Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1622188 times)

0 Members and 6 Guests are viewing this topic.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.367
Re: The Crippled Corner
« Reply #12150 on: 20-02-2018, 10:34:22 »
Super!
Mica

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12151 on: 20-02-2018, 15:28:48 »
Biće razgovor sa ekipom posle reprizne projekcije u Sava centru, to je ponedeljak od 13:30, pa posle filma, znači negde oko 15:00 pa nadalje. Malo nezgodno vreme.

A biće razgovor i na promociji Stripoteke 28. februara u Domu omladine od 18h.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Linʞᴉn

  • 3
  • Posts: 694
Re: The Crippled Corner
« Reply #12152 on: 21-02-2018, 07:24:22 »
“Billy is spastic in time, has no control over where he is going next, and the trips aren't necessarily fun... he never knows what part of his life he is going to have to act in next.”

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12153 on: 21-02-2018, 14:25:12 »
BLACK BUTTERFLY Briana Goodmana je kamerni triler za koji je VOD predobra sudbina i mesto na FESTu mu je nažalost potpuno nezasluženo. Glvanu ulogu igra Antonio Banderas i uprkos tome što je on velika ikona evropskog filma i Pedra Almodovara, ovo je film koji spada u njegovu fazu saradnje sa producentima koji prodaju "imena" a ne kvalitet.

Zaplet je relativno generička poriča o piscu koji pokupi misterioznog autostopera posle napetog incidenta sa nekim kamiondžijom. Tu kreće neka psihološka igra među njima, a na kraju se ispostavlja da se iza tenzije krije veliki "preokret".

Nisam ljubitelj filmova koji su konvencionalni i dosadnjikavi pa se vade na preokret čak i kad je preokret izvanredan a ovaj je u suštini prilično tanak i obesmišljavajući. Verujem da su autori bili ubeđeni kako će ovaj preokret sudbinski pomoći filmu ali plašim se da ga to na kraju nije spasilo.

Goodmanova egzekucija je tehnički korektna ali se ni po čemu ne izdvaja.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12154 on: 21-02-2018, 14:53:40 »
UNA MUJER FANTASTICA je osvajač berlinske nagrade za scenario kao i Teddy neagrade za LGBT film a u nominaciji je i za oskara za film van engleskog govornog područja. Ovo sve je nama vrlo zanimljivo jer je reč o filmu koji je vrlo sličan REKVIJEMU ZA GSOPOĐU J Bojana Vuletića, s tim što bih rekao da je Vuletićev film estetizovaniji i dosledniji u svom konceptu. Međutim, na istom Berlinalu, a potom i u konkurenciji za "oskara", Lelio je neuporedivo bolje prošao jer je izabrao radikalnije okolnosti za muke svoje junakinje.

Naime, UNA MUJER FANTASTICA je trans osoba koja je bila sa svojim starijim ljubavnikom kada je ovome pukla aneurizma. Od svedočenja o smrti i formalnosti u hitnoj pomoći do celokupnog daljeg fallouta posle ljubavnikove smrti suočavamo se sa nizom malih situacija koje razotkrivaju ugroženost glavne junakinje.

U tom pogledu Lelio je snimio jasan film, sa školskim primerom "male priče" koja otvara "veliku priču". Međutim, u pogledu ritma, film ima tendenciju da se u nekoliko deonica "zavrti ukrug" i zaista mu mnogo nedostaje humora. To su sve stvari koje recimo u vrlo sličnom Vuletićevom filmu postoje.

Otud, ove filmove možemo gledati kao filmove blizance, od naslova, preko teme, do samog pogleda na svet.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12156 on: 22-02-2018, 22:28:37 »
John Francis Daley i Jonathan Goldstein su reditelji u koje Warner žestoko veruje čim im je prepoustio da rade FLASHPOINT. Doduše svi razlozi da im ser veruje su tu, pisali su HOMECOMING i zaista pomogli da se Spider-Man istinski reinventuje i da napravi solo debi u dobrom i dobro napisanom filmu. VACATION, njihova prethodna režija bio je solidan gross out kakav bar jednom isporuči New Line. GAME NIGHT je nastao po scenariju Marka Pereza a Daley i Goldstein su ga "samo" režirali. I u pogledu režije, ovo je za nijansu naptoprsečno režirana komedija ali ipak nije ni blizu Todda Phillipsa. S druge strane, u pogledu scenarija, film je zanimljiv ali mu nedostaje nešto suštinski uznemirujuće i suštinski duhovito da bi pokenuo svoju crnohumornu mehaniku.

