Author Topic: Центар за уметност стрипа  (Read 1876 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Центар за уметност стрипа
« on: 16-04-2017, 23:29:53 »


СРЕДА, 19. АПРИЛ
У ДОМУ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА ПОЧИЊЕ СА РАДОМ ЦЕНТАР ЗА УМЕТНОСТ СТРИПА


Дом омладине Београда, хол, 19. април, 17:00 часова
Као део будуће националне стратегије за стрип, Београд и Србија добијају културни подухват који ће обрадовати све нараштаје. Нова програмска целина, Центар за уметност стрипа, почиње са радом у Дому омладине Београда у среду 19. априла организовањем „Дана Шерлока Холмса: од Дојла до Лација“, а наставља се сутрадан, 20. априла, дружењем љубитеља „Политикиног Забавника“ и промоцијом другог тома сабраних прича најомиљенијег српског и југословенског стрипа „Дикан“, а затим у петак 21. априла у Крагујевцу — представљањем нацрта националне стратегије за стрип и самог Центра за уметност стрипа.

Први своје врсте у Југоисточној и Источној Европи, Центар за уметност стрипа ће редовно организовати делатности од културног и друштвеног значаја, а да су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију.

Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама. Најширој публици нуде се предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго.

ПЕДЕСЕТАК ПРОГРАМА У ПРОБНОМ ПЕРИОДУ

У пробном периоду април-јун, сваке седмице ће у Дому омладине Београда бити представљана светска и домаћа ремек дела, угледни и млади аутори, Политикин Забавник дан пре изласка, међународни стручни скупови, те програми поводом 40. годишњице групе „Београдски круг 2“.

Програми се реализују и у другим просторима и градовима. Први спољни програм је био 5. априла у Дому културе „Рибница“ у Краљеву где је премијерно представљен нацрт националне стратегије за стрип као и сам Центар за уметност стрипа. За тим следе Крагујевац (21. април), Ниш (Међународни фестивал „Нифест“, 11-4. мај), Шабац (Ноћ музеја, 20. мај), Вршац, Ваљево, Лесковац...

ДУБОКИ КОРЕНИ СТРИПА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Заснивањем Центра за уметност стрипа потврђује се и даље развија феномен да су Србија и регион већ пун век средиште стрипске уметности у Источној Европи. Стрип је компаративно гледано најуспешнија српска културно–уметничка област по планетарној раширености — како по квантитету и масовности, тако и квалитету и критичкој рецепцији на свим меридијанима.

У самој српској култури и друштву, уметност стрипа има посебно место. То се види још од ликовног приповедања на средњевековним фрескама и житијним иконама, преко утемељивања модерне културе од средине 19. века (у стрипу су учествовали и Јован Јовановић Змај, Милан Јовановић Батут и многи други великани), затим периода 1935–1941. када је Београд био уметнички центар стрипа за целу Европу, издавачки богатог периода СФРЈ, до данашњих дана који — упркос економске кризе — по стваралачком значају представљају ново златно доба ове уметности код нас. •

______________________________________________________________


„ДАН ШЕРЛОКА ХОЛМСА: ОД ДОЈЛА ДО ЛАЦИЈА“: ТРОСТРУКИ ПРОГРАМ ПРЕДСТАВЉАЊА ШЕРЛОКИЈАДА У КЊИЖЕВНОСТИ И СТРИПОВИМА



Трибина и дружење „Дан Шерлока Холмса: од Дојла до Лација“, Дом омладине Београда, хол, 19. април, 17:15-18:45 (програм Центра за уметност стрипа)
Један књижевни лик је за Човечанство учинио више него већина људи који су стварно постојали — кажу стручњаци. Шерлока Холмса је 1901. читала цела српска полиција у „Полицијском гласнику“, а и данас многе духовне потребе испуњавамо бесомучно гледајући шерлокијаде и серије попут „Доктора Хауса“ или форензичких приповести. Кроз Холмса видимо менталну еволуцију човека од 19. до 21. века. Зато саветујемо повратак на изворе, ново разумевање сложеног, узбудљивог и мудрог света који нам је оставио Артур Конан Дојл.

Први повод за дан великог детектива у Београду је едиција „Шерлок Холмс: Сабрани романи и приче“ Конана Дојла, у издању београдских кућа „Бели пут“ и „Макондо“. У три тома заокружен је такозвани Канон, који обухвата оригинални Дојлов опус од четири романа и 56 прича, уз свих 356 изворних илустрација Сиднија Пеџета, али и три ексклузивна есеја — Васе Павковића, Зорана Стефановића и Давида Албахарија.

Други повод је француска серија стрипова „Четворка из улице Бејкер“, надахнута Конаном Дојлом и Чарлсом Дикенсом, чији су аутори тројац Етјен–Дјан–Легран. Сажетак: Били, Чарли и Том Блек су нераздвојни јер је тешко опстати сам у источном Лондону, пуном лажних просјака, насилника и пропалица. Срећом, имају помоћ Шерлока Холмса, за кога повремено раде као улични обавештајци. Српски превод објављује кућа „Весели четвртак“.

Трећи повод је допринос који уметници из Србије и региона дају светској шерлокијани већ пун век. Врхунац тога су стрипови које за француско тржиште у 21. столећу црта један од најбољих цртача реалистичке стилизације у Европи, Владимир Крстић — Лаци. У извођењу овог Нишлије, а по сценарију Силвана Кордуријеа, добијене су езотеријске и мистичке приче о Шерлоку Холмсу и лондонским вампирима, те о детективу и Лавкрафтовом Некрономикону, које данас чита публика многих земаља. Као специјални гост, Лаци ће се са београдском публиком дружити на Холмсов дан, откривајући нам многе тајне о највећем детективу свих времена, али и о себи и светској индустрији забаве.

У програму учествују: ликовни уметник Владимир Крстић - Лаци, уредник-преводилац Кристијан Релић („Макондо“), уредник Душан Младеновић („Весели четвртак“) и писац Зоран Стефановић као модератор. •
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #1 on: 16-04-2017, 23:33:12 »
СРЕДА, 19. АПРИЛ

ИЗЛОЖБА „КАМЕНИСТРИП“ ДАЈЕ ЕСТЕТСКУ И ФИЛОЗОФСКУ НОТУ САЈМУ КАМЕНА

Као пратећи програм 9. Сајма камена, на Међународном сајму грађевинарства у Београду 19. априла у 11:55 часова биће отворена изложба „КАМЕНистрип“, по теми пионирска и у светским оквирима, јер је посвећена односу камена и уметности стрипа.

Повод изложбе је чињеница да је светска ликовна уметност почела праисторијским „стриповима“ на стенама пре 40.000 година, и да је камен један од главних медија прича у сликама, преко фрески до данашњих мурала. Други повод је важност мотива камена и архитектуре у модерном стрипу, где се често пророчки предвиђају урбанизам, естетика и судбина будућег човечанства.

Због тога су Удружење стрипских уметника Србије и Удружење „Камен Србије“ приредили изложбу радова петорице српских аутора који припадају елити европског стрипа, свако у свом стилу и жанру. По четири рада излажу Лазо Средановић (познат по стрипу „Дикан“), Владимир Крстић – Лаци („Шерлок Холмс“), Драган Лазаревић - Де Лазаре („Ив Рокатански“, „Рубина“), Вујадин Радовановић („Чувари заборављеног времена“, „Кандид“), и Зоран Туцић („Трећи аргумент“, „Ворлох“),

Текст за пратећи каталог је написао сценариста и историчар културе Зоран Стефановић, осврнувши се на антрополошку важност обе појаве — и камена, и стрипа. Предавање о овој теми одржаће Зоран Туцић, инжењер архитектуре и конзерватор, где ће се посетиоцима показати да у споју два феномена кроз цртане приче препознајемо општеважне ствари — „тло, човек, свет, међа, зид, кућа, храм, мера постојања, записи, сећања, грађење будућности материјом прошлости, тежња за остављањем трага-уреза, мишљење, разговор, бележење покрета душе и тела“ и друге.

На отварању ће говорити лауреат француске „Златне музе“, академски уметник из Ниша Владимир Крстић Лаци, као и представници управа удружења УСУС и „Свет камена“. Изложбу ће посетиоци моћи да виде од 19. до 23. априла у хали 2 Београдског сајма, на средњем нивоу, а након тога ће у мају бити изложена у Нишу, на међународном фестивалу стрипа „Нифест“.
 http://www.usus.org.rs/
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #2 on: 16-04-2017, 23:37:40 »
ЧЕТВРТАК, 20. АПРИЛ

ЗАБАВНИК ПРЕ ЗАБАВНИКА, САМО У ДОМУ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА

Промоција и дружење „Забавник пре Забавника“, Дом омладине Београда, хол, четвртак, 20. април, 17:00-17:45 , програм Центра за уметност стрипа

„Политикин Забавник“ је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе!

Већ осам деценија „Политикин Забавник“ толико утиче на наше животе да је одавно прекорачио своје папирне странице. Зато организујемо дружење Забавниковаца, али и ексклузивно, дан раније, представљање броја од 21. априла — уз наградно дељење примерака, живе рубрике, ексклузивне информације и госте изненађења.

Подсећамо да је управо „Политикин Забавник“ један од само три листа који излази од пре Другог светског рата на нашим просторима (уз лист „Политика“ и „НИН“). Израстао је у институцију без које одрастање готово да и није било могуће. По неким истраживањима рађеним деведесетих утврђено је да су безмало сви читаоци дневних новина у Србији у једном тренутку били читаоци „Политикиног Забавника“. Творци „Забавника“ озбиљно су схватили свој задатак и кроз занимљиве рубрике о свету науке, природе и прошлости изградили ову својеврсну установу културе. Мало поуке, мало забаве, све илустровано да побуди машту и ето „Забавниковог“ рецепта за очување оне најлепше дечије знатижеље коју би сваки човек док је жив требало да носи у себи. „Забавник“ је и велика енциклопедија најбољих стрипова који су икада нацртани у свету.

Редакција листа данас има стотине пробраних сарадника који пишу, сликају, цртају и измишљају, међу њима има и чланова Академије наука, професора универзитета, сликара, лекара, астронома, биолога, историчара, професора језика и књижевности, графичара...

Са вама се друже новинар Немања Баћковић и гости изненађења, а модератор је писац Зоран Стефановић. •

______________________________________________________________


ДИКАН НАСТАВЉА ИЗЛАЖЕЊЕ У КЊИГАМА: САБРАНО ЗЛАТНО ДОБА

Промоција едиције „Сабрани Дикан“ и потписивање књига, Дом омладине Београда, хол, 18:00-18:45 (програм Центра за уметност стрипа)

Ексклузивно дружење поводом сабраног Дикана, најомиљенијег српског и југословенског јунака стрипова, као и најаве нове епизоде у „Политикином Забавнику“.

Пројекат сабраног Дикана у књигама је најкомплекснији и најзначајнији пројекат стрипског репринта у Југоисточној Европи — по обиму, техничком квалитету, новим колорима, пратећим текстовима познатих стваралаца и стручњака, новим методама дигитализације и обраде ликовног материјала... На подухвату је до сада учествовало педесетак сарадника.

Друга од четири урнебесне књиге Дикана у издању предузећа „Информатика“  и „Еверест медија“, на 240 страна великог формата и у боји доноси тзв. „Златно доба Дикана“, епизоде из 1970-их, које је „Забавник“ објављивао у близу 400.000 примерака за целу Југославију, када су најмлађег Старог Словена волели милиони читалаца.

По први пут су на једном месту сабране култне приче које је цртао Лазо Средановић по сценаријима Николе Лекића: „Дикан и последње Фррруке“, „Дикан и први рели“, „Дикан и туристичка звер“, „Дикан и локални тиранин“, „Дикантроп и Весна Сапиенс“ и „Дикан и претња са Ориона“. Уз то је дато и десетине страна ексклузивних прилога: чланака, интервјуа, фото-галерија, цртежа, факсимила, као и историјска студија која доноси нову, до сада непознату грађу о значају Николе Лекића, Лазе Средановића, Дикана и Забавника за југословенски и европски стрип.

Трећа књига Дикана се очекује до краја 2017, а четврта до априла 2018. године.

Са вама се друже стрипар и карикатуриста Лазо Средановић, издавач Бобан Кнежевић, уредник едиције Зоран Стефановић као модератор — са специјалним гостима.  Потписивање књига је омогућено пре и после промоције.

О ЗНАЧАЈУ ДИКАНА

•    Зоран Стефановић: „У српској и југословенској култури Дикан је чудо, ништа мање од старијег му сабрата Астерикса, млађег рођака Хогара, Микија Мауса, Таличног Тома или Гаше Шепртље. Као најутицајнији и вероватно најважнији јунак модерног српског стрипа, Дикан је одавно надишао и оквир свог рађања и све своје приче, овековечио је своје ауторе. Уградио је себе и у сам Политикин Забавник, не мало доприневши оној бројци од 400.000 тиража којом се лист европски дичио у 1970–им.“

•    Петар Милатовић: „О новом домаћем цртаном јунаку причало се и препричавало 'од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана' а читаоци су се озбиљно залагали да се Дикан коначно ожени Весном, да помогне нашим фудбалерима да освоје неки пристојан куп или да се већ једном побратими с Марком Краљевићем и бар тај део историје учини нам ведријим.“

•    Саша Ракезић: „Дикан Лаза Средановића је излазио на страницама Политикиног забавника и током година досегао је ниво поп феномена. (...) Стога је појава сабраних стрипова о Дикану од значаја за ову средину. (...) Упркос неминовном поређењу са Астериксом, стрип је у потпуности одолео епигонству, и без трунчице инфериорности може да носи епитет оригиналног. (...) У сваком случају, важно је да репринти Диканових авантура наставе да се појављују – то свакако дугујемо себи. У неком смислу, као што ће наредне генерације и убудуће читати народне песме о Марку Краљевићу, како би биле свесне поетске имагинације неких давних времена, неће им ништа фалити ни да листају стриповане авантуре изразитог хероја друге половине двадесетог века (који је наставио да живи и током наредног столећа), ветропирастог Дикана.“

•    Васа Павковић: „Многи читаоци Политикиног Забавника сматрају Дикана маскотом овог листа.“

•    Павле Зелић: „Историја и носталгија на једном месту? Па који прави Балканац томе може да одоли?“ •
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #3 on: 16-04-2017, 23:47:25 »
ПЕТАК, 21. АПРИЛ

У КРАГУЈЕВЦУ СЕ ПРЕДСТАВЉА НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ЗА СТРИП И НОВИ ЦЕНТАР ЗА УМЕТНОСТ СТРИПА


Трибина „Национална стратегија за стрип и нови Центар за уметност стрипа“, Студентски културни центар, Крагујевац, петак, 21. април 2017, 19 часова

Април 2017. доноси два важна догађаја за популарну културу у Србији. У току је рад на националној стратегији за стрип, као и отварање нове програмске делатности — Центар за уметност стрипа, која је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа" из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама.

Центар за уметност стрипа је програмска целина прва своје врсте у Југоисточној и Источној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а да су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго.

Осим што се ексклузивно представљају Стратегија и Центар, биће осветљена улога Крагујевца у српском и европском стрипу. Биће објашњено и зашто су Србија и југословенски простор већ пун век средиште стрипске уметности у Источној Европи, и зашто је српски стрип наша најуспешнија културно–уметничка област по планетарној раширености — по квантитету и масовности, али и квалитету и критичкој рецепцији. Показаће се и да у српској култури и друштву приповедање у сликама има посебно место — од средњевековних фресака и житијних икона, преко периода 1935–1941. када смо били стваралачки центар стрипа за Европу, или издавачки богатог периода СФРЈ, све до данашњих дана који стваралачки представљају ново златно доба ове уметности код нас.

На трибини учествују Зоран Стефановић и Милан Јовановић, a модератор трибине је Драгољуб Стојковић (Дом омладине Београда). •
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #4 on: 18-04-2017, 15:51:35 »
ПОТПИСИ НА АЛБУМИМА

Ако неко на албумима и књигама жели потписе Владимира Крстића Лација,  Лазе Средановића, па и поговарача Шерлока винк-винк, нека то изричито затражи који минут пре промоције.


ЛИНКОВИ ЗА ДЕЉЕЊЕ

Ево, на захтев народа -- фејсбук догађаји...
 
https://www.facebook.com/events/257305714678010/

https://www.facebook.com/events/1930913910527536/

https://www.facebook.com/events/2116631615229881/

...И саме најаве

http://www.domomladine.org/vesti/u-domu-omladine-beograda-pocinje-sa-radom-centar-za-umetnost-stripa

http://www.domomladine.org/debate/tribina-i-druzenje-dan-serloka-holmsa-od-dojla-do-lacija

http://www.domomladine.org/debate/promocija-i-druzenje-zabavnik-pre-zabavnika

http://www.domomladine.org/debate/promocija-edicije-sabrani-dikan-i-potpisivanje-knjiga
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #5 on: 20-04-2017, 12:11:47 »
Сад само на кратко:

Сви кажу да је било предивно (упркос кише и блокаде центра града), а журка је после била у "Сунцу", које је од синоћ одвојило редовни простор за нас.


Цела вест:
http://www.politika.rs/scc/clanak/378822/Serlok-Holms-otvorio-Centar-za-umetnost-stripa

...као и Танјуг, Студио Б, РТС, Б92, Прва ТВ, лист Дневник (Нови Сад) и други медији разних врста (+ двадесетак сајтова и портала...)

Добро дошли вечерас у 17 ч на Политикин Забавник и сабраног Дикана 2.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Svet stripa

  • 2
  • Posts: 46
  • www.svetstripa.org.rs
    • http://www.svetstripa.org.rs/
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #6 on: 21-04-2017, 13:03:36 »
Трибина „Национална стратегија за стрип и нови Центар за уметност стрипа“
петак 21. април 2017. године
од 19 часова

https://www.facebook.com/events/121164578432831/

Студентски културни центар
Радоја Домановића 12
Крагујевац

http://svetstripa.org.rs/stripomanija/579-tribina-nacionalna-strategija-za-strip-centar-za-umetnost-stripa


zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #7 on: 02-05-2017, 22:53:49 »
Крагујевац је био одличан, као и други Забавник и дан Роберта Е. Хауарда. Више о томе ускоро. Сад морам да најавим ову седмицу: среду и четвртак .

СРЕДА 3. МАЈ 2017. — ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА

• 17:00- 17:45: ДАН ТАЛИЧНОГ ТОМА... И БРАЋЕ ДАЛТОН! — 70 ГОДИНА КАУБОЈА БРЖЕГ ОД СВОЈЕ СЕНКЕ


Трибина поводом прославе 70 година „Таличног Тома“ и изласка десетог албума у едицији за киоске „Веселог четвртка“, са најавом нове библиотеке. Учествују уредник Душан Младеновић и модератор Зоран Стефановић — уз госта изненађења.

Посетиоци на поклон добијају трећи број часописа Бзззз! са тематом о нашем омиљеном каубоју.

ТАЛИЧНИ ТОМ МЕЂУ СРБИМА  У НОВОМ ОБЛИКУ

Београдска издавачка кућа „Весели четвртак“ објавила је 2010-2016. десет високотиражних стрип-албума серијала Талични Том и тиме вратила каубоја бржег од своје сенке на киоске у Србији након деценијског одсуства. Ову едицију, у којој су комбиноване класичне и модерне епизоде, увеличао је превод легендарног Ђорђа Димитријевића, човека чији је превод заслужан за успех малтене свих култних француских стрипова објављених на југословенском тржишту у другој половини XX века: Астерикс, Гаша, Умпах-пах, Валеријан, Блубери...

У десетом тому је недавно код нас објављена епизода „Човек који је убио Таличног Тома“ Матјеа Бонома, непуних пола године након премијере у Француској. Поводом седамдесете године од објављивања првог стрипа о Таличном, овом младом аутору указана је част и дате су му одрешене руке да направи његову верзију усамљеног каубоја. Резултат је упечатљиво уметничко дело лишено карикатуралног стила и хумористичке ноте, канонска прича о томе зашто је Том цигарету заменио сламком, али пре свега најбољи стрип из 2016. године по избору публике међународног фестивала стрипа у Ангулему.

Овим десетим бројем киоск издање албума Талични Том се закључује. Издавач за крај 2017. најављује покретање интегралне едиције Библиотека „Талични Том“ кроз коју ће објављивати све епизоде серијала, почев од оних најранијих које је Морис сам и цртао и писао, а које до сада нису биле објављене на српском језику.

БОГАТА ИСТОРИЈА ОМИЉЕНОГ ЛИКА

Мршави праведник са црвеном марамом и вечитом цигаретом у устима, чије је лице наводно „позајмљено“ од холивудског глумца Гарија Купера, појавио се 1946. године. Аутор овог хумористичног вестерн стрипа је белгијски цртач Морис де Бевер, коме ће се десетак година касније, 1957, као сценариста, придружити Рене Гошини, најпознатији по раду на Астериксу и Обеликсу.

Талични Том (у изворнику Lucky Luke) један је од најпопуларнијих стрипова у Европи,  обучен је у препознатљиво каубојско одело са црвеном марамом и шеширом. У потезању пиштоља је бржи од своје сенке. Највећи непријатељи су му браћа Далтон: Џо, Џек, Вилијам и Аверел (сваки виши и глупљи од претходног) као и мама Далтон. Ту је и Каламити Џејн, неотесана каубојка која пије, псује, подригује и обара мушкарцима руке. Верни пратиоци и пријатељи кроз Томове бројне авантуре на Дивљем западу су коњ Џоли Џампер, а понекад и најглупљи пас на свету Рантанплан, који је код разних домаћих издавача различито превођен, најчешће као Лајавко и Шапоња, а у преводу цртаних филмова као Бувара.

Од свог првог објављивања, Талични Том, који се вечито обрачунава са браћом Далтон, продат је у више од 300 милиона албума широм света.

Талични Том се у Србији објављује више од пола века, а премијеру је имао почетком 1960-их у београдском листу Кекец, када је именима ликова кумовао писац Душко Радовић, тада члан редакције, сценариста стрипова и преводилац са француског. Серијал се од тада објављује и прештампава код највећих издавача („Форум“, „Дечје новине“, „Политика“...) у часописима и албумима.

Данас је српски издавач „Таличног Тома“ београдска едиција „Весели четвртак“. Епизодом „Јунак Млакоња“, која се појавила на киосцима 4. новембра 2010. године у преводу Ђорђа Димитријевића, започето је најновије издање овог серијала код нас, укључујући премијерне епизоде које раде Морисови наследници.

Таличном Тому је, поводом овог јубилеја, приређен посебан омаж на овогодишњем Међународном фестивалу стрипа у Ангулему, у Француској. •

 ______________________________________________________________

18:00- 18:45 „ПЕГАЗ“ И ЖИКА БОГДАНОВИЋ ПОНОВО МЕЂУ НАМА


Промоција обновљеног „Пегаза“ — ревије за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем, као и представљање ауторског доприноса Жике Богдановића стрипској теорији.

Учествују члан редакције Пегаза и теоретичар и историчар уметности Слободан Ивков и модератор Зоран Стефановић.

О ЖИКИ БОГДАНОВИЋУ

Жика Богдановић је рођен 1932. у Београду. Публициста је, историчар уметности, филолог и новинар. Током своје вишедеценијске каријере бавио се филмом (као критичар Борбе, добитник је награде за филмску критику Београд филм 1962., такође је био директор Југословенске кинотеке), телевизијом (критичар НИН-а), политиком (репортер ТАНЈУГ-а), џезом (уредник и водитељ серијала „Свет џеза“ на Радио Београду), уредништвом (уредник културе НИН-а, директор издавачког завода Југославија, главни уредник месечника Либерал, оснивач и главни уредник задужбине „Атенеум“, оснивач и уредник многих књижевних едиција као што су „Кентаур“, „Плава птица“, „Зенит“, „Поларис“...) и наравно стрипом.

Покретач је једног од најзначајнијих европских часописа о теорији и историји стрипа Пегаз из 1974. године. За свој рад на пољу стрип теорије је награђен  1983. наградом „Андрија Мауровић“, али и 1992. наградом „Максим“ за животно дело на подручју теорије и историје стрипа. Аутор је великог броја стручних књига, као и романа, приповетки, збирки поезије, путописа, есеја, монографија и студија из поменутих области. Од готово двадесет наслова из различитих области треба нагласити оне из области теорије стрипа као што су: Чудесни свет Ђорђа Лобачева из 1975. године, Алекс Рејмонд или последњи пут када смо били млади из 1975. године, Уметност и језик стрипа из 1993. године, Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа 1934-1941. из 2007. године.  Био је члан међународног жирија Prix de la Presse за награду за најбоље публицистичко дело године у Европи. Бавио се превођењем, а на том пољу је запажен са преводима: Џ. Р. Р. Толкина, Исака Асимова, Карла Густава Јунга, Станислава Лема, Артура Кларка и многих других.

ПОСЛЕ 20 ГОДИНА НОВИ БРОЈ „ПЕГАЗА“

Приликом распада Југославије, последњи број српског часописа „Пегаз“ (број 11, март 1991), магазина који је са поднасловом „ревија за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем“ покренут још 1974, у већем тиражу је био умножен и на продајним местима доступан пре тачно четврт века! Онда је дошло до грађанског рата и распада заједничке државе СФР Југославије.

И поред у сваком погледу неповољних околности, оснивач и уредник Жика Богдановић најавио је и већ 1992. покушао да настави рад на новом броју. Уз много напора, успео је 1997. године да садржај тог (дво)броја дефинитивно уобличи, па чак и умножи у веома, веома ограниченом тиражу, тек толико да има за обавезне примерке у Народној библиотеци, за неколико највећих посвећеника стрипа и срећника, као и за себе, али до недавно — све је остало на томе.

У међувремену, уредник је писао прозу, поезију, есеје, сачињавао монографије о илустрацији, па и антологије дела из многих других стварачких дисциплина. Углавном их је у свом аранжману објављивао као књиге; поред осталог било их је и веома важних о стрипу.

Пегазу се вратио недавно. Прво је 2015. умножио поменути двоброј 12-13, који има близу 300 страница, а онда 2016. коначно на 224 странице објавио и потпуно нови двоброј 14-15.

И најважније — на крају је већ најављен комплетан садржај и насловна страна наредног броја 16, који ће такође изаћи веома брзо.

Највеће занимљивости, а и новине: Пегаз 14-15 је први пут штампан у боји и тврдо је укоричен!

САДРЖАЈ БРОЈА 12-13 (1997/2015)
•    Жика Богдановић: БРАНКО ВИДИЋ ИЛИ ВЕШТИНА СЕРИЈАЛНОГ ПРИПОВЕДАЊА
•    Бранко Видић — Константин Кузњецов: Стрип ТРИ ЖИВОТА
•    Ј. Л. Лохер: ЕШЕРОВЕ ФУГЕ ИЛИ ЧУДЕСНИ СВЕТ ВИЗУЕЛНИХ МЕТАМОРФОЗА
•    Мориц Корнелис Ешер: С ОНЕ СТРАНЕ НЕБА ИЛИ У ТРАГАЊУ ЗА БЕСКОНАЧНИМ
•    Морис Хорн: ПОСЛЕ ЧЕТВРТ ВЕКА ИЛИ ЈЕДАН ПОГЛЕД У 'ПОДЗЕМЉЕ'
•    Франсис Лакасен: ОГЛЕДАЛО СВЕТА ИЛИ УПОРЕДНА СТУДИЈА О АРХЕТИПОВИМА
•    Жика Богдановић: ДУГЕ СЕНКЕ КРАТКОГ ПАМЋЕЊА ИЛИ ЖИВОТ У ВЕЧНОЈ САДАШЊОСТИ
•    Слободан Ивков: ПОВРАТАК ИЗВОРИМА ИЛИ КАКО СМО ПОВЕЗАЛИ ДИКАНА И ХАЗАРЕ
•    Жан-Клод Гласер: 'ТЕТКИН ШАМПИОН' ИЛИ ЈЕДНА АМЕРИЧКА РОМАНСА
•    Ал Кеп — Рејберн ван Берен: Стрип ТЕТКИН ШАМПИОН
•    Слободан Ивков: БИОГРАФИЈЕ И СТРИП ИЛИ ВЕЛИКАНИ У 'ПОЧЕТНИЦАМА'

