Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1570779 times)

0 Members and 9 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11500 on: 18-04-2017, 19:08:14 »
“Carlos” and “Personal Shopper” director Olivier Assayas has signed on to helm the spy thriller “Wasp Network”.

An adaptation of Fernando Morais’ novel “The Last Soldiers Of The Cold War” and set throughout the 1980s and 1990s, the story deals with violent anti-Castro groups based in Florida who carried out hundreds of military attacks on Cuba.

The Cuban government struck back with the Wasp Network – a dozen men and two women – who were sent to infiltrate those organizations. They were eventually unmasked and prosecuted by U.S. authorities.

Assayas recently collaborated with Roman Polanski on “Based On A True Story” due out later this year, and is still developing the crime film “Idol’s Eye”.

Source: THR
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11501 on: 19-04-2017, 05:21:32 »
SyFy’s Superman Prequel ‘Krypton’ Gets an Explosive Teaser
 
Quote
 
Check out the trailer for the DC prequel show,
#Krypton, coming to Syfy! #Superman pic.twitter.com/lYT5UOQB8S
— Adam Hlavac (@adamhlavac) April 18, 2017
   
As the world’s foremost Gotham-ologist I am 100-percent ready and willing to watch any DC Comics prequel chronicling your favorite heroes and villains before they became interesting. Or, in the case of SyFy’s Krypton, which you can get a first look at above, your favorite heroes and villains before spoilers spoilers spoilers the planet explodes and everyone dies except for Superman.
 
From writer/producer David S. Goyer (The Dark Knight, Batman v. Superman), Krypton follows the Man of Steel’s grandfather Seg-Hel (Cameron Cuffe, best known from one episode of modern masterpiece Time After Time), during turbulent time of unrest and revolution, when it was dangerous to have the shape of an El on your forehead, so to speak. “The story of your family isn’t how they died,” narrates Cuffe, in a message to his future Earth-saving grandson. “It’s how we lived.”
 
Boasting some of the damn impressive visuals the once Sharknado-stricken network has been busting out lately with The Expanse, plus a glimpse of Game of Thrones vet Ian McElhinney as Val-El, the teaser is an intriguing look at a Super-quel still without an official release date. Even still, consider me bought all the way in like Lex Luthor at a Kryptonite Ebay auction. Give me Private First Class Zod kneeling before toilets. Give me Brainiac when he was still mostly inside a Sega Genesis. Once per episode a 14-year-old Bertron should be throwing a baby out the window in the background and it should never be explained. Give me a multi-episode, needlessly complex story arc explaining how Superman and Batman both have a mom named Martha. The possibilities, unlike pretty much every character on this show, are endless.
 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11502 on: 19-04-2017, 15:13:03 »
GHOST IN THE SHELL i POWER RANGERS su simptomi novog trenda u Holivudu a to su ekranizacije manga i anima. Iduće sezone stiže Cameronova produkcija BATTLE ANGEL ALITA, a iznova se oživljava i AKIRA. Dakle, trend koji je začet početkom dvehiljaditih ali nije zaživeo, sada se iznova aktuelizuje u punoj snazi. U to ime, dobro je prisetiti se filma DRAGONBALL EVOLUTION Jamesa Wonga. Svojevremeno je ovo trebalo da bude značajna manga adaptacija studija Fox da bi na kraju, zbog rizika od gubljenja prava, nastao film od 30 miliona dolara koji je nastao pod pretnjom štrajka scenarista.

Ono po čemu je danas DRAGONBALL EVOLUTION značajan jeste činjenica da su u njemu glavne uloge odigrali Justin Chatwin i Emmy Rossum koji će dve godine kasnije sa velikim uspehom zaigrati u seriji SHAMELESS. Ne znam koliko je ovaj film uticao da oni budu pozvani u podelu, ali svakako da njih dvoje ponajviše od cele podele pokazuju znake života i nekakve energije.

Scenarističku adaptaciju potpisuje Ben Ramsey, autor nekoliko kultnih skriptova i DRAGONBALL EVOLUTION je trebalo da bude njegov prodor u mejnstrim. Nažalost, Ramsey nije imao sreće i na kraju je praktično velikim delom potonuo u opskurnost baš zbog ovog filma. Ipak, u to vreme on je bio tražen scenarista i jedan od prvih adaptatora stripa LUKE CAGE u vreme Avija Arada.

Wong je ovaj film radio bez Glena Morgana, i nažalost, slično filmu ONE sa Jet Lijem, nije snimio dobar film, premda je FINAL DESTINATION bio dobar presedan. Nažalost ovo je šarena, konfuzna hrpa scena koja po svom odsustvu narativne koherentnosti umnogome podseća na loše japanske live mange. Kad se tome doda dosta slab dizajn likova, i budžet koji ne može da isprati zahteve zapleta, rezultat je zaista poražavajući za film major studija.

DRAGONBALL EVOLUTION ima puno sličnosti sa POWER RANGERSom, i na nivou imaginarijuma i na nivou očekivane transformacije likova, i u tom pogledu jako je zanimljivo napraviti poređenje i konstatovati koliko je uspešno Dean Israelite (doduše sa tri puita više novca) rešio neke vrlo slične probleme.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11503 on: 19-04-2017, 15:27:22 »
Dobro je ispao KRYPTON. Vučić dobro radi... :)
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11504 on: 20-04-2017, 00:14:47 »
Pogledao sam rusku varijantu AVENGERSa, mada po zapletu je najsličniji SUICIDE SQUADu. Reč je o filmu Защитники Sarika Andresjana. Za razliku od pomenutih američkih filmova, Защитники nisu bazirani na stripu, ali se film u potpunosti oslanja na imaginarijum stripa i na imaginarijum ekranizacija stripova. Dakle, ideja je jasna, Andresjan je snimio film koji treba da parira MCU i DCEU filmovima na tržištu, i prava je šteta da posle uspešnog primera copywooda koji je radio Fjodor Bondarčuk nije uspeo da produži taj niz.

Međutim, unutar svega onoga što nije dobro u filmu Защитники ima i jednu vrlo paradoksalnu vrlinu. Naime, verzija za Zapad koju sam imao prilike da gledam i koja je nešto malo kraća u odnosu na rusku, traje oko sat i po, i zapravo smešta pulp format stripa u pravu minutažu. U suštini, američke ekranizacije stripova sa svojim epskim trajanjem i strukturama i enormnim budžetima, iskoračili su u format “značajnih priča”, vrednih mitova maltene biblijskih dimenzija, ali su na kraju uspela da povremeno zaista i dostignu takav sadržaj, kao što se recimo desilo ove godine u LOGANu. Međutim, AVENGERS svakako nije to i paradoksalno Защитники to jako dobro razumeju. Ali, nažalost, taj opšti B-movie feel je sve što su shvatili.

Sve ostalo je nažalost pogrešno. Specijalni efekti su ambiciozniji u zamisli nego u realizaciji, ali su nažalost efekti ponajmanji problem. Andresjan govori o timu mutanata koji su stvoreni u vreme SSSRa kao odgovor na američke superheroje, i zbilja moći su im vrlo slične onima koje imaju AVENGERSi, iako su u suštini sličniji X-MENu i FANTASTIC FOURu po origin storyju, međutim tu celu stvar nije uspeo da iznese pripovedački, ni na nivou ritma, ni na nivou postavke, niti kroz glumu. Prosto, očigledno je da strip ekranizacije imaju bitno složenije mehanizme nego što se spolja čini. Stoga, paradoksalno, ovaj film je možda u domenu efekata ponajbliži AVENGERSima.

Sovjetski superherojski tim je bio zanimljiv element raznih stripova, Ennisov BOYS mi pada na pamet, ali u svakom slučaju, Andresjan ih nije tretirao iz te vizure, već naprotiv sve je postavljeno sa najmanjim nivoom inventivnosti, kao vrlo straight origin story. Ipak, ono što paradoksalno pomaže ovom filmu jeste ta transformacija formata pa i inferiornost jer na neki način ponovo imamo one inferiorne proizvode koji nastaju kao nusprodukt Hladnog rata. Kao što je ranije bio ruski RAMBO, sada je tu ruski AVENGERS, ali na svu sreću, Rusi sada imaju i kvalitetan Copywood.

Sam zaplet, sa rogue superjerojima iz vremena SSSR koji rade za vojsku, i naravno, njihovim pripadnikom koji se oteo kontroli, jako podseća na sukob sa Enchantress u SUICIDE SQUADu. Čak i toranj-antena koji gradi supervillain u filmu jako podseća na ono što gradi Enchantress. Ipak, ono što je izostalo su harizmatični glumci, grit i dobar banter.

Paradoksalno, u epohi kada je kroz MCU i DCEU potpuni pulp počeo da dobija neverovatno skupe i ambiciozne ekranizacije, Защитники uspeva da bude film koji će sve to vratiti campy korenima i koji će u tom domenu biti percipiran kao parodični promašaj.

Ako tome dodamo dodatni paradoks da osnovni problem nije ni u tehnologiji, pa ni u produkciji ili efektima, već upravo u režiji, možemo slobodno da kažemo kako verovana najmanje kreativan period u istoriji Holivuda kad je reč o prilivu originalnih ideja, ipak iziskuje krajnje jedinstvenu kreativnost u pokušaju da se ti preuzeti IPjevi nekako upriliče.

Za razliku od Bondarčukovog filma, Защитники je prošao tek podnošljivo na ruskim blagajnama.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11505 on: 20-04-2017, 12:20:33 »
Nadmeni biznis insajder:

Iran's 'stealth' fighter is a total joke

Quote
Iran recently released footage of what it claims is a fifth-generation stealth fighter jet called the Qaher F-313 rolling around a runway, but experts aren't buying it.
 The F-313 has appeared before, in 2013, when War Is Boring pointed out that the jet was too small to carry its announced weapons payload or even fit a pilot.
 Business Insider showed the footage to a senior scientist working on stealth aircraft who asked to remain anonymous because of the classified nature of his work.
 As far as radar signature goes, "some parts are laughable," the scientist said. Specifically, he said the downturned wingtips reminded him of something out of "Star Trek" and the vertical or near vertical fins on the plane would light up a radar.
 The scientist said he seriously doubted that Iran had the engineering processes and expertise in place to manufacture a stealth aircraft, the details of which need to be perfectly lined up to baffle radars. Iran has for years been under sanctions, prohibited from buying the kinds of components needed to build advanced stealth aircraft.
 Writing for Vice's Motherboard, journalist David Axe said the F-313 — which does not fly in the video — had its tire pressure stenciled on the outside of the plane and that it was way too low for a full-sized airplane weighed down with instruments and fuel.
 The scientist says the tire pressure "takes away all doubt that it's a fake."
 Still, some experts say Iran could attain somewhat credible stealth aircraft in the near future, as China's J-31, an F-35 knockoff, nears production.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11506 on: 20-04-2017, 13:22:59 »
BURNT Johna Wellsa je nastao u miljeu nezavisnog filma iako bi to morao biti tipičan primer kvalitetne mejnstrim zabave. Stephen Knight je napisao scenario o autodestruktivnom kuvaru koji posle poročne faze u životu i skandala u Parizu dolazi da se izbori za treću Michelin zvezdicu u Londonu. Okuplja svoju ekipu kuvara, profesionalaca na koje se ranije oslanjao i kreće putem iskupljenja.

