Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 2450558 times)

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14900 on: 24-04-2023, 18:55:42 »
Prvo bioskopsko izdanje Doctor Whoa koje je režirao Gordon Flemyng nudi par zanimljivih detalja, tipa možemo da vidimo nagoveštaj toga kako izgledaju bića u onim anahronim robotima, i par detalja o tome kako Daleksi mehanički funkcionišu. Ali izuzev par detalja vezanih za lore koji ne doprinose mnogo estetici ovog ostvarenja, DR WHO AND THE DALEKS iz 1965. godine je u suštini jedan detinjast film, baš i namenjen prevashodno deci, nažalost bez previše humora, u kome određena propulzivnost kojom Gordon Flemyng vlada jeste dobrodošla, ali nije neophodna.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14901 on: 24-04-2023, 19:03:40 »
Pisac krimića Jason Mosberg kog sam zapazio kao kreatora serije ONE DOLLAR, napisao je scenario za DTV krimić ARSENAL koji je doneo još jednu bizarnu rolu Nicolasa Cagea u sporednoj ali važnoj ulozi negativca.

Adrian Grenier i Johnatohon Schaech igraju braću koja su ostala bez roditelja u detinjstvu i sada se kreću obodima podzemlja u jednoj američkoj varoši. Kada jednog od njih zbog duga kidnapuje lokalni kriminalni kingpin, inače psihopata koji je toliko lud da mora da ga igra Cage, Grenier kreće u sakupljanje novca i tragova gde mu je brat, u čemu mu pomaže i policajac u civilu kog igra John Cusack.

Cusack je za razliku od Cagea umeren u glumačkoj izvedbi, lik mu nije nešto naročito ali ga on igra funkcionalno i bez isticanja.

Zapravo, svi igraju jako dobro - Grenier i Schaech su odlični kao straight men nasuprot Cageovog ludaka, i Steven C. Miller na momente uspeva da napravi jedan atmosferičan DTV krimić smešten u provinciju koji nadilazi tipične standarde ovog formata.

Film ume da bude vibrantan, milje ume da bude ubedljiv, premda nije takav sve vreme. Cage gura stvari u ekstrem i da postoji u filmu nešto što je ekstremno kao on, da postoji još neki iskorak, možda čak ne na nivou lika, već neke scene i sl. ARSENAL se mogao izdvojiti. Ipak, to se ne desi, i rezultat je prilično korektan, čak i solidan, ali mu nešto ipak fali.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14902 on: 25-04-2023, 17:02:51 »
Julie Lecoustre i Emmanuel Marre snimili su film RIEN A FOUTRE, jednu atipičnu socijalnu melodramu koja crpi svoju ogromnu snagu iz dva izvora - jedan je izuzetna gluma Adele Exarchopoulos a drugi sam izbor miljea u kom se priča dešava i lokacije na koje je smeštena.

Adele igra stjuardesu low cost kompanije koja već dve i po godina radi posao za koji se tradicionalno vezuje vizija glamura, bogatstva, provoda ali sada otkrivamo da postoji i njegovo naličje, i da posade aviona za putnike sa skromnijim primanjima i žive kao njihovi putnici, skromno i štedljivo, pod stalnom presijom nadređenih da se ušpara što više i naplati sve što može.

Filmova o aerotransportu nema malo, ali ovakav do sada nisam video. Rukopis koji donose Lecoustre i Marre je art house, vrlo precizan, nemilosrdno sve sagledava iz vizure svoje junakinje, a Adele Exachopoulos im uzvraća izuzetnim glumačkim nastupom i ekspresivnošću koji apsolutno zaslužuju da budu osnovni punktum slike i uopšte celog izraza.

Turistička mesta na kojima su "baze" avio posada, opustela tokom zima, sa svojom oronulom arhitekturom koja i kad je bila nova nije pružala mnogo više od kratkotrajnog lažnog sjaja, raspadnuti pločnici koji vode do polunapuštenih letnjih apartmana u zimskom periodu, daju dodatnu dimenziju ovoj priči, kao i onaj deo aerodroma koji ne vidimo, njegova utroba s one strane "putničkog iskustva".

RIEN A FOUTRE uprkos tome što se ne bavi veselim temama nije depresivan film. Naprotiv, pun je života, čak i nekog smisla za humor koji proističe iz junaka koji dele sudbinu svojih mušterija i lažu sebe isto koliko i oni sami.

* * *. 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14903 on: 26-04-2023, 22:02:49 »
Rowan Athale snimio je film STRANGE BUT TRUE koji kreće kao noir sa potencijalnim natprirodnim lažnim tragodima koji se očekivano moraju pretvoriti u nešto racionalno objašnjivo, ali na kraju postaje jedan žanrovski neprecizan, skoro banalan triler kome najpre fali trilerskog rukopisa.

Uprkos izvanrednoj glumačkoj podeli u kojoj Margaret Qualley igra devojku već pet godina mrtvog momka koja se pojavljuje kod njegove majke koju igra Amy Ryan i kaže joj da nosi njegovo dete, i Brianu Coxu i Gregu Kinnearu koji zaokružuju podelu, Athale ne ume tačno da definiše kakav to film snima i u stilskom a i žanrovskom pogledu dobijamo sterilno neopredeljeno delo, a priča nažalost nije u stanju da ga spase i odvede u domen nekog filma kome konvencija i stilska intervencija i nisu potrebne.

STRANGE BUT TRUE nažalost dobacuje do nivoa materijala za popodnevno gledanje na televiziji što nije malo, ali sa ovakvom podelom nije dovoljno.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14904 on: 28-04-2023, 16:51:37 »
IZA KAMERE Petra Pašića, po scenariju Nemanje Lakića, stoji kao popriličan kuriozitet u ponudi kako naše kinematografije u celini, tako i projekta Apollon.

Naime, reč je o filmu o snimanju filma, jednoj dobro poznatoj formi kojom su se uostalom bavili i naši autori. Međutim, iz nekog razloga ovo je film o snimanju crnogorskog filma. Zašto? Pa nema nekog razloga - sve što se u njemu dešava su manja ili veća opšta mesta koja se tiču odnosa u ekipi, besparice u kojoj se radi, nerealnih ambicija pojedinih filmskih radnika itd. i to je nešto što bi se moglo videti i u kineskom, i u rumunskom i u američkom filmu na ovu temu.

Zašto je onda ovo priča o snimanju crnogorskog filma? Osim što paradoksalno, kinematografija na tom podneblju, iako postoji ipak nema taj status opšteg mesta, kad je reč o samoj produkciji, ergo, Crna Gora je jedno od malog broja mesta na svetu gde je film o snimanju filma jedna stvar koja je sama po sebi razumljiva.

Otud je šteta što film nema nijedan mentalitetski detalj kojim bi objasnio ovaj izbor teme i kulturnog kruga iz kog dolaze junaci.

I kao takav, uopšten film o snimanju filma, IZA KAMERE ne nudi autentičnost a daleko je i od bilo kakve bravure, bilo u ključu zarobljavanja istinitosti o prozaičnom karakteru tg posla kao što je STATE AND MAIN, bilo kao visokoestetizovana priča o filmu kao magiji koja nastaje na snimanju kao što je nedavni COUPEZ - naglašavam, pomenuo sam naslove koji su mi prvi pali na pamet.

Pašić je za svoje standarde u ovom filmu konvencionalan. Nema nikakvih naglašenih estetizacija, ili skretanja put horora i drugih žanrova. To što gledamo je to sve vreme, i za njega je to dobrodošla stvar. Šteta što je film ipak toliko prazan, naročito jer nam predstavlja nekoliko perspektivnih i zanimljivih glumaca kao što je recimo Anđela Petrović u glavnoj ulozi ili iznova otkriva neke sakrivene tajne kao što je Dejan Tončić.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14905 on: 28-04-2023, 17:57:35 »
Pierre Godeau snimio je vrlo zanimljivu melodramu EPERDUMENT po romanu koji potpisuju Florent Goncalves i Catherine Siguret.

Guillaume Gallienne igra upravnika zatvora koji ne može odoli signalima koje mu daje mlada zatvorenica a igra je Adele Exarchopoulos, iako je svestan da ga neka nedolična veza sa njom može dovesti do raspada porodice, gubitka posla i toga da bude samo naprosto iskoriščen kako bi ona olakšala svoj položaj u zatvoru.

Ipak, on ne može da se odupre toj vezi, u nju tone sve dublje, ne krije je pažljivo i dolazi u situaciju da izgubi sve.

Ovaj film je u svojoj osnovi ljubavni film samo što je smešten u milje ženskog zatvora i zahvaljujući tome ima imaginarij socijalne melodrame. Međutim, sve to je samo postavka miljea, osnov je strasna veza u kojoj ipak nikada nije do kraja jasno sa koliko srca učestvuje mlada devojka.

Likovi su zanimljivi, odnos je ubedljiv iako je već 2017. junak koji vrši preljubu u doba mobilnih telefona mogao biti obazriviji - iako ga sama telekomunikaciona dimenzija neće odati, i ta osnovna ljubavna priča i direktnu i jasnu dinamiku.

Godeau mehanički ali u suštini ekspresivno koristi oniričke scene, i bazira film na emociji koju će gledalac osetiti ili ne. U principu, mene su glumci ubedili u postojanje odnosa, ne sasvim u njegovu prirodu - što verovatno i jeste donele bio cilj autora.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14906 on: 28-04-2023, 18:07:48 »
Po romanu koji je napisao Serge Joncour, Jessica Palud snimila je film REVENIR koji je u Veneciji nagrađen za scenario u selekciji Horizonti.

Scenario ovog filma koji efektivno traje 68 minuta je vrlo rudimentaran, linearan, kreće se u očekivanim smerovima, vodi nas ka očekivanim ishodima, i uprkos tome što Jessica Palud pokušava da "zarobi život", zapravo je na mikro-nivou konvencionalan. On samo na nivou celine, na nivou strukture nije dramski razvijen.

Otud ovaj film pre svega živi od glumaca, i njihove igre koja je uglavnom vrlo dobra, ali sama priča deluje čak i jasnije - a i neuporedivo zanimljivije - kad se čita sinopsis nego kad se susretnemo sa finalnim produktom.

Ipak, Jessica Palud u ovom filmu želi da manipuliše sa jakim emocijama, sa iskonskim odnosima, a sve to više izgleda kao konstrukcija sa papira nego neka autentična stvar.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14907 on: 01-05-2023, 00:05:09 »
Marianne Tardieu je na kanskom festivalu nastupila sa filmom QUI VIVE u kom Reda Kateb nosi priču o "belom Arapinu" koji radi kao čuvar u tržnom centru dok uporedo pokušava da završi kurs za medicinskog tehničara. Taman kada mu deluje da se uhvatio za "zelenu granu" i da svoj život polako dovodi u red, na poslu kreće da ga maltretira grupa obesnih tinejdžera, a jedinu pomoć može da mu pruži drug iz detinjstva koji je lokalni kriminalac, ali ta usluga neće doći besplatno.

QUI VIVE je u osnovi psihološka studija o pojedincu i njegovoj životnoj borbi u savremenom društvu koja nije onoliko intenzivna kako mnogi filmovi koji pokušavaju da je prikažu ali nije nimalo naivna jer i dalje podrazumeva zgusnutu mrežu raznih odnosa zavisnosti i dominacije.

To mi je u ovom filmu i bilo najzanimljivije. Nema tog lažnog intenziteta borbe na život i smrt koja je u savremenom svetu zapravo prilično retka, ali ne zanemaruje pritisak koji ume da bude ogroman i bez pretnje da će te neko ubiti jer duguješ novac.

