to“ mislim da su Imperialist, kao uostalom i mnogi drugi američki blek metal bend, uzeli blek metal za osnovu ali se tematski, pa i zvučno donekle, nalaze u drugim sferama. Ovo jeste uglavnom prilično strejt blek metal sa blagim death šmekom po uzoru na recimo Dissection (sad se ja, kao pravim učen, a bend ih direktno pominje kao uzor) ali Imperialist se izdvajaju po tome što se bave svemirom, naučnom fantastikom, filozofijom nauke i takvim nekim stvarima umesto klasičnim blekmetalskim obožavanjem Satane ili kontempliranjem samoubistva. I prija u tome kako su im pesme dugačke, jednostavne ali ne i glupe, sa aranžmanima koji ipak opravdavaju tu neku širinu vizije što nam je sugerišu naslovi pesama i omot albuma koji je nacrtao Adam Burke – isti čovek koji je radio dizajn za, jelte, Vektor, još jedan bend sa naučnofantastičnom tematikom prominentno postavljenom u identitet benda. Imperialist su po muzičarskoj izvrsnosti ipak stepenik ispod Vektora ali njihova muzika i ne zahteva virtuoznost tog tipa i prijatna je sama po sebi. Probajte Cipher, ovo je blek metal koji mogu da slušaju i kršteni:
 
https://imperialistus.bandcamp.com/album/cipher-black-metal
 
 
Isto iz Amerike, dapače iz Kalifornije su Valdur ali ovo nije muzika za krštene, pa čak ni za „normalne“ nekrštene jer je u pitanju sirov, neprskan ali zreo blek metal direktno iz podzemlja koji nema nikakve ambicije da govori o bilo čemu sem o nihilističkim fantazijama svojih autora, a svakako ne da ga slušaju „obični“ ljudi i ukazuju kako je, eto, i blek metal sazreo i može se smatrati ozbiljnom muzikom. Valdur, naprotiv, zvuče kao da dolaze iz latinske amerike sa svojim podrumskim miksom i muzikom koja je psihodelična kombinacija zavijajućih gitara, pevača koji se rasteže od cviljenja pa do cavern-core death metal stilizacija i bubnjeva koji se jedva čuju u svoj toj oluji zvuka, a čija uloga nije da drže ritam već da slušaoca stavljaju na još veća iskušenja. Goat of Iniquity bismo mogli nazvati avangardnim albumom ali slutim da bi se Valdur tu našli uvređeni. Ovo je muzika na granici dadaističke provokacije, podobna samo za najizdržljivije ali njima će, sasvim moguće, pružiti transcendenciju:
 
https://valdur.bandcamp.com/album/goat-of-iniquity
 
 
 
Prošle nedelje smo imali izuzetno jaku stonersku ponudu, pa je legitimno da ove malo iščilujemo uz drugi album atinskih Holy Monitor. Jednostavno nazvan „II“, ovaj njihov drugi dugosvirajući paket je ukusno spremljena ponuda dobro prosvirane psihodelije sa puno repetitivnih struktura i vokalima koji slušaoca vode kroz krajolik nadeven halucinacijama i jekom. Narano, Holy Monitor nisu metal bend, ovo je muzika u tradiciji najfinijeg psihodeličnog roka sedamdesetih, ali je dovoljno metalu bliska da nemate problem da u ovo uletite i onda se ne vadite satima. Holy Monitor su ona vrsta benda koja se bestidno sluša na repeat sa svim tim svojim tribalnim, ritualističkim formama ali i vokalom koji je dovoljno „pop“ da uz sebe zadrži i manje inicirane slušaoce. Lepa ploča čiji je miks takođe prijatno „starinski“ a opet snažan sa bas-gitarom koja stoji u sredini i povezuje plutajuće harmonije ostalih instrumenata:
 
https://holymonitor.bandcamp.com/album/ii
 
 
 