Wells režira priču kao triler, kao heist movie, kao priču o lopovu koji planira veliku pljačku, ali film je zapravo o kuvanju i onim instancama haute cuisinea u kojima kuvanje prerasta u nešto više. U tom smislu, kada bi ga tumačili po Kaminskom, ovaj film ima svojstva heist filma, sve zajedno sa homoerotskom dimenzijom odnosa između naručioca posla i harizmatičnog izvršioca.

Ono gde film ponajviše iskoračuje u nešto što nije mejnstrim, iako po svom sadržaju i to jeste deo glavnog toka, jeste upravo imaginarijum jedne tako "miroljubive" delatnosti kao što je kuvanje, u kojoj se akcija dešava na daskama za sečenje i u tiganjima, a odnosi među likovima se rešavaju kroz razgovor odraslih ljudi. Čini se da je upravo ta dosta old school postavka i dovela do toga da film u izvesnoj meri bude odbačen kao "staromodno" koncipiran jer je ušao u taj indie niche kome u suštini ne pripada.

Ipak, sasvim sam siguran da će vremenom na kućnim formatima i na televiziji nadoknaditi pažnju koja mu nije pružena u bioskopima.

Bradley Cooper igra naslovnu ulogu, a Wells je uspeo da sakupi All-Star glumačku ekipu ali da njome ne preoptereti film, i svakoga uspeva da stavi u funkciju. Stoga, Bradley Cooper potvrđuje da je zvezda i zašto je zvezda jer uspeva da iznese priču i opravda Wellsovu odluku da ga stavi u centar pažnje filma i nasuprot tolikom udruženom talentu. U maniru holivudske zvezde stvara varljivi utisak lakoće, a takav efekat proizvodi i ostatak segmenata ovog filma. Otud je vrlo lako potceniti ga, ili ga prepoznati kao neku svakodnevnu pojavu. Međutim, plašim se da je na savremenoj sceni ovakav film prilično unikatan.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11507 on: 20-04-2017, 13:36:32 »
Nadmeni biznis insajder:

Iran's 'stealth' fighter is a total joke

Quote
Iran recently released footage of what it claims is a fifth-generation stealth fighter jet called the Qaher F-313 rolling around a runway, but experts aren't buying it.
 The F-313 has appeared before, in 2013, when War Is Boring pointed out that the jet was too small to carry its announced weapons payload or even fit a pilot.
 Business Insider showed the footage to a senior scientist working on stealth aircraft who asked to remain anonymous because of the classified nature of his work.
 As far as radar signature goes, "some parts are laughable," the scientist said. Specifically, he said the downturned wingtips reminded him of something out of "Star Trek" and the vertical or near vertical fins on the plane would light up a radar.
 The scientist said he seriously doubted that Iran had the engineering processes and expertise in place to manufacture a stealth aircraft, the details of which need to be perfectly lined up to baffle radars. Iran has for years been under sanctions, prohibited from buying the kinds of components needed to build advanced stealth aircraft.
 Writing for Vice's Motherboard, journalist David Axe said the F-313 — which does not fly in the video — had its tire pressure stenciled on the outside of the plane and that it was way too low for a full-sized airplane weighed down with instruments and fuel.
 The scientist says the tire pressure "takes away all doubt that it's a fake."
 Still, some experts say Iran could attain somewhat credible stealth aircraft in the near future, as China's J-31, an F-35 knockoff, nears production.

Ovaj dizajn dosta liči na F-22 odnosno F-23 koji su Ameri pravili kao lovce pete generacije krajem osamdesetih i početkom devedesetih za neke studije, pa je onda F-23 otpao, ali na kraju je prevladao F-35.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11508 on: 23-04-2017, 17:50:01 »
Pogledao sam rimejk Brestovog GOING IN STYLE, u režiji Zacha Braffa. Za razliku od uglednih profesionalaca koji su igrali u Brestovom filmu, ovde glavne uloge igraju megazvezde, oskarovci, i dalje aktuelni glumci koji su daleko od mirovine - Michael Caine, Morgan Freeman i Alan Arkin. Nažalost, ovaj film ne dobacijue do kvaliteta koji bi ovakvi glumci morali da privuku u pogledu scenarija i režije. Nažalost, samo je u teoriji film koji režira Braff, piše Ted Melfi i slika prekaljeni Rodney Charters obećavao visok nivo. Nažalost, niko od članova ove ekipe nije doneo ništa neophodno da bi film postigao onaj "dodatni kvalitet", iznad krajnje mediokritetske zabave koja je pre za televiziju nego za bioskop.

U tom smislu, GOING IN STYLE je propuštena prilika, film u kome je previše sposobnih kadrova da bi bio nepodnošljiv, ali isto tako i ostvarenje u kome niko nije imao jasnu ideju šta zapravo želi da postigne, izuzev tezge za tri zvezde i malo društvene kritike koja je dobrano obajatila.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11509 on: 23-04-2017, 18:42:29 »
Novi Netflixov film SAND CASTLE Fernanda Coimbre je prilično dobar combat movie smešten u vreme američke invazije Iraka 2003. godine. Coimbra je ovim filmom pokazao da je njegov obećavajući brazilski debi dobro nagovestio kako je reč o reditelju vrednom pažnje a posle ovog posla nema čega da se stidi u pogledu onoga što može da pruži. SAND CASTLE je muški režirana studiija o jednom vodu američkih vojnika od početka rata do kraja njihovog zajedničkog služenja. Kakav je sam rat u Iraku, takva je i ova priča - smenjuju se podmukle borbe, napadi mučki iza leđa sa besmislenim pokušajima da se uspostavi nekakav funkcionalan sistem sa lokalcima i postepeno razočaranje samih vojnika koji daju živote a ne mogu ništa da promene.

Film ima jasnu karakternu transformaciju među svim junacima, a naročito kod glavnog kojije otišao u vosjku jer nije mogao na koledž i na kraju je završio praktično adiktovan na rat i pokušaj da mu ulije smisao.

SAND CASTLE nije THE HURT LOCKER, nema tako snažnu psihološku dimenziju niti se bavi takvom vrstom suspensea u ključu "nadnice za strah" i u tom pogledu više podseća na priče iz vojničkog života kakve je snimao Oliver Stone gde se kombinuju vojna dešavanja sa potpunom impotentnošću njihovih političkih posledica.

Glumački ansambl predvodi Nicholas Hoult koji je odličan i pouzdan u glavnoj ulozi, Logan Marshall Green donosi graviti kao oficir koji pokušava da motiviše vojnike u opštem besmislu a Henry Cavill uprkos visokom billingu nudi osveženje u glumačkom opusu kao svojevrsni antiheroj filma, cinični specijalac kog zatiču u jednom od gradova.

Coimbra jako efektno rekonstruiše iračke lokacije na budžetu koji možemo smatrati skromnim ali dovoljnim. Fotorgafija Bena Richardsona je odlična a široki planovi kojima se Copimbra koristi sugerišu da je pre Netflixovog pickupa ovaj film bio namenjen bioskopskom prikazivanju, bez ikakve dileme, i siguran sam da bi sam po sebi funkcionisao dobro na velikom ekranu.

Coimbrine scene borbe su efektne i precizne, prilično old school i ubedljive, tako da me ne bi čudilo da se ovaj film protumački kao showcase za razne stvari. Rekao bih da je SAND CASTLE vrsta filma kakve bi recimo Dragojević dobijao da radi na bazi LEPIH SELA da je ostao u Americi.

SAND CASTLE ne nudi puno toga novog ali ono što nudi radi dosta dobro i mislim da oni koje zanima ova vrsta filma ne treba da ga propuste.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 10.238
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #11510 on: 23-04-2017, 19:49:05 »
Gledao Going In Style i lepo se smejao. Istina je ovo napisano, ali ne mora film sa tri matora drtavca da ima išta originalno, niti je neophodno da ikako doprinese filmskoj umetnosti i industriji, da bi bi bio zabavan i da se ne bi posle kajao potrošenog vremena i novca.

ЖивОзбиљан

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: The Crippled Corner
« Reply #11511 on: 23-04-2017, 20:08:31 »
Volim kontroverzne filmove! Skidam.
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11513 on: 25-04-2017, 12:38:42 »
Mehmete, trenutno najjača igra na Androidu. Ono što Angry irds igraju pre nego što se katapultiraju...

https://www.youtube.com/watch?v=pB0Sgz9krRQ
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11514 on: 25-04-2017, 12:57:41 »
Patriotizam kao razbibriga? Šta još neće izmisliti?

tomat

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.757
Re: The Crippled Corner
« Reply #11515 on: 25-04-2017, 18:03:55 »
Čedi ne može ništa. kraj priče!
Arguing on the internet is like running in the Special Olympics: even if you win, you're still retarded.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11516 on: 26-04-2017, 12:57:47 »
Ako imammo u vidu koliko me je šokirao film GET OUT, osetio sam potrebu da se podrobnije upoznam s onim što Jordan Peele primarno radi kao deo komičarskog dueta Kay & Peele pa sam pogledao KEANU Petera Atenzio. Atenzio je reditelj koji je u karijeri zbilja snimao svašta ali se specijalizovao za televizijsku komediju i u domenu onoga što se danas nudi na tržištu bioskopske komedije, KEANU je vizuelno ambiciozan film koji nažalost ipak ne može da prevaziđe svoj "televizijski" mentalitet u pogledu dramaturgije, ali i ugla gledanja na humor i život. U tom smislu, Atenzio se izdvaja kao najjači adut ovog filma i Peele je pred svoj rediteljski debi mogao ponešto da nauči od Atenzija iako je zaista teško zamisliti da bi ovaj ikome mopgao biti mentor...

KEANU je komedija koja se bavi pitanjima zamene identiteta na formalnom nivou i identitetom uopšte na suštinskom. Kay i Peele se očigledno interesuju za te identitetske teme, pitanja stereotipa, pop kulturne uticaje i tome slično, pa i KEANU od samog naslova ide tim putem - tema filma je pokušaj dvojice afroameričkih mlakonja iz srednje klase da se preruše u gangste i povrate ukradeno mače, za koje su se u međuvremenu vezali pravi svirepi kriminalci. Već iz ovog prepričavanja, jasno je šta su osnovne linije humora, i tu KEANU ne nudi nikakva iznenađenja.