Film je dobro dizajniran, dobro formatiran, odlično glumljen. Nema preveliku ambiciju ali je uspešno ispunjava.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14908 on: 01-05-2023, 19:19:13 »
NE IGRAJ NA ENGLEZE je naslov koji svi znamo čak i ako ne znamo tačno šta je tako naslovljeno. Reč je o veoma uspelom pozorišnom tekstu na osnovu kog je potom nastala rado gledana serija.

Iz nje je nastao i film - kažem iz nje jer je pored teksta preuzeta i glumačka podela.

U životu nema garancija ni za šta. Ipak, možemo da priličnom sigurnošću da očekujemo žestoko blamiranje na RTSu.

U životu nema garancija da će na osnovu dobrog dramskog teksta nastati dobar film. Međutim, Slobodan Pešić koji ništa značajno nije radio od filma SLUČAJ HARMS, snimio je film u kom na Đurđevićevom naslovu i posmrtnim ostacima teksta parazitira neka njegova bizarna vizija kombinacije komercijalnog filma najnižeg nivoa i art house postupka najnižeg nivoa iz prohujalih vremena koji više ne postoji ni u parodijama umestnosti. Ovo nije ekranizacija Đurđevićevog komada, mada se neki delovi priče i dijaloga javljaju u filmu, ovo je samo zloupotreba tog naslova za snimanje jedne tehnički neispravne i umetnički potpuno bezvredne nebuloze koja praktično vređa umetnika koji je napisao pozorišni komad.

Kada ovo smeće već nije imalo producenta koji bi postavio pitanje Pešiću, "Izvini, a što mi kupismo ovaj komad, kad ti snimaš nešto drugo?", jer je previše očekivati producenta koji shvata da ovaj snima potpuno đubre - onda je barem RTS - koji zna šta je ovaj komad jer ga je snimao za TV teatar - mogao da ne pusti ovaj sramotni video zapis koji nazivamo filmom samo utoliko jer živimo u eri u kojoj autor verbalno definiše šta je proizveo.

Dakle, RTS je u subotnje veče, u 21h, u sred prazničnog prime timea pustio ovaj film. Već znamo da RTS kipti od privrednog kriminala. Znamo da se preplaćuje, da se finansiraju emisije koje se ne emituju. Zašto ovaj film - ako je već morao biti otkupljen - nije uzet i ostavljen neprikazan, što bi bilo najplemenitije ne samo prema autorima, ne samo prema piscu čiji je rad evidentno zloupotrebljen, već i prema publici koja ipak misli da u životu ima garancija - recimo da će na RTSu u 21h u subotu pred praznik, videti nešto smisleno.

Međutim, garancija ipak ni za šta nema. NE IGRAJ NA ENGLEZE je pušten pred ljude.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14909 on: 03-05-2023, 00:27:28 »
Elie Wajeman snimio je film LES ANARCHISTES u trenutku kada su Tahar Rahim i Adele Exarchopoulos bili najsjajnije zvezde francuskog filma. Posle Rede Kateba u QUI VIVE, Adele je overila i drugog leada iz PROPHETa ali ipak još nije radila sa Audiardom.

Wajeman je snimio arty, mali film o žandarmu koji se krajem 19. veka ubacuje u kružok anarhista i u njemu pronalazi razumevanje kakvo ne nalazi, u inače lucidnom establišmentu koji ume da manipuliše njime na svoj način. Ovo jeste nešto čime bi se bavio nekada i Audiard ali verovatno na drugi način.

Wajeman možda to i nije želeo, interveniše na razne načine, ubacujući neke moderne pesme pokušava da kristališe sliku anarhista kao boemskih pandana rok zvezda onog vremena, ali zapravo najbolje funkcioniše kao melodrama o žbiru koji se ubacuje u grupu koja ga prihvata i sve nevoljnije ispunjava svoj zadatak, naročito kada se zaljubi u harizmatičnu anarhistkinju čiju ulogu u svojim izveštajima kreće da umanjuje.

Na kraju, LES ANARCHISTES ipak pre svega ostaje priča o tome kako ideologija ne može pobediti ljudsku prirodu i kako tvrda vera anarhista i tvrda disciplina žandarma ne mogu odoleti ljudskim vezama koje se razvijaju.

U zavisnosti od toga šta gledalac očekuje, LES ANARCHISTES se kreće između * * 1/2 za one koji očekuju triler u epohi i * * * za one kojima je dovoljna melodramska meditacija.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14910 on: 05-05-2023, 16:23:13 »
THE POPE'S EXORCIST je film koji sam u određenoj meri očekivao jer je Julius Avery ipak do sada snimio barem jedan odličan film, ali u njemu se pad nastavlja.

Russell Crowe je ovde i dalje u fazi poznog Roberta Mitchuma i relativno je zanimljiv u ulozi papskog isterivača đavola koji nailazi na jedan slučaj posednutosti u Sevilji, ode tamo i reši ga.

Film je neverovatno pravolinijski postavljen. Nudi poneki zanimljiv kadar ali ne nudi nikakvu dinamiku odnosa među likovima, ne nudi ništa na nivou zapleta, imamo samo jednu situaciju i ništa više. Potpuno je nerazvijen u svakom pogledu.

Croweu je možda prijala jednostavnost ovog filma, da ga brzo snimi, uzme pare i ode. I ne može se osporiti da se potrudio. Međutim, činjenica je da je ovaj film, zahvaljujući njemu čak pristigao i u bioskope, i da gledaoci nisu baš imali u čemu da uživaju.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14911 on: 05-05-2023, 17:31:39 »
Chris McKay je napravio par sjajnih Lego filmova u produkciji Lorda i Millera i sa velikom pažnjom sam čekao početak njegove igrane produkcije. TOMORROW WAR je bio osrednji film ali nikada nećemo znati da li je odluka da ga Paramount proda Amazonu doveo do toga da se post-produkcija manje pažljivo izvede i da film deluje prilično skromno i vizuelno nemaštovito. No, svakako nije sve čak ni kod spektakla u post-produkciji tako da TOMORROW WAR u svakom pogledu jeste bio mlak.
Međutim, McKay je sada snimio RENFIELD, priču u kojoj je glavni lik Drakulin sluga, ali za razliku od Landisovog VICTOR FRANKENSTEINa ovde nema ni Landisovog briljantnog scenarija i McGuiganove realizacije. Scenario Ryana Ridleya, po priči Roberta Kirkmana je prosto one joke premisa i ne prevazilazi je kroz razvoj priče.
Nicolas Cage je izbegavao da igra epizode u major filmovima ali oduvek je želeo da igra Draculu pa je to prihvatio. I ovo je jedna cirkuska rola, slična recimo onoj koju sam nedavno gledao u filmu ARSENAL. Rečju, nije ovo što glumi ovde iznad nivoa onoga što radi kao DTV.
Nicholas Hoult daleko nadilazi kapacitete ovog filma, kao i Awkwafina.
RENFIELD je kao jedna sramotno loša parafraza Landisovog INNOCENT BLOODa, ali u jednoj infantilizovanoj formi i neuporedivo manjim dometima, a to nije najbolji rad Maxovog oca.
McKay je u TOMORROW WAR pokazao da se snašao i ne mnogo više od toga. Ovde se pak žestoko obrukao.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14912 on: 05-05-2023, 18:37:44 »
John Francis Daley i Jonathan Goldstein bili su Warnerovi "zlatni dečaci" ali su platili skupu cenu vrzmanja oko DCEU i FLASHa i na kraju su svoj do sada najbolji film snimili za Paramount.

Paramount je 2022. imao sezonu koja ga je potpuno osvežila, od legacy studija koji je bio pred prodajom strimerima, vratili su se kao spasioci bioskopa. Isto tako, Paramount je postavio neki "zlatni standard" onoga što se danas gleda kao bioskopska zabava. Taj hype nije bio realan, ali Paramount se vratio na velika vrata i to me raduje - a DUNGEONS AND DRAGONS: HONOR AMONG THIEVES mi je bio zaista nešto što liči na taj opis.

Moram priznati da mi je "krvava bajka", odnosno fantasy slabo poznat i slabo omiljen žanr. Imam možda jedan, eventualno dva romana tog žanra koja zaista volim a filmova nije bitno više od toga, možda tri, i HONOR AMONG THIEVES bi se mogao naći među njima, ali nisam siguran da li bih ga mogao ubrojati u to.

Naime, film koji ekranizuje D&D teško može biti išta drugo do fantasy. To nam govori logika. I ovaj film nominalno to i jeste. Međutim, u ovoj igri Daley i Goldstein su varali, i kao mnogi pre njih, u ekranizacijama stripova na primer, gde su primenjujući upliv neke vrste parodije pre svega ili smeštanjem priče u epohu kako bi time kompenzovali pitanja stilizacije ili neuverljivih kostima i dešavanja.

Tako su Daley i Goldstein izabrali parodiju žanra i napravili jednu vrlo duhovitu i dobro izvedenu avanturističku komediju koja se usput dešava u svetu D&D. Dakle, izbegli su ono što je opteretilo prethodnu ekranizaciju, koja inače ukupno uzev nije poslovno loše prošla jer je posle debakla na blagajnama uspela na home videu i imala par DTV nastavaka, a to je smrtno ozbiljan doživljaj priče - iako je i tamo bilo komičnih odmorišta, međutim izdvojenih van osnovnog pustolovnog/ fantasy tkiva.

Ovde međutim imamo ironiju prisutnu ne samo u dijalozima, nego i u ponašanju likova, i u toku priče, i u samom odnosu autora prema celini. Otud, moram da kažem da su Daley i Goldstein zapravo ključ našli u tome što su blago ali ipak vidljivo dekonstruisali ono čime se bave.

I snimili su uspeo film. Chris Pine je sjajan kao leading man, Hugh Grant kao britanski glumac koji igra negativca, Justice Smith i Sophia Lillis kao mlada podrška, a meni nije smetao ni BRIDGERTON u ulozi jednog od bitnih čarobnjaka u ključnoj tački pustolovine.

Barry Peterson zna da snimi visceralnu akcionu komediju. Već je ta odluka pokazala da Daley i Goldstein ne idu na neko ridliskotovskog snimatelja koji snima borbe u senci livada već nekoga ko dobro prati priču i ima smisao za humor. Ipak ovo je film od 150 miliona dolara i moram reći da ima dosta spektakla i vešto izvedene, dinamične borbe uz efektan produkcioni dizajn.

Daley i Goldstein su varali ali pravila su tu da bi se kršila. Među autorima priče bio je i talentovani animator Chris McKay koji je zaređao nekoliko promašaja. Ovo je priličan kambek i za njega iako slutim da je njegova uloga bila bitnija u ranijim nego u završnoj iteraciji projekta. No, zanimljivo je pomenuti ga jer sam od njega očekivao neki film a dobio ga od Daleya i Goldsteina koji se nisu ranije dohvatali ovako složene logistike.

Na SXSW premijeri HONOR AMONG THIEVES je digao publiku na noge. Tada je već pre premijere postao hit. Međutim, u bioskopima to zapravo baš i nije potvrdio, no utisak je pokrio snažnom premijerom i kvalitetom. Film se ipak gleda u VLCu a ne u Excelu.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 57.150
Re: The Crippled Corner
« Reply #14913 on: 06-05-2023, 11:14:39 »
Huh, nisam to očekivao. Sad ću ovo znači ipak pogledati.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14914 on: 06-05-2023, 16:45:15 »
CLOCK Alexis Jacknow je posle FALSE POSITIVE još jedan indie horor o trudnoći i pokušaju da se ona ostvari. Ovde je doduše već sama premisa pretenciozna. Naime, glavna junakinja ima problem što nema majčinski instinkt u 38 godina i ne želi decu te odlazi na neku eksperimentalnu terapiju kako bi navila svoj "biološki sat".

