"Hodi, hodi, kokošijim koracima ljudska ženko, urlali su osvajači, iščupavši joj po dva prsta iz svake šake, a sa preostala tri činila je stoj na rukama. Prilazili su joj i odozgo cepali matericu, pljuvali u nju kao u pljuvaonu, jer je rađala neprijatelje. Oko žena su šepesali goli muževi s guskama privezani oko pasa, a dugovrata guščija glava bila im je zabijena u razjapljena usta. Šibani, trčali su kao da plode majku gusku, a kakav cinični okupatorski vitez je u hromiranom oklopu kopljem probijao i đurđevskom mišicom tu skarednu dvoglavu aždaju. Visoko su u zvona tukle rasipno dobacivane lobanje. Prestonica je gorela. Kraj reke su u zadnjice sađeni cvetovi. Bačeni je trup plutao u mastiljavom vodenom međusnu između rasplametelog neba i zemnog poslenabubrelog rastakanja, sve dok ga u donje carstvo ne bi prikucale strele hitnute iz muzejskih samostrela. Otplutala bi ta trupla u rečnu maticu, s kočepernim čuperkom nad zaronjenim bedrima, dok su ih iz neboderskih kula ispraćale oči umotane u zapaljene zavese, lica s jabukom među usnama i sa dva mala puža iskopana iz ušiju." itd. itd.