Štaviše, imamo neke ponovljene situacije tipa ubijanje javne ličnosti koja igra samu sebe, a to smo već imali u ZOMBIELANDu, s tim što ovde žrtva nije Bill Murray već Anna Faris.

Ono što mi je dodatno smetalo u filmu jeste ceo taj trend baziranja humora na aktuelnim stvarima iz popularne kulture što naravno itekako oročava dejstvo samog dela. Ponekad je to zaista jako velika šteta, recimo u slučaju TEDa, dočim ovde zbilja ne moramo baš mnogo da žalimo jer KEANU je efemeran kako god okrenemo, ali svakako da Atenziov napor da se to vizuelno uobliči neće dovoljno priznat u budućnosti, naprosto zato što je utrošen na sadržaj koji to ne može da iznese.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11517 on: 26-04-2017, 17:41:22 »
DARE Adama Salkyja je vrlo lako mogao da bude jedan od kultnih omladinskih filmova jer je imao retku priliku da radi sa vodećim mladim glumcima u usponu, ovog puta konkretno sa zachom Gilfordom koji je već bio u mašini FRIDAY NIGHT LIGHTSa i Emmy Rosum koja samo što nije stupila u SHAMELESS. Nažalost, nesigurnost u pogledu tona filma, nespremnost da se ode u nešto prljaviji realizam a opet i izbegavanje našminkane estetike teen filma, a sve u spoju sa pričom koja suštinski mnogo više vuče na ovo prvo, rezultirala je jednim nesigurnim ostvarenjem u kome su pojedinačni doprinosti mnogo efektniji od celine.

Međutim, ne svodi se odluka između realizma i estetizovanog omladinskog filma samo na Salkyjevu režiju, već i na sam narativni zamajac. U maniru teen filma Johna Hughesa, DARE počinje jednom high concept scenom, koja po svojoj jednostavnosti gotovo da nosi svedenost bajke, i taj "izazov" koji biva postavljen pred galvnu junakinju, iako nosi arhetipsku snagu bajke zapravo morao je biti stilski preciznije realizovan kako bi se kasnije našao balans između Johna Hughesa i Larry Clarka. Nažalost, tu scenu Salky režira potpuno hughesovski. Kada se tome doda pomeranja sa fokusa sa jednog na drugog junaka, čime nam i bukvalno izmiče strukturu mita, bajke ili najjednostavnije rečeno hero's journeya, Salky pravi niz grešaka u koracima koji naprosto nisu rezultirali nekim konstruktivnijim kršenjem pravila.

Emmy Rosum i Zach Gilford su odlični u glavnim ulogama s tim što pomeranje fokusa sa jednog na drugog junaka najviše otvara prostor u Gilfordu jer je u najžešćim situacijama on u fokusu priče. Stoga je on ponajviše i mogao da profitira iz ovog filma. Ipak, DARE ostaje jako solidan showcase za svoju mladu podelu, ali i znak da bi Salky uz jaču producentsko-scenarističku superviziju mogao da pruži mnogo više.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11518 on: 27-04-2017, 08:43:11 »

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11519 on: 27-04-2017, 16:32:12 »
 Muzika iz kultnog naučno-fantastičnog filma Gosti iz galaksije koju je u martu na vinilu objavila riječko-zagrebačka diskografska kuća Fox & His Friends, bit će predstavljena 05. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, Uzun Mirkova 1, svečana sala, u 20.00 časova. Ploču će predstaviti Leri Ahel i Željko Luketić, vlasnici izdavačke kuće Fox & His Friends, a nakon toga na velikom platnu sledi besplatna projekcija filma.

Ovaj iznimno važan glazbeni soundtrack za istoimeni film Oskarovca Dušana Vukotića iz 1981. godine, potpisao je Tomislav Simović, jedan od najplodnijih jugoslovenskih skladatelja primenjene muzike. U opusu od preko 300 naslova, Simović je najviše prepoznat kao autor muzike za Profesora Baltazara i druge radove Zagrebačke škole crtanog filma. Školovani klasičar i pasionirani ljubitelj džeza, vešto je balansirao između hitova koje je pisao za Terezu Kesoviju, Arsena Dedića i Višnju Korbar, muzike za film, pozorište i radio. Svoj jedini autorski album Zagrebačke impresije objavio je 1979. godine za Jugoton.

Muzika iz filma Gosti iz galaksije konačno je našla svoj put do javnosti. Do sada je smatrana izgubljenom, ali posle nalaženja izvornih traka, te restauracije u poznatom studiju Cedar Audio u Cambridgeu, spremna je zauzeti svoje mesto u istoriji ovdašnje muzike. Autorski rad Tomislava Simovića sniman je u zimu 1980. godine i prvi je u potpunosti elektronski soundtrack nekog dugometražnog jugoslovenskog filma.

Izdanje je štampano u Nemačkoj, na audiofilskom 180-gramskom vinilu. Uključuje i detaljnu opremu: dvostruki omot, retke fotografije iz filma, biografije Dušana Vukotića i Tomislava Simovića, uvodnike ugledne muzikologinje Irene Paulus i filmskoga kritičara Željka Luketića, te poseban poster Ksenije Prohaske koja tumači ulogu svemirske heroine Andre. Svetsku distribuciju preuzela je poznata holandska izdavačka kuća i distribucija Clone.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11520 on: 28-04-2017, 00:16:27 »
Ekipa SMOGOVACA, reditelj Milivoj Puhlovski i scenarista Hrvoje Hitrec okupila se koliko godinu dana posle početka emitovanja serije i snimila svoj celovečernji igrani film. Puhlovski je već bio koreditelj jednog filma ali S.P.U.K. je bio njegov prvi samostalni igrenjak. Reč je o vrlo zanimljivoj komediji i to ne samo po onome što je Puhlovski stilski ponudio u njoj već i po njenim širim ideološkim implikacijama.

Naime, S.P.U.K. je dinamična richardlesterovska komedija koja kombinuje apurdni humor sa slapstickom, ne beži ni od satire, dotiče se pojedinih društvenih tema, međutim svoj sveukupni komediografski udar svim sredstvima možda ponajmanje fokusira na domen satire ili dekonstrukcije vladajuće ideologije što ovaj film čini unikatnim.

Film je naime smešten na radnu akciju “Sava" koja jeste izvođena početkom osamdesetih u blizini Zagreba, i prikazuje komične zgode, romantične i druge vrste iz života brigadira.

Dramaturgija skeča dominira strukturom izlaganja priče, i u pogledu scenarija pa i u načinu na koji Puhlovski sve inscenira, dakle svi imaju fokus na trenutni efekat gega i film je složen iz čitave serije mikrocelina. Zapravo osnovni zaplet filma postaje jasan tek u drugoj polovini filma, kada se razjašnjava šta znači naslovna skraćenica a potom i kad krene da se razrađuje zaplet sa grafitima u kojima brigadir ispisuje da je nesrećan a starešine pokušavaju da ga lociraju.

Iako se naravno mikrokosmos brigade na radnoj akciji može tumačiti kao simbol celog društva, mislim da bi to bilo pogrešno čitanje iz prostog razloga što su hegemoni koje prikazuje film izrazito benevolentni i nekog dubinskog konflikta pa ni nerazumevanja zbilja nema.

Stoga S.P.U.K. pre svega vidim kao film koji pokušava da aplicira obrasce richardlesterovske komedije na temu radnih akcija i da napravi nešto sofisticiraniju varijaciju na tada vrlo aktuelne komedije o ekskurzijama, đacima, omladini itd.

U jednoj sceni, Puhlovski čak prikazuje projekciju filma PREKOBROJNA Branka Bauera koji je svojevrsni klasik socijalističkog filma i redak uspešan primer tematizovanja radne akcije u našoj kinematografiji. Štaviše, u pojedinim detaljma Puhlovski snima lesterovski update PREKOBROJNE s tim što izbacivanje njegovih junaka iz kolektiva nije onako znakovito kao kod starog majstora.

Međutim, i njegovi junaci su “višak” u ovom ili onom pogledu.

Puhlovski i direktor fotografije Enes Midžić grade vrlo snažan vizuelni postupak, sa bogato aranžiranim planovima, akcijom koja se zbiva u najmanje dva plana u svakoj sceni, poigravanjem bojama i socijalističkom ikonografijom. Slapstick scene su urađene energično ali su one možda ponajviše lišene humora, i čini se da deo teškoća u recepciji ovog filma proističe iz toga što je slapstick u njemu često neuspeo.

Ipak, u celini, film na kraju zaista uspeva da bude zanimljiv pokušaj da se socijalističke vrednosti pa i institucije uved u novu, na kraju će se ispostaviti i završnu deceniju. Puhlovski i Hitrec pre svega nemaju cinične junake, što je bila karakteristika praške i beogradske urbane škole. Oni nisu naivni u odnosu na sistem ali mu se ne opiru suštinski niti pokazuju nepoverenje.

Kad je reč o upotrebi muzike u filmu, ona je prisutna wall-to-wall. Na soundtracku je široka ponuda pesama od Bijelog dugmeta i Idola do Zane i Peđe D’Boya. Pa ipak ključne i najuspelije scene su zapravo kadar sekvence kada se brigadirska pesma povede a capella u kadru i oba slučaja se transformiše u aktuelni pop hit. Ta dva kadra sa samog početka i sa samog kraja pokazuju da je Puhlovski bio reditelj snažnog rukopisa, što na kraju nažalost nije uspeo i da pokaže na duže staze u kinematografiji.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11521 on: 28-04-2017, 11:42:42 »
Pogledao sam GET OUT Jordana Peelea, jedan od najhajpovanijih novih američkih filmova, kako u žanrovskom domenu, tako i generalno. Izgleda da su kampanje #OscarsSoWhite i Black Lives Matter urodile plodom jer je priča o kvalitetu ovog filma spinovana do zastrašujućih razmera. Nije ovo prvi put da se ne slažem oko toga da li je neki istinski veliki ili kvalitetan. Ali, GET OUT je primer filma u kome je apsolutno nemoguće primetiti šta je to nekome moglo zaličiti da je dobro.

Nota bene, Peele snima Blumhouseov triler sa očigledno većom ambicijom da ga pretvori u nekakvu priču o rasizmu, položaju mladih afroameričkih muškaraca i sl. ali to je toliko loše na svakom nivou. Na tehničkom planu, ovo je oskudan film koji nažalost ne uspeva da ispoštuje Blumhouse matricu i da prevaziđe ograničenja mikrobudžeta, naprotiv, ovo jeste mikrobudžetni film u smislu da je zaista veliki uspeh njegova zarada, ali koštao je četiri i po ili pet miliona, i baš tako i izgleda. Ne izgleda ni cent skuplje niti ima veći efekat od onoga koji nudi budžet. Režija je kruta u kadriranju, vizuelno oskudna, glumački krajnje prvoloptaška. U žanrovskom pogledu, dostojan je podsmeha ali nažalost ni ideološki nije mnogo zreliji i tu ponajviše odlazi u pravcu potpunog treša.