Premisa je prilično besmislena, a to je mnogi likovi i kažu - zašto naprosto ne zatrudni, ali manje-više sad taj praktično-medicinski aspekt, ovo je film, možemo prihvatiti postavku. Problem je što kada ode na taj, idejno potentan tretman za dalju razradu, ne dobijemo ništa drugo do neku maniju, oličenu u nekim nebulozama, neku salatu halucinacija, zbunjivanja i manje-više očekivanih stvari.

U odnosu na FALSE POSITIVE, CLOCK donosi neke upečatljive prizore pa se po tome eto izdvaja ali sve je to kao celina slabo.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.849
Re: The Crippled Corner
« Reply #14915 on: 07-05-2023, 12:22:46 »
THE POPE'S EXORCIST je film koji sam u određenoj meri očekivao jer je Julius Avery ipak do sada snimio barem jedan odličan film, ali u njemu se pad nastavlja.

Russell Crowe je ovde i dalje u fazi poznog Roberta Mitchuma i relativno je zanimljiv u ulozi papskog isterivača đavola koji nailazi na jedan slučaj posednutosti u Sevilji, ode tamo i reši ga.

Film je neverovatno pravolinijski postavljen. Nudi poneki zanimljiv kadar ali ne nudi nikakvu dinamiku odnosa među likovima, ne nudi ništa na nivou zapleta, imamo samo jednu situaciju i ništa više. Potpuno je nerazvijen u svakom pogledu.

Croweu je možda prijala jednostavnost ovog filma, da ga brzo snimi, uzme pare i ode. I ne može se osporiti da se potrudio. Međutim, činjenica je da je ovaj film, zahvaljujući njemu čak pristigao i u bioskope, i da gledaoci nisu baš imali u čemu da uživaju.

* 1/2 / * * * *

imajući u vidu da je većina filmova o egzorcizmu smeće ovaj čak i nije među lošijima

ali kako je vrijeme odmicalo sve više je propadao, bukvalno trešerica pri kraju

kraj je doduše dvosmislen, gotovo da se može i obrnuto tumačiti od hepienda

mada to je više učitavanje neke pameti u film koji ni ne konta da talijanski partizani 1942. teško da ratuju sa Njemcima na Apeninima
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14916 on: 07-05-2023, 18:05:08 »
Jesse V. Johnson vratio se u prošlost i odlučio da napravi jedan miks starih filmova u novom ruhu, recimo da prepakuje BRANNIGAN i HENNESSY u nešto što asocira na EXTREME PREJUDICE. Zvuči zanimljivo ali nažalost, Jesse nema taj senzibilitet, on je ipak druga liga DTV poslenika i ne treba da se pravi da je nešto više od toga čak i kada na raspolaganju ima imena kao što su Thomas Jane, John Malkovich i Dominique Tipper.

Thomas Jane igra teksaškog rendžera koji savlada bandu jednog irskog teroriste koja je posle pljačke banke bežala u Meksiko i onda potom kada ode da ga uzme za ekstradiciju od Federalesa upada u nevolje koje će ga povući na interkontinentalnu avanturu.

Jane i Tipper se znaju iz serije EXPANSE i ona se dobro snašla kao agentica britanske tajne službe, međutim London u koji rendžer stiže nedovoljno liči na London. Ako je jedan od mnogih problema filma BRANNIGAN bio taj što London u njemu izgleda kao razglednica i što Wayne nekako sve poslove obavlja na mestima koja su nam vrlo sugestivna, ovde imamo dolazak u London u kom ne vidimo apsolutno ništa, kao što nemamo nikakav culture clash. Isto važi i za prikaz ukrajinskih kozaka koji deluje parodično, i čak i ako mogu da razumem intenciju da se svemu da neki špageti-šmek, opet je bezveze.

Verujem da bi ovaj film imao malo više smisla da ga je kao BRANNIGAN režirao Britanac, a poželjno bi bi bilo majstor ranga Douglasa Hickoxa, a ovako sa Johnsonom, sniman ko zna gde i ko zna kako, istovremeno deluje bolje od prosečne ponude jer nešto pokušava ali nešto slabije jer se ne drži onoga što najbolje zna.

Jesse V. Johnson je oduvek bio DTV klasicista, njegovi filmovi su sirovi i ne naročito maštoviti u realizaciji, ne trude se mnogo da liče na neki gloss savremenog bioskopa i televizije i to je ovde moglo biti bolje iskorišćeno ali nije.

Walter Hill je snimio RED HEAT kao dekadentan zaključak jedne svoje faze, snimio je konačno i EXTREME PREJUDICE. Johnson je krenuo da se pravi pametan na tragu starog majstora ali nije uspeo.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14917 on: 08-05-2023, 18:42:18 »
SIMULANT April Mullen objavljen je kao HBO Max Original, i reč je o simpatičnom B-filmu sa odličnom glumačkom podelom, solidnom tehničkom realizacijom i krajnje mediokritetskom pričom.

Film se dešava u bliskoj budućnosti kada su androidi napredovali do tačke da se ne mogu razlikovati od ljudi. Jedan detektiv je zadužen za lov na androide koji su se oteli kontroli i njihovo privođenje na popravku. Istovremeno mladi bogati bračni par ima teškoće, koje se komplikuju umesto da se olakšaju kada supruga pokaže mužu da je on u stvari vrhunski android - doveden kao zamena za pravog muža kada je ovaj stradao u saobraćajnoj nesreći.

April Mullen je već snimila film koji je delovao potentno ali nije pružio mnogo na nivou priče - bio je to WANDER sa Tommy Lee Jonesom i Aaronom Eckhartom. Ovde imamo Robbie Amella, Kate Bosworth, Sama Worthingtona i Simu Liua, i film je solidno snimljen i izveden, ali isto tako ova priča nema nijedan istinski preokret, a pomalo se podrazumevanje uvlači i u domen gledaočeve pažnje, kako je sve tako mlako, i film se gleda sa sve manje pažnje.

U tom smislu, SIMULANT je idealan za mali ekran i podseća na one produkciono a nekad i sveukupno bolje žanrovske B-filmove kakve je HBO uzimao na svojim počecima. Prijatan je, iako nam vrlo brzo nije stalo šta gledamo

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14918 on: 10-05-2023, 00:34:49 »
USEKOVANJE Siniše Cvetića, po scenariju Davida Jakovljevića, izdvojio se kao bitan film u sezoni 2022. godine i tek sam sada uspeo da ga ulovim.

Reč je o zanimljivoj dramediji sa tonovima psihološke ali i socijalne tematike, upakovana u jednu veoma uspelo koncipiranu celinu. Naime, film se dešava na slavi, tokom običaja koji je dramski veoma potentan i do sada veoma retko i veoma neuspešno korišćen u našem filmu. Obeležavanje slave je praktično zapostavljen običaj srpskog naroda u pogledu prikaza na filmu što je šteta jer je reč o veoma snažnom katalizatoru za razna dramska dešavanja jer u sebi nudi čitav niz okolnosti koje mogu formirati i oivičiti dramsko delo.

U Cvetićevom filmu, slava je umnogome dobro dramski iskorišćena, premda postoje neki aspekti koji su ostali nedorečeni pa na neki način i nejasni, kao što je recimo neučestvovanje sina Jovana u većem delu porodičnog ručka. Cvetić i Jakovljević to na neki način "pravdaju" nekim okolnostima, delimično uspevajući da ga "izvuku" od osnovne grupe likova i njihove radnje, ali time ne dobijaju dovoljno i verujem da bi njegovo nesnalaženje u sred vrtloga socijalnih konvencija i prigušenih tenzija bolje stvorilo efekat tog porodičnog ekspres lonca koji mora eksplodirati.

Melodramski odnosi povremeno zalaze u sfere parodičnog ekscesa, i ako je to bila parodična namera, ona nije do kraja izvedena, tako da ću se držati inicijalnog čitanja da elementi zapleta koji su zaista preterani naprosto ipak nisu parodija već previše pojačan dramski konflikt. Naprosto, utisak parodije je ipak slabiji od utiska pogrešno odabranih razloga za tenziju kod određenih likova i karakter tajni koje kriju.

Glumci su u rasponu od vrhunskih do potpuno zalutalih, od kojih je za našu kinematografiju najbitnije da je Pavle Mensur sjajan u ulozi mladog kuvara koji je pošao stranputicom burnouta jer ovo što je ovde izneo je star turn posle kog ulazi u samu prvu ligu. Na suprotnoj strani spektra je Aleksandra Balmazović koja je u mnogim aspektima kao zalutala u ovaj film, u ozbiljnom energetskom i glumačkom disbalansu sa ostatkom ekipe. Anita Ognjanović je uz Mensura među onima koji su kapitalizovali ovu rolu, Bojan Žirović i Aleksandar Đurica pružaju baš ono što se od njih očekuje kao i Jovana Gavrilović.

U vizuelnom pogledu film je korektan ali neupečatljiv. Svakako da je montaža mogla biti reduktivnija jer sa preko 120 minuta trajanja forma ne odgovara sadržaju. Sami događaji nisu loše sprovedeni na nivou ritma, ali deluje da je filmu bila potrebna jedna generalna intervencija na nivou celine i da je prosto neki ceo segment bio višak, a kandidati za to se spontano javljaju, recimo izlazak van kuće da se kupi droga i pseudo-incestuozni odnos koji se nagovesti i ne ode nikuda, recimo.

Da je film malo reduciraniji u trajanju, da je maštovitije snimljen, da je konačno mudrije koncipiran u razrešenju, i da su napravljene određene korekcije u podeli, dobili bismo ono što je trenutno njegova reputacija. Međutim, i ovakav kakav je, ovo je ipak vredno delo za naše okolnosti jer ovo je redak savremeni srpski film, o nečemu, sa nekakvim likovima i pričom.

Kako je sniman tokom korone, što sigurno nije olakšalo rad i budući da se radi o diplomskom radu, između * * biram * * 1/2.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14919 on: 10-05-2023, 14:50:34 »
Izašao je pod naslovom GUY RITCHIE'S THE COVENANT iako je ceo štos u tome da film ponajmanje liči na Ritchiejev prepoznatljivi rukopis. Da li je u tom naslovu bila sadržana ironija, da li nekakav pokušaj komercijalne aktivacije, ne znam, ali ovde imamo na delu sličan slučaj kao što je bio Limanov WALL, u ono vreme minimalistička vežba o dvojici neprijatelja koje deli zid, takođe u američkom bliskoistočnom ratu. Dakle, Ritchie u Avganistanu, na mestu gde umiru imperije i gde ne nastaju bioskopski hitovi snima jednu promenu ritma, jedan prelaz, između dva klasičnija ritchiejevska poduhvata.

Srećom, Ritchie se snašao bolje nego Liman, i snimio je kranje klasicistički combat movie o rukovodiocu jedne response jedinice i njegovog prevodioca koji bivaju odsečeni od svojih snaga tokom jednog zadatka i moraju jedan drugom u različitim situacijama da spasu život, rizikujući svoj.

Ovde ima visceralne akcije, ali bez vica u realizaciji, urađene ozbiljno osim kada se uveća na isti način kao kod Berga u LONE SURVIVORu, s tim što ovaj film nema hipoteku istinite priče (iako jako liči da jeste) i s tim što je Ritchie bolje rukovodio tim eksplodiranjem akcije u klimaksu. Izvan toga, ovi filmovi su slični, Berg je sigurniji na početku, Ritchie na kraju, a središnji deo im je začuđujuće sličan i govori o "lojalnom Avganistancu" koji spasava život američkog vojnika.

Nema tu ničeg sofisticiranog, nema velike nauke, Ritchie se bavi momčadijom, njihovim drugarstvom, zajedničkom borbom i uzajamnom žrtvom i to je to. Naravno, da na kraju Bidenovo povlačenje iz Avganistana deluje kao izdaja, ali ko je došao da gleda polemičan film u kom se osuđuje američki osećaj posebnosti zalutao je ovog puta.

