Author Topic: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?  (Read 6300 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Kunac

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.927
Bio sam u prilici da prelistam knjigu Radine Vučetić KOKA-KOLA SOCIJALIZAM o amerikanizaciji jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka.

 U okviru odeljka zabavna literatura, pronašao sam dosta podataka o popularnosti krimi i vestern romana koji su se u tom periodu prodavali u milionskim triažima, ali i o jednom domaćem autoru o kome ranije ništa nisam znao...

Živorad Mihajlović se navodi kao jedan od najpopularnijih i najproduktivnijih domaćih pisaca krimi romana. On je u periodu 1954-1960 objavio čak 25 krimića (izvor: NIN, br. 494, 17. jul 1960, str. 8-9).

Da li je neko čuo za ovog pisca?
"zombi je mali žuti cvet"

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.302
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #1 on: 04-07-2012, 17:25:08 »
Živorad Mihajlović Šilja je rođen 1920. godine u Kruševcu. Pre rata je, po završenoj srednjoj školi, radio u Trepči. Na samom početku rata, 1941. godine odlazi u partizane. Posle rata obavljao je različite poslove: bio je oficir, urednik u nekoliko novina i u radio-televiziji, a zatim profesionalni pisac i publicista. Živeo je u Beogradu u kome je i umro 2004. godine.

Napisao je više romana, uglavnom akcionih, ali ima i romana za decu, među njima i jedan koji liči na SF: Dečak u svemiru (BIGZ, 1973). U pitanju je haotična mešavina različitih žanrova, pre svega fantastike i SF-a, koju pisac sam na samom kraju romana razrešava kao san glavnog junaka

Najpoznatiji romani: Gumena potpetica (Zelena biblioteka, br. 3, 1955), Angorske mačke (Nolit, 1955), (Poslednja prozivka (Minerva, 1959), Dečak iz mirne ulice (Zlatna knjiga 29, 1964), Trojica iz razreda (Prosveta, 1961), itd. itd.
Ako je u periodu od 1954 do 1960. objavio 25 krimića, onda je verovatno objavljivao i u časopisima - toliko romana nema u knjiškom obliku... Kao što znaš, popisa krimića nema...

Pisao je dosta i za radio i televiziju...
Mica

Kunac

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.927
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #2 on: 04-07-2012, 18:29:12 »
Da li si čitao nešto od ovog autora? Ja sam na dar dobio oštećen primerak Gumene potpetice, ali ne mogu da ga sada lociram.
"zombi je mali žuti cvet"

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.302
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #3 on: 04-07-2012, 22:30:04 »
Jesam ovaj SF. Ne valja. Mislim da sam u detinjstvu pročitao još po nešto sa ovog spiska, ali se zaista ničega ne sećam...
Gumenu potpeticu imam negde, ali nisam čitao...
Mica

Kunac

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.927
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #4 on: 05-07-2012, 01:14:08 »
Potraži GP, ako te ne mrzi... Taman da se nađemo jedan dan da ti vratim onih nekoliko Nikolića što su kod mene.
"zombi je mali žuti cvet"

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.302
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #5 on: 05-07-2012, 08:19:52 »
OK.
Mica

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.217
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #6 on: 15-06-2015, 00:09:42 »
Šilja Mihajlović je važio za udbaškog doušnika po kafanama, ali i hacka čiji senzacionalistički feljtoni dižu tiraže novina.

Inače, on je otac Gordane Suše.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.217
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #7 on: 15-06-2015, 00:14:23 »
DVOSTRUKI UDAR je televizijski film Miomira Mikija Stamenkovića, nastao po scenariju poznatog feljtoniste "Šilje" Mihajlovića (koga znamo kao pisca POZORIŠNE VEZE Milorada Lakovića) na kome je sarađivao još i Vlasta Radovanović, jedna od bitnih figura jugoslovenskog krimića. Reč je o "istinitoj" priči o obaveštajnim i diverzantskim akcijama u toku proboja Sremskog Fronta. Istinitost je pod navodnicima zbog toga što je život bio zaista strukturiran kao scenario ako su se stvari ovako odvijale, i po meni ta etiketa "istinitog događaja" samo opterećuje ovaj inače po mnogo čemu izvanredan TV film.

Pre svega, ovaj Stamenkovićev rad spada ne samo u sam vrh njegovog opusa već je po svemu reč o jednom pravom filmu koji je vrlo lako mogao da se prikazuje u bioskopima. Doduše, sama tema partizanskog guys on a mission filma u to vreme već nije bila aktuelna na našem repertoaru, snimali su se tada već neki drugačiji filmovi, što je šteta jer je Stamenkovičć u ovom trenutku ne samo već sazreo kao reditelj već bi se reklo da je i forma partizanskog akcijaša dostigla zrelost tako da DVOSTRUKI UDAR stoji kao jedan već sasvim formiran predstavnik guys on a mission podžanra kod nas.