САДРЖАЈ БРОЈА 14-15 (2016)
•    Слободан Ивков: СТРИП ИЛИ ИЗА ЛЕЂА ПОЛИТИКЕ
•    Роберто Ђаманко: ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ ИЛИ ИДЕОЛОГИЈА И СТРИП
•    Лесли Монтгомери: НОЋНЕ СТРАВЕ ИЛИ ФИЗИОЛОГИЈА НА ДЕЛУ
•    Винзор Мек Кеј: Стрип СНОВИ ЈЕДНОГ СИРОЖДЕРЦА
•    Пјер Фресно-Деријел: SUMMA HISTORICA ARTIS ИЛИ ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ЈЕДНЕ УМЕТНОСТИ
•    Пјер Купри: ЗАМРЗНУТИ ПОКРЕТ ИЛИ РАПСОДИЈА У ЦРНОМ И БЕЛОМ
•    Кевин Моргенстерн: ГРАНВИЛ ИЛИ ЕВОЛУЦИОНИЗАМ, КРЕАЦИОНИЗАМ И ИЛУЗИОНИЗАМ
•    Ерик Кимбол: ЏЕФ ЏОНС ИЛИ ИДИЛ У ШУМИ ТАЈАНСТВЕНОЈ КАО ВРЕМЕ
•    Џеф Џонс: Стрип ИДИЛ
•    Каро Крего: ПИТ МОНДРИЈАН ИЛИ СНЕЖАНА И ЏЕЗ
•    Жика Богдановић: АНТИНОМИЈЕ И АЛЕГОРИЈЕ ЂОРЂА ЛОБАЧЕВА И АНДРИЈЕ МАУРОВИЋА
•    Андрија Мауровић: Стрип БАШ-ЧЕЛИК
•    Морис Хорн: ОД ЗАБОРАВЉЕНИХ ДО СЛАВНИХ ИЛИ КРАТКА ИСТОРИЈА СТРИПА

______________________________________________________________ ______________________________________________________________ ______________________________________________________________
ЧЕТВРТАК 4. МАЈ 2017. — ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА

17:00- 17:45: ЗАБАВНИК ПРЕ ЗАБАВНИКА


Дружење Забавниковаца и ексклузивно представљање броја „Политикиног Забавника“ од 5. маја — са живим рубрикама, специјалним гостима и уз наградну игру дељења примерака.

 „Политикин Забавник“ је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе!

 ______________________________________________________________

18:00- 18:45 ЕДИЦИЈА ИЛУСТРОВАНИХ БРОШУРА „СРПСКИ НАУЧНИЦИ У СЛИЦИ РЕЧИ“


Илустроване биографије наших највећих научника у брошурама-сликовницама за децу (и одрасле!) заједнички објављују издавачка кућа „Макондо“, Центар за промоцију науке и Удружење „Српски легат“.

У овом програму аутори и уредници представљају прва четири тома едиције у којима су обрађени животи великана као што су Михајло Пупин, Јован Цвијић, Никола Тесла и Михаило Петровић Алас.

Брошуре-сликовнице је написао научник Никола Веселиновић, са  много занимљивих детаља који су већини читалаца до сада били непознати. Едицију илуструју познати цртачи стрипова али и други угледни ликовни уметници. У првом колу то су Алекса Гајић, Давид Вартабедијан и Драгутин Вукелић.

Илустрована едиција за децу и одрасле „Српски научници у слици и речи“, у много чему се слаже са „Макондовом“ едицијом „Вечни класици“ и њеном првом библиотеком „Лига изузетних џентлмена“. Едиција у свом првом колу обрађује велике српске научнике, али је план да се у будућим колима једне шире едиције обраде и животи великих српских уметника и других културних радника. •

______________________________________________________________


О ЦЕНТРУ ЗА УМЕТНОСТ СТРИПА; БЕОГРАД: Центар за уметност стрипа је програмска целина, прва своје врсте у Југоисточној Европи. Центар у Дому омладине Београда и кроз гостовања организује делатности од културног и друштвеног значаја, а које су везане за ликовно приповедање и визуелну комуникацију. Публици се нуде предавања, трибине, промоције, курсеви и радионице, стручно-научни скупови, фестивали и конвенције, истраживање, издаваштво, стручне процене и друго. Ово је заједнички подухват Удружења „Свет стрипа“ из Крагујевца, Дома омладине Београда и Удружења стрипских уметника Србије (УСУС), са бројним партнерима у земљи и иностранству — уметничким, културним, образовним и научним установама. •

______________________________________________________________
______________________________________________________________
______________________________________________________________
Крај билтена

Друштвене мреже:
* https://www.facebook.com/centarzaumetnoststripa/
* https://twitter.com/Centar_za_strip/

Још вести на:
* Удружење стрипских уметника Србије http://www.usus.org.rs
* Удружење „Свет стрипа“, Крагујевац http://svetstripa.org.rs/
* Дом омладине Београда http://www.domomladine.org/
* Стрип вести, Нови Сад http://stripvesti.com/

Сви текстови су (осим ако другачије није назначено) под слободном лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationa
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #8 on: 03-05-2017, 12:21:06 »
Телеграфска агенција нове Југославије
детаљно извештава(а Б92 преноси)


Отворен Центар за уметност стрипа у Дому омладине
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2017&mm=05&dd=02&nav_id=1256112
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #9 on: 03-05-2017, 12:30:07 »


Данас, 3. маја, гости изненађења на "Дану Таличног Тома"...
... Један мајстор франко-белгијског карикатуралног стрипа и ...
цртачи Таличног Тома ...
... из Србије.

(17 часова, Дом омладине Београда)
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #10 on: 04-05-2017, 14:19:36 »
Обратите пажњу на то да ћемо данас са Забавником и Макондом бити у трибинској сали, на првом спрату, у 17 часова.  Фестивал је у приземљу...
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #11 on: 14-05-2017, 23:02:09 »
Програми од 11. до 13. маја су држани у Нишу.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15903.msg673678#msg673678
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #12 on: 14-05-2017, 23:03:23 »
СРЕДА 17. МАЈ 2017.
СВИ НАШИ ШИШМИШИ: БЕТМЕН У СРБАЉА
среда, 17. мај 2017. у 17:00
ДОБ//Главни хол
Учествују уредници и критичари, уз госте изненађења. Модератор: Зоран Стефановић.


У 21. веку публика у Србији и региону добила је најважније стрипове о Бетмену у изванредном књишком облику. Време је за рекапитулацију и општи прилаз лику који је најбоље одсликао дух 20. века, али и за неке ексклузивне увиде који српске уметнике повезују са Шишмишем.

НОВИ БЕТМЕНИ

Библиотека српских превода Бетмена је већ двоцифрена. Тако је издавачка кућа „Бели пут“ донела у књишком облику „Повратак мрачног витеза“, култну причу која је редефинисала Бетмена, а чији је главни аутор Френк Милер, уз Клауса Џенсона и Лин Варли, у преводу Марка Војновића. Објављен је и наставак „Одмазда мрачног витеза“ Милера, Варлијеве и Тода Клајна у преводу Ивана Јовановића.

Издавач „Финикс Прес“ („Phoenix Press“) објавио је такође култне приче „Убиствени виц“ Алана Мура и Брајана Боланда у преводу Горана Зечевића, затим „Година прва“ Френка Милера, Дејвида Мацукелија и Ричмонд Луис, у преводу Драгане Лукач Зечевић, као и „Готика“ Гранта Морисона и Клауса Џенсона у преводу Ане-Марије Заклан и Драгане Лукач Зечевић.

Издавач „Дарквуд“ („Darkwood“) је на српском објавио највише, чак осам књига Човека-шишмиша, од тога три тома кратких прича највећих светских стваралаца — „Црно и бело“, чији је преводилац Мирко Јаковљевић. Ту су и „Вампир“ чији су аутори Даг Менч, Кели Џоунс, Џон Бити, Малколм Џоунс III, Лес Доршајд и Грегори Рајт, преводилац Драшко Рогановић, а писац есеја Борислав Станојевић. Објављени су и „Дуга ноћ вештица“, чији су творци Џеф Леб, Тим Сејл и Боб Кејн, а преводилац М. Јаковљевић; затим „Култ“ који су створили Џим Старлин, Берни Рајтсон и Бил Реј у преводу Владимира Ћука; као и „Лудница Аркам: озбиљна кућа на озбиљној земљи“ истакнути рад Гранта Морисона и Дејва Мекина, такође у преводу В. Ћука.

Бетмен се појављивао и уз Хелбоја у издању „Систем комикса“, а у 2017. најављене су и нове приче Лиге правде у издању „Чаробне књиге“.

О БЕТМЕНУ

Бетмен или Човек-Шишмиш је лик из стрипова и један од најпознатијих измишљених ликова данашњице. Први пут је објављен у мају 1939. у „Детективским стриповима“ (Detective Comics). Његов алтер-его је Брус Вејн, мултимилионер-индустријалац и један од најутицајнијих људи града Готама. У раним годинама серијал су цртали Боб Кејн и разни помагачи, а један од главних сценариста био је Бил Фингер. Прича о Бетмену почиње када Брус Вејн, од мајке Марте и оца Томаса, као осмогодишњи дечак постаје сироче. Од 1943. године до данас снимљено је и десетине филмских, телевизијских, анимираних и радијских адаптација овог стрипа. У филмским верзијама су Бетмена, између осталих, глумили и Мајкл Китон, Вал Килмер, Џорџ Клуни а у последњој верзији Кристијан Бејл.

______________________________________________________________
ДАН ИВЕ КУШАНИЋА
среда, 17. мај 2017. у 18:00
ДОБ//Главни хол
Осим биографије и сећања на живот Иве Кушанића, врхунског југословенског карикатуристе, илустратора и цртача стрипова, у програму ће бити представљена и колорна монографија „Кушанић — Стрипске мајсторије Иве Кушанића“, у издању лондонско-београдске издавачке куће „Модести стрипови“.

У овој опчињавајућој књизи објављено је 14 стрипова, урађених у периоду од 1939. до 1986. године. Књига је настала после мукотрпног чишћења скенираних страница из новина и магазина, понекад са скидањем разливене штампарске боје да би се дошло до оригиналног цртежа. Она садржи и предговоре стрипског историчара и приређивача ове књиге Здравка Зупана, као и писца и стрипског критичара Васе Павковића.

Књига је добила два важна критичарска признања: уврштена је у најбоље стрипове 2015. године у Србији по избору критичара НИН-а Слободана Ивкова и критичара „Дневника“ Илије Бакића.

„Изванредан цртач, испољио је несвакидашње умеће, својствено старим мајсторима стрипа, да се уживи у ликове које је цртао и мимиком лица, гестом и покретом тела прикаже њихова осећања.“ — Здравко Зупан, стрипски аутор, уредник и историчар (из предговора)

„Бацајући још један поглед на стрипско стваралаштво Иве Кушанића, могу рећи само да сам импресиониран како његовим жанровским богатством, тако и појединачном и укупном вредношћу стрипова које је даровао нашој култури.“ — Васа Павковић, писац и стрипски критичар (из предговора)
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #13 on: 14-05-2017, 23:16:44 »
ЧЕТВРТАК, 18. МАЈ 2017.
ДАН ЂОРЂА ЛОБАЧЕВА — У ЧАСТ ГОСТОВАЊА ГОСПОДИНА ДИМИТРИЈA ЈУРЈЕВИЋА ЛОБАЧЕВА
Дом омладине Београда//Главни хол

Програм Центра за уметност стрипа - у сарадњи Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду и Удружења стрипских уметника Србије

Специјални гост: Димитрије Јурјевић Лобачев, Санкт Петербург. Програм воде проф. др Ирина Антанасијевић и Зоран Стефановић.


У Београду 18. маја гостује господин Димитрије Јурјевић Лобачев, житељ Санкт Петербурга, Русија. Он је рођен 1936. у Београду као син једног од пионира и најзначајнијих аутора у историји српског, југословенског и европског стрипа Јурија Павловића Лобачева (1909—2002), у Србији познатог као Ђорђе Лобачев. Међу Ђорђеве најпознатије стрипове спадају „Женидба цара Душана“, „Пропаст града Пирлитора“, „Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Барон Минхаузен“, „Чаробњак из Оза“ и „Пепељуга“. Аутор је првог модерног стрипа објављеног у СССР, „Ураган долази у поноћ“ 1966. године. Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.

О Ђорђу Лобачеву

Ђорђе Лобачев је рођен 4. марта 1909. у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул. Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост. У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету.

Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе. Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у „Панорами“ и „Стрипу“, а затим и другим листовима: „Мика Миш“, „Микијево царство“, „Политика“ и „Политикин Забавник“.

Као један од аутора тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“... Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала „Princesse Thanit“ („Принцеза Ру“) у часопису „Aventures“ (1939), а затим у Бугарској и другим земљама.

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа „Дуга“, за који је израдио први логотип. У време Информбироа, као новопечени совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота.

Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу „Када се Волга уливала у Саву“, а новопазовски „Бонарт“ био је 21. веку издавач његових стрипова и сликовница.

Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана и други мотиви српског фолклора.

Ђорђе Лобачев је преминуо у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #14 on: 22-05-2017, 23:54:30 »
СРЕДА 24. МАЈ 2017, Дом омладине Београда


17:00- 17:45 КЕН ПАРКЕР – КРАЈ ЈЕДНЕ СТРИПСКЕ ЕПОХЕ (ПОВОДОМ 40 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА СЕРИЈЕ И НАЈАВЕ НОВИХ ИЗДАЊА У СРБИЈИ)

Трибина поводом четири десетлећа од почетка „Кена Паркера“, као и недавног краја тог италијанског серијала, те најављених репринта у Србији у другој половини 2017. године у издању београдске куће „Дарквуд“. http://www.darkwoodprodavnica.rs/

„Кен Паркер“ је ремек-дело европског приповедања у сликама, покренуто 1977. године. Творци стрипа су сценариста Ђанкарло Берарди (Giancarlo Berardi) и цртач Иво Милацо (Ivo Milazzo). Стрип је популаран у Италији и у земљама бивше Југославије. Укупно је објављено 80 епизода стрипа. Последња епизода објављена је у Италији у августу 2015. године.

Уз Милаца, цртачи су били и Ђанкарло Алесандрини, Бруно Марафа, Ђорђо Тревизан, Ренцо Калегари, Ђовани Чанти, Карло Амброзини, Серђо Тарквинио, Ренато Полезе, Ђампјеро Казертано, Горан Парлов и други, док су сценаристи, уз Берардија, били Маурицио Мантеро, Алфредо Кастели и Тицијано Склави.

Инспирација за лик

Кен Паркер је антихерој са Запада инспирисан ликом Џеремаје Џонсона кога је у истоименом филму Сиднија Полака тумачио Роберт Редфорд. Берарди и Милацо су најпре направили класичну вестерн причу, али по гледању филма о Џеремаји Џонсону, покушали су да направе хероја који „неће бити класичан револвераш, него ловац и водич који се оружјем служи само у самоодбрани”.

Као и Џонсон, Кен Паркер је трапер који је решио да напусти први велеград у САД. Радња већине епизода се углавном одвија на северозападу Америке, а затим, након што је Паркер морао да побегне из Бостона због учешћа у штрајковима, дуж канадске стране границе.

Теме епизода

Теме стрипова су веома неуобичајене за вестерн јер се наглашено баве социјалном правдом, али и расизмом, затварањем у гето, екологијом, канибализмом, старошћу, родним и сексуалним идентитетом, судбином човека и његовим односом према Богу. Кен Паркер није типичан каубој који остаје вечно млад као Текс Вилер и јунаци које је глумио Џон Вејн. Кроз серијал он стари у односу на прву епизоду која је смештена у 1868, греши, али и мења своје ставове и идеале. Ипак, задржава став: „Не волим да убијам... чак ни када се то чини неизбежно”.

Карактер серијала

Овај серијал је неуобичајен у односу на остале серијале који су излазили у формату „Серђо Бонели Едиторе“. За разлику од, рецимо, Загора, Малог ренџера или Великог Блека, који су били типични стрипски хероји који су увек знали шта треба да ураде, ретко правили грешке и никада нису улазили у љубавне односе, Кен Паркер је био обичан човек који је често грешио, за то дебело плаћао цену, стално се преиспитивао, имао љубавне односе (сексуалније сцене су приликом објављивања у Југославији били цензурисане), био способан да буде ироничан и имао безброј дилема.

Од целог италијанског модерног стрипа, уз Корта Малтежанина, вероватно управо Кен Паркер и његови творци имају највеће поштовање у српској и југословенским културама.

Више о Кену Паркеру на Википедији, слободној енциклопедији https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B5%D0%BD_%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%80


18:00- 18:45 ДАН БОЈАНА М. ЂУКИЋА, 1 (ЦИКЛУС "40 ГОДИНА ГРУПЕ БЕОГРАДСКИ КРУГ 2")

Поводом циклуса програма обележавања 40 година од оснивања стрипске групе „Београдски круг 2“ (1976), једне од најважнијих у Европи, приређује се ауторско вече њеног оснивача, Бојана М. Ђукића, док ће ауторска изложба бити одржана 7. јуна, такође у Дому омладине Београда.

Ђукић је рођен 1956. у Београду. Аутор је стрипова, аниматор, публициста и педагог. Дипломирао је драматургију на београдском Факултету драмских уметности.

Један је од најважнијих активиста и популаризатора српског и југословенског стрипа. Своје стрипове, сценарије, приказе и есеје објављивао је у најважнијим југословенским специјализованим и неспецијализованим часописима (Пегаз, издања „Дечјих новина“, „Форум Маркетпринта“, „Вјесника“, „Политике“...).

Поред ауторских стрипова („Слоница Славица“), као цртач је радио и популарне комерцијалне лиценцне серијале западног порекла („Том и Џери“, „Бил и Бул“, „Кондор“). На конкурсу за стрип листа Младост 1988. освојио је награду у категорији стрипског каиша.

Од 1991. до 2008. живео је у Лондону. Прве две године у Великој Британији провео је као аниматор „Amblimation/Universal pictures“ Ltd. студија Стивена Спилберга за анимиране филмове. Након тога је био самостални цртач стрипова за издавача „Fleetway Editions“ (креирао им је две серије „Wonderboy“-а). Био је предавач визуелне нарације и цртања без модела у „London Cartoon Centre“. Илустровао је уџбеник цртања Encyclopedia of Cartooning Techniques (издавач „Quarto Publishing“). Био је један од уредника њујоршког Comics Interview и стални колумниста лондонског Comics Forum.

По повратку у Београд, Ђукић се активно укључује у домаћу стрипску сцену као активиста (својевремено члан одбора Међународног салона стрипа у Студентском културном центру), аутор (започео стрип „Смешна страна српске стварности“ за београдски дневник Press) и педагог (серија предавања о техникама стрипа, великим делима и ауторима).
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #15 on: 22-05-2017, 23:55:40 »
ЧЕТВРТАК 25. МАЈ 2017, Дом омладине Београда.


17:00-18:45 ЗАБАВНИК ПРЕ ЗАБАВНИКА

Дружење Забавниковаца и ексклузивно представљање броја „Политикиног Забавника“ од 26. маја — са живим рубрикама, специјалним гостима и уз наградну игру дељења примерака.