Ritchie nije snimio neku patriotsku orgiju ali američki ratnici u njegovom filmu jesu bili više od koristi življu od podmuklih Talibana.

Direktor fotografije Ben Wild odlično snima Avganistan u Španiji i uspešno odgovara Ritchiejevim kombinovanim zahtevim da se snimi prljavo i "iz ruke" kad je blizu, i estetizovano sa zanimljivim pokretima kad je široko, i da se to sve uklopi. Film je "lep" i "sirov" u isto vreme, upakovan je jako dobro, sa uspelim centralnim rolama Jakea Gyllenhaala i Dara Salima, koji i jesu u temelju ovog filma.

Ritchie je ovde pokazao da ume da snimi vitalan ali klasicistički film, bez bezobrazluka. U scenariju nema neke invencije, i neke deonice su mogle biti ekonomičnije u pogledu trajanja, ali ovo je prilično dobar ratni film, za sva vremena jer su u centru ipak ljudi, momčine koje su spremne da poginu jedan za drugog iako se prave da ne bi, a to nikada ne izlazi iz mode.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14920 on: 11-05-2023, 12:29:00 »
FUMER FAIT TOUSSER je parodija na superherojski film koju je snimio francuski art house štancer raznih nebuloza Quentin Dupieux. Međutim, ovaj film od 76 minuta nije samo parodija superherojskog filma u maniru spotova iz devedesetih, samo grozno snimljena, već je i kolekcija priča koje razmenjuju junaci, u maniru DEKAMERONA, dok su sklonjeni da se okrepe pred zadatak, pa onda gledamo i te priče kao neke apartne kratke filmove unutar ove celine, a oni veze nemaju sa osnovnom temom i likovima tako da je reč o jednoj kolekciji napabirčenih viceva, BEBEVIZIJI za posetioce kanskog festivala, dokazu da neko ima sreće i umesto da bude Bizetić postaje redovni kanski učesnik.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14921 on: 11-05-2023, 17:57:31 »
Luke Wilson je radeći u manjem budžetskom opsegu ali relativno istom obimu, uspeo da napravi karijeru koja nije u senci njegovog poznatijeg brata Owena već je sa njim nekako komplementarna. Luke je bio nekako "nezavisniji" Wilson, skloniji da preuzme sporednu ulogu ili televizijsku seriju Wilson, i izgradio je svoju priču.

Kada je odlučio da se proda za DTV aranžman gde će za malo posla dobiti dosta para, bilo je neumitno da zaliči kako bi iza te odluke mogao da se krije neki potentan žanrovski rad. Shane Dax Taylor je imao priliku da uradi film sa glumcem koji privlači konstruktivniju pažnju od mnogih bivših A-listera, međutim, snimio je ispodprosečni DTV u kom se Luke Wilson potpisuje kao završno ime uvodne špice, maltene kao gost, ali plakat ne laže, on jeste glavni glumac i vodeće lice u ansamblu koje nosi ovaj film.

Dakle, dobili smo novi nivo prevare, ali i razloga zašto bi se od ovoga očekivalo nešto dobro - Wilson krije veličinu svog angažmana, ne u interesu producenta da izgleda veća nego što jeste, nego naprotiv, da izgleda manja nego što jeste. Ovo nije film sa jednim dominantnim glavnim likom, ali da, Wilson jeste primus inter pares.

Film je snimljen sa vrlo skromnim sredstvima, ali ni ona nisu baš toliko mala koliko je snimljen sa vrlo malo veštine. Gotovo je neverovatno da producenti nisu imali nerv da iskoriste ovakav iskorak u podeli kakav im se otvorio sa Luke Wilsonom. Da se razumemo, ima presedana za sve ovo - setimo se Johna Cusacka, nije Wilson prvi lik sa indie vajbom i mejdžor prošlošću da završi ovako - ali Cusackove rane role jesu bile u ambicioznijim DTV naslovima.

Ovo je ipak druga/ treća liga aktuelnog DTVa a Wilson, iako ne deluje nezainteresovano, a to je možda najporaznije, ne uspeva da iznese neku energiju na ekran kad god se na njemu pojavi, a to dobri glumci na DTV rade.

Besmisleno je reći za ovaj film da je promašaj i ne bi bilo skroz adekvatno. Ovo je više jedan neobjašnjiv događaj u Wilsonovoj nimalo neozbiljnoj karijeri.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 12.429
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #14922 on: 11-05-2023, 18:26:53 »
Nema naslova filma. O kom filmu je reč?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14923 on: 11-05-2023, 18:55:20 »
THE BEST MAN


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14924 on: 12-05-2023, 17:42:30 »
LA TRIBU je krimić koji je po romanu Patricka Lehmanna režirao Yves Boisset, tada već u poznoj fazi svoje bogate karijere koju je karakterisao spoj političkog filma i trilera.

Patrick Lehmann je vrlo zanimljiva ličnost - reč je o francuskom lekaru, zastupniku raznih zdravstvenih reformi koji je uporedo sa javnim radom na promociji zdravlja i generalnim aktivizmom po raznim pitanjima počeo da piše romane u raznim žanrovima, među njima i omladinske i krimiće.

LA TRIBU je krimić smešten u bolnički ambijent. U sebi kombinuje koncepciju "priče s donjeg sprata", a to su tradicionalno zapleti koji se tiču urgentne medicine i "priču s gornjeg sprata" u kojima se prikazuju dogodovštine lekara sa odeljenja, često posvećenih nekim medicinskim podvizima.

Glavni junak je mladi lekar koji igrom slučaja odlazi na hitnu patronažu i u domu moćnog lidera ekstremno desničarske partije zatiče momka koji ima srčani napad. Njegov kolega koji je već tamo i političar insistiraju da se momak ne vodi u bolnicu uprkos insistiranju mladog lekara i kada ga kasnije donesu, inscenirajući hitan slučaj, on umire.

U pokušaju moćnih ljudi da ga nagrade za ćutanje u ovom slučaju, mladi lekar otkriva zaveru ekstremno desnog političara sa lekarima oko otvaranje ekskluzivne klinike.

Dakle, Lehmann se ne odmiče mnogo od svoje struke i od angažmana oko reforme zdravstvenog sistema. Međutim, kada to treba uobličiti u krimić ono što dobijamo je čak i za svoje vreme anahron, a svakako neverovatno naivan film u kom je teško povremeno se ne nasmejati naglas reakcijama junaka koji su inače listom zamišljeni kao veoma inteligentni.

Naravno, nije isključeno da ovaj film može naći receptivnu publiku kod nas jer je ova vrsta naivnog krimića - mada ne konkretno u režiji Yvesa Boisseta jer je on bio odbačen kao levičar - bila prisutna u kurikulumu Fakulteta dramskih umetnosti još dok sam ja tamo studirao početkom ovog veka i tretirana kao nešto dobro. Štaviše, u nekim detaljima ovaj film dosta evocira uspomenu na jugoslovenski film i njegovo pogrešno shvatanje stranog filma sa tim junacima koji se na kraju kao naljute i onda odu i onda ima kadar kad odlaze a osećaju se oslobođeno, uz muzičku pratnju.

Jasno je da sam u ovom filmu zapravo veoma uživao. Ovo je ona vrsta krimića gde junak ode kod negativca koji može da ubije koga hoće i prikrije šta hoće i onda ga natera da napiše svoje priznjanje koje mu on diktira, a onda to rukom napisano priznanje malo pokazuje prijateljima da se zgražavaju pre nego što ga da nadležnima.

Jedan od razloga za to je i sam Yves Boisset koji ovaj prilično sveden predložak režira dosta zainteresovano, čak sa izvesnom iluzijom kako tu ima nečeg više od puke kriminalističke priče, mada jedva da ima i nje, i onda je sve to izvedeno efikasno i sa punim ubeđenjem, kao jedna prijatna celina. To dovodi do nagomilavanja epizodnih likova koji deluju značajno a nemaju nikakvu funkciju, ali u ovako propulzivnom rukopisu, ne da ne smetaju već odvraćaju pažnju od fundamentalnih nedostataka.

LA TRIBU stoga može biti na različite načine interesantan i onima koji ništa ne znaju o filmu kao i onima koji se njime nešto ozbiljnije bave.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14925 on: 14-05-2023, 16:38:50 »
AIR Bena Afflecka je film koji se bavi jednom fusnotom iz istorije košarke koja je promenila sport.

Alex Convery je napisao istinitu priču o odluci Sonny Vaccara da stavi svoju reputaciju na crtu i celokupan godišnji košarkaški budžet Nikea uloži u jednog mladog rukija koji nije bio čak na prvi pik. Zvao se Michael Jordan.

Vaccaro je kasnije to uradio jednom i za Adidas kada je sličan potez napravio za Kobea Bryanta. I ponovo je pogodio, ali Nike danas ima Kobeov legacy, Adidasa se malo ko seti.

U vreme kada je Vaccaro odlučio da forsira ovaj rizik, Converse je držao najveći deo tržišta košarkaških patika. Nike ga je kupio 2003.

Dakle, Sonny Vaccaro je stvorio imperiju kakvu danas znamo ali je istovremeno kroz karakteristike Jordanovog ugovora sa Nikeom dao sportistima moć bez presedana i učinio da im samo klupsko angažovanje bude sekundarni izvor prihoda što je na neki način i deformisalo i pomoglo sport.

Iza ove priče stoji film o jednom apsolutnom autsajderu, hazarderu ali i bukvalno kockaru, zaposlenom u firmi koja je u usponu ali ne vidi neki biznis u bavljenju košarkom. On međutim prepoznaje da je Jordan budući superheroj sporta i to na osnovu njegovog čuvenog koša sa koledža, na osnovu njegovog držanja, stava, načina na koji je primio loptu za koju su svi mislili da ide Worthyju. Sa njegovim utiskom da je Jordan superheroj zapravo i kreće nova era sportiste superheroja koju je načeo Ali, ali do kraja definisao upravo MJ.

Međutim, u datom trenutku, sama košarka, sama NBA kao organizacija, stanje na tržištu itd. išli su nasuprot Vaccarovog instinkta.

Na delu je dakle priča o autsajderu koji jedini veruje u nešto a na kraju uspeva i svi ostali shvataju da je bio u pravu i počinju da veruju sa njim.

Videli smo to sto puta, ali to i jeste priča koja ne izlazi iz mode, baš zbog toga što je poneko ponekad majstorski izvede kao Affleck.

U tom smislu, sve ove partikularnosti su nevažne, AIR funkcioniše i kao priča o nekom čoveku koji je mogao biti izmišjen, naprosto Affleck je izveo jedan old school holivudski film o borbi, o autsajderima i snu i njegovom ostvarenju, samo sada u srednjim godinama, iznova u ekipi sa Mattom Damonom, svojim saigračem iz GOOD WILL HUNTINGa kojim su pokazali da su zapravo veoma ozbiljni kreativci.

U odnosu na Converyjev inicijalni scenario, tačno se oseća rukopis kako je iz njega eliminisana ona nevažna naknadna pamet i očuvana ona neophoda, a potom kako su u realizaciji čak i teško svarljivi message movie momenti, Richard Curtis speechevi i slične intervencije spakovane u nešto efektno, gde nešto što bi izazivalo averziju izaziva prijatan smešak pun ironije.

Dakle, Affleck je napravio film koji je među najuspelijim predstavnicima nečega što smo mislili da nam stiže zdravo za gotovo, i ovo je superioran segment njegovog košarkaškog diptiha početog pred koronu sa THE WAY BACK Gavina O'Connora.