Teško je objasniti šta tačno nedostaje ovom filmu jer formalno sve je tu, i gegovi, i zaplet i odlična glumačka podela ali pokušaću da definišem gde su se desile ključne greške. Naime, GAME NIGHT govori o junacima koji svake sedm,ice igraju "igre" svwe dok ih jednom ne zadesi "igra" po uzoru na Fincherov film. Međutim, oni su svesni da je to sve igra ili čak i kad misle da nije, da bi mogla biti, tako da neverovatne stvari koje im se zbivaju jedni drugima lako objašnjavaju. Svi protagonisti priče se sve vreme savršeno razumeju jedni sa drugima, a likovi koje sreću takođu nisu prviše iznenađeni onim što se zbiva (svako iz svojih razloga) i naprosto mi nikada nemamo utisak o suštinskom poremećaju koji zadesi živote naših junaka.

Poređenja sa filmom AFTER HOURS su potpuno deplasirana jer je on upravo ceo u vrlo kritičnim poremećajima koji se dešavaju glavnom junaku i bizarnostima sa kojima se suočava u toj košmarnoj noći. Ovde imamo junake koji su u košmarnoj noći pomognuti prijateljima, a njihova egzistencija, dostojanstvo ili identitet nikada suštinski ne bivaju ugroženi.

To nas dovodi do sledećeg problema, a to je višak likova. Jason Bateman i Rachel McAdams su bili dovoljni kao protagonisti ove priče. Pošto su ostali ljudi u neprekidnoj saradnji sa njima, a sporedni su, postaju višak. I sa takvim balastima ovaj film ne može da se izbori tako da ostaje ipak samo jedan rutinski vehicle.

To sve ne znači da u filmu nema lepih scena, inspirisanog kastinga, a naročite pohvale zaslužuje pulsirajući skor Cliffa Martineza, međutim GAME NIGHT nikada ne dostiže intenzitet ni na jednom frontu na kome s bori. Doduše, ako imamo u vodu obilje elemenata kojima se bavi i relativno one-note likove, film bar nije dosadan.

GAME NIGHT je solidan film ali kako rekoh nije ni na nivou Phillipsa niti vhunskih radova Setha Gordona ili Davida Dobkina. Otud, pretpostavljam da je ovaj film više poslužio kao provera Warneru umeju li Daley i Goldstein "s ljudima" nego kao prototip onoga što treba da pruže u FLASHPOINTu.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12157 on: 22-02-2018, 23:10:15 »
Whedon napustio BATGIRL.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12158 on: 23-02-2018, 05:55:50 »
Da, baš sam to došao da javim:
 
 
 Joss Whedon bows out of Batgirl movie

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12159 on: 23-02-2018, 17:06:09 »
ДОВЛАТОВ Alekseja Germana Mlađeg je verovatno najpitkiji film u karijeri ovog reditelja, pa ipak ne može se reći da je u njemu izdao svoju poetiku. I dalje su tu dugi mizan-kadrovi, spontanost u glumačkoj igri nasuprot visokoj estetizaciji - kako u pogledu svetla i produkcionog dizajna tako i u pogledu stilizacije dijaloga, ali ovde imamo posla sa istinitom pričom koja je zanimljiva i na svoj način dinamična uprkos Germanovim stilemama.

Milan Marić igra Sergeja Dovlatova na istinski ubedljiv način i kao što sam Dovlatov kao naslovni lik dominira filmom, tako i Marić dominira ekranom a to nije jednostavno ako imamo u vidu da se u ovom filmu Brodski pojavljuje kao jedan od junaka a Danila Kozlovski kao jedan od glumaca.

Germanov film se fokusira na jedan isečak iz Dovlatovljevog života koji ilustruje njegovu svakodnevicu, porodične i prijateljske odnose, ali pre svega objašnjava skupu cenu neprihvatanja vladajućih umetničkih paradigmi u tadašnjem SSSRu što je i rezultiralo time da tek pred preranu smrt, Dovlatovljev rad dopre do ruskih čitalaca.

Sukob umetnika i režima je totalni, oni su nepomirljivi iako tu čak nije po sredi neki konkretan politiki povod. U Germanovom filmu taj sukob je prikazan kao nepomirljivi sudar dva pogleda na svet u kome ni jedna ni druga strana nisu mogle da se prilagode. Apologete sovjetskog režima bi mogle da kažu kako se ne prikazuje upliv "tamizdata" i uopšte zapadnog faktora u rad i afirmaciju disidenata, odnosno koliko su takve stvari olakšavale njihov život, ali German nudi dosta ubedljivu sliku jednog mesta na kome gledaoci ipak ne bi rado živeli.

ДОВЛАТОВ je ozbiljno ostvarenje jedne ozbiljne kinematografije pa samim tim je još važnije za naš film što je Milan Marić jedan od stubova takvog ostvarenja.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12160 on: 23-02-2018, 17:28:50 »
Hoon Jung Park je dokazani južnokorejski žanrovski specijalista na poziciji reditelja i scenariste a V.I.P. je njegov daleko najzaokruženiji rad u obe ove oblasti. V.I.P. ima unekoliko limitiranu mogućnost crossovera sa zapadnom publikom jer podrazumeva određeno poznavanje severnokorejskih političkih okolnosti ali isto tako i razlikovanje južnokorejskih glumaca pošto niej rađena "izvozna diferencijacija" prilikom izbora glumaca.

Premisa je vrlo jednostavna i otvara mogućnost za višeslojno žanrovsko poigravanje. Sin severnokorejskog funkcionera je sa par svojih jarana ozloglašeni serijski ubica. Kada mu otac zglajza, on odlazi kao prebeg u Južnu Koreju. Dok na Severu kao "guzonjinog sina" policija nije smela ni da ga pipne, na Jugu sme, dok se ne ispostavi da je tamo pod zaštitom južnokorejske službe i Amerikanaca koji očekuju da im da poverljive podatke.

Psihopata na slobodi postaje ozbiljan problem kako za upornog seulskog policajca koji želi da ga privede, tako i za tajne agente koji ga čuvaju. Međutim, kada se kao ilegalni emigrant pojavi policajac koji ga je lovio na Severu, otvara se mogućnost da se stvari nekako reše.

Hong-jung Parkovi filmovi spadaju u red talasa nasilnih, mahom osvetničkih trilera koji su posle OLDBOYa postali zaštitni znak južnokorejske kinematografije. Uprkos tome što V.I.P. spada u njihovu policijsko-detektivsku podgrupu, ovde ipak ima nekoliko vrlo zanimljivih slojeva društvene kritike, plus je na nivou zapleta vrlo vitalan, pa i nestašan, sa obiljem dramske ironije.

O tehničkoj realizaciji nema ni potrebe da se priča. Hoon Jung Park radi u žanru u kom za južnokorejske reditelje odavno nema tajni.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12161 on: 24-02-2018, 16:44:30 »
ŽABA Elmira Jukića je ekranizacija pozorišnog komada Dubravka Mihanovića. Koliko sam shvatio pozorišna predstava je bila vrlo popularna u Sarajevu tako da se ŽABA može opisati kao bosanski HADERSFILD. Nažalost, i estetski dometi filma su približni Živkovićevoj ekranizaciji Šejtinčevog teksta. Činjenica da je Filmski centar Srbije bio manjinski koproducent ovog filma pokazuje da bi konkurs za manjinske koprodukcije mogao odmah da promeni ime u konkurs za ratnu reparaciju. Priča o Bošnjaku koji pati od PTDSa ne samo da nema nikakvog dodira sa našim kulturnim prostorom ili interesima, i ne da nema nikakve estetske domete kojima bi se mogla podičiti, nego nema ni nekog produkcionog razloga da se iz ovoliko raznih zemalja finansira ovako kamerni film.

ŽABA je na nivou krajnje jednostavne televizijske jednočinke, što uostalom potvrđuje i skromno trajanje od jedva 74 minuta.  Kakav se finansijski kriminal desio tokom nastanka ovog filma, ne znam, ali svakako nije zgodno što je ŽABA došla na uvid srpskoj javnosti i to još na FESTu gde se očekuje da se prikazuju neki koliko-toliko slovesni filmovi.

Ukoliko postoji neko ko je kompletista-fan Emira Hadžihafizbegovića, Aleksandra Seksana i Mirsada Tuke, možda može imati motiva da pogleda ŽABU.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12162 on: 25-02-2018, 03:32:58 »
AGAPE Branka Schmidta je deo nove faze njegovog rada u kojoj je snimio svoje najbolje filmove, počev od METASTAZA. Ključni film u ovom periodu svakako je LJUDOŽDER VEGETARIJANAC, verovatno najbolji hrvatski film od otcepljenja od SFRJ.

AGAPE je u određenom smislu internaconalno relevantniji jer se bavi temom homoseksualnosti i homopedofilije u katoličkoj crkvi, a na tu temu su se brojni autori do sada zapljunuli. Schmidtov film je unikatan po tome što prikazuje mladog dinamičnog sveštenika kog igra Goran Bogdan, dakle filmska zvezda i sve u svemu vrlo mio lik, a autor se nikada otvoreno ne odlučuje da prikaže da li glavni junak nešto radi svojim učenicima ili ne, s tim što po reakcijama okoline vidimo da je sva prilika da oni misle ili znaju da on ipak nešto radi sa njima.

Međutim, Schmidt se ipak uzdržava od toga da direktno prikaže bilo kakve nedolične odnose među junacima, ali zato jako dobro igra na našu socijalnu imaginaciju i na ulazak u jedan period u istoriji sveta kada se svaka komunikacija odrasle i mlađe osobe automatski percipira kao nekakva seksualna zlooupotreba dok se ne dokaže suprotno, dočim se svaka komunikacija mladog momka sa katoličkim sveštenikom automatski poistovećuje sa homopedofilijom.

U tom pogledu, Schmidtov junak deluje kao da je mučen grešnim mislima i da oseća veliku krivicu zbog toga, mnogo pre nego što ulazi u njihovu realizaciju.

Schmidt pokazuje u filmu AGAPE da je ušao u religioznu fazu, zanima ga tema oproštaja i razrađuje je u ovom filmu na jedan upečatljiv način.

Ambivalentnost prema junaku i činjenici da li je uradio nešto nedolično ili nije, ni u jednom trenutku nisam doživeo kao ambivalentnost prema problemu, ali deo kritike jeste tako odreagovao na ovaj film što mislim da je pogrešno.

Schmidt nije onoliko energičan kao u METASTAZAMA i LJUDOŽDERU VEGETARIJANCU, ali svakako da ostavlja lični pečat i kada se kao u ovom slučaju nadovezuje na “mirnije”, svedene i visokoestetizovane filmove Zrinka Ogreste, najpre poslednja dva koja smo gledali.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12163 on: 25-02-2018, 03:37:13 »
Netflix pojedinim autorima očigledno služi za pražnjenje fijoka i realizaciju projekata koje studiji potpuno opravdano ne žele ni da pipnu. Posle svog sellout projekta WARCRAFT koji je imao jako puno koristi od poslovnog modela plasiranja filmova na kineskom trežištu, Duncan Jones je snimio i svoj prvi Netflix Original. Uprkos tome što je ovaj film nastao mimo studio sistema i sveta bioskopske distribucije, Jonesovo reputaciji nažalost neće doprineti.

Naime, MUTE je svojevrsni sidequel MOONa, dešava se u “istom univerzumu” ako to ikome išta znači ali je milje u kom se bziva i zaplet poptuno drugačiji. MUTE je jedan od onih detektivskih filmova smeštenih u budućnost u kojoj se međutim itekako štuje tradicija noira u pogledu dizajna.

Jones je smestio MUTE u Berlin, grad koji je inspirisao i neka od pivotalnih izdanja njegovog oca, ali nažalost na mlađeg je Berlin ostavio bled utisak. Njegov Berlin budućnosti se ni po čemu značajno ne razlikuje od bilo kog drugog ranije “blejdranerizovanog” grada.

Jonesova inscenacija je mlaka, bez ikakve kreativnosti, krajnje ravna i rutinska. Alexander Skarsgaard u naslovnij ulozi ponovo pokazuje da nije kalibar za ozbiljne leading uloge a Paul Rudd kao “ravnopravni” glavni junak nažalost ne uspeva da se previše odmakne od svoje mušičave indie komičarske persone.

MUTE je bio plasiran kao onaj dobrodošao dah slobode koji rediteljima nudi Netflix. Međutim, ovde je očigledno bilo “suviše slobode” a ono što je “izboreno” niti je dobro niti je na bilo kom nivou do sada bilo nedostupno.

Zato je MUTE prevara, kako za one koji se nečemu nadaju od Jonesa, tako i za one koji misle da nezavisni film donosi kvalitet kroz odsustvo producentske kontrole.