Jedino što je u ideološkom pogledu uspelo jeste svojevrsna ucena američkog establišmenta jer film udara tamo gde bi trebalo da ih boli. Ali to znaju i oni i jako lako apsorbuju taj udarac, spremno proglašavajući jedno inferiorno delo za savremeni klasik i samim tim čineći medveđu uslugu i autorima i pokretu.

Jordan Peele je posle ovog filma nezasluženo ojačao svoju reputaciju. Ostaje nada da će svoj novostečeni status mudro iskoristiti. U protivnom, ostaće na nivou jednog našeg autora kog najradije sada ne bih imenovao.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11522 on: 28-04-2017, 11:45:27 »
Aha, to nije komedija? Zavela me Peeleova Comedy Central reputacija...

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11523 on: 28-04-2017, 11:47:39 »
pa zapravo nije, mada ima kao nekog humora


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ЖивОзбиљан

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.364
Re: The Crippled Corner
« Reply #11524 on: 28-04-2017, 15:37:30 »
Get Out nije horor koji smo željeli ali jeste horor koji nam je bio potreban.

Fridom inače dao visoku ocjenu.
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

camerashqiptarica

  • 2
  • Posts: 63
Re: The Crippled Corner
« Reply #11525 on: 29-04-2017, 00:55:20 »
ovo je jedan od onih filmova koji se moraju posmatrati u celini sa trejlerom i slikom u glavi sa kojom publika seda pred platno. smesno je utoliko sto uspeva da funkcionise (relativno) na nivou formalnog horora i da zajebe jadnike koji su dosli da gledaju comedy horror. odnosno zezanje je upravo u momentu "phah pa ovo zapravo nije komedija...ovo je stvarno morbidno hehe jest ludo, ajme sta je napravio, PRAVI RASNI HOROR". tako da je ste nekakva meta-komedija koja igra na dozivljaj cudnosti

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11527 on: 30-04-2017, 05:42:31 »
Has Warner Bros. Already Written Off Wonder Woman?
 
Quote

Wonder Woman fans have been waiting for decades to see the most famous superheroine in the world get a solo movie of her own and now, with the release just five weeks away, people are nervous that Warner Bros. is dropping the ball when it comes to marketing the film. Truth be told, it initially seems like a fair criticism. Marvel’s Guardians of the Galaxy Vol. 2 saw a plethora of trailers and numerous TV spots in the run-up to its release, with Justice League and Thor: Ragnarok garnering a huge amount of attention as well, despite their release dates being months away. Wonder Woman, on the other hand, not so much.
 
According to Donna Dickens at Uproxx, the studio has been “weirdly reticent” about the marketing campaign, pointing out that by this point in its promotional blitz, Suicide Squad already had three full trailers, four TV spots, a “buy advanced tickets” promo video and biographies for each member of the team. Shana O’Neil at SyfyWire concurs: “It worries a lot of people who are invested in the success of female superheroes in film and television.” All of this has fans wondering: has the studio gotten cold feet on Wonder Woman and decided to cut their losses?
Let’s look at the data. Five weeks out from release, Warner Bros had spent $2,645,643 on adverts for Suicide Squad, and Wonder Woman has seen a spend of $3,043,212 to date. So, if they’ve spent more money, where are the ads? Apparently, they’ve chosen a more targeted marketing strategy, with ads running during the Kids Choice Awards and the NCAA Basketball Championship, together with blanket presence at Wondercon and SXSW. Alternatively, maybe they’re keeping their heads low so as not to be drowned out by Guardians of the Galaxy Vol. 2‘s all-encompassing presence.
 
It’s a testament to the passion of Wonder Woman fans that they’re holding Warner Bros.’ feet to the fire like this. For fans of Diana Prince (and superheroines in general), this is a make or break movie, proving that female characters have what it takes to lead a film in a predominantly masculine blockbuster season.
 
One way or another, we’ll know for sure on June 2nd, when Wonder Woman (hopefully) opens big.
 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11528 on: 30-04-2017, 11:43:18 »
THE FATE OF THE FURIOUS F. Gary Graya postiže ogroman uspeh u bioskopima širom sveta i naravno produžiće život ovom serijalu na bar još nekoliko filmova. Ipak, vest da se priprema spin-off sa Rockom i Stathamom, pokazuje da ovoj zbrci raznoraznih komercijalnih ambicija, ipak postoji neko ko prepoznaje kvalitet. Naime, jedino što zaista vredi u ovom filmu jesu scene sa Rockom i Stathamom. Zapravo, najveći problem ovog filma, kao i prethodnih delova, jesu brojni karakteri koji se nagomilavaju iz filma, pošto heroji ne ginu a u poslednje vreme ne ginu ni negativci. Čak naprotiv, sada je Statham postao jedan od heroja a na kraju filma i Charlize Theron "nestane" umesto da pogine kao što bi se obično radilo.

Ta masa likova počinje da opterećuje film. Neki među njima su jednolični, a neki su prosto postali neupotrebljivi kroz raubovanje glumca koji ih igra. Tu pre svega mislim na Vina Diesela koji je produkcioni dinamo untar nastanka serijala ali više ne može da isprati ovaj lik ni fizički, ali ni glumački jer mu je harizma naprosto istrošena.

U tom smislu, jedino što zaista vredi u ovom filmu producenti očigledno prepoznaju i to je jedan optimističan ishod ovog filma. Scena Rockovog i Stathamovog bekstva iz zatvora je daleko najbolja u filmu, vrlo duhovito i energično realizovana borilačka sekvenca, a druga najbolja je Stathamov upad u avion, u kome takođe ima dosta humora. Ko god misli da je u glumačkom pogledu jednostavno biti akcioni heroj baš u ovom filmu može da vidi kako se Rock i Statham vidno izdvajaju od ostalih.

Ako se mogu prepoznati neke nijanse, onda treba primetiti i da u egzekuciji F. Gary Graya sve ovo deluje nešto "organskije" nego kod njegovih prethodnika. Ali manje-više, to je sve jedno te isto i otvara večno pitanje, "da li su oni budale što ovo snimaju ili sam budala ja što ovo gledam." 

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11529 on: 30-04-2017, 11:59:13 »
COLOSSAL Nacha Vigalonda je jedan od filmova koje sam nestrpljivo očekivao i ono što smo dobili je izuzetno zanimljiv i unikatan rad. Naime, Vigalondo je napravio korak na neke nove prostore u više segmenata. Prvo, ovo je opet jedan high concept film ali ga je Vigalondo vrlo konvencionalno postavio u pogledu režije. Estetika na koju se oslanja je američki mejnstrim iako je faktički nadovezuje na ono što inače nazivamo indie melodramom ili dramedijom. Do sada su njegovi filmovi u samoj narativnoj koncepciji imali neku specifičnost, neki koncept, ponekad su išli i u radikalnijem estetskom smeru kao recimo u OPEN WINDOWSu, ali u COLOSSALu Vigalondo dakle izlazi na teren bez ijednog inscenacijskog trika. I u principu, Vigalondo se tu dosta dobro snašao. Ono što mu se može zameriti jeste pomalo generic izgled i tretman lokacije varoškog bara, ali sve ostalo je vrlo solidno i možemo reći da njegovo dosadašnje oslanjanje na trikove nije služilo da prikriva suštinsku neveštinu ili neznanje. Dakle, Vigalondo ume da snimi dramsku scenu, ume da napravi konvencionalne situacije i nema nikakve sumnje da zna šta radi.

Ono u čemu se high concept ogleda ovog puta jeste u bizarnoj žanrovskoj pretpostavci koja glasi da "trainwreck" cura ima sposobnost da svojim umom kontroliše kaijua u Seulu. I tu Vigalondo zaista kreće da gradi vrlo zanimljivu višeslojnu žanrovsku igrariju u kojoj daje nove predznake ne samo kaijuima kao filmskim mitemama već i temi transformacije usled traume, a koja je jako aktuelna zbog talasa superherojskog filma.

Ono što je u suštini najveći domet COLOSSALa jeste upravo činjenica da je uspeo da ovako bizarnoj zamisli ne samo udahne nužnu uverljivost, već pored suspenzije neverice nudi i mogućnost da se svemu da izvesna žanrovska kontemplativnost. Kada se tome doda da Vigalondo osvežava priču nekolikim vešto plasiranim obrtima, rezultat je jako dobar.

Međutim, iako se pojavljuju megazvezde Anne Hathaway i Jason Sudeikis, i uprkos tome što u filmu ima i džinovskih robota i kaijua, ovo je sve jako daleko od mejnstrima. A opet, ovo nije art house. Film se nalazi negde na ničijoj zemlji i najpre bih ga definisao kao "festivalsko žanrovsko delo". Mogućnost da ovakve sadržaje dobijamo na filmu a ne samo u prozi ili underground stripu zaista može da se posmatra kao privilegija. Otud je COLOSSAL ne samo estetski već i produkciono unikatan film, kakav se teško može ponoviti.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11530 on: 02-05-2017, 12:55:06 »
ŽIVI BILI PA VIDJELI Milivoja Puhlovskog i Bruna Gamulina spada u red filmova o urbanom nezadovoljstvu koji su igrali značajnu ulogu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u jugoslovenbskoj kinematografiji. ŽIVI BILI PA VIDJELI apsolutno može stati uz rame sa radovima Gorana Markovića ili Miše Radivojevića, a u stilskom pogledu se nalazi na pola puta baš između njih dvojice.

Ono što je međutim u ovom filmu posebna atrakcija jeste izuzetna vizuelna sugestivnost. Živko Zalar je u saradnji sa rediteljima napravio film neverovatno razvijene vizuelnosti. U pogledu kadriranja, pokreta kamere, sve je savršeno planirano, kao u nekom najboljem filmu Franka Tashlina, iako nije reč o nekakvoj slapstick komediji. Međutim, slutim da je Puhlovski rukovodio tom besprekornom vizuelnom orgestracijom ovog filma, gde svaki sledeći plan i pokret kamere proističe iz prethodnog, sa izvanrednom koreografijom događaja u kadru, precizno i sugestivno izabranim lokacijama, glumcima koji su realistički oblikovani u filmu ali imaju sugestivnost maltene stripovske stilizacije, i izvanrednim prožimanjem inscenacije sa onim što su teme filma.

Poput moralnog i intelektualnog vrtloga u kome se našao junak, i filmu nudi takvu vizuelnost. Puhlovski i Gamulin su snimili film koji umnogome reinterpretira arhitektonstki modernizam socijalističkog Zagreba, prikazujući ga u bezmalo ballardovskoj grandioznosti, stvarajući utisak metropole koji realno na terenu ne postoji.