Robert Richardson koji je možda i najveći živi direktor fotografije ima poslednjih godina malo hit and miss rezultate. AIR međutim pripada prvoj grupi, i nudi jednu doduše upadljivu estetsku intervenciju a to je rekonstrukcija looka osamdesetih u fakturi slike. To je jako dobro izvedeno, snažno evocira atmosferu. Ovo je film u kom se dosta govori, iako Affleck pokušava da to razigra, ali ne treba da brinemo - ne zaboravite Robert Richardson je slikao Stoneov TALK RADIO, doktorsku disertaciju o tome kako uspešno snimiti vibrantan film u kom se mnogo priča.

Matt Damon je u vajbu iz STILLWATERa, u pogledu boyish goodlooksa poništen, ugojen ali i dalje energičan. On je ključna figura celog ovog poduhvata, sa inteligentnom podrškom Jasona Batemana i samog Afflecka.

Jordana nikada ne vidimo kao junaka osim po obodima kadra i Viola Davis je glavni predstavnik porodice u ulozi njegove majke. Treba imati na umu da su u biopicovima o NBA zvezdama, majke vrlo često način na koji se prilazi temi - setimo se televizijskih filmova o Isiah Thomasu i Kevinu Durantu. Alfre Woodard je ostvarila čak veoma upečatljivu rolu kao Thomasova majka a Viola Davis igra majku tolike ikone, da je njen istorijski značaj nekako čak i nadilazi iako je veoma cenjena glumica. Ali Viola je stari školovan kadar i obavlja zadatak taman onako kako treba.

AIR je prva produkcija studija koji su napravili Damon i Affleck - Artist Equity, sa idejom da bude United Artists našeg doba i da učini stvari isplativijim za umetnike. Na neki način ova priča je jako dobar manifest za celu tu koncepciju jer govori o jednom sličnom slučaju iz sveta sporta.

AIR je izuzetan film na temu sporta. Posle KING RICHARDa ponovo imamo šampiona i GOATa koji je dobio dostojan film o jednoj maloj priči kroz koju razumemo veliku.

* * * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14926 on: 14-05-2023, 17:13:38 »
Da mi je neko rekao da ću nekada gledati film u kom je Aivar Kuusmaa jedan od najznačajnijih protagonista, rekao bih da je potpuno izgubio razum.

KALEV Ovea Mustinga, estonskog profesionalca sa čijim sam se radom upoznao preko špijunske serije REETUR, govori o istorijskoj sezoni talinskog Kaleva kada su osvojili poslednje prvenstvo SSSRa (iako je tehnički odigrano još jedno ali je bilo sa mnogo manje vanruskih timova).

Ekipa Jaaka Salumetsa imala je u svom sastavu osvajača seulske medalje Tilta Sokka, bio je tu Aivar Kuusmaa ubitačni šuter, Babenko takođe kao i prvi i jedini Amerikanac u istoriji sovjetske like Gordon Jackson, igrač koji je recimo igrao pre toga neku poluprofesionalnu košarku u SAD ali je bio veliko osveženje iz više razloga.

Glavni junak filma je Jaak Salumets, doajen estonske košarke koji je navodno kao mladi sovjetski reprezentativac jednom nadigrao Doctora Ja (Juliusa Ervinga za mlađe) ali je imao problema sa Gomeljskim ali i Kondrašinom. Tako je Salumets osvojio samo jednu medalju na Eurobasketu 1973. godine iako se smatra da je mogao više.

U sezonu 1990/1991. Kalev ulazi kao ekipa rezigniranih ljudi. Kuusma je probao u Americi, Sokk je imao ponudu nije mogao da ode, Estonija se odvaja - narod ih smatra izdajnicima što se odlučuju da igraju sovjetsko prvenstvo a oni opet žele da igraju jer su košarkaši i žele da se takmiče i da od nečega žive, ali svaki potez im je pod lupom, naročito jer Salumets u sastavu ima Ruse, kako one iz Rusije tako i etničke Ruse rodom iz Estonije.

Salumets na nagovor Riha Soonika, svog sekretara kluba kreće da vesternizuje ekipu.i dovodi prvog Amerikanca u sovjetsku ligu a na terenu u pauzama igraju čirlidersice.

S jedne strane, KALEV je vrlo sveden. Iako je verovatno da imamo više likova koji su uključeni u priču ovde imamo jednog tipskog novinara kao predstavnika sedme sile koja je ometala ekipu, jednog zvaničnika Saveza kao predstavnika sovjetske države, i film je generalno racionalno i svedeno postavljen, kao i estonska košarka kada funkcioniše - rade ono što znaju i izbegavaju ono što im ne ide.

Otud ovde nema masovki ali ima dovoljno evokativnih rekonstrukcija nekih događaja. Fino je napravljen arhitektonski kontrast između progresivnijeg modernizma u Estoniji i haosa po unutrašnjosti Rusije, Ukrajine ili Tadzikistana gde se ide na gostovanja. U jednom trenutku Gordon Jackson, odrastao u detroitskom getu kaže da nikada nije video takvo siromaštvo, a saigrači mu kažu, "Nisi video Rusiju" i tada kreće njihova turneja po Lugansku, Saratovu i sličnim lokacijama.

U principu sam narativ o tome da je Kalev postao šampion je zanimljiv jer su Estonci uvek bili undersized ekipa i verovatno je haos u SSSRu, neigranje Litvanaca (iako su njihovi košarkaški radnici posle napada u Viljnusu podržali Kalev kao baltički vid otpora) itd. dosta pomogao tome. Ovde ima svega, kupovine utakmica, čime Kalev jednom pribegne, kupovine sudija, opšte korupcije i rasula ali i utiska da su centralne košarkaške vlasti radile protiv Kaleva.

Ipak, s druge strane, Musting nije prećutao šovinizam sa kojim su se suočili Rusi koji su se zatekli u Estoniji tada iako članovi Kaleva, tako da se može reći da je film uravnotežen.

Film ne ulazi, čak i ne imenuje do kraja konflikt koji gradi a to je konflikt između Salumetsa i starog sovjetskog trenera. U zbilji je to bio lično Gomeljski, a u filmu je to Kondrašin koji je zapravo koliko znamo njemu pomogao u karijeri, ali ga je Volnov iznova opstruirao, no u filmu je to izgleda spojeno pa u dvoboju sa Kondrašinom u finalu, punom lošeg animusa, Salumets trijumfuje.

Glumci u ulogama košarkaša deluju krupnije od estonskih igrača tog vremena iako su scene košarke generalno solidne i nema mnogo modernih zahvata u starinskoj košarci kao što često običavaju ovi filmovi prepuni sportskog patriotizma.

Kalev je jedan razuman, umeren film, i zanimljiva priča o jednom ekscesu iz istorije sovjetske klupske košarke.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14927 on: 15-05-2023, 14:54:47 »
Shawn Levy je svojevremeno za Fox pokušao da započne par YA franšiza ali bez uspeha. Jedan od osnovnih problema tih filmova jeste to što su izgledali kao prvo i poprilično nezaokruženo poglavlje neke priče i bili su dosta oskudni u pogledu karaktera i priče, pa na neki način i produkcije jer se ili išlo na ekonomičnost, ili je studio u postprodukciji odlučivao da smanji doživljaj.

Sada je sličnu stvar priredio za Disney. Doduše, ovo je film nastao po originalnom scenariju Johna Griffina i režirao ga je Kyle Alvarez koji inače radi "ozbiljne" filmove.

Film je prilično zaokružen na neki čudno elegičan način, sa malo onog vremenskog paradoksa koji je kod Nolana delovao samo imbecilno u INTERSTELLARu a ovde deluje nekako neprimereno jer ovo je film za decu.

Iako je priča zaokružena u najvećoj meri - štaviše ima vrlo konačan i potentan završetak - film ima priličan manjak dešavanja. Junaci su deca sa Meseca koja polaze na poslednju avanturu pre nego što jedan od njih ode da se naseli na kolonizovanoj i valjano teraformiranoj planeti. I onda tokom tog poslednjeg izleta oni eto nešto...

Tehnička izvedba je korektna, i da je film bolji ona bi ga podržala, međutim kad je priča tanka, onda ovo što smo dobili ipak nije dovoljno da nadoknadi druge fundamentalne minuse.

Sada postoji Disney + pa ovakav film ima gde da se dumpuje. Verujem da bi u eri bioskopa i kućnih formata imao mučnu sudbinu. Sada naprotiv, ima raskorak između reakcija publike na IMDB i kritike koja je blagonaklonija iz nekog razloga, možda zato što ga tretira kao televizijsku emisiju.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14928 on: 15-05-2023, 16:28:29 »
Lauru Sistero zapazio sam sa kratkim filmom WASTE i TOLYATTI ADRIFT je njen dugometražni dokumentarac smešten u Toljati, propali ruski industrijski grad.

Laura Sistero je bazirana u Barseloni, prosperitetnom španskom gradu ali postoji veze njenog zavičaja sa Toljatijem. Naime, u oba grada su se pravili licencni automobili bazirani na Fiatu 124. U Barseloni je to od 1968. bio Seat 124 a u Toljatiju Lada.

Međutim, ona se ne bavi tom vezom. Bavi se omladinom koja tamo nema mnogo čemu da se nada. Momke čeka vojska, devojke eventualno škola a sve ih vezuje jedna od lokalnih zabava - driftovanje u starim Ladama, napravljenim u Toljatiju.

Lauru Sistero i ovde zanima estetizacija i uprkos tome što ima tu nekog opservacionog postupka i praćenja nekih ljudi u životnim situacijama, ipak je ključ visokoestetizovano driftovanje Lada snimljeno u maniru Romaina Gavrasa. Otud, ovaj film je primarno jedan vizuelni experience, i to je meni bilo dovoljno.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14929 on: 16-05-2023, 16:37:43 »
DEAD SHOT je baziran na starom scenariju Ronana Bennetta koji je svojevremeno adaptirao roman Stevena Moyseya. Onda su ga preuzeli Charles i Thomas Guard, napisali novi scenario i napravili jedan mlak, stereotipan, jednodinemzionalan i pravolinijski triler osvete o teroristi IRAe koji progoni padobranca posle nehotične pogibije njegove trudne supruge od britanske ruke.

Padobranac, da bi bio sklonjen iz Severne Irske, prihvata da radi kao likvidator u Londonu za račun tajnih službi, i vodi njihov ilegalni rat protiv operativaca IRAe.

Film je smešten u 1975. ali se atmosfera Troublesa, pa ni epohe ne oseća naročito iako se film baš time bavi. S druge strane, ne dobijamo ni sukob dva jaka karaktera, a akcija je tek prisutna, ima tu pomalo veštine i pomalo para, ali nedovoljno da se film osloni na to.