Naravno, ovaj film ne može da ugrozi MOST na samom vrhu jugoslovenske liste guys on a mission flickova, ali po mnogo čemu ima svoje adute. Pre svega, podela ekipe koja je na misiji je besprekorna. Vođu igra Žarko Radić, jugoslovenski James Garner jedan od retzkih elegantnih mačoa našeg filma, a u timu su još Miki Krstović, Zoran Miljković, Bane Vidaković u najboljim danima - kada je bio senzacionalni mladi glumac u usponu, Radoš Bajić dok se još nije izobličio, Enver Petrovci u ulozi Crnogorca i Marko Nikolić. Protivnici su im Lobi Dimitrijević kao SS pukovnik, Peter Carsten kao pukovnik Vermahta i "normalan" vojnik i Tanasije Uzunović kao dijabolični ustaški komadant. Radićevu veliku ljubav, polu-Nemicu igra Neda Arnerić a folksdojčera, kao i uvek - od MALOG RITA do RODA Mrgud Radovanović.

Dakle, glumačka postava je jaka na svim mestima i Radić odlično vodi celu igru i u priči i na ekranu. Momke na putu do akcije ometa to što je izdajnik u njihovim redovima (nažalost, dosta se lako nasluti ko je, i to iz pogrešnih razloga - lik je nedovoljno razvijen da bi ga igrao tako poznat glumac - to je uvek najbolji znak da će biti preokreta) i naravno razne protivmere koje sprovode nacisti.

Ono što je najznačajnije to je da film nije baziran isključivo na shoot 'em upu već pre svega na skrivanju, podmetanjima, akcijama i reakcijama, i filmu ne smeta to što zapravo čak i nema previše obračuna. Ono što u domenu akcije jedino nedostaje jeste brutalnija kazna za ustašu kog igra Uzunović. Naime, u jednoj sceni imamo ustaše koje idu sa SSovcima u lov koji nazvaju "lovom na divlje patke" a zapravo iz obesti ubijaju ljude. Šteta je što učesnici tog lova ne bivaju upečatljivije kažnjeni.

Ono što je atipično to j dosta ravnomeran broj poginulih između diverzanata i Nemaca. Iako je ovo film u kome Nemci kad dođe do pucnjave ginu brže nego partizani, Stamenković je neobično brutalan prema glavnim junacima, a cinična završnica u kjoj se ispostavi da su neki među nima dali živote da bi nabavili podatak koji je već bio dostupan deluje kao prilično veliko odstupanje od žanra koje je ponekad prisutna u špijunskom ili ratnom filmu ali ne kod nas. Koliko god da je ratni film u svetu prošao kroz modernizaciju i transformaciju u eskapizam posle pojave agenta 007, kod nas ta transformacija je retko praćena ironijom na planu samog značenja, iako su je mnogi autori, ponajviše Predrag Golubović kao reditelj i scenarista unosili u same likove.

Isto tako, neki postupci junaka u toku obaveštajnog zapleta mogu delovati naivno gledaocima koji su upućeniji u špijunski film i proceudre koje primenjuju junaci u njima, no tu je teško proceniti da li je reč o istinitoj priči kao ograničenju ili dramaturškoj nerazrađenosti.

Prava je šteta što je DVOSTRUKI UDAR dostupan samo na VHS ripu i bilo bi zanimljivo da ga RTS ponovo pusti kako bi ga valjano ripovali.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.217
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #8 on: 15-06-2015, 00:19:17 »
Ponovo sam danas pogledao POZORIŠNU VEZA Milorada Lakovića. Ovaj film sam gledao kao dete i slabo sam ga se sećao. Leon Zoldar ga je takođe gledao kao dete i on ga se sećao mnogo živopisnije.

U svakom slučaju, reč je o grooviest filmu snimljenom u SFRJ. Naime reč je o filmu sa jednim od grooviest scoreova ikada snimljenih za naš film. Napisao ga je Mića Marković koji je uostalom napisao i temu za OTPISANE. Ovaj score je potpuno na liniji Isaac Hayesovih i Curtis Mayfieldovih scoreova za blaxploitation, kao i scoreova koje je radio Lalo Schifrin u svojim najboljim danima. Odavno nisam zapazio neki tako upečatljiv score u jugoslovenskom filmu.

S druge strane, Lakovićeva režija je više na francuskoj liniji reditelja kao što je recimo Melville, dakle detaljno prikazani radni procesi prilikom pljačke, bez dijaloga, sa vrlo elaborariranim radnjama, bez straha od toga da se poneka radnja ponovi. Likovi su obučeni u pažljivo izabranu odeću, niko nije slučajno ušao obučen u kadar, sve je vrlo precizno dizajnirano. Ambijenti u kojima se radnja dešava su takođe vrlo pažljivo odabrani, junaci borave u kućama koje apsolutno odgovaraju njihovom socijalnom statusu, i u tom smislu, POZORIŠNA VEZA pored stila od Melvillea preuzima i metodičnost.

