FANOVI, MANIFESTACIJE, SAJTOVI, BLOGOVI, UDRUŽENJA... > FANOVI, KLUBOVI, MANIFESTACIJE...

Разговор о словенској и српској фантастици - КЦБ 24. 9. 2022

(1/2) > >>

zstefanovic:
Саопштење за медије — Слободна лиценца

Међународна културна мрежа „Пројекат Растко“ * Научно друштво за словенске уметности и културе

21. септембар 2021.

Три капиталне књиге српске фантастикологије у Години словенске фантастике

Гостовањем Дејана Ајдачића, Горана Скробоње и Зорана Стефановића у Културном центру Београда 24. 9. 2021, обележава се излазак три капиталне књиге: „Словенска научна фантастика код Срба“, „Трен српске фантастике: 15 разговора“ и „Одблесци словенске фантастике“ * 2021. је Година словенске фантастике, у оквиру које ће до краја године бити одржано пар десетина културних догађаја из области књижевности, стрипа, ликовних уметности, филма, позоришта, радиофоније, филозофије, културологије...

Разговор о словенској и српској фантастици

У Галерији „АртГет“ Културног центра Београда, у петак 24. септембра 2021. у 12.00 часова, биће одржан разговор о словенској и српској фантастици.

Домаћин разговора проф. др Дејан Ајдачић осветлиће особености односа српских читалаца према фантастици и оквире сазнања о српској и словенској књижевној фантастици у нашој култури и перспективе даљег унапређења у упознавању ове области.

Писац Горан Скробоња ће поделити своје утиске о писцима српске фантастике и свом виђењу фантастике у књижевном живиту.

Писац и истраживач Зоран Стефановић ће говорити о словенској фантастици у српским драмским уметностима и визуелној литератури.

Разговор се води у част изласка два зборника — „Словенска научна фантастика код Срба“ и „Трен српске фантастике: 15 разговора“, као и Ајдачићеве збирке студија „Одблесци словенске фантастике“. Сва издања је објавила Издавачка кућа „Алма“ из Београда.

Зборник радова „Словенска научна фантастика код Срба“

Зборник радова „Словенска научна фантастика код Срба“ (2021) указује на утицаје о словенској научној фантастици у српској култури. Ово је тематски и методолошки прво издање своје врсте у Средњој и Источној Европи, и представљаће користан допринос и за друге словенске земље.

У Зборнику Александра Корда Петровић пише о делима Карела Чапека у српској култури; Ирина Антанасијевић о фантастици руске емиграције у Краљевини СХС; Љиљана Пешикан Љуштановић о роману Николаја Носова; Миодраг Миловановић о преводима словенске научне фантастике у периодици; Дејан Ајдачић о преводима научне фантастике у књигама; Ненад Ђ. Благојевић о фантастици Виктора Пелевина.

Зоран Стефановић је дао прилоге о словенској научној фантастици у српском стрипу, позоришту и радиофонији, као и анализу словенске димензије „Енциклопедије научне фантастике“ Зорана Живковића. Зборник садржи библиографију превода словенске научне фантастике коју су урадили Бобан Кнежевић и Миодраг Миловановић.

Три преведена текста, чији су аутори страни ауторитети Елена Ковтун, Јевгенијe Шкуров и Богдан Трохa, предлажу значајна дела руске, украјинске и пољске научне фантастике које би ваљало превести на српски језик.

После научне фантастике, редакција најављује рад на сличним зборницама посвећеним другим врстама фантастике, али и утицајима других култура на српску.
 
Зборник „Трен српске фантастике: 15 разговора“

Трен српске фантастике: 15 разговора (2021) је књига која обухвата разговоре вођене са српским писцима фантастике током пролећа 2019. године у Универзитетској библиотеци у Београду у циклусу „Словенска и српска књижевна фантастика“.

Писци су са изабраним саговорницима разговарали о својим очараностима непознатим и чудесним, о књигама, филмовима и стриповима које су волели, о почецима бављења књижевношћу, настанку и улози друштва „Лазар Комарчић“, о свом виђењу фантастике, и њеног места у књижевном процесу и др.