Film je na kraju izašao kao Sky Original. Problem je u tome što smo na malom ekranu navikli na još sadržajnije stvari. A u Britaniji se to pružalo i mnogo pre nego što je Peak TV iskovan kao pojam.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14930 on: 17-05-2023, 17:24:46 »
Jalmari Helander u svom trećem celovečernjem filmu dodatno ojačavu poziciju velikana savremene neameričke festivalske kinematografije, u domenu žanrovske tzv. midnight madness ponude. Posle relativno lakog dolaska do Bessonove produkcije sa angloameričkim glumcima BIG GAME, posle izuzetnog uspeha RARE EXPORTSa koji je uostalom Europa Corp hajpovala još u kratkoj formi, Helander je ipak napravio korak nazad vrativši se u Finsku.
Međutim, SISU će na kraju imati izuzetno internacionalno eksponiranje posle uspešne premijere na festivalu u Torontu koji je već poznata Helanderova lansirna tačka za nove igrenjake.
Ovde je reč o tarantinovskom ratnom vesternu smešten u završnicu Drugog svetskog rata kada su Finci okrenuli leđa Nemcima i spremali se za tranziciju bez okupacije i proces "finlandizacije".
Nacisti napuštaju Finsku, pale sve pred sobom ali onda bez nekog razloga požele da otmu delove zlatne žile od jednog usamljenog rudara. Ispostavi se da su smrtno pogrešili i da je on nemilosrdni finski komandos koji je ubio preko trista Sovjeta tokom Zimskog rata.
SISU znači nešto neprevodivo, ali slično kao recimo DIE HARD.
Dešavanja u ovom filmu su na liniji MAD MAXa i raznih drugih filmova o poteri velike opasne motorizovane bande za pojedincem, i najveći problem filma i leži u tome što mu manjka interakcije među likovima. Jorma Tommila igra glavnog junaka koji progovori tek na kraju, i to osigurava njegovom junaku maksimalnu ikoničnost. Ironija je htela da Aksel Hennie iz antifašističkog norveškog naroda igra glavnog nacistu, veoma efektno, međutim nažalost on i Tommila nemaju supstancijalni konflikt kao glumci u kadru. Njihov sukob se apriori postavi i onda traje. Tako se Helander lišava onoga što je najviše karakterisalo njegova prva dva filma a to je humor koji proističe iz odnosa među likovima i njihovih dinamika moći.
U prvom planu je mehanika potere i borbe, ubijanja i preživljavanja, i tu SISU postaje briljantan film. Sa prenaglašenošću Tarantina ali i naslova kao što je recimo SHADOW IN THE CLOUD, koji je možda najbolja referenca jer obnavlja taj stripovski odnos prema Drugom svetskom ratu, ovde imamo bespoštedno krvoproliće, sa dosta crnog humora i kreativnosti, ima scena kakve nisam do sada video, a ima i scena koje sam video ali nikada u ovom kvantitetu. Helander tu pokazuje da je i dalje duhovit, samo to ne plasira među junake i u njihove odnose.
Briljantnost tog akciona dela je nesporna i čini SISU filmom koji ljubitelji žanra naprosto moraju da pogledaju jer teško da će uskoro sresti ovako nešto. Ali, isto tako, ostavio mi je jednu dozu hladnoće sličnu FURY ROADu zbog tog ljudskog faktora - s tim što smo tamo ipak imali Charlize da sama od sebe nešto stvori u kadru. Ovde to nemamo jer Jorma Tommila igra tipičan primer čoveka koji je akcioni junak iako nužno ne izgleda tako niti je toga željan.
Dakle, to nisu greške, to su svesne odluke i to sve funkcioniše onako kako je zamišljeno.
Kada završna akcija krene, teško je ne setiti se ponajpre FURY ROADa i SHADOW IN THE CLOUD, kao što je ranije teško ne pomislili pomalo na ono malo što je dobro u INGLOURIOUS BASTERDS ili recimo THE HUNTING PARTY.
Međutim, sve ove reference su naravno tu pre svega da dočaraju šta je SISU ali isto tako i da ne zaboravimo kako se Helanderov rad hrani postojećim filmovima.
SISU je uspeo film a po reakcijama možemo reći i da je uspešan. Helander je stvarno veliki uzor po tome na koji je način uspeo da integriše holivudske žanrovske obrasce u finski milje. Ipak, paradoksalno, ovaj film mu je u tom pogledu najapstraktniji, verovatno zbog panervopskog kapaciteta nacizma kao takvog ali i zbog svedenosti priče i ideje da se vodi arhetipima i stereotipima.
Ovaj film je shot for shot mogao biti snimljen bilo gde, pa i u Americi.
* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14931 on: 18-05-2023, 18:43:23 »
Tomas Alfredson je posle SNOWMANa kao teškog promašaja ako se uzmu u obzir očekivanja i rezultati, otišao u Švedsku i snimio SE UPP FOR JONSSONLIGAN, još jedan film u dansko-švedskom serijalu komedija za celu porodicu o "lopovskoj" porodici Jonsson.

Naravno, ovo nije u najčistijem smislu populistička komedija jer JONSSONLIGAN ima reputaciju kao multimedijska franšiza i smatra se značajnim delom skandinavske kulture. Otud, Alfredson ima sličnu situaciju kao Harlin koji je snimio treći deo gross out serijala tokom svog povratka u domovinu, ali ipak on uvek miže da kaže da snima nešto što je deo tradicije.

Pritom, Alfredson je ako se setimo krenuo baš sa porodičnim filmovima, i edgy komedijom. Dakle, on je krenuo sa nečim drugačijim od onoga sa čime je postigao uspeh. Na neki način, veoma je moguće da je on zapravo možda išao putem svog brata Daniela koji je rutiner koji nikada nije dostigao status autora, ali mu se onda desio uspeh i snimio je za redom dva izuzetna filma. Onda je onaj koji je profilisan za najveći mogući blokbaster bio žestok promašaj i zvezda mu je neprirodno brzo potamnela.

Ipak, povratak u Švedsku na populistički film je radikalna odluka. No, kažem ovo je projekat sa reputacijom u izvesnom pogledu i može se nekako legitimisati.

Nažalost, film je snimio reditelj koji je izgubio sluh za ovu vrstu populizma. Alfredson je ovo izveo tehnički kompetentno, nije mu solidan budžet dat ulazud, ali ono što ovom filmu pre svega treba a to su šarmantni likovi, humorističke situacije i vesela atmosfera, naprosto ne uspeva da proizvede.

Ono što dobijamo je skupa telesina jednog blokbastera u pokušaju gde se ono "najtaninije" koje često uzimamo zdravo za gotovo nije desilo, u kom je tehnička pedantnost data umesto duha.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14932 on: 20-05-2023, 00:29:43 »
DANICA je drugi Apollonov film nastao u produkciji Radoša Bajića i u izvesnom smislu prati istu mustru kao i SVILEN KONAC, dakle gradska devojka nalazi ljubav na selu (iako je u KONCU tehnički to ipak momak sa sela koji nalazi ljubav u gradu).

Od filmova koji su do sada prikazani iz Apollonove ponude, ovaj ima najbolju glumačku podelu čiju okosnicu čine dobri glumci, dokazani profesionalci pa zašto ne reći i zvezde.

Jelisaveta Orašanin (sada Teodosić) igra beogradsku učiteljicu koja posle bolnog raskida napušta grad i odlazi u staru porodičnu kuću na selo, da se oporavi, i tamo upoznaje grupu svojih vršnjaka, mladih ljudi na granici sredovečnosti koji su svi sami i bez ljubavnih veza, jednim delom jer se znaju ceo život i ne mogu da zasnuju neki drugačiji odnos.

Međutim, ta usamljenost na selu nije prikazana kao učmalost već kao jedna nesrećna situacija kojoj likovi prilaze sa dozom vedrine i ona krasi čitav film.

Scenario Jelene Ilić je bogatiji od predloška koji je radio Romanov u istom produkcionom aranžmanu u SVILENOM KONCU ali mogao je biti još raskošniji i još više razraditi neke odnose, naročito odnos sa bivšim momkom koji nam nikada ne deluje dovoljno bitno u životu glavne junakinje.

No, glumci uspevaju da iznesu ovaj sadržaj, ovakav kakav je. U pojedinim deonicama ima nesigurnosti. Jelisaveta Orašanin je odlična u bitnim momentima ali su joj u pojedinim deonicama nametnute neke suvišne slepstik radnje koje nekako više priliče komedijama u kojima igra Sarah Jessica Parker, i iskreno nisu baš dobre. Međutim, kada treba ozbiljno igrati lik, ona to radi na nivou a isto važi i za Radovana Vukovića i za Aleksandru Tomić koja na neki način i "krade slavu" u svojoj sporednoj ali upečatljivoj ulozi.

DANICA je romantična komedija u kojoj zapravo kod nas nema onoliko rutine koliko se misli. I naslovi ovog žanra koji nisu angloamerički umeju da budu klimaviji nego što bi se očekivalo. Stanimirović u tom smislu radi pionirski poduhvat, u periodu kad je dobra volja svakako veća od znanja unutar žanra.

Ne možemo reći da je sasvim ponovio hemiju junakinja iz svoje veoma dobre ali nedovoljno prepoznate serije PREŽIVETI BEOGRAD ali ovde je minutaža kraća i prostor je manji, međutim jeste ostvario delo u kom se - u najboljem pogledu - nameće kao naslednik najboljih radova Miše Vukobratovića.

Stanimirović sasvim sigurno ima i strane uzore, nadam se da će u sledećem filmu uspeti da dosegne i njih.

* * 1/2 / * * * *

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14933 on: 20-05-2023, 18:42:43 »
ROBOTS je film koji dolazi sa prvoklasim autorskim pedigreom. Režirali su ga Casper Christensen i Anthony Hines. Christensen je danski reditelj poznat po serijalu KLOVN a Ant Hines je redovni scenarista Sache Barona Cohena.

U glavnim ulogama su Jack Whitehall i Shailene Woodley, i to je odličan spoj. Whitehall je briljantan komičar koji je zreo za veliki filmski proboj a Shailene Woodley je generalno veoma talentovana glumica koja se snalazi u svim žanrovima.

Međutim, Christensen i Hines su prilično konvencionalni u postupku. Za nekoga ko je radio dansku awkward komediju i čoveka koji sa najvećim edgelordom savremene filmske komedije snima veoma radikalne filmove, ovo što pruža ROBOTS je krajnje običan, u svakom pogledu linearan film koji ni u narativnoj tehnici ni u konstrukciji komedije ne nudi inovacije, a da pritom nije sad urnebesan i na nekom "običnom" nivou.

Whitehall je odličan komičar i on sam po sebi uspeva da energetski drži svoj lik u komičnom tonusu i kad ima i kad nema materijala. Jedan od razloga za to je što mu je lik već generalno baziran na personi koju je ranije izgradio na televiziji. Shailene Woodley takođe uspeva da drži svoj lik na nivou, tako da na kraju ROBOTS deluje bolje i konsekventnije nego što u stvari jeste.

Christensen i Hines su bazirali scenario na SF priči klasika žanra Roberta Sheckleya i ta osnovna premisa o ljudima koji imaju svoje kopije-androide nije nimalo nepoznata ni u žanrovskoj literaturi niti na filmu. Međutim, Christensen i Hines ovu premisu ne koriste onoliko koliko su mogli. Sheckley više nije živ, ali eto barem je dobio jednu neobičnu ekranizaciju. Ne verujem da ikada očekivao da će po njegovoj prozi nastati romcom u režiji dva velikana komedije.

Nažalost, Christensen i Hines se ovde nisu našli. Stoga ROBOTS nije čak ni na nivou zbiru svojih elemenara. Ali Whitehall i Woodley su dovoljno dobri da se film može pogledati bez većih smetnji.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14934 on: 21-05-2023, 00:37:01 »
PRiZVAN I POZVAN Luke Papića i Srđe Vuča, sasvim zasluženo je osvojio nagradu publike na ovogodišnjem Beldocsu.

Reč je o filmu koji je pitak i populistički, sastavljen je od superbizarne arhive i superbizarnog sada snimljenog materijala, a govori o marginalnim, onim sporednim kandidatima na prvim višestranačkim izborima 1990. Njih jukstapozicionira sa onim koji je bio dominantan i ozbiljan - to je Slobodan Milošević, prate sve to naravno i groteskom njegovog imaginarijuma a nagoveštava i dalje rezultate njegove radne biografije. Ono što je međutim ključ jesu ovi marginalci, neki i dalje poznati u medijima, neki potpuno zaboravljeni i utonuli u opskurnost.

Autori filma su mladi ljudi i oni nisu sve ovo doživeli. Ja se kao dete jako dobro sećam nekih od protagonista ovog filma, i u ovome što je danas groteska prepoznajem vreme kada je to bilo negde na obodima našeg mejnstrima, što je samim tim činilo nekolicinu mejnstrim političara praktično jedinom opcijom na izborima.