ŽIVI BILI PA VIDJELI je jedan od onih filmova koji govore u prilog tezi da su arhitekte među naujčešćim nosiocima socijalne kritike u jugoslovenskom pa i postjugoslovenskom filmu. Lako možemo nabrojati naslove kao što su TAJVANSKA KANASTA ili STEPENICE ZA NEBO a u postjugoslovenskom filmu NI NA NEBU NI NA ZEMLJI ili MILOŠ BRANKOVIĆ, a toga sigurno ima još. Isto tako zanimljivo je da su arhitekte nosioci kritike u svakom pogledu, od onog socijalističkog, preko građanskog do reakcionarnog, dakle ne moraju se isključivo poistovetiti sa tekovinama modernističkog projekta. Ipak, nema sumnje da isticanje ove profesije u prvi plan sugeriše da su oni njegov relikt.

U američkom krimiću građevina i građevinsko zemljište imaju značajnu ulogu u zapletima, pa ne treba da čudi da se sada prepliću te dve tendencije, recimo u seriji UBICE MOG OCA.

Gamulin i Puhlovski su snimili film koji se bavi nezadovoljstvom i neostrvarenošću mladog arhitekte ali ono što je u ovom filmu izuzetno vešto jeste suštinsko prožimanje njegovog nezadovoljstva sa samom strukom i ispoljavanje kroz nju. Tema humanosti u urbanizmu, pa na kraju same gradnje, i rušenja, životnog prostora, predstavlja lajtmotiv filma i na nivou konkretnih elemenata priče ali i na planu vizuelnih simbola. Ambijenti u kojima ljudi žive imaju izuzetan značaj za definisanje karaktera i u sebi nose naravno i statusnu dimenziju, te sami pričaju priču filma.

Glumci su vrlo solidni u glavnim ulogama, i uspevaju da imaju jasnu funkciju u ovoj dosta složenoj filmskoj mehanici.

Ni Puhlovski ni Gamulin u svojim kasnijim radovima neće dobaciti do ovog dometa, a nažalost Puhlovski neće ni približno razviti svoju karijeru koliko je mogao.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11531 on: 04-05-2017, 05:21:59 »

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11532 on: 04-05-2017, 12:33:41 »
REALIVE Mateo Gila takođe spada u red naslova koje sam mnogo očekivao. Još od filma NADIE CONOCE A NADIE, bilo mi je jasno da se na duže staze pre treba kladiti na Gila nego na Amenabara, i uprkos tome što je i on menjao žanrove, nikada se nije ogrešio i nikada nije skrenuo sa linije u svojim rediteljskim projektima. Zato je on za razliku od Amenabara prema čijim novim potezima u vrh glave imam vrlo opreznu umerenu radoznalost, Gil ostao autor čiji me novi projekti i dalje izuzetno zanimaju.

REALIVE je hard SF priča, aproprijacija FRANKENSTEINa, i govori o čoveku koji odlučuje da se kriogenski zamrzne kada shvati da boluje od neizlečive bolesti. Odmrzavaju ga sedamdeset godina kasnije i on postaje prvi "vaskrsli" čovek unutar naučnog programa. Iako se našao u svetu koji se ne razlikuje bitno od sadašnjosti koju je do tada poznavao, novo stanje u kome se "probudio" otvara mu jednu kontemplativnu fazu o živou, starenju, prolaznosti itd.

REALIVE je u osnovi SF triler, ali je isto tako i vrlo snažna melodrama sa psihološki nijansiranim likovima i kontemplativnim pristupom temama koje muče glavnog junaka. U tom pogledu, Mateo Gil ne pravi puno kompromisa i ne tera triler da silom preuzme primat u odnosu na melodramu i psihološku razradu, ali kada dođe do tih sekvenci, ne uzdržava se da zamasti stvari.

Film se dešava u Americi, mada Gil ne insistira na tome da se lokacija previše definiše i direktor fotografije Pau Esteve Birba uspeva jako dobro da dočara taj "neutralni" a opet vibrantni ambijent. Ovo je jedna od onih English-speaking produkcija koje pravi Filmax, i koje povremeno uspevaju da budu vrlo efektne, s tim što je ovoputa reč o filmu koji verovatno ima jače umetničke od exploitation ambicija. Iznenadio bih se ako producenti misle drugačije.

Gil je u periodu kada je ozbiljan SF plasirao nekoliko sličnih projekata, uspeo da ponudi svoje delo koja apsolutno može stati uz rame naslovima kao što je EX MACHINA, recimo. Činjenica da ovaj film nije imao tako veliki odjek, ne znači da ga nije zaslužio.

U određenom smislu, ovo je film kakvom smo se mogli nadati kada je stigla vest da će Houellebecqov LA POSSIBILITE D'UNE ILE biti ekranizovan.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11533 on: 05-05-2017, 01:10:14 »
GUARDIANS OF THE GALAXY VOL.2 ponovo predstavlja najbolju trenutnu produkciju u Marvelovom Disney delovanju. Kao što je prvi film imao jako duhovit i dinamičan odnos prema temi i uspeo da profunkcioniše kao efektan pastiš uprkos modularnosti svoje dramaturgije, ovde James Gunn pravi nekoliko zanimljivih iskoraka.

U strukturalnom pogledu, prvi film je bio mnogo konvencionalniji ali se bazirao na seriji set-pieceova koji su maltene jedan za drugim zaključivali film. Iz situacije u situaciju film je donosio potencijalne krajeve, ali je ipak u tom pogledu imao manje akutne probleme od WINTER SOLDIERa koji je to doveo do paroksizma. S druge strane likovi Draxa i Groota su se duprlirali u prvom filmu i to je davalo dosta reduntantnosti u hemiji unutar ekipe.

Drugi film ima Baby Groota umesto odraslog Groota i samim tim ne deli isti problem dupliranja likova kao prvi film. Zatim, ono što je jož važnije jeste još izraženiji humor u drugom delu koji pomaže još dubljoj rekosntrukciji tradicije pop filma osamdesetih i space opere i ovog puta, GUARDIANS više nije pastiš promenljive samosvesti već jedna vrlo uspešna parodija.

Jedan od najvećih aduta filma je nešto što je u njemu možda i najatipičnije a to je struktura. Naime, VOL. 2 nije ni približno strukturiran kako bi jedan pustolovni film trebalo da bude postavljen. Gunn stavlja akcenat na karaktere, slobodno možemo reći da je uzor ovog filma EMPIRE STRIKES BACK, da se otvara pitanje odnosa oca i sina, i geneze odnosa među junacima, i za početak VOL. 2 donosi manje akcije i što je još važnije , ima drugačiji dramski odnos prema akciji od prvog filma. Ovde je akcija prisutna kao ispoljavanje junaka, i praktično svaka akciona situacija proističe iz junaka a ne iz situacije. Tako su i inscenirane akcione scene.

Štaviše briljantna kadar sekvenca u slow motionu, u uvodu filma daje jasnu sliku kako Gunn planira da tretira akciju. A tretira je atipično, dosta detalja ostavlja u off prostoru, dosta konfrontacija daje u vrlo neobičnim inscenacijama, i uprkos tome što nas na kraju čeka veliki grandiozni obračun, za ovah film svakako možemo reći da je umnogome uzeo da se igra sa pravilima plasiranja i koncipiranja comic book akcije.

U tom pogledu, VOL.2 transformiše pristup akciji na sličan način kao Ayerov SUICIDE SQUAD. Naprosto u VOL. 2 akcione scene i bekstva nisu glavne scene u filmu, ne samo po značaju, nego i po trajanju.

Gunn je dao glumcima da se ispolje i meni je to bilo supersimpatično. Ipak, pretpostavljam da je moguće zamisliti gledaoca koji će smatrati da je VOL. 2 možda previše dosadan za jedan letnji blokbaster. Međutim, uprkos tome što akcije nema onoliko koliko bismo očekivali, Gunn je režira jako dobro i što je još važnije jako neobično. Verujem da će to publika prepoznati čak i ako nije u stanju da to artikuliše.

LOGAN po mnogim svojim osobinama jeste meni poetički bliži film, i strukturalno je daleko ispravniji. Međutim, VOL. 2 nosi u sebi sličan “bezobrazluk” u pogledu toga da je autor dao sebi za pravo da se autorski ispolji znajući da ne mora da brine za rezultat sa blagajne.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11534 on: 05-05-2017, 05:32:18 »
Ridley Scott reveals his plans for the future of the Alien franchise
 
Quote
“You’ll know full well by that point who the affectionately termed ‘space jockey’ is,”

E, da, baš nam to treba...
 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11535 on: 05-05-2017, 14:23:27 »
Pogledao sam televizijski film AJMO ŽUTI Dražena Žarkovića, po scenariju Pava Marinkovića. Reč je o vrlo solidnom televizijskom radu koji sa svojih osamdesetak minuta trajanja zaista može da odmeni bioskopski film kada se nađe na televizijskom repertoaru.

Žarkovićev film govori o malom yagrebačkom trećeligaškom klubu koji se godinama “romantičarski” bori po nižim rangovima. Pojavu blistavog lokalnog talenta u kog navijači počinju da polažu velike nade prati i pojavljivanje enigmatičnog biznismena koji je spreman da napravi velika ulaganja u klub.

Iskreni navijači kluba prepoznaju da biznismen ima nečasne namere ali deo uprave to ne prepoznaje i polakomi se na velika obećanja koja dolaze sa novim predsednikom kluba.

Žarkovićeva ključna greška u realizaciji ovog filma jeste izrazito antipatična podela koja naprosto ne funkcioniše na nekom ozbiljnom nivou. Glavni junaci nisu ni simpatični ni harizmatični onoliko koliko bi priča zahtevala i na kraju film pre svega zbog njih ima limitiran domet.

Sam fudbal je vrlo solidno insceniran a mladog talentovanog fudbalera igra i na terenu i van njega danas poznati hrvatski reditelj Ivan Goran Vitez. Žarković svojom u suštini svedenom inscenacijom ovoj “maloj lokalnoj” priči daje simpatičnu dozu low fi arhaičnosti koja i ovaj film čini “malim lokalnim” televizijskim radom.

Scenario Pava Marinkovića se oslanja na konvencije sportskog filma i poneki feelgood kliše ali sve to uspeva da isplasira sa punim ubeđenjem i da postavi u funkciju same priče. Ukupno uzev, AJMO ŽUTI je dosta solidan primer televizijske dramske produkcije koja valjano uklapa društvenu kritiku sa lakom zabavom.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11536 on: 06-05-2017, 00:19:12 »
THE CHAMBER Bena Parkera je kako mu samo ime kaže kamerni film koji govori o norveškom batiskafu u severnokorjskim vodama koji američke službe žele da zloupotrebe ne bi li se dokopale podataka sa bespilotne letelice koja je pala u more. Postavka podseća na THE ABYSS jer ponovo imamo civilne blue collar ronioce nasuprot obaveštajaca i SEALSa ali nažalost, ovaj film se najvećim delom odvija kroz dijaloge i verbalne pretnje i nema ništa od onog vizuelnog izraza koji je nosio Cameronov zapostavljeni klasik.

THE CHAMBER je naprosto film koji je očigledno baziran na premisi koja može da se snimi za malo novca i Ben Parker to radi korektno ali potpuno je jasno da on u ovim okolnostima nije uspeo da prevaziđe ograničenja materijala kojim je raspolagao.

Sada je inače situacija zrela da Manic Street Preachers sviraju u Severnoj Koreji. Ne znam da li će se to desiti ali James Dean Bradfield je radio skor za ovaj film. Nažalost, Bradfieldov skor se ni po čemu nije istakao, što mu se ipak može uzeti kao vrlina jer Preacher barem nije uzeo da silom ističe bez razloga i smeta priči. Ali, nije joj mnogo ni doprineo.

Ceo film je zapravo sličan Bradfieldovom doprinosu. Definitivno ne smeta ali nimalo ne doprinosi.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11537 on: 06-05-2017, 16:02:46 »
DC Films’ “Wonder Woman” has started screening to exhibitors and an early reaction has surfaced online — which likens the upcoming female superhero film to Marvel Studios’ “Captain America: The First Avenger.”

President of Theatre Management Associates, LLC John Shaw tweeted his thoughts and also gave his box office prediction: “Wonder Woman: exciting & entertaining in every way. Great SFX and characters. Here’s a summer blockbuster as good as Captain America ($370M)”




Shaw also knows the stakes are high for “Wonder Woman” and added optimism over its box office potential: “What summer film has a lot riding on its success? Wonder Woman. WB and DC comics count on major success. Thus far, projections are strong.”
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11538 on: 06-05-2017, 23:43:40 »
Pogledao sam WAKING UP IN RENO Jordana Bradyja, neuspešnu Miramaxovu komediju u čijem su centru bili Billy Bob Thornton, Charlize Theron te pokojni Patrick Swayze i Natasha Richardson. Brady je dobio na raspologanja izvanrednu glumačku ekipu i vrlo darovite komičare, i među njima je čak Billy Bob Thornton uspeo da se snađe jako dobro sa ovim materijalom, pa čak ni za ostale ne možemo da kažemo da su loši, ali ova južnjačka romantična komedija ne funkcioniše pre svega zato što je izuzetno oskudna u pogledu događaja. Naprosto, film je vrlo sveden, i nema jasne ideje šta da radi kada postavi osnovnu premisu, osnovne zabune, osnovne vodviljske detalje i preokrete. Dakle, film je zakazao u razradi.

Međutim, jedna od prednosti filmova sa ovako talentovanim zvezdama je to šti može da se gleda samo zbog njih. I zbilja, ne morate biti čak ni patološki fan Billy Bob Thorntona da uživate u onome što on donosi, niti je teško prepoznati kvalitet koji donosi ostatak ovog talentovanog kvarteta. Otud, čini se da je ovaj film, iako slab, zapravo nepravedno zaboravljen jer nije toliko loš koliko je zapravo samo morao biti dobar.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11539 on: 07-05-2017, 14:40:08 »
Jonatham Mostow je krenuo iz surovih niskobudžetnih uslova a onda je u jednom trenutku postao pouzdani korporativni reditelj. Međutim, neki od filmova koje je radio nisu baš naišli na razumevanje, usledila je pauza, rad na televiziji, i novi film HUNTER'S PRAYER u tragovima nosi ono što bi bilo svojstveno njegovim ranijim radovima ali naprosto to nije to. Mostow je bio pouzdan žanrovski operativac koji nije bio najinventivniji ali se jako dobro snalazio kad god je trebalo sprovesti žanrovske obrasce, i činjenica da za njega u savremenom Holivudu nema mesta dosta je zbunjujuća. Doduše, neke od projekata koje je Mostow trebalo da radi preuzeli su drugi, recimo REAL STEEL, i moguće je da su izmicanjem tako nekih naslova (među njima je i HANCOCK) njegove akcije u Holivudu počele da padaju. Ili su pale pre a izmicanje projekata je bilo posledica.

U svakom slučaju, HUNTER'S PRAYER je nemačka produkcija, što samo po sebi ne mora da bude loše, i pokušaj da se započne franšiza sa Sam Worthingtonom po romanu Kevina Wignalla. Sam igra plaćenog ubicu koji je navučen na heroin i ima zadatak da ubije kćer mafijaškog advokata, ali on to ne može i odlučuje da joj pomogne. Sve to je uvod i seriju sub-TAKENOovskih zgoda, koje su sporadično vešto realizovane jer ipak je to Mostow, međutim film nažalost odiše promašenošću, lenjošću, i čini se da su još na setu svi shvatali da je ovo franšiza-nerotkinja.

Ovo svakako nije dobar ishod ni za Worthingtona, ali on sada ima dosta široko područje delovanja, dočim Mostow svakako posle ovoga nije nikoga u studijima podsetio da treba da mu se obrate za bilo šta. Otud, iako ovo nije rasulo na nivou poslednjeg Hillovog filma, reč je o marginalnom radu DTV dometa.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11540 on: 07-05-2017, 21:42:20 »
Guardians of the Galaxy Vol. 2 je do kraja uspeo da me odoborovolji. Ali mu nije bilo lako. Poznato je da sam jedan od onih kojima se prvi film nije dopadao i nastavak me je, da budem vrlo direktan, tokom prvih sat vremena pošteno iritirao. Očigledno je da James Gunn i ja imamo sasvim različite ideje ne samo o tome šta čini uspešan Guardians of the Galaxy narativ, naučno fantastični film ili komediju već, rekao bih, narativ uopšte ili film uopšte. Da ne pominjem humor  :(
 
GotGV2 ponavlja mnoge stvari zbog kojih me je prvi film razočarao a glavna od njih je Gunnova odanost najprovršnijem obraćanju pažnje na pripovedanje, dijaloge, odnose likova, a sve za račun trenutnog humorsitičkog ili kakvog drugog efekta. U prvom filmu mnoge stvari su se dešavale zato što je to scenario od njih zahtevao a ne zato što su imale dramaturšku logiku i opravdanje i to se prenosi i na nastavak. Štaviše, nastavak u mnogim elementima odlazi daleko dalje u tom smeru farse, bez mnogo obzira posežući za najlakšim i najpovršnijim humorističkim razrešenjima i pančlajnima iako možda ona narušavaju karakterizacije ili, uopšte, logiku scene u kojoj se dešavaju.
 
Jedna od najboljih ilustracija ove Gunnove (koji je, ne zaboravimo, i jedini potpisani scenarista ovog filma) površnosti se dobija već u prvom set pisu u filmu, borbom sa "interdimenzionalnom zveri"tokom koje Draxx zaključi da je koža zveri suviše tvrda da bi se probila napadanjem spolja pa uleti u ždrelo čudovišta da bi ga napao iznutra. Star Lord i Gamora komentarišu da je ovo besmisleno jer je koža čudovišta jednako tvrda i iznutra i, zaista u jednom od narednih kadrova vidimo Draxxa kako bezuspešno pokušava da proseče kožu monstruma sa unutarnje strane. Jednostavan pančlajn koji potpuno zaobilazi činjenicu da je koža protektivni sloj organizma čija je funkcija da od infekcija i povreda zaštiti osetljive i meke unutrašnje organe koji su, jelte, kako im i ime govori, unutra. Gde se Draxx i nalazi. U ovoj sceni dakle, glupi ispadaju i Gamora i Star Lord i sam Draxx (koji je na prvi pogled imao ispravnu taktičku zamisao) i na ime ovoga ja bih od filma očekivao da je u pitanju dosledna dekonstrukcija tropa o "svemirskim herojima" koja će svoje protagoniste prikazivati do kraja kao potpuno nesposobne za posao kojim se bave, štaviše, elementarno beskorisne, koji možda svojim nerazumevanjem treba da pošalju nekakvu metaporuku o akcionim herojima kao o pukoj holivudskoj fantaziji.
 
Naravno, Gunnu ovo nije ambicija, pa film nastavlja i produbljuje ideju o Guardiansima kao o timu psihološki oštećenih individua koje zajednički nalaze porodicu koju su nekada izgubili ili nikada nisu ni imali i, usput, spasavaju galaksiju. Gunn je, po mom ukusu, u ovom filmu uspešniji u plasiranju ove ideje, mada je išao na poveliki rizik. Verujem da nisam jedini koji je zamalo iščašio oči od prevrtanja kada je postalo javno da će se drugi film baviti pitanjem očinstva & nasleđa u slučaju Petera Quilla. Fakat je da je to bio dosledan put nakon što je prvi GotG pokupio dosta poređenja sa Star Wars, ali kako Bendisov strip Guardians of the Galaxy sa istom temom nije uspeo da napravi išta vredno pomena, na filmu je ovo delovalo kao još veći rizik.
 
Sa strane ljubitelja stripa Guardians of the Galaxy, tema o Quillovom odnosu sa ocem mi je u stripu bila mučno dosadna i nezanimljiva prevashodno jer je vrlo dobro formirani lik Star Lorda unazadila, podmlađujući protagonistu i čineći ga nezrelijim i naprosto manje nijansiranim nego za vakta Abnetta i Lanninga. Na filmu je Quill, naravno, tu nezrelost dobio upisanu već u prvom delu pa je u ovom drugom zapravo Gunn uspeo da sa njom nešto i uradi, lagano dajući glavnom junaku prostora da (malo ali ipak) raste i sazreva.
 
To je dobro, jer većina ostatka ansambla takvu priliku nije dobila ili ta prilika nije iskorišćena. Roki je samo ponovio svoje osnovne trope iz prvog filma, ali smo ovde dobili i verbalizovano objašnjenje da se on ponaša tako kako se ponaša jer je radikalno usamljen. Draxx je i dalje komično predimenzionirani straight man u komediji i kako mi njegova jednodimenzionalnost ni u prvom filmu nije prijala (da ne pominjem sad stripovskog Draxxa koji je višedimenzionalna i tragična figura), ni ovde me nije mnogo šarmirao. Na trenutak deluje da će Gunn ovom liku dati prostora da evoluira, pokazati da osoba koja ne shvata prenesena značenja i igre rečima počinje da se sama igra ovim konceptima eksperimentišući i transformišući se pod uticajem "porodice" ali do toga na kraju ne dođe uprkos nekim scenama u kojima je Draxx manje "straight" nego inače. Groot, koji je u prvom filmu imao praktično istu ulogu kao Draxx je ovde sada pretvoren u dete koje će Dizni da brutalno eksploatiše u prodavnicama igračaka što je okej, ali pored činjenice da Vin Diesel u 2017. godini igra bebu, Groot nije više od cute 'em up gimmicka.
 
O Gamori bolje da ne pričam, kad god je ona bila u kadru dobijao sam napad feminističkog besa. Nije Zoe Saldana kriva jer onako kako je lik napisan, teško da bi iko mogao da se seti da je ovo "najopasnija žena u univerzumu". Gamorina uloga je, još više nego u prvom filmu vezana za lik Petera Quilla, ona mu je i pseudo-majka i erotska meta (što ponovo podcrtava njegovu nezrelost koja je, časti mi, njegova jedina karakteristika u ovim filmovima) i van njega gotovo da nema motivaciju ili inicijativu. Da u filmu nema Nebule Gamora bi bila potpuno nesnosna pojava ali Nebula je pritom, kudikamo zanimljiviji lik - koga bih radije gledao od ovakve Gamore - naime, iako jednodimenzionalna i vođena singularnom motivacijom, ona makar ima inicijativu i jasnu ličnu ambicviju. Gamora je samo privezak i samo sam mogao da mislim da Keri Fišer nije umrla da bismo u 2017. godini gledali ovakvu protagonistkinju u space operi.
 
Ono što je pozitivno u filmu videti u 2017. godini je svakako trio old skool glumaca koji ga, za moj račun, zapravo i spasavaju. Stallone, Russel i, pogotovo Rooker, zapravo film iznose jer ni jedan od njihovih likova nije napisan da bude comic relief i ni jedan od njih se ne uklapa u jednorečenične sažetke koji su očigledno namenjeni glavnom delu ansambla (loveable rogue, comically straight man, sarcastic midget, hot motherly figure itd.). Stallone i Russel donose sa sobom 70s i 80s ozbiljnost pristupa građenju likova sa dosta preglumljavanja koje zapravo u ovom filmu deluje kao da Lorens Olivije i Kenet Brana glume Ričarda trećeg i Henrija Osmog u odnosu na ostale likove koji se pola vremena izražavaju u pseudomilenijalskim memeima. Stalloneova uloga je mala i kratka ali donosi mnogo energije i autoriteta u prošireni ansambl čiji je veliki deo ionako opterećen maskama i instruiran da se prenaglašeno cereka ili dekadentno smeška, a Russel je izvrstan u svojoj studiji karaktera nesavršene, narcsisoidne ali veće-od-života očinske figure i njegova transformacija i otkriće motiva i plana koji ga vode je ono što je odrađeno skoro savršeno i što je uspelo da mi proda film. Retko se dešava da me priča uhvati od momenta kada jedan od likova (recimo, negativac) u svom ekspozitornom monologu objasni motivaciju i svoj plan, ali sa GotGV2 je baš to slučaj. Gunn u ovom momentu uspeva da složi kockice koje se protežu još od prvog filma, da mi proda ubedljivog antagonistu koji nije sveden na manijački kikoćuću karikaturu (u filmu prepunom karikatura) i da raspravu o očinstvu i starateljstvu spakuje na prirodan i ubedljiv način u akcijom nabijenu drugu polovinu kosmičke opere.
 
Kad smo već kod akcije, Gunnova režija je interesantna jer je njegova akcija u ovom filmu uglavnom naglašeno stilizovana. To je dobro jer većina akcionih scena iz prvog filma meni nije funkcionisala - koreografije su bile siromašne a montaža nemaštovita, tako da je pristup u ovom filmu zdraviji. Zapravo, mnoge akcione scene imaju farsične elemente, Gunn ih snima kao da je maltene i dalje skromni Tromin ugovorac koji nema iza sebe budžet ravan BDP-u neke manje evropske države, potiskujući akciju u pozadinu na ime karakterizacije ili humora. Set pis koji film otvara je jasan primer ovoga, ali možda je NAJBOLJI primer za to Quillov dijalog sa Rokijem blizu klimaksa filma u kome Rakun traži selotejp da bi bejbi Gruta sprečio da se zbuni u odsudnom momentu. Gunn ovde pravi praktično radio-skeč i humor u njemu, za promenu, radi potpuno, oslanjajući se na ideju da je ovo, jasno, farsa ali da je forma u kojoj je predstavljena dovoljno drska da deluje kao zanimljiv predah u akcionom delu filma.
 
Druge akcione scene su, možda suviše oslonjene na stilizaciju (Rokijev obračun sa Ravagerima koji žele da napadnu brod u kome su Groot, on i Nebula i pogotovo Jonduov, Rokijev i Grootov izlazak iz Jonduovog broda) u smislu da one prikazuju scene masovnih ubistava kao humorstičke ili katarzične akcione scene muževne validacije "dobrih" momaka  praćene 70s pop saundtrakom što, uzevši u obzir da ovo nije Tarantinov film i da njegovi junaci ipak treba da budu "porodica" a ne "stvarni sociopati" malo odskače od centralne poruke. Ali opet, to je Gunn i njegova ljubav prema trenutnom efektu te potpuno odbijanje da se gleda cela slika.
 
No, Gunnov brat je jedan od iznenađujuće uspelijih elemenata filma, dajući još jednog od likova koji nije sveden na jednorečenični siže i koji se transformiše u toku radnje (za razliku od Gamore, Draxxa, Rokija, Groota ili Star Lorda koji se ni malo ne promene, s tim što Gamora ima makar naznaku promene u svom odnosu sa sestrom a Star Lord nam promenu samo nagovesti u dijalozima ali je ne vidimo), ali naravno, Rookerov Jondu je najuspeliji lik u filmu koji i pored apsurdne fizionomije uspeva da iznese njegovo emocionalno težište. Rooker može da kaže da je tri decenije posle Henryja uradio ulogu po kojoj će JOŠ biti zapamćen i da je u filmu čiji je glavni ansambl izrezan od kartona (srsly, Mantis, kakva protraćena prilika, žena-prop) dao autentično živo biće i rolu koja čoveka pomeri iz težišta.
 
Naravno, sve to ostaje u okvirima žanra (nisam plakao i tako to) a i Gunn ponovo uspeva da u finalu filma zaboravi big picture i pokazuje nam kako Ravageri slave svog bivšeg člana jer je uradio jednu lepu i požrtvovanu stvar iako je pre gomilu decenija izbačen iz ekipe jer je uradio MNOGO loših i užasnih stvari protivno njihovom kodeksu, koje su i dalje urađene i ne baš opravdane, ali dobro, hajde... Do tada sam već bio dovoljno dobre volje da mi to ne smeta previše.
 
Muzika u filmu mene, naravno, takođe uglavnom iritira, ali to je već više stvar mog ukusa i pomanjkanja ljubavi za 70s pop - no Stan Lee ima zanimljiv kameo koji potvrđuje njegovu vezu sa Watcherima o kojoj se već šuškalo po internetu godinama.
 
Ono što je zanimljivo je sa koliko je Gunn strasti išao u oživljavanje plemenitog SF kiča u domenu scenografije. Naprotiv od Star Wars koji su u stvari i bili film koji je raskrstio sa idejom šareniša u holivudskoj naučnoj fantastici za račun "naturalističkog", "lived in" izgleda (delom i jer je Lucas bio džimrija i koristio izlizane propove), GotGV2 poseže za Buckom Rogersom ili, svakako, De Laurentisovim Flashom Gordonom kao referencama, da ne pominjem brojne manje poznate i kičastije produkcije. Pošto je GotGV2 u velikoj meri farsa onda mu ovo dobro leži i mada je Ego - Živa Planeta dobio drugačiju ulogu i poreklo u odnosu na ono što ima u stripovima, ceo taj motiv je dobro i zanimljivo iskorišćen i predstavljen.
 
Pošto je film za sada već obrnuo više od 145 miliona dolara u SAD, a vikend još nije ni gotov, jasno je da će treći deo da se radi i za sada smo dobili sugestiju da će se u njemu pojaviti i (Adam) Warlock. Opet, pošto se taj film dešava nakon Avengersovog Infinity Wara, Marvelov će univerzum tada izgledati možda i primetno drugačije pa će biti zanimljivo šta Gunn sve može da napravi u takvim uslovima. Ja se svakako nadam da će nastaviti trend poboljšavanja GoTG pa da će treći film biti nešto u čemu ću uživati makar od petnaestog a ne tek od šezdestog minuta  :lol:

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11541 on: 07-05-2017, 21:50:58 »
Ego je daleko najbolji negativac u MCU za sada...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11542 on: 07-05-2017, 21:51:54 »
Mehmete, požuri na SILU PRIVLAČNOSTI, skinuće ga iz bioskopa...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11543 on: 08-05-2017, 05:17:53 »
Svestan sam, al život se isprečio  :cry: :cry: :cry:
 
Inače, Edge of Tomorrow 2 se zove Live Die Repeat and Repeat.  :shock: :shock: :shock: :shock:

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11544 on: 11-05-2017, 18:39:14 »
BANDSLAM Todda Graffa je film sa ozbiljnim strukturalnim problemima na nivou scenarija koji ipak uprkos tome jako dobro funkcioniše jer ima izuzetno dobru glumačku podelu i duhovito napisane scene, uprkos manjkavostima na nivou sklapanja celine. Ono što bi se moglo definisati kao osnovni problem jeste izvesno neiskustvo u radu Todda Graffa na strukturama koje nisu mjuzikl. BANDSLAM jeste muzička komedija ali nije mjuzikl, niti tih muzičkih numera u filmu ima dovoljno niti su one toliko značajne kao vid ispoljavanja drame. I sa tim u vidu, Graff ima teškoće da izvuče linije priče u prvi plan. Na kraju, BANDSLAM ostaje pre svega priča o ličnom životu junaka a mnogo manje o onome što je naslovna tema filma a to je srednjoškolsko takmičenje bendova.

Na kraju je verovatno taj fokus na melodramu među junacima, koja opet pa meandrira između klasičnije ljubavne priče i studije karaktera, i uspela da pretvori ovaj film u prijatno iznenađenje. U određenom smislu čak, rekao bih da od naslova i estetizacije u režiji i gradim svoja strukturalna očekivanja od ovog filma a pitanje je da li su Todd Graff i Josh C. Kagan imali na umu da naprave nešto drugačije od ovoga. Dakle, možda BANDSLAM nije muzička komedija koja se otela kontroli i postala nešto drugo, neočekivanije i razbarušenije, možda je to "kvarenje" strukture bilo namera od starta. Ipak, rediteljski postupak je toliko na mikroplanu baziran na konvenciji muzičke komedije da se ovaj disbalans oseća kako god mu mi prilazili.

Gaelan Connell i Vanessa Hudgens predvode glumačku podelu u kojoj takođe ima određenih disbalansa, deo podele igra karikaturalnije od ostatka ali njih dvoje daju svemu izvanredno emocionalno jezgro a Gaelan Connell je na sve to izvanredan mladi komičar, a to ćemo za Hudgensovu otkriti kasnije, tek u seriji POWERLESS. Ipak, njih dvoje uspevaju da jasno centriraju pažnju gledalaca i da iznesu film dajući mu jasan temelj.

Kvalitet scena i glavnih glumaca je toliko visok da čini krupne zamerke na nivou strukture ne samo podnošljivim već i simpatičnim idiosinkrazijama koje svemu daju poseban pečat. BANDSLAM nije ispunio očekivanja Summita i Walden Medie na blagajnama ali uveren sam da je reč o filmu koji jako dugo i jako uspešno može da funkcioniše na kućnim formatima gde će na kraju sigurno biti prepoznat kao favorit iz senke.

* * * /  * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11545 on: 11-05-2017, 18:45:51 »
Glumac Chris Messina snimio je rediteljski debi ALEX OF VENICE kao porodičnu melodramu sa Mary Elizabeth Winstead i Don Johnsonom u glavnim ulogama. Nažalost, rezultat je relativno vibrantna melodrama prenatrpana motivima gde uporedo pratiumo dva podjednako snažna pokretača zapleta - razvod i pokušaj advokatice da nastavi sa svojim životom solo a to uključuje brigu o bolesnom ocu, malom detetu i ekološki spor koji vodi u korist lokalne zajednice; dočim je drugi unutrašnja drama samog starog oca koji polako počinje da pati od demencije.

Svaki od tih motiva je zanimljiv i ukrštanje privatnog problema sa poslovnim iskušenjima, ljubavnih i porodičnih prepreka itd. deluju istinito. Međutim, Messina ne uspeva da ih spoji u koherentnu celinu. Film mu se raslojava i deluje kao da svaki problem dobija svoju deoniocu umesto da to bude celina, tako da onda i sam efekat priče ostaje mlak i parcijalan u najboljem slučaju.

Losanđeleski ambijent je prijatno snimljen i daje svemu jednu finu mellow atmosferu ali ta postignuta atmosferičnost na kraju samo podvlači sve navedene nedostatke.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11546 on: 12-05-2017, 11:49:15 »
Guy Ritchie i Matthew Vaughn i dalje ostaju u trci. Vaughn je poništio Ritchieja LAYER CAKEom koji je znatno nadmašio sve što je Ritchie radio na polju krimića. Potom su iste godine imali KINGSMAN i UNCLE, oba su filma bila odlična, KINGSMAN je prošao bolje ali meni je na kraju ipak UNCLE daleko uzbudljiviji i rafiniraniji na nivou rukopisa. Pre skoro deceniju, Vaughn je snimio STARDUST, neočekivan izbor za reditelja koji je radio LAYER CAKE i ova ekranizacija Neila Gaimana donela je dosta klasicističkog postupka i pamtim je kao dosta dobar film. KING ARTHUR je međutim potpuna suprotnost. Naime, Richie nastavlja svoju "britansku" seriju reinvencije "ostrvskih" mitologija. Prvo je obradio Holmesa, zatim Bonda kroz UNCLE i sada to čini sa arturijanskim legendama.

Po mnogo čemu, KING ARTHUR je arturijanski KINGSMAN u kome na ideološkom planu, Ritchie pokušava da projektuje niz savremenih kontradikcija i eksplicitno ih ubaci u priču. Ovo jeste film mača i magije, ali je istovremeno i priča o klasnom sukobu, o rasnim tenzijama, o pitanjima manjina, pa čak i o Brexitu. I Ritchie nema zazora da sve te teme vrlo eksplicitno otvori i bez mnogo alegorija, direktno progovara o tome.

Otud, ko želi da vidi priču o Kralju Arturu, Camelotu i Excaliburu, neka zaboravi sve što zna o tome, ili neka ne dolazi u bioskop. Ritchie je snimio svoju grungy varijantu u kojoj je Arthur odrastao u bordelu i izvlačenje mača iz kamena ga zatiče kao londonskog makroa zlatnog srca.

Zli stric je srednjevekovni nacista, u dugu prema magijašima i monstrumima, u nepovoljnim dilovima sa prekomorskim silama gde Vikinzima plaća "danak u krvi". Magovi su progonjena populacija, skoro istrebljena, a deo dvorske gospode koja zna put do vlasti aktuelnog vladara drži pokret otpora koji u jednom trenutku pomaže Arthuru da uzme ono što je njegovo.

Ritchie u pogledu naracije koristi sve svoje montažne trikove, i ponekad čak i preteruje u prelitanju flešbekova, lažnih rakorda i montažnih sekvenci, ali film na kraju krajeva ne samo da stoji, i da je dinamičan u svoja dva sata trajanja već možemo reći da je u ključnim momentima vrlo intereantno koncipiran i da se priča izlaže kroz čisto filmsko pripovedanje. bez mnogo reči, Ritchie vizuelnim sredstvima izlaže transformaciju svog junaka, i KING ARTHUR je gotovo trainspottingovski u tretmanu odnosa junaka i mača odnosno moći koju Excalibur ima nad Arthurom.

Ritchie pokušava da narativno i vizuelno prevaziđe konvencije fantasy žanra, i u tome sam na njegovoj strani jer nisam neki preveliki fan. Međutim, u pojedinim tačkama osećamo kako Ritchie zapravo prezire fantasy, u čemu mogu da ga razumem, ali postavlja se onda pitanje zašto ga se latio jer je jasno da u filmu ovakvih kapaciteta i teme, pre ili kasnije mora da mu se povinuje. U toj borbi, Ritchie na kraju ne uspeva da reformiše fantasy ali uspeva da napravi jedan krajnje unikatan film u tom žanru. Film koji definitivno nosi njegov pečat.

Warner je mislio da je KING ARTHUR uvod u šestofilmje. Plašim se da nije, barem na osnovu rezultata koje će napraviti u Americi. Pored Ritchiejevog ludila, jedan od razloga za to je Charlie Hunnam kome je ovo druga ili treća promašena meč lopta u pokušaju da postane bioskopska zvezda. Odličan je glumac, radi sve što treba ali za sada ipak nema ono što je potrebno da iznese ovakav film kao zvezda, mada radi odličan posao kao glumac i nema mu se šta zameriti jer ono što je neophodno za zvezdu, to se ne može naučiti.

Kako god bilo, KING ARTHUR je jedinstven fantasy film, pravljen za one koje ovaj žanr u bioskopskoj formi inače ne zadovoljava i ne zanima.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11547 on: 13-05-2017, 14:49:04 »
Pogledao sam FIST FIGHT Ritchija Keena, i u filmu sam izuzetno uživao iako mislim da je mogao biti bitno bolji. Naime, Keen je kao reditelj došao raspoložen za nadigravanje, i film je relizovao sa puno smisla humor, sa puno energije i visokom ambicijom. Scenario je baziran na high conceptu i sam po sebi je nudio dosta prostora, i pružio je dosta u pogledu situacija i pojedinih situacija ali ukupno uzev, možemo reći da scenario ima određene viškove, uprkos velo ekoniomičnom trajanju filma i vrlo intenzivnom tempu koji nabija Keen.

Otud FIST FIGHT paradoksalno ima par likova bez kojih je mogao da probđe ali koji se nisu mogli izbaciti jer jednog od njih igra Tracy Morgan, kao što je i trenutak kada junak doživi "transformaciju" u jednoj sceni prenaglašem ali u svim ostalim dosta dobar.

Charlie Day je zvezda sitkoma IT'S ALWAYS SUNNY IN PHILADELPHIA i do sada se pokazao kao odličan sidekick baš u New Line komedijama, a ovo mu je prva glavna uloga. New Line je poslednjih godina kroz HORRIBLE BOSSES ili WE'RE THE MILLERS izgradio svoju školu R-rated komedije a Day je bio bitan činilac svega toga. Ovde pokazuje da ima štofa za glavnu ulogu ali dobro je što je tu Ice Cube da svemu tome dodatnu težinu.

U podeli su još razni glumci s tim što je Christina Hendricks nedovoljno iskorišćena, i mogla je imati nešto veći protagonizam.

Ovakve košmarne prikaze života u školi smo već viđali, recimo u britanskoj seriji BAD EDUCATION, a ovakav zaplet u raznim filmovima recimo davnih dana kod Phil Joanoua. Međutim, u rediteljskom pogledu ovoj komediji se ne može prebaciti "lenjost". Keenov film kipti od energije a završni odnosno naslovni fist fight između Daya i Cubea je tonalno briljantan spoj nasilja i komedije i jedna od najboljih tuča privoljenih na ekran ove godine i klasičan primer rediteljske bravure. Uprkos tome što je proveo vreme režirajući mahom vizuelno nezahtevne sadržaje Keen je zaista pokazao ozbiljnu klasu u ovom filmu i nadam se da će ostati da radi na velikom ekranu.

FIST FIGHT je energična i prijatna komedija, a mogla je u pojedinim aspektima da bude još bolja.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.254
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #11548 on: 13-05-2017, 14:55:16 »
Pogledao sam OPERATION SANDMAN Nelsona McCormicka. McCormick je televizijski reditelj, specijalizovan za krimi serije u kojima se ne libe da prikažu poteru ili pucnjavu a njegov televizijski film OPERATION SANDMAN je dugometražni SF triler sa elementima horora o vojnicima koji su uključeni u eksperimentalni program uskraćivanja sna tokom kog su izloženi virtuelnim simulacijama borbenih scenarija. McCormick se u ovome jako dobro snalazi, pre svega jer ga je rad na televiziji pripremio da vrlo efikasno, kroz atraktivan izbor uglova kamere i sugestivna montažna rešenja gradi napetost i privlači gledaočevu pažnju. Iz izvesne strukturlane konfuzije unutar scenarija možemo naslutiti da je ovo možda prvobitno trebalo da bude pilot za nekakvu seriju (mada sama premisa ne nudi veliki potencijal za neki razvoj u jednoj ili više sezona) alio tome nisam našaoi više informacija.

Ovo je jedna od uloga Rona Perlmana pre nego što je u potpunosti izgradio kult u fandomu i igra negativca koji nije previše prisutan na ekranu i nažalost nema puno prostora da se iskaže.

OPERATION SANDMAN je zanimljiv pre svega ljubiteljima žanra kao dostu funkcionalan ali ipak sekundarni izvor zabave. Kudikamo može biti zanimljiviji onima koje zanima sam filmmejking da se upoznaju sa nekim trikovima koje je Nelson McCormick primenio.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.391
Re: The Crippled Corner
« Reply #11549 on: 15-05-2017, 10:39:44 »