„Политикин Забавник“ је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе!
______________________________________________________________


18:00- 18:45 СТРИП АУТОРИ РАШКЕ У ПОСЕТИ И ЕКСКЛУЗИВНА ПРОМОЦИЈА ГРАФИЧКОГ РОМАНА „ПРОЗОР“ СРБОЉУБА НИКИЋА И ГОРАНА ТРАЈКОВИЋА

У овој деценији град Рашка је убедљиво себе поставио на мапу српског и југословенског стрипа. У Рашкој се неуморно ствара, поучава, излаже и објављује, ту делују Клуб ликовних уметника „Рашка школа“, излазе едиција „Девети корак“ и часопис за више нараштаја, „Рас комик“. Критика главног тока мора пажљиво да прати развој новог, сада већ обликованог, стрипског микрорегиона — Југозападне Србије.

У оквиру промоције биће премијера и новог графичког романа „Прозор“ сценаристе Србољуба Никића и цртача Горана Трајковића. Читалац који погледа кроз Прозор видеће мозаичну, просторно временску панораму судбина чланова једне српске породице у историјским околностима Европе двадесетог века уз срећан крај у добу коректности – двадесет првом веку. Прича је испричана у осам глава и почиње крајем седамдесетих година прошлог века правећи временски отклон уназад на сам почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији где је и чвор радње. У „Прозору“ ћемо срести галерију историјских личности: Драгог Јовановића, Курција Малапартеа, Виктора Шмелинга и Јосипа Броза, који причу јасно временски и политички одређују.

По речима из поговора Зорана Стефановића: „Као флипбук — по дефиницији, мрдајући стрип! — или филмска трака коју прегледамо на монтажном столу, графички роман Прозор сценаристе Србољуба Никића и цртача Горана Трајковића, та два стуба стрипске Рашке школе, лагано приказује заплете наших живота. Кроз његово драмско окно посматрамо историју модерне Србије и вишеструко убијане, али недотучене Југославије, гледајући тиме и судбину Планете. Прве речи романа су прикладне: Тата, извини. Речене су из перспективе посебне генерације, рођене у ироничном обиљу Хладног рата — са тачке гледишта нас који смо данас одрасли да знамо многе неизречене тајне, али и даље наслућујемо да иза брда мрдају још веће. Но, из романа препознајемо и да смо још Паја Патак у Бетменовој одећи, вечно дете које и даље чека онај најбољи Забавник, гумена играчка нервозног патка у чељустима птичара.... (...) Овим романом који сада већ на типично никићевски и трајковићевски начин говори о свету, Рашка је себе утврдила као стабилно уточиште модерног графичког романа у Србији.“

Биографије

Сценариста Србољуб Никић је рођен 1971.године у Рашки. Завршио је Медицински факултет у Београду. До сада је као комплетан аутор објавио графичке романе „Жиг петокраке“ (2013), „Срце није месо“ (2014) и „Децембарска ноћ“ (2016).

Цртач Горан Трајковић је рођен 1969. год. у Приштини. Дипломирао је графички дизајн на Факултету уметности Приштина, где је похађао и постдипломске студије на предмету калиграфија. Бави се и сликарством, графичким дизајном, илустрацијом и стрипом. У оквиру КЛУ „Рашка Школа“ води школе цртања и сликања, стрипа и графита. Главни је и одговорни уредник стрип часописа „Ras Comic“. Председник КЛУ „Рашка Школа“. Члан удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ Краљево, Удружења ликовних уметника Косова и Метохије и Удружења стрипских уметника Србије.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #16 on: 30-05-2017, 01:23:30 »
Хвала свима који су увеличали на тренутке величанствен рад Центра за уметност стрипа прошле и претпрошле недеље.

А сада нешто сасвим другачије:
Трибина: THE BEATLES "SGT PEPPER’S LONELY HEARTS CLUB BAND"
четвртак, 01. јун 2017. у 18:00
ДОБ//Главни хол

50 година најбољег рок албума свих времена!
Учествују: Момчило Рајин (рок критичар), Растко Ћирић (ликовни уметник), Горан Скробоња (писац), Зоран Стефановић (стрип критичар) и чланови групе The Bestbeat. Модератор: Драган Амброзић, музички критичар и одговорни уредник програма Дома омладине Београда.


Албум групе The Beatles „Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ сматра се најбољом плочом свих времена и у скоро свим изборима критичара и публике и даље завршава на самом врху листе. Његова педесетогодишњица обележава се широм света, а ми ћемо о овом феномену причати уз присуство наших еминентних стручњака и музичара, чије је стваралаштво инспирисано овом фасцинантном визијом The Beatlesa, која и после пола века узбуђује слушаоце.

Момчило Рајин о свему томе каже: "Да би се одмакли од онога што их је неколико година уназад учинило најпопуларнијом групом момака на свету, али не и до краја задовољним па ни срећним, Битлси су 1967. обукли варијететске костиме и представили се као пратећи музичари Билија Ширса, под именом Клуб усамљених срца наредника Пепера. Тако су и назвали своје, без сумње, најутицајније дело које су створили у краткој али бурној каријери, објављено 1. јуна 1967. године. На себи својствен начин – надахнуто, духовито, самоиронично, али и ангажовано, проговорили су о свакодневним темама, друштвеном стању, промени свести, мистицизму... И широм отворили врата за експеримент сваке врсте – поп музика, од тада па заувек, више неће бити иста. Те 1967. ЉУБАВ је била реч која је најчешће излазила из уста, поготово младих људи. Битлси ће јој само месец дана касније дати и химну у песми All You Need Is Love коју ће први пут извести на Мондовизији, првом ТВ програму који ће директно преносити многе станице широм планете. Насмејана лица, необични звуци и мелодије, шарена одећа и егзотични али пријатни мириси, преплавиће улице свих већих градова широм света. Како и зашто је убрзо све поново посивело – то је већ нека друга тема..."
 

Ексклузивно ћемо се осврнути на мало познату тему односа The Beatles и уметности стрипова, а The Bestbeat ће – специјално овим поводом – кратко наступити на акустичним инструментима!
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #17 on: 06-06-2017, 00:15:36 »
ПРЕГЛЕД ПРОГРАМА ЦЕНТРА ЗА МЕСЕЦ ЈУН 2017.

(Биће допуњено програмима фестивала "Крагујевац Комикон 7", 21-25. јун у Крагујевцу и Новом Саду)


ЧЕТВРТАК 1. ЈУН (ДоБ, главни хол)
• 17:00-17:45: Забавник пре Забавника
• 18:00-19:00 Битлси: "Клуб усамљених срца наредника Пепера" (трибина и свирка)

ПЕТАК 2. ЈУН (ВРШАЦ, "Тачка сусретања")
• 18:30-20:00 Представљање Центра за уметност стрипа и Националне стратегије за стрип у Србији

СРЕДА, 7. ЈУН (ДоБ, КЛУБ)
• 17:00-17:45: Судија Дред; Дете правде је међу нама (представљање књиге)
• 18:00-18:45 Самостална изложба Бојана М. Ђукића — у оквиру циклуса групе „Београдски круг 2“ (Клуб Дома омладине Београда)

ЧЕТВРТАК 8. ЈУН (ДоБ, главни хол)
• 17:00-17:45: Забавник пре Забавника
• 18:00-18:45 Стрип митологија – представљање нове едиције ИК „Пчелица“

СРЕДА 14. ЈУН (ДоБ, главни хол)
• 17:00-17:45 „Линије фронта“ на Истоку и на Западу
• 18:00-18:45 Раде Марковић, ликовни уметник и оснивач „Туш групе“ (Ин мемориам 1955-2017)

ЧЕТВРТАК 15. ЈУН (ДоБ, главни хол)
• 17:00-17:45 Забавник пре Забавника
• 18:00-18:45 Дан Жељка Пахека и промоција нових светских издања — у оквиру циклуса групе „Београдски круг 2“

НЕДЕЉА 25. ЈУН (ДоБ, главни хол)
• 16:00-20:00 "Крагујевац Комикон" у Београду - гостују Клаудио Кјавероти, Валтер Вентури, Боб Живковић и Марко Сомборац.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #18 on: 06-06-2017, 00:17:11 »
СРЕДА 7. ЈУН (ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА, КЛУБ)
• 17:00- 17:45: СУДИЈА ДРЕД: ДЕТЕ ПРАВДЕ ЈЕ МЕЂУ НАМА!
Трећа књиге о Судији Дреду под насловом „Дете правде“ доноси једну од најпознатијих прича из класичног периода култног британског стрипског серијала. Сценарио су написали Џон Вагнер и Алан Грант, а цртеж је поверен великанима британског стрипа - Брајану Боланду, Рону Смиту и Мајку Макману.

Најобимнија књига о Судији Дреду до сада на српском, у издању новосадског „Комика“, наставља едицију отворену књигама „Пресуда је смрт!“ и „Дан када је закон умро“. Књига садржи и епилог, додатак у виду епизоде коју је нацртао Брајан Боланд, и која је обично изостављана у ранијим издањима епопеје „Дете правде“, као и галерију насловних страна и илустрација. Књигу је ликовно обликовао Ивица Стевановић, а превео Кристијан Релић.

„Њега не занимају мотиви који стоје иза нечијих поступака, он нема самилости, и никоме не пружа другу шансу. Њега, заправо, ни не интересује правда – њега интересује искључиво закон. Судија Дред је један од најпопуларнијих светских стрипова и највероватније најпопуларнији британски стрип још од свог настанка 1977. године, када су га створили Џон Вагнер, Карлос Езкуера и Пат Милс. Судије су нека врста суперполицајаца. Они су у исто време и тужилац, и порота, и судија, и имају право да пресуду доносе на лицу места. Опремљени су оклопом, пиштољима са шест различитих врста муниције, и компјутеризованим моторциклима наоружаним топовима, којима крстаре градом делећи инстант правду. Најјачи, најбруталнији и најревноснији судија је, наравно, Судија Дред.“ — часопис Траблмејкер, Србија

______________________________________________________________
• 18:00- 18:45 „ИЗ БОЈАНОВЕ РАДИОНИЦЕ“ — САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА БОЈАНА М. ЂУКИЋА  (ЦИКЛУС „40 ГОДИНА ГРУПЕ БЕОГРАДСКИ КРУГ 2“)
Поводом циклуса програма обележавања 40 година од оснивања стрипске групе „Београдски круг 2“ (1976), једне од најважнијих у Европи, приређује се изложба њеног оснивача Бојана М. Ђукића, јавна демонстрација цртања и интервју 7. јуна, у Дому омладине Београда.

У времену када технологија и информатика замењују људе у уметничким вештинама, класична занатска оспособљеност појединца добија на све већој цени. Упркос најезди тродимензионалног конструисања слике рачунарским  програмима, класично дводимензионално цртање и даље је основа која се да применити свуда, од смешних животиња и деце, до благо комичних суперјуначких или хороричних светова.

Самостална изложба Бојана М. Ђукића — аутора стрипова, аниматора, публицисте и педагога —  приказује све фазе ликовног стварања измаштаних светове који доносе љупкост и шарм многим генерацијама, управо онако како је постао стандард средином 20. века — у златном добу карикатуралне стилизације, нарочито дизнијевске.

На овој изложби се по први пут на једном месту ексклузивно приказују Ђукићеви ауторски подухвати Ела и Плишанци, Мацани, Гаргојлси и Дедсанс – од скице до завршног облика, али и Ђукићеве верзије чувених јунака као што су Бетмен, Вини Пу, Лило и Стич, разни Марвелови јунаци, Моћни Макс, Вондербој или Загор.
______________________________________________________________

ЧЕТВРТАК 8. ЈУН (ДОБ, ХОЛ)
• 17:00- 17:45: ЗАБАВНИК ПРЕ ЗАБАВНИКА
Дружење Забавниковаца и ексклузивно представљање броја „Политикиног Забавника“ од 9. јуна — са живим рубрикама, специјалним гостима и уз наградну игру дељења примерака.

 „Политикин Забавник“ је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе!

______________________________________________________________
• 18:00- 18:45 СТРИП МИТОЛОГИЈА – ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВЕ ЕДИЦИЈЕ ИК „ПЧЕЛИЦА“, ЧАЧАК
Интересовање за стрипску културу не јењава, али је понекад ограничено на ужи круг стваралаца и љубитеља девете уметности. С циљем популарисања стрипа као прелазне форме између ликовне и књижевне уметности и ширења интересовања за стрип међу млађим генерацијама, Издавачка кућа „Пчелица“ је објавила едицију „Стрип митологијаˮ, која се показала подједнако занимљива деци, младима, али и одраслим љубитељима стрипа.

Серија од дванаест стрипова у боји доноси митолошке и легендарне приче старогрчке, јапанске, нордијске, кинеске и британске културе. За цртеже ових издања задужени су врхунски аутори који су се прославили радећи за куће Dark Horse, DC и Marvel. Визуелном стилском разноликошћу путем ове едиције млада публика у Србији има прилику да се упозна са светским трендовима стрипске културе и стекне увид у њено богатство. С друге стране, ово је добра прилика и за упознавање са различитим митовима и легендама, али и њиховим кључним јунацима као што су Персеј, Тор и Локи, Аматерасу, Херакле, Робин Худ, краљ Артур, Тезеј, Беовулф и Гуан Ју.

Уметничким квалитетима, и на плану илустрације и на плану сценарија, „Стрип митологијаˮ представља добар почетак за улазак у свет стрипа. Ни искуснија публика неће бити разочарана и радо ће се враћати познатим ауторима и причама у технички богато опремљеним стриповима.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: Центар за уметност стрипа
« Reply #19 on: 13-06-2017, 13:31:46 »
СРЕДА 14. ЈУН (Дом омладине Београда, главни хол)
• 17:00-18:00 ЛИНИЈЕ ФРОНТА НА ИСТОКУ И НА ЗАПАДУ
Дружење аутора и публике, као и потписивање и цртање посвета поводом четири књиге стрипова о Првом светском рату у издању „Моро - Систем комикс“ и књиге "Сарајевски атентат" Удружења љубитеља стрипа РС "Девета димензија".

Пројекат "Линије фронта" је настао тако што су тројица уредника „Систем Комикса“, Игор Марковић, Зоран Моро и Милан Русалић — чији су преци учествовали у Великом рату, а неки од њих били и одликовани — закључили да би овакав пројекат као издавачи морали да ураде. По речима издавача: „Укрштањем њихових погледа на сукоб који се догодио век раније, Линије фронта истражују остатке колективног несвесног и материјал и теме пренете са колена на колено.“

Едиција се објављује у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата 1914-2014. у Србији и Мисије за обележавање стогодишњице Првог светског рата 1914-2014. у Француској. У серијалу су заступљена звучна имена европског стрипа, попут Родолфа, Бруна Фалбе, Филипа Зитке, Зорана Јањетова, Дарка Перовића, Зографа, Алексе Гајића и Дражена Ковачевића, али и десетине других аутора српског стрипа, од којих су неки на почетку каријере. Предговор за први албум серијала „Линије фронта“ писао је историчар Жан-Пјер Верне, уједно и сценариста албума „Проклети рат!“ прослављеног француског стрип аутора Жака Тардија. Едиција ће имати осам књига.

Учесници пројекта су до сада били Филип Банковић, Тибериу Бека, Радислав Весић, Милорад Вицановић, Јелена Вучић, Алекса Гајић, Предраг Гиневски, Мишел Дифран, Оливије Добс, Ненад Додић, Милан Дрча, Предраг Ђурић, Павле Зелић, Филип Зитка, Александар Зограф, Александар Золотић, Миодраг Ивановић, Зоран Јањетов, Драган Јовановић, Милан Јовановић /1/, Милан Јовановић /2/, Дражен Ковачевић, Милан Коњевић, Игор Крстић, Зоран Матовић, Ђорђе Миловић, Ана Милојковић, Мирјана Мислов, Миленко Мишић, Сабахудин Мурановић, Жељко Обреновић, Васа Павковић, Драган Пауновић, Небојша Пејић, Ненад Пејчић, Дарко Перовић, Милош Петрик, Александар Петрикановић, Михајло Петровић, Вујадин Радовановић, Родолф, Мирослав Слипчевић, Ивица Сретеновић, Велибор Станојевић, Дарко Стојановић, Игор Стојановић, Драгана Стојиљковић, Иван Стојковић, Душан Стокић, Стеван Субић, Бранко Тарабић, Растко Ћирић, Бруно Фалба, Данило Шаренац и многи други — са предговором Жана Пјера Вернеа и преводима Пјера-Ива Ноела и Бранислава Глумца.

Такође значајан подухват је албум „Сарајевски атентат“ који има 146 страница црнобелих и колор стрипова, као и неколико историјских текстова. Приказан је атентат на Франца Фердинанда, судбина чланова “Младе Босне”, ратни пут српске војске у периоду 1914-1918. године, трагично повлачење кроз Албанију и борбе на Солунском фронту, страдање српских цивила током окупације и још много тога у вези са историјским периодом Великог рата. У изради су учествовали: Владимир Алексић, Јован Братић, Милорад Вицановић Маза, Данко Дикић, Милан Дрча, Предраг Иконић, др Неле Карајлић, Даниел Кузман, Спасоје Кулаузов, Властимир Мандић, Стево Маслек, Никола Матковић, Мијат Мијатовић, Миодраг Милановић, Десимир Миљић, Милан Младић, Драган Павасовић, Жељко Пахек, Зоран Пејић, Златибор Станковић, Марко Стојановић, Радован Субић, Ненад Цвитичанин и Дејан Шијук.

______________________________________________________________
• 18:00-18:45 РАДЕ МАРКОВИЋ, ЛИКОВНИ УМЕТНИК И ОСНИВАЧ „ТУШ ГРУПЕ“ (ИН МЕМОРИАМ 1955-2017)(Дом омладине Београда, главни хол
Раде Марковић (Београд, 1955 — Београд, 2017) био је илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности. Илустровао је преко три стотине књига, од тога 180 дечјих; објавио је преко 17.000 илустрација у различитим медијима, а од тога око 4.000 у дневној новини „Политика“.

Биографија

Бавио се сликањем, графиком, илустрацијом, анимацијом, карикатуром, стрипом, дизајном књига, теоретским радом из области илустрације и стрипа, као и других ликовних дисциплина. Оснивач стрипске и мултимедијалне "Туш групе". Члан УЛУПУДС-а од 1977. године у статусу самосталног уметника. Председник сликарско графичке секције УЛУПУДС-а (2007—2010). Имао је статус истакнутог уметника од 1998. године.

Радио је као ликовно-графички уредник листа „Студент“ /уредио коауторски стрип додатак "Трећа генерација"/(1977—1980) и часописа „Књижевна реч“ (1980) и „Савременик“ (1984—1992). За Едицију „Плус“ Савременика урадио је тотал дизајн. Илустратор листа „Политика“ на рубрикама „Политика за децу“ (1996—2006), „Роман“ (1996—2008), „Међу нама“ (1999—2003), „Да ли знате?“ (1997—2014). Уредник ликовног програма у Арт центру, Београд (2008—2016). У разним домаћим и страним новинама, часописима и недељницима објавио преко 17.000 стрипова, илустрација и карикатура: „Светлост“, „Млади машинац“, „Правник“, „Осмех“, „Студент“, „Јеж“, „Младост“, „Омладинске новине“/НОН, „Фаца“, „Полет“, „Студентски лист“, „Комунист“, „Стрипотека“, „Спунк“, „Борба“, „Наша Борба“, „Вечерње новости“, „НИН“, „Експрес Политика“, „Илустрована Политика“, „Београд-Њујорк“, „Политика“, „Видици“, „Идеје“, „Књижевна реч“, „Реч“, „Libération“ (Француска), „Viper“ (Француска), „Савременик“, „Алманах естетичара Србије“, „Стриполис“, „Просветни преглед“ и другим.

Илустровао је преко 300 књига за децу и одрасле. Илустровао прву књигу (365 илустрација) и израдио тотал дизајн за едицију (7 књига) "Да ли знате?" издање Фондација Рибникар. Излагао на преко 100 групних изложби и 30 самосталних у земљи и иностранству. Објавио преко 100 текстова из области примењене и ликовне уметности у листовима и часописима: „Књижевна реч“, „Видици“, „Реч“ и „Савременик“.

У оквиру изложбе „Златно перо Београда“ учествовао на симпозијумима „Илустрација у свету данас“ (1987), „Стрип еквилибристика у неколико илустрација“ (1988), „Шта је лепше: слика или слово?“ (1990), „Стил и методологија илустрације и анимираног филма“ (1992). Текст у каталогу изложбе „Традиционално–модерно“: „Слике које памте или обожавање материје“ (2012), Текст у каталогу изложбе „Реално надреално“: „Зашто награда Љубомир Мицић?“ (2011)

Критичка рецепција

    „Али ми питање зашто? препознајемо са модерних таблоа Радета Марковића, што га у најбољим сликама подиже на раван савременог Хијеронимуса Боша. Његове масе јединки нивелисаних буктећим колоритом, а сукобљених оштро издиференцираним графизмом, и њихово комешање, окретање у круг као у пресахлом долапу фундаменталног људског смисла, њихово ваљање са једне стране свемира на другу, продорним својим кикотом и својом раздирућом јеком опомињу нас на тренутак у коме јесмо. (...) Али он не само да увиђа наказност овог времена, он на њу реагује у духу времена свим расположивим средствима, комбинујући илустрацију са филмом, стрип са сликом, талећи их у реторти подсмешљивог интелекта оплемењеног рањивом осећајношћу чији производи експлодирају од вихорне експресивности нашег доба у чијем жрвњу нестају и џелати и жртве...“ — Живојин Павловић (филмски редитељ и књижевник)

    „Марковић је успео да потпуно избегне коришћење стрип-балона са уписаним текстом и дијалозима и да, истовремено, не произведе ефекат „немог“ стрипа. Овај ефекат Марковић постиже средствима визуелне нарације. То је сложен и тежак поступак. Чиста ликовност...Статус и својства света, опус Радета Марковића стекао је онда када је, међу небројено много других светова и небројено много других универзума који настањују мултиверзум уметности, испунио онај веома захтевни претходни услов, несумњиво један од најважнијих. Онда када је потврдио своју изузетност, непоновљивост и јединственост, када је постао један, јединствен и непоновљив свет. То је она идеја које се, захваљујући имагинацији, таленту и цртачкој вештини нашег аутора, из бесконачно малог објекта без дужине и запремине који називамо тачком, пред нашим очима успоставила и успоставља, разгранала и грана, преобликовала и преобликује, одржала и одржава као једно, јединствено и непоновљиво простор-време са немерљиво много обликâ, кретања, бојâ, односâ и звука, као свет.“ — Љубомир Кљакић

      „Као познавалац те креативне експлозивне париске дружине, потврђујем и овом приликом, да нико из редакције „Шарлија“ (Charlie Hebdo) и „Хара-Кирија“ (Hara-Kiri Hebdo), није стилски био ни налик Радетовом кинески упорном цртежу, пребогатим детаљима и експлозији боја, а у свему ненаметљивом исијавању бескрајне човечности и доброте из његових радова. Волуминозни Србин је заправо био шок за њих, јер је за један свој каиш стрипа трошио више времена него већина редакције „Шарлија“ заједно. Но, није се Рајзер изненадио колегом придошлицом из Србије, о коме сам му говорио у ранијим приликама, дружећи се у њиховој редакцији повремено са њим и осталим члановима либертерске банде без страха и мане, без икаквог суздржавања и зазирања од исмевања политичких будалаштина и кретенизација у Француској, али и по читавом свету. Пред Радетовим делима је Рајзер онда, свим побројаним славним присутнима, неуобичајено озбиљно за његов начин изражавања, рекао: „Ово није само стрип, ово је нешто више, ово је истинска уметност!“  —  Зоран Петровић Пироћанац

Извор и подробнији подаци: Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B5_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA)

 ______________________________________________________________
 ______________________________________________________________
 ______________________________________________________________
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН (Дом омладине Београда, главни хол)



• 17:00- 17:45 ЗАБАВНИК ПРЕ ЗАБАВНИКА И КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ПОВОДОМ "КРАГУЈЕВАЦ КОМИКОНА 2017"
-- Ексклузивно представљање међународног Фестивала "Крагујевац Комикон", седмог по реду. Фестивал ће имати програме у Новом Саду (22. јун), Крагујевцу (21-25) и Београду (25) са гостовањем чувених аутора из Италије — Кристијано Спадевекиа, Валтер Вентури и Клаудио Кјавероти — као и познатих уметника из Србије. У програму су осим трибина, промоција и цртања посвета, укључене и четири изложбе, стварање уличне уметности, продаја издања и конкурси за стрип и уметничку фотографију.

-- Дружење Забавниковаца и ексклузивно представљање броја „Политикиног Забавника“ од 19. маја — са живим рубрикама, специјалним гостима и уз наградну игру дељења примерака.

 „Политикин Забавник“ је прва линија забаве и последња одбрана уљуђености и културе!

 ______________________________________________________________
• 18:00- 18:45 ДАН ЖЕЉКА ПАХЕКА И ПРОМОЦИЈА НОВИХ СВЕТСКИХ ИЗДАЊА — У ОКВИРУ ЦИКЛУСА ГРУПЕ „БЕОГРАДСКИ КРУГ 2“
Поводом циклуса програма обележавања 40 година од оснивања стрипске групе „Београдски круг 2“ (1976), једне од најважнијих у Европи, одржава се дан Жељка Пахека, награђиваног и међународно објављиваног стрипара, сценаристе, илустратора и карикатуристе. Познат је од раних осамдесетих по црнохуморним научнофантастичним стриповима („Астро-иђани”, „Легија напромочивих”...) и насловним илустрацијама за ремек-дела светске фантастике.

Рођен је 1954. и одрастао у Жупањи, у Славонији, Хрватска, где је завршио основну, а затим и средњу школу. У Београд се пресељава 1978, где је 1980. завршио Вишу педагошку школу, ликовни смер.

Један је од оснивача и кључних аутора уметничке групе „Београдски круг 2”, где је деловао заједно са Бојаном М. Ђукићем (иницијатор), Владимиром Весовићем, Здравком Зупаном, Асканијем Поповићем, Рајком Милошевићем — Гером, Драганом Савићем, Душаном Рељићем, Слободаном Ивковим, Драганом Боснићем и другима.

Пахек је и један од оснивача Друштва љубитеља научне фантастике „Лазар Комарчић“ 1981. године.

Стрипом се професионално бави од 1979. године, када почиње објављивати у свим важнијим омладинским и стрипским ревијама у Југославији: „Студент“, „Видици“, „Политикин Забавник“, „Ју стрип“, „Стрипотека“, „Спунк новости“, „Наш стрип“, „Стрип маниа“, „Сиријус“, „Футура“, „Наша крмача“...

Од 1986. објављује стрипове по својим сценаријима у иностраним магазинима као што су: „Schwermetall“ (Немачка), „Fluide Glacial“ (Француска), „L'Eternauta“ (Италија), „Zone 84“ (Шпанија), „Tintin“ (Белгија), „Елефтеротипија“ (Грчка) и, нарочито, „Heavy Metal Magazine“ (САД) у којем је превођен од 1989. године и заступљен у три свечане колекције поводом годишњица.

Његов стрип „Црни ожиљак“ („Die Schwarze Narbe“), посвећен рушењу Берлинског зида, у антологији „Durch Bruch“ (1990) објављен је на тринаест језика.

Пахек је писао сценарија и за Д. Боснића и Д. Савића, а радио је и као колориста за Ермана Ипена на познатим стрипским серијалима „Џеремаја” и „Торњеви Боа Морија”.

Од 1982. ради илустрације за насловне стране научнофантастичних и фантазијских књига писаца као што су: Роберт Хајнлајн, Филип К. Дик, Артур Кларк, Даглас Адамс (укључујући и Аутостоперски водич кроз галаксију), Тери Прачет, Тим Пауерс, Кејт Робертс, Фредерик Пол, Роберт Силверберг, Борис и Аркадиј Стругацки, Драган Орловић, Зоран Живковић, Теодор Стерџен, Урсула Легвин, Фред Хојл, Предраг Раос, Семјуел Дилејни, Звонимир Костић, Грег Бер, Станислав Лем, Џејмс Блиш, Клифорд Симак, Лери Нивен, Кристофер Прист, Драгослав Андрић, Тиодор Росић, Слободан Шкеровић и других.

Извор: Википедија, слободна енциклопедија. Подробније: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%BA
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]