Разговарали су Зоран Живковић са Маријаном Јелисавчић, Славен Радовановић са Зораном Стефановићем, Сава Дамјанов са Василијем Милновићем, Бобан Кнежевић са Миодрагом Миловановићем, Милета Продановић са Јасмином Врбавац, Иван Срдановић са Дејаном Ајдачићем, Илија Бакић са Бојаном Јовићем, Горан Скробоња са Љиљаном Пешикан Љуштановић, Александар Гаталица са Александром Јерковомм, Мина Тодоровић са Тијаном Тропин, Мирјана Новаковић са Љиљаном Пешикан Љуштановић, Дејан Атанацковић са Аном Стишовић Миловановић, Ото Олтвањи са Васом Павковићем, Александар Новаковић са Тамаром Лујак, Адријан Сарајлија са Зораном Стефановићем.

Збирка „Одблесци словенске фантастике“ 

Као суиздавачки подухват Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и издавачке куће Алма објављена је књига есеја "Одблесци словенске фантастике" професора славистике др Дејана Ајдачића.

Аутор бројних студија о митологији и демонологији у књижевној фантастици, али и о научној фантастици и футурофантастици, Дејан Ајдачић у својој новој књизи есеја представља неке од најзначајнијих писаца и књижевних остварења словенске фантастике 20. и 21. века.

Радови заступљени у књизи инспирисани су циклусом предавања „Словенска и српска књижевна фантастика“ којег је Ајдачић организовао током 2019. године у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Књига доноси седамнаест текстова у којима се аутор осврће на дела Станислава Винавера, Воладимира Виниченка, Станислава Лема, браће Стругацки, Марине Сокољан, Михајла Ајваза, Александра Прокопијева, Сергеја Лукјаненка, Јацека Дукаја, Олександра Ирванеца, Васиља Кожељанка…

„Половина студија посвећена је романима појединих чешких, бугарских, пољских, руских, македонских и украјинских писаца“, открива Дејан Ајдачић. „Већина изабраних књига није преведена на српски језик, па читаоци посредно могу да их упознају, као и издавачи који бирају наслове за будуће преводе, јер су само две књиге већ преведене“.

Говорећи о приступу обради одабраних књижевних дела Ајдачић каже да је у својим радовима фокус ставио на различите мотиве и проблеме који се јављају у тим делима.

„Описи књига и у њима представљених светова у приступу ипак су у другом плану. У средишту разматрања је постављен неки проблем – особености приказа ванземаљских животиња, идеолошка промишљања о бољем друштву, питања роботизације или идентитета у виртуелном свету, путање трансхуманизма, црте колективног идентитета у делима алтернативне историје и друго. Књигу уоквирују уводни теоријски текст о типовима ироније у фантастици, и закључни рад о мотивима у фантастици“, каже Дејан Ајдачић.
 
О уреднику и аутору Дејану Ајдачићу

Дејан Ајдачић (Београд, 1959) истакнути је српски филолог, фолклориста, етнолингвиста, теоретичар књижевности, преводилац и уредник. Докторску дисертацију „Свет демона у књижевности српског романтизма“ одбранио је 2000. године на Филолошком факултету у Београду.

Дуги низ година радио је на Кијевском националном универзитету као доцент и професор, а од 2016. ради као професор на универзитетима у Пољској (од 2016. до 2018. у Лођу, а од 2019. у Гдањску). Објављује радове на српском, бугарском, пољском, украјинском, руском, енглеском и италијанском језику и преводе са руског, украјинског, бугарског, пољског и италијанског.

Уредник је и коуредник петнаестак међународних академских зборника о словенској фантастици доступних и преко Интернета на адреси http://www.slavika.org/fantastika/sr/. Оснивач је и главни уредник фолклористичко-етнолингвистичког часописа „Кодови словенских култура“, и украјинско-српског зборника „Украс“. Управник је културне мреже „Пројекта Растко“.

Члан је Комисије за етнолингвистику и председник Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта. Добитник је награде „Арт-Анима“ за промоцију фантастике 2019. године.   

zstefanovic:
Ово је за дискусију о самом догађају.
Засебно ћу у "Теорија & пракса" направити четири дискусије: о књигама појединачно и у порталу о словенској фантастици.

Meho Krljic:
Ne verujem da će biti neke velike diskusije ovde, ali svakako treba pohvaliti ogroman trud.

Boban:
Nema diskusije ali mnogo ljudi to vidi. Neki od tih ljudi koji prate objave ovde praktično nigde drugde ne bi mogli da dođu do informacije.

zstefanovic:
Дискусије о књигама појединачно:
* Зборник „Словенска научна фантастика код Срба“ (2021)
* Зборник „Трен српске фантастике: 15 разговора“ (2021)
* Дејан Ајдачић: „Одблесци словенске фантастике“ (2020)

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page