Kada jedan od njih kaže da je Milošević od izbora pravio sprdačinu i da je to bio istinski prostor slobode a onda daje recept za spidbol sa makedonskim metadonom i kokainom, možemo otprilike da sumiramo gde smo danas i odakle smo krenuli.

Arhivski snimci nude priliku za montažne intervencije, a Vučo i Papić ih ne propuštaju i prave jednu deliričnu celinu.

PRIZVAN I POZVAN se bavi periodom koji je dosta elaboriran kod nas, ali pronalaze jedan novi nivo opskurnosti kojim se do sada niko nije bavio a koji je veoma relevantan jer taj politički frikšou i dalje jeste deo naše kompetitivne despotije u kojoj i dalje uprkos nedemokratskom karakteru vlasti i dalje postoje izbori kao značajna predstava koja svaki put iznedri jedan asortiman novih frikova.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14935 on: 21-05-2023, 15:19:58 »
John Hillcoat je u filmu TRIPLE 9 pokušao da snimi jedan svoj mali knock off Michaela Manna, a možda malo i Davida Ayera, i po scenariju Matta Cooka je to i uspeo.

U ovom filmu se susrelo nekoliko filmova i na svu sreću, u nekih sto i kusur minuta ta celina uspeva da funkcioniše iako je imala čitav niz elemenata koji su radili protiv nje.

Prvo sama priča deluje kao ukrštanje nekoliko zapleta dovoljnih za druge filmove. Zatim, glumi veliki broj sjajnih glumaca, "oskarovaca", "emijevaca" i onih nominovanih za to. Sve to su razlozi za brigu gde se sudara potencija više priča sa harizmom niza zvezda i malo "lufta" da se između jakih akcenata izgradi interval.

Međutim, Hillcoat je uspeo da sve to uravnoteži, da istakne veze među likovima i pričama koje čine ipak jednu osnovnu nit, a da ansambl pretvori u tim gde se niko ne ističe a svako radi svoju stvar. U tom smislu, ovo je i "opasan" film. Iskustvo nam je govorilo da ovakve stvari retko kada funkcionišu a TRIPLE 9 je pokazao da ipak može, dakle ohrabriće još pokušaja koji verovatno neće biti dobri.

Hillcoat ume da izgradi tenziju, ne samo na planu fizičke opasnosti i klasičnog suspensea već i u pogledu karakternih odnosa i razotkrivanja, te snaga filma velikim delom proizlazi iz toga što je film sastavljen iz niza jako uspelih i snažnih scena. Nema padova u intenzitetu, i u spoju sa pričom koja se kristalisala iz mase motive, dobio se jedan snažan rezultat.

TRIPLE 9 ne nudi skoro pa ništa novo, ali novo je to da funkcioniše nešto što smo puno puta videli kao recept za propast. U saradnji sa direktorom fotografije Nicolasom Karakatsanisom, Hillcoat postiže mannovski look, u spoju sa ayerovskom energijom i Atlanta iz njegovog filma ima sve predispozicije da pruži isti ugođaj kao Los Anđeles.

Film sam pogledao sa zakašnjenjem zbog toga što me je baš odbijalo sve ono u konceptu što inače rezultira slabim filmovima. Pogrešio sam.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14936 on: 22-05-2023, 01:38:22 »
Maksim Nakonješni je 2022. nastupio u kanskom programu Un certain regard sa filmom BACHENNYA METELYKA koji govori o ukrajinskoj operaterki drona i njenon snalaženju u društvu posle oslobađanja iz zarobljeništva.

Prvi utisak je naravno i pitanje - kako su tako brzo uspeli da snime film jer je ruska agresija počela krajem februara a Kan je u maju. Međutim, film u stvari ne govori o periodu "Specijalne vojne operacije" već o ratu u Donbasu i Lugansku koji se vodio pre toga, ali to nije nešto prenaglašeno ni u promociji filma, ni u samom filmu.

Međutim, ko zna išta o tom prostoru, to će shvatiti. Uostalom, niko ni ne spori da rat traje praktično od 2014. na razne načine.

Film je melodrama o posttraumatskom sindromu glavne junakinje i njenom prilagođavanju na normalan život kome jednu veoma specifičnu dimenziju daje činjenica da se iz zarobljeništva vratila trudna.

Prikaz ukrajinskog društva dat u filmu nije nimalo laskav. Naročito kada vidimo da je njen momak član "patrole" koja kao čuva gradske ulice sa raznim demobilisanim veteranima a onda se ispostavi da vrše rasističke zločine koji vrhune i ubistvom za koje se izvuče pozivajući se na njeno herojstvo.

Nekonješni ovu melodramu snima moderno, mada ne robuje previše konvencijama savremenog evropskog festivalskog filma. Posebnu atmosferu daje kadrovima snimanim iz drona koji imaju u interfejs vojnog drona ali zapravo sugerišu njenu disocijaciju od traume i uvođenju found footagea odnosno snimaka iz vizure medija, home videa, uključivanja ruskih vojnih vlogera, ali film naravno ima i klasičnu dijegezu u najvećem delu.

Ovaj film sigurno ne bi ovako izgledao da je sniman za vreme rata jer ne bi prikazao to rasulo ukrajinskog društva u periodu koji prethodi ruskoj agresiji. Štaviše, slika Ukrajine pre rata donekle i objašnjava odakle iluzija da će se ova država raspasti kada se malo zatrese a nekmoli vojnim napadom.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Rade2

  • 2
  • Posts: 200
Re: The Crippled Corner
« Reply #14937 on: 22-05-2023, 18:27:18 »
ROBOTS je film koji dolazi sa prvoklasim autorskim pedigreom. Režirali su ga Casper Christensen i Anthony Hines. Christensen je danski reditelj poznat po serijalu KLOVN a Ant Hines je redovni scenarista Sache Barona Cohena.

U glavnim ulogama su Jack Whitehall i Shailene Woodley, i to je odličan spoj. Whitehall je briljantan komičar koji je zreo za veliki filmski proboj a Shailene Woodley je generalno veoma talentovana glumica koja se snalazi u svim žanrovima.

Međutim, Christensen i Hines su prilično konvencionalni u postupku. Za nekoga ko je radio dansku awkward komediju i čoveka koji sa najvećim edgelordom savremene filmske komedije snima veoma radikalne filmove, ovo što pruža ROBOTS je krajnje običan, u svakom pogledu linearan film koji ni u narativnoj tehnici ni u konstrukciji komedije ne nudi inovacije, a da pritom nije sad urnebesan i na nekom "običnom" nivou.

Whitehall je odličan komičar i on sam po sebi uspeva da energetski drži svoj lik u komičnom tonusu i kad ima i kad nema materijala. Jedan od razloga za to je što mu je lik već generalno baziran na personi koju je ranije izgradio na televiziji. Shailene Woodley takođe uspeva da drži svoj lik na nivou, tako da na kraju ROBOTS deluje bolje i konsekventnije nego što u stvari jeste.

Christensen i Hines su bazirali scenario na SF priči klasika žanra Roberta Sheckleya i ta osnovna premisa o ljudima koji imaju svoje kopije-androide nije nimalo nepoznata ni u žanrovskoj literaturi niti na filmu. Međutim, Christensen i Hines ovu premisu ne koriste onoliko koliko su mogli. Sheckley više nije živ, ali eto barem je dobio jednu neobičnu ekranizaciju. Ne verujem da ikada očekivao da će po njegovoj prozi nastati romcom u režiji dva velikana komedije.

Nažalost, Christensen i Hines se ovde nisu našli. Stoga ROBOTS nije čak ni na nivou zbiru svojih elemenara. Ali Whitehall i Woodley su dovoljno dobri da se film može pogledati bez većih smetnji.

* * / * * * *

Mene siže ovog filma podseća na SUROGATE Džonatana Mostova.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14938 on: 22-05-2023, 20:01:01 »
Roberto Ando snimio je film LA STRANEZZA u kom Toni Servillo igra Luigi Pirandella i to je nešto što je imalo potencijala da mi se veoma dopadne jer je pirandelovski pristup pozorištu tzv. teatralizam, veoma zanimljiv i možda je čak ostavio jači trag na savremeni film nego na teatar, a gde je imao velikog odjeka.

Pirandello je nobelovac i njegov rad je bio izuzetno uspešan i prepoznat, a Ando se ovde poigrava jednom zgodom iz njegovog života koju on razvija u inspiraciju za njegov pozorišni postupak i dela koja je kasnije napisao.

Film počinje kao jedna simpatična hronika malog mesta u kojoj nepoznati stranac dolazi u varošicu radi sahrane, ali negde u trećem činu ulazimo u jedan segment konfuzije gde kada treba da se "pirandelizam" moja pažnja nije bila dovoljno dobra da bih ga ukačio. I to me je prilično razočaralo jer sam se upravo nadao tom trenutku kada će se na neki način zaplesti Pirandello i Charlie Kaufman, međutim iskreno nije mi bilo baš jasno to čvorište. Ne kažem da ga nema, ne kažem čak ni da je loše izvedeno, ali meni je prosto promaklo. Možda za to treba da krivim sebe a možda je ipak do filma koji se dotle pomalo iscrpio u dotadašnjoj poetičkoj koncepciji i ušao u jednu repeticiju.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Rade2

  • 2
  • Posts: 200
Re: The Crippled Corner
« Reply #14939 on: 23-05-2023, 19:11:40 »
Jalmari Helander u svom trećem celovečernjem filmu dodatno ojačavu poziciju velikana savremene neameričke festivalske kinematografije, u domenu žanrovske tzv. midnight madness ponude. Posle relativno lakog dolaska do Bessonove produkcije sa angloameričkim glumcima BIG GAME, posle izuzetnog uspeha RARE EXPORTSa koji je uostalom Europa Corp hajpovala još u kratkoj formi, Helander je ipak napravio korak nazad vrativši se u Finsku.
Međutim, SISU će na kraju imati izuzetno internacionalno eksponiranje posle uspešne premijere na festivalu u Torontu koji je već poznata Helanderova lansirna tačka za nove igrenjake.
Ovde je reč o tarantinovskom ratnom vesternu smešten u završnicu Drugog svetskog rata kada su Finci okrenuli leđa Nemcima i spremali se za tranziciju bez okupacije i proces "finlandizacije".
Nacisti napuštaju Finsku, pale sve pred sobom ali onda bez nekog razloga požele da otmu delove zlatne žile od jednog usamljenog rudara. Ispostavi se da su smrtno pogrešili i da je on nemilosrdni finski komandos koji je ubio preko trista Sovjeta tokom Zimskog rata.
SISU znači nešto neprevodivo, ali slično kao recimo DIE HARD.
Dešavanja u ovom filmu su na liniji MAD MAXa i raznih drugih filmova o poteri velike opasne motorizovane bande za pojedincem, i najveći problem filma i leži u tome što mu manjka interakcije među likovima. Jorma Tommila igra glavnog junaka koji progovori tek na kraju, i to osigurava njegovom junaku maksimalnu ikoničnost. Ironija je htela da Aksel Hennie iz antifašističkog norveškog naroda igra glavnog nacistu, veoma efektno, međutim nažalost on i Tommila nemaju supstancijalni konflikt kao glumci u kadru. Njihov sukob se apriori postavi i onda traje. Tako se Helander lišava onoga što je najviše karakterisalo njegova prva dva filma a to je humor koji proističe iz odnosa među likovima i njihovih dinamika moći.
U prvom planu je mehanika potere i borbe, ubijanja i preživljavanja, i tu SISU postaje briljantan film. Sa prenaglašenošću Tarantina ali i naslova kao što je recimo SHADOW IN THE CLOUD, koji je možda najbolja referenca jer obnavlja taj stripovski odnos prema Drugom svetskom ratu, ovde imamo bespoštedno krvoproliće, sa dosta crnog humora i kreativnosti, ima scena kakve nisam do sada video, a ima i scena koje sam video ali nikada u ovom kvantitetu. Helander tu pokazuje da je i dalje duhovit, samo to ne plasira među junake i u njihove odnose.
Briljantnost tog akciona dela je nesporna i čini SISU filmom koji ljubitelji žanra naprosto moraju da pogledaju jer teško da će uskoro sresti ovako nešto. Ali, isto tako, ostavio mi je jednu dozu hladnoće sličnu FURY ROADu zbog tog ljudskog faktora - s tim što smo tamo ipak imali Charlize da sama od sebe nešto stvori u kadru. Ovde to nemamo jer Jorma Tommila igra tipičan primer čoveka koji je akcioni junak iako nužno ne izgleda tako niti je toga željan.
Dakle, to nisu greške, to su svesne odluke i to sve funkcioniše onako kako je zamišljeno.
Kada završna akcija krene, teško je ne setiti se ponajpre FURY ROADa i SHADOW IN THE CLOUD, kao što je ranije teško ne pomislili pomalo na ono malo što je dobro u INGLOURIOUS BASTERDS ili recimo THE HUNTING PARTY.
Međutim, sve ove reference su naravno tu pre svega da dočaraju šta je SISU ali isto tako i da ne zaboravimo kako se Helanderov rad hrani postojećim filmovima.
SISU je uspeo film a po reakcijama možemo reći i da je uspešan. Helander je stvarno veliki uzor po tome na koji je način uspeo da integriše holivudske žanrovske obrasce u finski milje. Ipak, paradoksalno, ovaj film mu je u tom pogledu najapstraktniji, verovatno zbog panervopskog kapaciteta nacizma kao takvog ali i zbog svedenosti priče i ideje da se vodi arhetipima i stereotipima.
Ovaj film je shot for shot mogao biti snimljen bilo gde, pa i u Americi.
* * * / * * * *
Finska nam je iznedrila novog Renija Harlina! Svaka čast!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14940 on: 23-05-2023, 22:56:14 »
Sophie Lane Curtis režirala je film ON OUR WAY u kom je na špici skupila dosta imena koja nešto znače kao producenti, neke takve je stavila i pred kameru, ali ukupno uzev snimila je jedan pretenciozan i konfuzan film o mladom reditelju koji želi da snimi autobiografski film ali se onda kreativni proces pretvara u jednu neurotičnu nebulozu koja ne vodi nikuda.