U nešto metalskijem izrazu dobijamo debi album švedskog trija Nekromant. The Nekromant Lives je ploča koja svoje Black Sabbath/ Pentagram inspiracije nosi ne samo ponosno već i pomalo nametljivo na fasadi i ovo definitivno nije ekipa koja pokušava da standardnom hard rok/ metal zvuku doda bogznašta novo. Ali dobro, nije jedino merilo dobrote njena novost, jelte, pa treba prepoznati i da su Nekromant dosta energični, da tu ima dosta promena tempa i žestoke svirke i da su pesme definitivno više za radio nego za narkomanske sesije u podrumu, pa ovo preporučujem mlađim slušaocima. Produkcija je čista i uglancana preko prihvatljive mere ali je makar separacija instrumenata besprekorna pa imamo miks koji „diše“ što je definitivno plus. Da su Nekromant malo hermetičniji meni bi bili i bliskiji ali ovako kakvi su mogu direktno na Hit Nedelje Radija 202 a i to je sasvim solidno dostignuće:
 
https://nekromant.bandcamp.com/
 
 
Izašao je i novi album kalifornijskih Castle, Deal Thy Fate (ni malo, jelte, suptilna aluzija na Tarot), koji je, očekivano, pristojan, okultni hevi metal sa doom elementima i ovo je muzika koja je meni bliska po estetici sa svim tim early ’80s elementima koji se u njoj čuju (od Judas Priest do, ako hoćete čak i Uriah Heep) a lepo je čuti i ploču miksovanu ovako lakoruko, bez kompresije gde joj mesto nije. Pevačica Elisabeth Blackwell ima nenametljiv ali korektan stil i zapravo ploču možda najviše kvare vokali gitariste i glavnog autora Mata Davisa koji joj s vremena na vreme daju jedan andergraund-preliv a što je malko povlači u demo vode. Opet, ni Blackwellovoj ne bi škodilo da s vremena na vreme malo ubedljivije uleti u frku i muzici doda još neku dimenziju. Ovako kako jeste, ovo je prevashodno gitaristička ploča na kojoj vokali deluju kao ne baš nužno zlo ali reklo bi se pre svega garnirung. No, sad ja već filozofiram možda previše i, hoću da kažem, Castle su mi zanimljivi za slušanje, za razliku od, recimo, Heir Aparent koji JESU bend iz osamdesetih, i upravo su izdali vrlo korektan novi album klasičnog power metala ali meni to ne zadržava pažnju ni trideset sekundi. Pa ako sam ja neki kriterijum, treba ovo poslušati:
 
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/deal-thy-fate
 
 
Izašlo je i nešto death metala ove nedelje ali sam sve to manje-više preslušo i zaboravio pa vas ne bih zadržavao jer, ipak, izašao je i novi Internal Bleeding pod nazivom Corrupting Influence. Slutim da su Njujorčani ovakvim nazivom hteli da malo i podsete na to ko je, praktično izmislio slamming death metal u ovom, jelte, trenutku povijesne zbiljnosti kada je ovaj podžanr posle metastaziranja verovatno malko i u remisiji. To je sasvim korektno i, takođe, odlično je da i ovo izlazi za Unique Leader kako bi se, jelte, današnjim JuTjub klincima održala istorijska lekcija i predstavio bend koji je bio tu na samim počecima i koji i danas ne odstupa od tvrde linije slema.
 
Štagod za njih ta tvrda linija značila, naravno, pošto je Corrupting Influence daleko manje „ekstremna“ ploča od devedeset procenata onoga što se danas računa u slem. Internal Bleeding zapravo među današnjim klincima zvuče istovremeno i zastarelo ali i pozitivno dostojanstveno sa svojom čistom produkcijom, melodičnim solažama i razgovetnim vokalima. Naravno, veliki deo savremenog slema je samo na korak od karikature, muzika koju prave internet-muzičari namenjena da bude ekstremnija i bolesnija od onog što je prošle nedelje napravio aktuelni rival i mada je to i deo njegovog šarma, dobro je da Internal Bleeding imamu još snage i volje da pokažu da ova muzika može da ima i dubinu i karakter i da nije sve samo u „sick gutturalima“ i „heavy slamovima“. Utoliko, Corrupting Influence je meni skoro kao da slušam Obituary kako sviraju brutalni death metal, jedna disciplinovana, čista demonstracija razumevanja žanra i kompozitorske zrelosti koja svesno ignoriše savremene žanrovske trendove da bi radila ono što najbolje radi: tresla snažno i samo malo stimulisala i intelekt. Dakle, album na kome nema mnogo napora da se razbije kalup ali kalup koji su Internal Bleeding koristili ionako je kvalitativno iznad većine kalupa koje korise drugi i ova metafora je zvanično postala predosadna da bih mogao da završim rečenicu na dostojanstven način. Slušajte ih:
 
https://www.youtube.com/watch?v=EvCL8edbHxw
 
 
 
Izašao je i novi Soulfly i u normalnim uslovima ovo je nešto što bih ja preskočio i bez slušanja. Drag mi je Maks, ali mi je ovaj njegov bend uvek bio nekako nedovoljno interesantan u tome što rade da bih trošio vreme na njega. No, posle nedavnog Cavalera Conspiracy albuma koji je bio iznenađujuće slušljiv, reših da odvojim uvo i za Ritual, pogotovo što Maks za ovu, jedanaestu ploču veli da su pokušali da zadrže gruv koji je bio izvorni gimik Soulfly ali da se sve iskombinuje sa bržim, žešćim metalom kakav on voli. I sad, nije ovo veličanstvena ploča, nije čak ni specijalno dobra, ali jeste malo osvežavajuće čuti da su „tribalni“ elementi Soulfly muzike gurnuti malko na zadnje sedište a da ih je zamenio uglavnom jednostavan i snažan metal. Nije ovo nužno neki mnogo impresivan metal ali ima ovde nekoliko pesama koje su brze i žestoke (Demonized, Dead Behind the Eyes) i meni prija to ponovno okretanje Maksa Kavalere treš metal korenima. Album je ipak previše rastrzan između potrebe da ima i gruv momente, pa onda da malo ode u pank/ D-beat (Feedback!), pa da se vrati trešerskom krljanju, kao da Maks pokušava da obiđe sve značajne momente svoje karijere i podseti slušaoca šta je sve svirao, a ni jedna pesma, avaj, ne može vodi da nosi ičemu sa Beneath the Remains ili Arise, no, kako sam se nadao, tu i tamo sam se okej udao:
 
https://soulflyofficial.bandcamp.com/releases
 
 
U technical death metal novostima, tu je novi Gorod. Ovi Francuzi uglavnom uspevaju da iskombinuju gotov apsurdno nakićene aranžmane sa zapravo dobrim i interesantnim kompozicijama i pokažu da su lekcije Atheista i drugih ranih tek det autora savladali bolje nego masa bendova koje sam prošle nedelje ili ignorisao ili umereno mrzovoljno hvalio. Gorod su, slično Obscuri, ljudi koji razumeju svoju muziku bolje nego dobar deo drugih tek det kolega i zbog toga im uspeva da ponude stalno mutirajući masu rifova, harmonija, ritmova i solaža koja ne zvuči na silu natrpano već kao, ipak, konzinstentna muzička ideja u pokretu. Aethra je solidna ploča za svakog ko voli death metal ali i svakog ko generalno voli tehničkiju metal svirku a koja ipak u centru pažnje ima pesme radije nego tehniku:
 
https://www.youtube.com/watch?v=t2rS2fO90FY
 
 
Završimo ipak sa speed metalom. Exxxekutioner iz Salforda, jelte, Engleska, su izbacili svoj (izdavač kaže „dugoočekivani“) debi album Death Sentence i, evo, najgora stvar koju mogu za njega da kažem je da je bubanj suviše „plastičan“ i da mu ne bi škodio topliji i prirodniji miks pa makar se svaki udarac ne čuo ovako jasno i tačkasto kako je bend mislio da treba.
 
Ali, ozbiljno, to je najgora stvar koju mogu da kažem za ovu ploču koja je, zapravo solidno miksovana na generalnom planu, sa režećim i jasnim gitarama, prominentnim basom, snažnim a živim zvukom i sa pesmama koje su, oh, pa, verujem da je reč koju tražim „odlične“. Exxxekutioner se napajaju direktno sa izvora i njihov je pristup muzici karakterističan za onu razvojnu fazu metala kada je žestoki i prljavi speed metal počinjao malo da se rafinira i izmišlja nove aranžmanske fore, kada su producenti počinjali da kapiraju kako distorzirane gitare mogu da se snimaju a da to ne bude ili tanušnio šuštanje ili nerazaznatljiva masa zvuka, pa su rifovi postajali sve razrađeniji i nastajao je „moderniji“ thrash. Ova engleska momčad vrlo dobro omažira bendove poput, recimo, kanadskih Razor bez upadanja u nekakvu sikofantsku imitaciju i njihov je zvuk zdrav a pesme su impresivno keči i energične. Tu je i odvratno vrištanje na mestu pevanja, da bi sve ostalo potpuno u tom old skul maniru ali osnovno je da je ovo ploča koja je natrpana odličnim rifovima i generalno sjajnim gitarskim radom koji, uz vrlodobrog bubnjara produkuje odličan gruv tokom celog trajanja i tera glavu u tresenje sve i da se trudite da ostanete mirni. Da je bubanj samo za nijansu lepše miksovan ovo bi bio praktično besprekoran album.
 
https://ultharrecords.bandcamp.com/album/death-sentence
 
 
 
4
SPORT, NAVIJAČI, KLADIONICE... / Odbojka
« Last post by scallop on Today at 15:06:25 »
Neko reče da je čudo što smo u odbojci među prvih četiri i u ženskoj i u muškoj konkurenciji. U ženskoj smo prvi na svetu i stalno se pitam zašto smo timski bolji nego indivudualno. Što bih se ja pitao, neka se pitaju oni koji nas vide manje od tima.
5
UMETNOST I KULTURA / Re: Sta Trenutno Slusate?
« Last post by ridiculus on Today at 14:25:40 »
E, pa publika je rešila dilemu umesto mene, koncert DCD zakazan za jun već rasprodat!!! Treba proveriti kako stoje stvari u BG, mislim da je situacija slična.

Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!!!!!  :cry:

Ok, sad kad sam to prihvatio (eventualno), bacimo se na malo paganizma. Onog pravog. Da iskalimo strasti i smirimo napetost!  ;)

https://youtu.be/K7ZqZVunCb4
6
Mante se bre... oko toga pravite scenu, pa ja sam mislio da je linkin smislio nešto bolje ovog puta

Linkin smišlja kako banovati što veći broj slučajno izabranih učesnika (recimo, po Tanos principu, pola slučajnih ostaviti, pola slučajnih banovati), a da nam pretekne scallop. To bi svakako podiglo kvalitet foruma i zanimljivost diskusija bar za 25%.

Za sad se čini nerešiva glavolomka.  :cry:
7
Ne seri. Ovo nema veze sa neoliberalizmom nego sa etikom.
8
Petljam se jer je to klasični neoliberalizam.

Prihvatiš prst, uzmu čitavu ruku.

Prihvatiš da Kašogija ne treba maltretirati, kamoli ubiti. Oni još traže da ga tretiraš kao moralnu gromadu. E pa ne može.

te dvostruke dilove stalno valja odbijati, pa makar po cijenu etiketiranja koještarijama kojima smo prisustvovali ovdje
9
Šta se, onda, petljaš? Nemaš druga posla? Pao ti estrogen?
10
Svi koji imaju razumevanje za Akhnatonov idiotluk, na bilo kom nivou, imaju problem sa mnom.

sasvim ok stav, samo nema nikakve veze sa mnom
Pages: [1] 2 3 4 5 6 ... 10