Isto tako, u filmu ima dosta fetišizma, naročito recimo prema automobilima pa tako junaci vozne novi "jaguar" i BMW, i kola dosta govore o junacima.

U dramaturškom smislu, scenario Momčila Kovačevića (kasnije poznatog kao Leon Kovke) dosta duguje feljtonu čuvenog Šilje Mihajlovića (inače oca Gordane Suše) koji je opisivao pljačku Narodnog pozorišta u Beogradu. Naime, struktura scenarija je više vezana za sam tok priče nego za filmski koncept tako da se u filmu zločinci uvode kao glavni junaci iako autor nema simpatije za njih i stvari na kraju bivaju tretirane pomalo klinički, pošto se istraga i njihovo bekstvo ne prepliću previše. Što se mene lično tiče, ja moram priznati da sam se hookovao za likove zločinaca, forma me je navela na to, ali nism siguran da li je to i stav filma. U svakom slučaju, priča se odvija solidnim tempom, i iako je klinički hladna čak i za melvilovske standarde pošto u suštini nema melvilovskog dualizma i konflikta, uspeva da bude uzbudljiva.

Uzbuđenje pre svega proističe iz sklapanja dokaza, tragova, reakcija kriminalaca, ali sigurno je da je moglo biti i veće da su istraga i bekstvo bilo još integrisaniji u radnji. Ipak, imajući u vidu da je film inspirisan istinitom pričom, iako su imena promenjena, u kontekstu ekranizacija istinitih krimi priča stoji sasvim dostojanstveno. Ovakvo raslojavanje dva zapleta se dešava i u boljim kućama, pogledajmo recimo slučaj Ridley Scottovog filma AMERICAN GANGSTER.

Na nivou scenarija, zanimljivo je pratiti dijaloge, ekonomisanje žargonom i psovkama, zatim novčane proporcije. Recimo, plen koji će uzeti u narodnom pozorištu je 500 miliona "starih dinara", kafa i voda u kafani koštaju 18 dinara, a prenoćište u sobi nekog privatnog stana 100 dinara.

Isto tako, prikaz beogradskog podzemlja je vrlo hrabar. Inspektor koga igra Miki Krstović se poznaje sa lopovom koga igra Voja Brajović, jedan od doušnika policije je notorni homoseksualac koji zavodi tvrde momke sa asfalta, kriminalci imaju kontakte u svim porama društva, a isto tako zanimljive su i niske strasti koje vladaju među ljudima.

U tom smislu film obiluje što dragovoljnim što prisilnim seksom, imamo dva prikaza grudi, od kojih je barem jedan bio sasvim eksploatacijski, bez opravdanja u priči.

Kad je reč o nasilju, prva likvidacija je urađena sa sve upotrebom slow motiona. Krv se proliva od svakog pogotka vatrenim oružjem i film ima vrlo pristojan body count od osam žrtavam između ostalog ima i snajperski hitac i "heklera" sa optičkim nišanom i intergisanim prigušivačem koji pogodi Cecu Bojković u dojku. Respect.

Glumačka podela je takva da su simpatičniji glumci u ulogama kriminalaca. Policajce predvodi Bata Živojinović a tu su još i Miki Krstović i Vladan Živković dok krimose igraju Voja Brajović, Rastislav Jović, Neda Arnerić i Boža Longa (koji izgleda kao da je upravo izašao iz SCARFACEa i to kažem u krajnje pozitivnom smislu). U principu, retko kada smo viđali naše glumce u jednom ovakvom formalističkom projektu, pa se oni u njemu krajnje promenljivo snalaze. Miki Krstović je odličan jer ovo je teren koji njemu najbolje odgovara, kao i Voja Brajović koji dobro razume underplay.

Uopšte članovi bande su u underplayu i bolje su ukapirali stil glume od policajaca među kojima Bata Živjinović nije uspeo da se odmakne od svoje tipične persone.

POZORIŠNA VEZA je film koji je u svoje vreme bio tretiran kao marginalan, i smatran je promašajem, tako da Laković potom nije radio igrani film a Kovke je završio u gutteru srpske populističke komedije. Međutim, gledano iz današnje vizure, POZORIŠPNA VEZA je film apsolutno vredan pažnje.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Re: Živorad Mihajlović - zaboravljeni pisac krimi romana?
« Reply #9 on: 22-07-2015, 09:43:41 »
Pročitao sam "Angorske mačke". U pitanju je kratki roman koji govori o četničkim uzurpatorima koji pokušavaju da poremete skladan život SFRJ.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."