Čak i pouzdane kuke kao James Badge Dale tu nemaju šta da pokažu, obavljaju svoj posao i nestaju, a takva sudbina zadesila je i ceo film koji je posle premijere na festivalu u Talinu dugo čekao da stigne pred "potrošače".
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14941 on: 24-05-2023, 22:00:42 »
TANGEYE ABU GHORAYB je ratni film o događajima iz 1988. pred kraj rata između Iraka i Irana u kom iranski reditelj Bahram Tavakoli prikazuje doživljaje jedne grupe vojnika u završnici sukoba.

Ovo je istinita priča o bataljonu koji je sprečio iračko napredovanje u jednom tesnacu gde su pet dana pred kraj rata praktično mogli da ostvare stratešku prednost i da se smatraju pobednicima ovog sukoba koji je karakterisala veoma duga pat-pozicija gde krvavi sukobi nisu produkovali uspešne ofanzivne operacije koje su donosile prevagu i rezultate.

Tavakoli je snimio zanimljiv i atipičan combat movie fokusiran na likove. Njegovi junaci učestvuju u bici koja se odvija svuda oko njih ali više lutaju kroz nju nego što su protagonisti i heroji u klasičnom smislu. Ovaj bataljon je karakterističan po tome da je bio u rotaciji i poslat na odmor kada je naglo vraćen na front, nedovoljno opremljen, neoporavljen, gladan i žedan a na kraju je dao elitni doprinost.

Film nije u tom smislu hagiografski u odnosu na ulogu jedinice, naprotiv. Baš pravi fokus na obične ljude kojima rat kao takav verovatno ne bi bio prvi izbor kao delatnost.

Scene bitke su urađene veoma efektno i zanimljivo je jer se dešavaju svuda oko junaka a oni u njima nisu akcioni heroji, pa ponekad ni protagonisti, zatečeni su zarobljeni u njima.

Tavakolijev film je vredan pažnje i kao prikaz jednog rata koji smo retko viđali na filmu. I kao veoma ozbiljno vešto urađen film, za koji se nikada ne bi reklo da je po estetici ono što bismo kolokvijalno nazvali "iranskim filmom". Ovo je film koji se ne nadovezuje ni na američku tradiciju, ali na sovjetsku recimo, svakako.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14942 on: 26-05-2023, 00:16:44 »
AMBUSH Marka Burmana je film o Vijetnamu, i počinje relativno zanimljivo, sa oficirom specijalnih jedinica poslatim da od jedne inženjerijske jedinice preuzme neke obaveštajno osetljive dokumente. Potom usledi napad Vijetkongovaca a onda film odlazi u vražju mater i pretvara se iz combat movieja u neki klaustrofobični horor u tunelima koje su iskopali protivnici.

Tako da, možemo reći da se film poprilično raspadne posle prvog čina, a da najjači glumački štih Aaron Eckhart čak i bukvalno phone inuje svoju ulogu jer se uglavnom javlja radio stanicom.

U tom prvom ratnom delu, AMBUSH nije ništa epohalno, ali je relativno pristojno izveden DTV snimljen u Kolumbiji. Ipak, kad ode pod zemlju, ni ne vredi da se iskopava.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14944 on: 26-05-2023, 18:04:05 »
Iranski režimski reditelj Ebrahim Hatamikia snimio je BE VAGHTE SHAM koji bih mogao definisati kao propagandni akcioni spektakl ogromnog izvoznog potencijala.

Reč je o filmu za koji je - uz rizik da ispadnem kultur-rasista - gotovo neverovatno da su ga Iranci snimili bez ičije pomoći, pa makar ruske. Po nivou produkcije, tehničke izvedbe i vizuelnosti, ovaj film je svakako na nivou najboljih ruskih primeraka, a to znači pri vrhu evropskih. Da Hatamikia nije šezdesetogodišnji iranski režimski reditelj, rekao bih da ga čeka holivudska perspektiva posle ovog filma.

Film je veoma zanimljiv i u korenu ima jednu u suštini sovjetsku odnosno rusku mustru ali obogaćenu američkim iskustvom. Iranski piloti, starešina i kapetan, otac i sin, odlaze u Palmiru da izvezu sirijski "Iljušin" pun lokalnih izbeglica. Put do Palmire je pun opasnosti, i Ebrahim Hatamikia gradi prefinjenu stilizaciju, kobinujući realni imaginarij sukoba sa pomalo čisto filmskih uticala u čemu se krajnje neobično, a opet sasvim logično, izdvaja MAD MAX, sa tom pustinjom i adaptiranim egzotičnim vozilima u njoj i izludelim pustinjskim ratnicima ISILa koji se tu javljaju.

Kada uzlete uz velike muke i određena oštećenja, zarobljeni pripadnici Daesha koje voze za Damask na dalje ispitivanje se pobune i otimaju avion. Situacija eskalira i misija polazi naopako.

Zaplet se kreće između rudimentarnog i sofisticiranog. Ima likova iz Daesha koji su groteskni, ali ih ima koji su veoma profilisani, od starog šeika koji je spasao svoje pleme pridružujući im se ali i ne gubeći osećanje časti, do evropskih radikala koji se razlikuju od lokalnih i bave se isključivo propagandnom i senzacionalističkim napadima.

Zanimljiv je metafilmski momenat - pripadnici Daesh koji snimaju propagandu unutar celine koja već jeste propagandni film starog kova je jako zanimljiv detalj, prepun ironije, svakako ne u postupku ali iz vizure gledaoca svakako.

Veoma je zanimljivo kako Iranci tretiraju milje u kom se priča dešava. Sve se zbiva u Siriji gde Iran nije zvanično u ratu ali ne krije da je ratujuća strana. Ne prikazuju ljude iz Daesha kao homogenu grupu a među njima su najproblematičniji uvezeni ekstremisti - Čečen, Engleskinja i Belgijanac dočim je lokalni narod uglavnom zaveden i ucenjen. To je opet sovjetski pristup propagandi, nema etničke esencijalizacije već samo ideološke uz dobrodošlu diferencijaciju stranog faktora.

Lik Engleskinje je posebno zanimljiv jer je zapravo iako sporedan možda i takav da zaslužuje svoj film. Ona je psihički labilna nekadašnja goth rock muzičarka koja je posle nekoliko pokušaja samoubistva našla spas u radikalnom islamu. Teško je u ovom trenutku ne citirati Srđu Trifkovića koji kaže davne 2005. na nekoj tribini Dveri, "Duhovno kastrirani, otuđeni od predaka, nije ni čudo što mnogi mladi Nemci traže izlaz u raznim oblicima samoubisrva, od droge do prelaska u islam". Kod ove junakinje, islam je čak i bukvalno forma samoubistva.

Dakle, ovo je propagadna u kojoj autori u meri u kojoj im dozvoljava žanrovski postupak pokušavaju da ponude jednu širu sliku konflikta i motiva koji su ljude doveli u Daesh. Jedino su kamen i dva iranska pilota nevini, hegelovski rečeno, i oni su stoga i najmanje zanimljivi junaci, ali su funkcionalni.

U ovom filmu sam beskrajno uživao i što je najvažnije, njegova egzotičnost zaista nije bila presudna. Specifičnost Hatamikijinog rediteljskog opusa a i sama veština izvedbe čine da ovaj naslov zaslužuje duboko istraživanje i ispitivanje - recimo koliko je koštao.

U svakom slučaju, ostao je film, treba ga obavezno pogledati.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 57.150
Re: The Crippled Corner
« Reply #14945 on: 26-05-2023, 19:01:01 »
propagandni akcioni spektakl ogromnog izvoznog potencijala.
Ovde sam stao sa čitanjem da pitam GDE IMA DA SE POGLEDA??? UDELITE SIROMASIMA!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14946 on: 26-05-2023, 19:01:27 »
saljem na hitbox


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14947 on: 26-05-2023, 19:02:38 »
saljem na hitbox


Sent from my iPhone using Tapatalk
poslao


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 57.150
Re: The Crippled Corner
« Reply #14948 on: 26-05-2023, 21:00:59 »
Prezahvalan sam javno i oduševljeno!!!!!!!!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 21.057
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14949 on: 28-05-2023, 01:02:19 »
Ebrahim Hatamikia snimio je praktično prvi film u kom se dronovi i sudbine njihovih operatera tretiraju kao rutinski deo savremenog ratovanja. Iranski film MOHAJER iz 1989. snimljen je godinu dana posle završetka rata sa Iranom i prikazuje borbena iskustva par ekipa koja rukuje jedne bespilotnom letelicom naoružanom protivtenkovskim raketama i opremljenu fotoaparatima.

Film prikazuje njih u pokušaju da što dublje prodru na front jer svojom letelicom upravljaju na daljini gde je moguža vizuelna kontrola. To su vremena u kojima bespilotne letelice još uvek nisu bile način beskontaktnog ratovanja, i ekipe su morale da uprljaju ruke i dođu u blizinu.

Film je jednostavan, klinički, sa minimumom karakterizacije, junacima od malo reči i zadacima koji ih vode iz jedne opasnosti u sledeću i veću, i manje-više to je to.

Kome ta svedenost nije dovoljna, onda je ovo film koji se kreće oko * *. Ljubiteljima i poznavaocima ratnog filma, ali i vojne tehnike kao takve, utisak može sezati i do * * *.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam