ako ti se ne sviđaju najreprezentativniji pisci i dela horora onda je možda vreme da promeniš žanr.
U SF-u su ljudi voleli i cenili slične stvari, pa je npr. u USA za XX vek pri glasanju stotina hiljada ljudi prvih desetak knjiga dobilo 80% glasova, kod fantastike je to tek izraženo, jer je većina toga šablon, na nekom današnjem glasanju, prvih pet serijala bi dobilo 98%...
Kod horora je stvar potpuno drugačija.
Horor se bavi pre svega ljudskim mrakom iznutra, a to su vrlo različite kategorije.
Evo, juče, na jednom vrlo zanimljivom razgovoru u Krokodilu gde je nažalost bio jednocifreni broj ljudi u publici, imali smo priliku dva sata da slušamo nekoliko ljudi koji su iznosili svoje impresije, pre svega o hororu. Oto po običaju pripremljen i vrlo suvisao i zanimljiv, Zelić promoterski pričljiv ali potpuno prazan u izrečenom, Ghoul silan u svom zabranu iz koga ne pomalja nos da ne bi dobio po njemu... ali to su tri vizure horora koje jedva da se ponegde preklapaju. Naravno da je osnovni problem horora jer on u širem smislu nije uopšte žanr, nego emocija i zbog toga ne stoji ova gornja izjava, jer najreprezentativnija dela horora kako ih doživljava Ghoul i kako ih vidi Oto jedva da imaju dodirne tačke. Ghoul jasno kaže: "Ja volim to i to, zato i zato, drugo me ne zanima..." tako da ako se nekome ne dopadaju reprezentativna dela u domenu horora po izboru Ghoula, možda treba da potraži drugi uzor. Horor je mnogo veći od onoga što nam Ghoul prezentira i što je on uopšte u stanju da pojmi.
