Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 89

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1155491 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

mac

  • 3
  • Posts: 8.929
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #11600 on: 10-06-2017, 13:59:55 »
Prodaje se na aukciji originalni mač Konana varvarina, kao i originalni oklop koji je Bil Pakston nosio u Tuđinima. Cijena? Sitnica za pravog ljubitelja Džona Milijusa i Džejmsa Kamerona...

http://io9.gizmodo.com/the-actual-skywalker-lightsaber-from-star-wars-and-empi-1795972052

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11601 on: 11-06-2017, 12:14:29 »
Prodaje se na aukciji originalni mač Konana varvarina, kao i originalni oklop koji je Bil Pakston nosio u Tuđinima. Cijena? Sitnica za pravog ljubitelja Džona Milijusa i Džejmsa Kamerona...

http://io9.gizmodo.com/the-actual-skywalker-lightsaber-from-star-wars-and-empi-1795972052

Sada znaš šta bi me obradovalo...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11602 on: 11-06-2017, 12:15:39 »
Pogledao sam THE BELKO EXPERIMENT, Blumhouseov niskobudžetni film snimljen po scenariju Jamesa Gunna. Jasno je da reditelj GUARDIANSa teško može da se vrati svojim starim ljubavima kao što su trashy horori i indie estetika ali to ne znači da ne može da papri na tom terenu kao scenarista i producent. Uprkos tome što je reditelj filma Greg McLean, australijski profesionalac, ovaj film mnogo više liči na Gunna i to na njegovu ovogodišnju inkarnacija iz GUARDIANSa, barem u vizuelnom pogledu. Ključne reči su estetizacija, čak fetišizacija detalja i ambijenata, upotreba slow motiona kao akcenta, i uoopšte neke stvari koje je u poslednje vreme više koristio Gunn.

Tu je i glumačka podela u kojoj je Gunnov stock company, od brata Seana preko Michaela Rookera sve do Gregg Henryja. To su sve Gunnove omiljene face. Glavnu ulogu igra odlični John Gallagher Jr koji se odlično snalazi u ovoj vrsti žanrovskog sadržaja a podelu zaokružuju bećari kalibra Tony Goldwyna i John C. McGinleya.

Zaista THE BELKO EXPERIMENT je u pogledu hardvera film u kome ima štošta da se voli i nema puno toga da zasmeta ljubitelju masnog pulpy sadržaja.

Sama premisa o BATTLE ROYALEu među japijima je dosta uobičajena. Iako je tehbnički reč o high conceptu, Blumhouse filmovi iopak radicionalno imaju radikalnije i inventivnije koncepte od ovoga. I to je zapravo ključna tačka u kojoj nam talenat Gunnovog kalibra zapravo nije bio neophodan jer ovakve ili slične postavke viđamo svaki drugi dan.

Pa ipak, ono što Gunna čini bitnim faktorom u svemu ovome jeste realizacija koju je definitivno on omogućio. THE BELKO EXPERIMENT nije nimalo originalan film ali je u najboljem duhu budžetske i idejne B-produkcije pošteno realizovan rad, sa dovoljnom dozom invencije na mikronivou egzekucije, unutar scena i situacija, da zasluži sve simpatije.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11603 on: 11-06-2017, 12:23:06 »
Pogledao sam SHIMMER LAKE, rediteljski projekat relativno aktuelnog scenariste Orena Uziela snimljen kao Netflix Original. Uprkos tome što su rediteljski filmovi scenarista uglavnom slabi, oni obično donose neke ideje i postavke koje izražavaju njihovu autorsku ličnost i koje vrlo često nisu uspevale da iskomuniciraju sa rediteljima, pa su došle dotle da ih sam pisac realizuje. U slučaju SHIMMER LAKEa, rekao bih da je ovo drugo u pitanju. Naime, ovaj scenario je dosta razlikuje od onoga što Oren Uziel inače piše, i nažalost, jasno je zašto mu ovakvi pokušaju quirky coenovskog krimića ne prolaze.

SHIMMER LAKE je fargast krimić čiji je osnovni gimmick da se odvija unazad. Nažalost, čini se da Uziel nije baš vrhunski postavio svoju priču i da ona ne dobija ništa takvim prikazivanjem,a što je najgore nema opravdanje ni kao nekakva scenaristička bravura. Kada se tome doda da vrlo slabo funkcioniše kao krimić, onda je veliki problem i to što nije naročito duhovit.

SHIMMER LAKE je dakle film koji u sebi nema ništa što bi ga naročito preporučilo. Šteta. Uziel je svakako ime koje obećava a i glumačka ekipa koju je okupio nimalo nije loša.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11604 on: 11-06-2017, 12:59:05 »
Pogledao sam LUCID DREAM Kim Joon-Sunga, Netflixov Original namenjen korejskom odnosno azijskom tržištu. Svakako da je OKJA ključni veliki projekta u ovom domenu, ali LUCID DREAM je lep uvod. Kim Joon-Sung je snimio ekonomičan copywoodski južnokorejski film koji u sebi kombinuje masu poznatih elemenata od DREAMSCAPEa do THE CELLa, ili za mlađe - INCEPTIONa, i govori o novinaru čiji je sin otet i jedini način da rekonstruiše otmicu jeste da primeni metod "lucidnog sna" u kome se u snovima bogatije seća okolnosti sinovljeve otmice.

Kim Joon-Sung sve ove copywoodske elemente papri i nekim sočnim i opet dobro poznatim elementima južnokorejskog shock trilera kao što su motivi trgovine organima i sl. ali ključni adut ovog filma upravo jeste efikasno i nepretenciozno realizovanje copywoodske matrice. U određenom smislu, LUCID DREAM istovremeno možemo otpisati kao retrogradan projekat koji vraća južnokorejski žanrovski film u rikverc, ali i kao tipičan izvozni produkt pa samim tim i deo te "izvozne estetike" koja je delimično učinila južnokorejski žanrovski film dosadnim. Međutim, sada je sasvim sigurna da je copywoodski pristup ipak duboko u prošlosti i zato ovo tretiram kao prijatan retro detalj.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11605 on: 14-06-2017, 12:27:07 »
Pogledao sam VENGEANCE: A LOVE STORY Johnny Martina, DTV film sa Nicolasom Cageom kao top-billovanom zvezdom, i Don Johnsonom u bitnoj sporednoj ulozi. Cage je poslednjih godina postao karikaturalna pojava koja se sve više poistovećuje sa vrlo specifičnom školom DTV smeća, i tek povremeno ima epizode kod respektabilnih reditelja i u ozbiljnim projektima, i svakako da njegov sunovrat od "oskarovca" da hasselhoffovske figure stoji kao jedna od bizarnijih glumačkih sudbina. Štaviše, može se reći da i njegovi skorašnji i vrlo retki nastupi u mejnstrim produkcijama crpe dosta inspiracije upravo iz tog DTV konteksta u kome je on trenutno zaglavljen.

VENGEANCE: A LOVE STORY je unikatan naslov po tome što u njemu Cage ima top-billing i što je njegova uloga kada bi se prepričavao film zapravo pivotalna ali je screentime u kome ga vidimo mnogo manji nego što bi se očekivalo.

Ovo je rape and revenge priča o udovici koju siluje grupa lokalnih siledžija. Počinioce vrlo brzo pronalazi lokalni detektiv, načet ličnom tragedijom (njega igra Cage) a iz zatvora ih svojom ljigavom veštinom oslobađa pokvareni advokat (igra ga Don Johnson). Iscrpljen neefikasnošću sistema, detektiv kreće da se sveti i ubija jednog po ujednog člana bande.

Johnny Martin je jedan od onih DTV reditelja koji je ponikao u redovima kaskadera, ali je njegov rediteljski postupak začuđujuće pismen, čak i ambiciozan. U pojedinim deonicama, on zaista uspeva da uhvati neku dosta vibrantnu atmosferu malog mesta u kome se desio zločin i u kome se briše granica između počinilaca i žrtava.

Najneobičniji detalj je zapravo sam položaj Cageovog lika. Naime, fokus filma je mahom na ženi koja je žrtva silovanja, njenoj majci (igra je Kara Unger) i kćeri koja je tome svedočila. Detektiv kao "anđeo osvete" pojavljuje se vrlo malo i njegov karakter se niti razrađuje niti uzima istinski protagonizam.

Kao jedan od producenata potpisan je Harold Becker, veteran koga odavno nismo videli u akciji i sasvim je moguće da je ovaj scenario u nekoj drugoj inkranaciji zapravo imao neki drugi predznak od ovog koji ima sada. Naime, VENGEANCE: A LOVE STORY se u suštini prodaje kao priča o detektivu osvetniku, i to u osnovi jeste, ali u njemu prepoznajemo eho nekpog drugog filma u kome su žrtve bile protagonisti.

Ono što je međutim u domenu DTVa zanimljivo jeste upravo činjenica da ovakva "kontaminacija" žanrovskog okvira doprinosi da film deluje originalnije i intrigantnije nego što bi inače bio da se držao žanrovskih restrikcija. U tom pogledu, možda možemo reći da je ovo jedan od najboljih projekata u koje je Cage bio uključen od početka svog DTV rada.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Dybuk

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.280
  • demon
Re: The Crippled Corner
« Reply #11606 on: 14-06-2017, 12:33:02 »
Bleda kopija ovoga, pretpostavljam: Revenge: A Love Story
a new vocation in life
my love with a knife

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11607 on: 14-06-2017, 12:43:58 »
Pogledao sam ES POR TU BIEN Carlosa Therona, špansku komediju koja je kod nas izašla pod naslovom KAKO SE REŠITI ZETA što je jasna aluzija na prevod filma KAKO SE REŠITI ŠEFA odnosno HORRIBLE BOSSES. Nažalost, Theronov film nije tako sočna crna komedija kao ona koju je snimio Seth Gordon, mada sa njom deli dosta sličnosti - u centru pažnje su tri potencijalna tasta koji imaju probleme sa svojim potencijalnim zetovima i žele da ih eliminišu iz života svojih kćeri.

ES POR TU BIEN je efikasan u egzekuciji svoje ideje, premda ne možemo reći da joj prilazi naročito maštovito. Duhovitih situacija ima pre svega zato što su junaci i glumci koji ih igraju uporni i energični u svom naumu što svemu daje dozu šarma. Ipak, u svemu postoji još jedan problem. Naime, tastovi imaju problem sa potencijalnim zetovima iz različitih razloga od kojih neke možemo prepoznati kao objektivne, ali na kraju film nema hrabrosti da "sudi" i da neke veze raskine a neke očuva, već se sve kreće ka nekakvom "opštem hepiendu" što jeste u žanrovskoj konvenciji komedije ali ne i postavke koju su sami autori koncipirali.

ES POR TU BIEN je rutinski film u španskoj produkciji ali to ne znači da nije realizovan na vrlo solidnom nivou koji je kudikamo iznad onoga što slični projekti dostižu van Holivuda.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11608 on: 14-06-2017, 13:06:27 »
Ove godine smo gledali ALIEN: COVENANT pa možemo slobodno reći da nas ništa ne bi smelo iznenaditi. Ipak, THE MUMMY Alexa Kurtzmana je uspeo u tome. Ovo je jedan od onih filmova za koje ti nije jasno kako su nastali, najpre zato što su na setu bili prisutni neki dosta ozbiljni ljudi. Ali kada se ostavi po strani pitanje kako je Tom Cruise sebi ovo dozvolio, ostaje upitanost i nad time kako li su izgledala lica ljudi iz Universala kada im je prikazan ovaj film i kada im je rečeno "Ovim planiramo da započnemo Dark Universe".

THE MUMMY je film kojim ne samo da ništa ne može da se započne, nego njime ne može ništa ni da se okonča jer bilo šta što iole funkcioniše kao serijal, shared-universe ili šta već, ne može sebi da dozvoli da ima ovakav segment, a naročito ne prvi film.

Na filmu je potpisano celih šest scenarista, a teško da možemo reći kako ovde ima posla i za jednog, i to televizijskog scenaristu. THE MUMMY je u kreativnom pogledu bukvalno na nivou Hallmarkove televizijske produkcije koja izlazi negde uporedo sa holivudskim spektaklom na istu temu i pokušava da izmuze neku gledanost. Film je sveden na vrlo mali broj lokacja, vrlo mali broj događaja, a svaka situacija je bazirana na opštem mestu, od zamisli do dijaloga.

Rediteljska egzekucija je ispod nivoa holivudskog spektakla ovakve ambicije. Alex Kurtzman jeste bio scenarista i producent nekih tehnički zahtevnih franšiza ali ovo je svakako bio preveliki zadatak za njega i na kraju ga je nadišao na svakom nivou. Stoga THE MUMMY i deluje više kao televizijski film nego kao skup letnji hit, naročito ne kao neki vehicle za Cruisera.

Ipak, ono što je najneverovatnije od svega jeste ideja da se ovakvim filmom započne serijal. Iako postoji teorijska mogućnost da kroz zaradu van Amerike, THE MUMMY opravda investiciju, jako je teško praviti frabnšizu sa filmom koji napravio pare u Americi, dakle ni kulturni kapital koji iz toga proističe, a o kritikama da ne govorimo. Cruise jeste poslednjih nekoliko franšiza započeo flopovima u Americi, ali to su bili filmovi koji su barem bili percipirani kao dobri, poput EDGE OF TOMORROW. Dark Universe međutim nije Cruiseova franšiza i pitanje da li se ona može praviti na istim poslovnim premisama kao JACK REACHER jer u ostalim filmovima on neće biti lead, ako se uopšte bude i pojavljivao.

Ukratko, THE MUMMY je sramotno loš film i promašaj u svakom pogledu, sa tom specifičnošću da se odigrao na mestu gde se to nije očekivalo - tamo gde bi franšiza trebalo da počne i dok se na daljim nastavcima uveliko radi.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Pizzobatto

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.968
Re: The Crippled Corner
« Reply #11609 on: 14-06-2017, 14:30:26 »
Mission: Impossible XV - The Curse of the Mummy
Better a witty fool than a foolish wit

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.083
Re: The Crippled Corner
« Reply #11610 on: 15-06-2017, 05:39:20 »

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11611 on: 16-06-2017, 02:22:34 »
WONDER WOMAN Patty Jenkins je jedan od onih superherojskih filmova koji koriste epohu kao svojevrsni grace period u kom ne moraju da se suočavaju sa onim izazovima i kontradikcijama stilizacije i uverljivosti koje inače moraju da imaju kada su smešteni u savremeno doba.

U tom pogledu, WONDER WOMAN ne dobacuje ni blizu FIRST CLASSa i doseže negde do FIRST AVENGERa, s tim što je meni Gal Gadot bitno harizmatičnija od Chris Evansa, i ona je u tom pogledu zaista autentični oslonac ovog filma, a rekao bih čak i njegov esencijalni adut. Često se dešava da glumci koji igraju superheroje ne dobacuju do snage lika koji igraju, ali kod Gal Gadot to nije slučaj. To smo videli u DAWN OF JUSTICE i sada se to potvrdilo. Ona je sjajna, odlično se snalazi kao Wonder Woman, i ovom filmu daje jedan osoben kvalitet.

Kad je reč o priči, WONDER WOMAN je praktično isto što i prvi CAPTAIN AMERICA samo sa dužim origin storyjem. Doduše, CAPTAIN ima tu specifičnost da tek na kraju filma, on postaje heroj kakvim ga danas poznajemo, dočim Wonder Woman ne mora da prolazi tu transformaciju kroz ceo film, ali to je manje-više to, umesto Hydre i nacista, ovo su zli Nemci u Velikom ratu, inače upadljivo slično prikazani i tretirani kao nacisti, iako oni to nisu bili, Wonder Woman rešava priču Velikog rata poistovećujući ga sa “večnim ratom” koji izaziva bog Ares.

U suštinini ovo je pustlovni film starog kova, kao što je bio ASSASSINATION BUREAU Basila Deardena, i pošto se dešava u vreme u kome nema ostalih DCEU junaka, onda nije opterećen time da je produžetak nečega i najava za nešto. Ali kako rekoh, to je sve deo grace perioda.

Chris Pine se odlično nosi sa Gal Gadot, Danny Huston i ostali negativci nemaju neki naročit protagonizam i ovo je film sa Wonder Woman u fokusu što je dosta dobro jer ona kroz ovu priču po prvi put uči o svetu izvan svog rodnog ostrva na kome ju je sakrio Zevs.

Kako rekoh Gal Gadot je ključni adut filma, a ovo je prvi DCEU naslov koji nema jak rediteljski pečat. Paradoksalno, to će mu možda doneti najveiše uspeha jer nema Snydera ili Ayera da iritiraju kritiku i deo publike svojim autorskim pečatom. Meni je stoga ovo daleko najslabije režiran DCEU film jer je prosto akademski, pristojno realizovan ali bez nekog žara koji bih očekivao. Ipak, ono što mu se ne može osporiti to je da ima koheziju, da je stilski dosledan i u dramskim i u akcionim scenama i da naravno kapitalizuje taj setting epohe kao deo već pomenutog grace perioda.

Film je dosta opterećen svojom emancipatorskom misijom, pa pored žena kao osnovne ugrožene grupacije, tretira još neke, pre svega etničke manjine koje u periodu kada se film dešava nisu nailazile na razumevanje, i moglo bi se reći da je za razliku od “mračnijeg” pogleda kod Snydera i Ayera, ovaj film usvojio jedan izuzetno optimističan i angažovan pogled na svet. Svakako da posle SUICIDE SQUADa niko ne bi očekivao ovakav film.

Ali isto tako, kada se Gal Gadot pokazala kao scene-stealer u DAWN OF JUSTICE, ovako efektan nastup se mogao očekivati.

WONDER WOMAN je film koji će svakako dobro komunicirati sa publikom koja ne prati strip ekranizacije i superherojski film u celini. I u tom domenu, ponovo nije najbolje izdanje, imamo tu već LOGANa.

S druge strane, sve što su postavljeni ciljevi, WONDER WOMAN uspešno provodi u delo, a Gal Gadot uspeva da bude ubedljiva u naslovnoj roli a to samo po sebi već jeste bioskop.

WONDER WOMAN je film koji sadrži puno toga dobrog, ali iskreno ovo je DCEU film kome ću se najređe vraćati.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11612 on: 16-06-2017, 16:34:28 »
Mehmete, ovo je esencija

https://www.wired.com/story/the-next-security-risk-may-be-your-vibrator/


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.083
Re: The Crippled Corner
« Reply #11613 on: 16-06-2017, 16:50:40 »
Istina je da smo najranjiviji kada smo na vrhuncu svoje intime.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.982
Re: The Crippled Corner
« Reply #11614 on: 17-06-2017, 18:58:01 »
Kripe!
Wonder Woman je Gal Gadot!
Od RDJ kao Tonija Starka boljeg kastinga nije bilo.
I am in love!
Sve scene borbe (sa WW) su savršene.
I toliko.
Ostatak je non-decent patetika.
it's useful to understand the inside mechanisms of this montypythonesque play.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.083
Re: The Crippled Corner
« Reply #11615 on: 17-06-2017, 21:14:32 »
Non-decent patetika je prava ocena (uz potvrdu da su scene borbe odlične a Gal Gadot jako dobra). Evo mojih utisaka, taksativno:
 
Uvezivanje WW u DCEU: Mislim da je ovo obavljeno elegantno. Film se prirodno nadovezuje na Dawn of Justice i uspeva da nenametljivo razreši mnoga potencijalno problematična pitanja u vezi toga kakav je ovo zaista univerzum ako u njemu postoje bogovi i zašto je Diana na Zemlji, među ljudima i koja je njena motivacija da se uključi u borbu za pravdu. Takođe, stilizacije kojima se pripoveda o "mitološkoj istoriji" su prilično uspele i kombinuju estetiku stripa i video-igre na način koji udobno sedi sa ostatkom filma koji osciluje između nešto pojačanog realizma (na kraju krajeva, tu su glumci iz Trainspottinga i, ako se ne varam, nekih filmova Majka Lija) i savremene video-igre.
 
Poštovanje strip-kanona: Iznenađujuće solidno. Moj problem sa prvih dvadeset minuta ovog filma je svakako što su scene na Temiskiri rešene na najjednostavniji pa otud i najmanje maštovit način. Dženkinsova svakako vrlo vešto uspeva da spakuje ogromnu količinu ekspozicije, filozofije i osnovne karakterizacije glavnog lika na mali prostor (koristeći, doduše flešbek unutar flešbeka unutar flešbeka koji čini čitav film) i da publici proda i društveno uređenje i mitološku zaleđinu amazonske zajednice ali i dosta ubedljivu motivaciju za mladu Dianu da napusti otadžbinu i otisne se u svet, ali cena koja se tu plaća je da su na Temiskiri svi očajno izveštačeni, pričaju kao glumci u petparačkim preradama antičkih drama, nose kacige po ceo dan i ponašaju se kao u nekom jeftinom pozorištu. No, opet kažem, Wonder Woman pokušava da bude strejt superherojski origin story pa se nisam ni nadao postmodernizmu Deadpoola i Suicide Squad ili gritty pristupu koji nam je prijao u Loganu.
 
Scenario svakako vrlo lepo uvezuje Stiva Trevora u priču poštujući originalne stripovske kanone a Kris Pajn je izuzetno dobar izbor za ovu ulogu. Ono što film ne pokazuje, a svakako nisam ni očekivao su marstonovski erotski/ BDSM podtekst i filozofija društva, no možemo biti zadovoljni makar posrednim ukazivanjem na lezbijski mentalitet društva na Temiskiri.
 
Period: Zanimljiv izbor je što je film smešten u Prvi svetski rat, umesto u Drugi u kome se većina originalnih Wonder Woman priča dešavala. S jedne strane, razumemo, jer dobar deo tih WW stripova se dešavao na Pacifiku i Japanci su bili negativci, pa je svakako lakše stvari staviti u Prvi rat gde su Nemci bili negativci koje nisi morao da pobediš oružjem za masovno uništenje koje si upotrebio na civilnim metama. S druge strane, Prvi svetski rat je predstavljen... pa, rekao bih bez poštovanja za ono po čemu je taj rat zaista bio zapamćen. Film daje malo lip servicea "The war to end allwars" sentimentu i očaju trench warfarea ali se, nažalost zatim previše zanese u pokušajima da Nemce prikaže kao silu koja razvija oružje za masovno uništenje i koja zato po svaku cenu mora biti zaustavljena (što je priča koja se često relativno nedokazano vezuje za Drugi svetski rat). Dalje, film ima jednu scenu u kojoj se trench warfare potpuno izvrće ruglu jer pokazuje kako šačica Amerikanaca (i njihovih multietničkih saveznika - Škota, Američkih Indijanaca i Arapa) predvođena jednom Čudnom Ženom može da uradi ono što Francuzi i Belgijanci godinama nisu mogli, a zatim nastavlja sa promašenim metaforama koje su označitelji koje vezujemo za Drugi svetski rat: velike civilne žrtve, bombardovanja gradova korišćenjem avijacije. Nažalost, samo finale filma, poslednjih pola sata, se i inače potpuno raspada u jednoj konfuziji motivacija i taktika. Te oćemo maskirani na bal, te istrčaćemo sa bala, te jel' treba nekog da ubijemo, te da li ćemo da dignemo u vazduh skladište, postrojenje za proizvodnju oružja ili avion koji treba da ga isporuči? Da ne pominjem da onakvi avioni nisu postojali u ono vreme...
 
Finale ima simpatičnu videoigračku eskalaciju sukoba, od infiltracije kroz obične neprijatelje, preko minobossa do finalnog bossa i poslednji bosfajt jeste okej - mada su bolje borbe ranije u filmu, pogotovo ona u Veltu - ali je sasvim besmisleno i, ako ste Srbin čini su preci u tom trenutku probijali solunski front i oslobađali Balkan i južnoslovenske teritorije, prilično komično to postuliranje da bi bombaški napad na London nekako doveo Nemačku do pobede u Prvom svetskom ratu.
 
Politika: Možda sam ja mnogo levo na političkom spektru, ali ono kako je Temiskira prikazana meni je malo mlitavo. Ovo je ostrvo puno žena ratnica koje ne samo da drhte na sam pomen Aresa, boga rata, nego i kad se na njega iskrcaju dva čamca Nemaca sa poluautomatskim puškama, dođe do masakra u kome ni Vučić ne bi ništa mogao da uradi. Ne samo da Amazonke pokazuju potpuno pomanjkanje smisla za taktiku kada sa dobro uvtrđene, nedostupne litice sa koje mogu strelama da lepo poraze vojnike što forsiraju obalu bez ikakvog razloga silaze na plažu da tamo budu pobijene, nego i ne treba zaboraviti da petnaest minuta pre toga gledamo žene koje bukvalno po ceo dan vežbaju za rat a onda pretrpe strašne gubitke protiv pola voda prepadnute mornaričke pešadije.
 
Ali to na stranu, iako film ima sasvim lepe feminističke ukrase (Diana eksplicitno u jednom momentu kaže muškarcu da on ne odlučuje šta ona treba da radi, a tu su i scene sa britanskim vojnim i političkim vrhom koje su elegantno urađene i imaju lepa nijansiranja što ukazuju na mukotrpnu borbu za emancipaciju žena sa početka prošlog veka), on pada tamo gde bi trebalo da je najjači. Dianina motivacija je na kraju dana JEDAN muškarac, kroz koga ona, kao percipira stvarnu ljudsku prirodu. Ma ajte molim vas. Kao da nije bilo dostupnih ženskih likova koji su je mogli motivisati, a ne lepi plavi, širokorameni plavušan koji kaubojski odjuri da se žrtvuje da bi svet imao prilike da dočeka demokratiju i Novaka Đokovića. Mislim, ponovo, nisam protivan da se film završava na pouci o ljubavi ali slabo je to meni prodato i protagonistkinju suviše čini zavisnom od osobe sa penisom za moj ukus.
 
Stilizacija: Odlična, uglavnom. Kostim vrlo dobar i veran stripu. Film i dalje pati od prevelike naklonosti plavom delu kolornog spektra - kao i svi Warnerovi superherojski uratci - ali su borbe snimljene jako dobro uz dosta videoigračkog kadriranja i koreografije koja ukazuje na to da je NEKO gledao Pračju Pinkeva. Zapravo, Wonder Woman dosta preuzima od Čokolade ovog režisera, osim što je Čokolada, naravno, film, sa doslednijom pričom, mnogo manje patetike i glavnom junakinjom koja se bori bolje. Opet, Gadotova je u svemu ovome zaista jako dobra - na stranu što je bila u drugom stanju za vreme snimanja - jer ima u stvari tešku ulogu u kojoj uspeva da bude i potpuno naivna (plemeniti divljak) i višeslojna, i sklona dvosmislenom humoru itd. Prateći ansambl glumaca uglavnom isto solidan, pogotovo Trevorov odred žigosanih,  ali film gubi na plošnim negativcima.
 
Da je prvih 20 minuta odrađeno nešto duhovitije a poslednjih pola sata smislenije i logičnije, bio bi ovo odličan film pošto mu je sredina - od stizanja u London pa do polaska na bal - prilično dobra sa odličnom akcijom i uspelim uplivima humora. Ovako kako jeste, Meni je Dawn of Justice zapravo bliži i smeliji film.
 
 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11616 on: 17-06-2017, 22:39:27 »
Mehmete, have I told you lately that I love you?


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11617 on: 18-06-2017, 01:40:52 »
Pogledao sam ONCE UPON A TIME IN VENICE u kome su braća Cullen dobili priliku da imaju popravni ispit posle promašenog filma COP OUT koji su doduše samo pisali. Nažalost, ovog puta nemaju prostor da okrive Kevina Smitha ili studio za neuspeh jer ovo je indie produkcija u kojoj su sebi mogli da dozvole da se razmahnu u pravcu quirky beach bum detektivske komedije, i da iskoriste priliku koju još uvek nudi ikoničnost Bruce Willisa.

Nažalost, od gotovog ne da su napravili veresiju već čak i nešto gore od toga. Naime, ONCE UPON A TIME IN VENICE je promašaj pre svega zbog toga što ne funkcioniše ni na jednom nivou. Film doduše nije dosadan, ali otprilike to je sve što mu se može reći u odbranu.

Ono što je osnovni greh ovog filma nije to što je “izmakla magija” koju bi trebalo da nosi nekakav bookend film za detektivske likove Brucea Willisa već činjenica da okupljena ekipa u ovom filmu ne uspeva da pruži čak ni minimum onoga što bi trebalo da donose kao zvezde.

Bruce Willis je previše cool da bi zaista bio loš u ovakvoj ulozi, pa i nije, ali zbilja ne možemo reći da je u potpunosti bio mentalno prisutan u toku snimanja. Thomas Middleditch se pak trudi ali naprosto nema materijal sa kojim bi išta napravio, dočim Jason Moma ima epizodnu ulogu za koju se ne može reći da ima previše smisla, naročito ako imamo u vidu da pokušava da se profiliše kao filmska zvezda.

ONCE UPON A TIME IN VENICE je bio film koji je mogao da bude dobar, u najgorem slučaju simpatičan, a rezultat je nažalost delo za koje deluje da nikome nije bio potreban. Šteta je što su Cullenovi očigledno imali nešto veće ambicije sa ovim filmom o čemu govori i činjenica da je kao DP angažovan Amir Mokri koji radi major filmove, i radio je nekoliko poznatih policiciera. Nažalost, ni Mokri ne može da pomogne sem da pokaže kako je film imao tehnički polish koji je dovoljan za bioskop.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.083
Re: The Crippled Corner
« Reply #11618 on: 18-06-2017, 07:14:12 »
Mehmete, have I told you lately that I love you?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Loving you is easy 'cause you're beautiful.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11619 on: 19-06-2017, 17:25:12 »
Pogledao sam CHiPS Daxa Sheparda, bioskopski rimejk nekada popularne televizijske serije o policajcima iz kalifornijske saobraćajne patrole. Shepard je kao reditelj i scenarista pokušao da uradi nešto na tragu Todda Phillipsa u filmu STARSKY AND HUTCH i da jednu rutinsku policijsku seriju transponuje u campy maniru. U tome nažalost ne uspeva ni približno koliko Todd, jer CHiPS stoji kao čudan spoj gross out komedije sa izraženim elementom gej panike (koja valjda treba da proističe iz samog koncepta buddy cop filma i relativno energične akcije, sa dosta iznenadnog nasilja i zabavnog slepstika.

Akademski gledano CHiPS nije savršeno koherentan film ali Daxu Shepardu se ne može osporiti da je snimio nešto vrlo energično i da uspeva da prenese svoj žar na publiku. Stoga i u momentima kada film nije smešan, ima izvesnu dozu neodoljivog šarma ljudi koji imaju dobru nameru da nas zabave.

Akcija je urađena jako solidno, naročito ako imamo u vidu dosta ekonomičan budžet od 25 miliona dolara. CHiPS je film za ljubitelje buddy cop filma i malo koga pored njih.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11620 on: 19-06-2017, 20:27:05 »
In its 44 years as a band, Kiss’ ongoing onslaught of merchandise has included everything from caskets to condoms, but band bassist and co-founder Gene Simmons’ June 9 attempt to trademark rock and roll’s iconic “metal horns” hand gesture is a bridge too far for musicians and fans who believe the late singer Ronnie James Dio — among others — can lay claim to the ubiquitous gesture.

Ironically, Simmons’ version is actually “I love you” in American Sign Language, with the thumb extended, rather than the thumb holding two middle fingers close to the palm as popularized by Dio and used by everyone from rock stars to chefs as a salute of musical inclusiveness and triumph since the ‘70s. Simmons paid $275 to the United States Patent and Trademark Office, seeking to use the hand signal symbol for “Entertainment, namely, live performances by a musical artist; personal appearances by a musical artist.”


RELATED
The Amazing Story of KISS Guitarist Paul Stanley’s Missing Ear, and the Doctor Who Reconstructed It

Variety’s questions to Simmons’ attorney regarding the musician’s intent — the “I love you” gesture versus the clearly different “metal horns” salute — had not been answered by press time.
The thumb-closed version is also identical to the Hook ’em Horns, the slogan and hand signal of The University of Texas at Austin, whose mascot is a Texas Longhorn. In that context, the gesture has been used by George W. Bush — along with millions of sports fans for numerous teams. Hardcore metal fans liken the symbol to resembling “devil horns,” while another hand symbol is used by the Japanese group Babymetal; theirs is meant to invoke and mimic their personal deity, the “Fox God.”

The closed-thumb version’s use in music has a well-documented history, though Simmons’ version may be different. Dio — nee Padavona, who died in 2010 and was a solo artist as well as lead singer of Rainbow, Elf and Black Sabbath — addressed his use of the gesture many times. As he explained in a 1990s interview with this writer, “I’m of Italian extraction; my grandmother and grandfather on both my mother’s and father’s side came to America from Italy, and they had superstitions.” As a child, he’d walk down the street with his grandmother, and “she would see someone and [make the devil’s horns]. I learned it was called the malocchio. Someone was giving us the evil eye, so [with the horns, my grandmother] was giving us protection from the evil eye. So [did I] invent it? No, but [did I] perfect it and make it important? Yes–because I did it so much, especially within the confines of Sabbath,” he explained.

“Because I’ve been lucky enough to have done it so much, it’s been more equated with me than anyone else,” he concluded, “although Gene Simmons will tell you he invented it — but then again, Gene invented breathing and shoes.”

Simmons, who submitted an onstage photo of him making the “I love you symbol” in his trademark application, told this writer during a ‘90s interview, “What I started [before Dio] involved the thumb outstretched. Check our first poster, in 1974. I started doing it because of comic book artist Steve Ditko, who created both Spiderman and Dr. Strange, who both used the same hand sign. Spiderman used it upside down when he shot out webbing, and Dr. Strange used it as a magic incantation. I was paying homage. Later, I was told it meant, “I love you” in sign language.”

Beatles co-founder John Lennon uses the “devil horns” in promo photo in 1967 and in a cartoon image on the 1969 album Yellow Submarine, whose cover artwork was a drawing of the Beatles created by Heinz Edelman. Scholars have surmised that Lennon was supposed to be making the “love” sign, but the thumb was not extended in the illustration.

Megadeth frontman Dave Mustaine has his own, fairly scientific take on the gesture, telling this writer, “Most people do it wrong, and I’m not talking about outstretching the thumb. For the real devil’s horns, when used as a Satanic symbol, you don’t close your middle two fingers and wrap your thumb around them. You leave the middle two fingers outstretched and place the thumb between them so it resembles the snout of a jackal.”

As fans and musicians cry foul over Simmons’ appropriation of the gesture — even though he’s specifically applied to trademark the “I love you” version — it’s essentially seen as an attempt by the publicity hungry entrepreneur to commodify musical history.

Los Angeles-based intellectual property attorney Victor Sapphire says that demonstrating that the mark acts as an identifier of a single source of entertainment services will pose a significant challenge to its viability. “Even if consumers don’t think of Gene Simmons in particular, do they associate the gesture with a single source of entertainment services in the nature of live performances and personal appearances?” posited Sapphire. “While there certainly may be a route to registration for this mark, this question may ultimately render the mark unenforceable, in which case the process of applying for registration will appear to have functioned as either another of Mr. Simmons’ brilliant publicity-generating moves, a vanity exercise, or perhaps a bit of both.”

Carl Canedy, drummer of The Rods, told Variety, “Gene is looking to trademark a three-fingered symbol. The fans I’ve spoken to seem to be responding with a one-fingered salute.”

Biff Byford of the veteran British metal band Saxon concludes that the index finger and pinky raised with the thumb tucked in is “the rock and roll, metal salute. It’s lost all the devil connotations. It’s just a great salute, isn’t it?” he told Variety. “We’re all here, we all like one music. Even models on the catwalk, they’ll give the sign — rock and roll!”


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.213
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11621 on: 19-06-2017, 23:17:26 »
Sam Esmail me nije impresionirao svojom serijom MR. ROBOT a njegov igrani film COMET takođe nije moja šolja čaja. Naime, duo drama koja se mahom bazira na dijalogu svakako nije forma koja mi je bliska i koju rado gledam, a naročito kada je reč o nekakvom boy meets girl narativu koji se svodi na beskrajne priče o manje-više jednoj temi. Ipak, za one koji to vole, COMET može biti vrhunski primer tog podžarna.

Esmail eksplicito u dijalogu svojih junaka govori o temporalnim umetnostima poput muzike ili filma koje se baziraju na protoku vremena i na njegovom oblikovanju, i poredi sve to sa slikarstvom gde vreme ne igra ulogu i gde razni prizori stoje zarobljeni u vremenu. Sledeći tu ideju on pravi film o dvoje ljudi, odlično ih igraju Justin Long i Emmy Rossum koji se nalaze u različitim fazama veze, života pa i ambijentima, i prikazuje simultano dešavanje tih raznih faza unutar svog temporalnog okvira. On to na početku definiše kao različitie dimenzije, i film koketira sa nekim elementima (naučne) fangastike, ali ovaj film više deluje kao vešto sklopljen mozaik iz različitih faza jednog odnosa.

Čitav film je baziran na dijalogu a Esmailov vizuelni koncept pre svega je baziran na ideji da to nekako estetizuje i vizuelno oneobiči u čemu deifinitivno uspeva. Ipak, nema nikakve sumnje da su intervencije u tom smeru nametnute “spolja”, iz autorove želje da film “izgleda dobro” i da priča takvom postupku ne daje za pravo.

U svakom slučaju, svoje nerazumevanje prema ovoj vrsti filma neću izraziti u oceni. Reč je o respektabilnom pokušaju nečega što meni kao gledaocu ne leži.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 43.083
Re: The Crippled Corner
« Reply #11622 on: Yesterday at 10:03:33 »