U ovom filmu je upravo to najvšie nedostajalo Jonesu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12165 on: 26-02-2018, 15:32:34 »
Kukuuuuu!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12166 on: 26-02-2018, 15:35:12 »
POK Ivana Šahnazarova je debitantski, diplomski film u najgorem smislu te reči. Ovo je priča o bendu iz ruske provincije koji kreće na tezgu u veliki grad i onda na tom putovanju upada u niz nekih generičkih nevolja koje nikakve veze sa muzikom, rokenrolom ili njihovim karakterima nemaju. Tehnička realizacija je pristojna ali daleko od toga da nagoveštava neki veliki talenat.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12167 on: 26-02-2018, 15:46:27 »
HORIZONTI Svetislava Dragomirovića je diplomski film reditelja sa Akademije umetnosti. Ovo je jedan od onih filmova koji su pomalo snimljeni "silom", dakle bez sredstava, pa je i rezultat prilično neujednačen u kvalitetu. Dragomirović je u filmu uspeo da okupi solidnu glumačku ekipu u kojoj se nalaze Slobodan Beštić, Gojko Baletić, Jovana Gavrilović i Stefan Bundalo i oni su maksimalno posvećeni svojim ulogama ali nažalost nije uspeo da ih kapitalizuje u punoj meri.


Osnovni problem filma jeste to što je jako težak za praćenje. Dragomirović uzima jednu relativno jednostavnu crnotalasovsku priču i razbija je na nekoliko vremenskih tokova a rezultat je pripovedački tok u kome ni policija ne može da otvrdi o čemu se radi. Rekonstrukcija toga šta sam u stvari gledao usledila je više na bazi pretpostavke kako će se opšta mesta kojima smo izloženi sklopiti nego u tome što se nešto razume iz filma.


Drugi problem filma je što je predug. To nije pitanje gledaočevog strpljenja u odnosu na spor tempo već generalno ritma. Kadrovi naprosto nemaju dovoljno sadržaja u sebi da bi trajali toliko dugo, pod tim ne mislim na puku radnju već generalno na supstancu koju dobijamo na ekranu. Film traje zavidnih 97 minuta što je ipak previše za delo nastalo metodom "pabirčenja".


Konačno, priča je žestoko post-crnotalasovsko opšte mesto. Xti slučaj neželjene trudnoće, abortusa, srpskog sela, blata i bede, deluje potpuno prevaziženo i kao životna i kao filmska tema, i HORIZONTI nažalost ni na jednom nivou ne nude ništa novo u tom domenu. Uostalom, ako danas u Srbiji i ima autora koji to rade to isto, Oleg Novković prvi pada na pamet, oni to rade ipak dosta ambicioznije, a bizarno je reći i bolje.


HORIZONTI je film evidentno snalažljivog i ambicioznog debitanta, ali propušta priliku da ponudi nešto sveže i upečatljivo.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12168 on: 28-02-2018, 15:59:43 »
BANDITI U POTRAZI ZA MAMOM Koste Ristića nastavljaju tradiciju sedamdesetominutnih debija nastalih pod okriljem diplomskog filma na Fakultetu dramskih umetnosti. Ristić je u svom filmu okupio darovite naturščike, romsku decu koja uzimaju protagonizam u jednoj priči iz njihove svakodnevice.

Ristićev film uspeva da se ispostavi kao zanimljiva i uzbudljiva priča iako je nastao praktično bez klasičnog scenarija i baziran je na scenosledu i stuacijama u kojima se naturščici mahom snalaze kroz improvizaciju. Ipak, kroz Ristićev reditelsjki postupak i montažu Jelene Maksimović, BANDITI U POTRAZI ZA MAMOM uspevaju da profunckionišu kao igrani film sa dosta jasnom pričom, i prilično uzbudljivim i dramatičnim situacijama.

U tom pogledu, Ristić uspeva da snimi jedan od pripovedački najzanimljivijih filmova poslednjih godina kod nas ali istovremeno i jedan od pripovedački najuspelijih jer na kraju definiše zanimljive likove, vezuje publiku za njih i njihove želje.

Pored visokih filmskih dometa ovog ostvarenja, Ristićev bitan adut jeste upravo odnops prema junacima. Iako prikazuje decu koja žive na margini, daleko ispod granice bede, on uspeva da zarobi njihovu radost života i da se ni u jednom momentu ne pretvori u nekakvu sažaljivu sliku objektivno marginalizovane populacije. U tom pogledu, Ristić nasleđuje Kusturicu. Iako u njegovom imaginarijumu nema fantastike, nema ni te naknadne aktivističke pameti koja pokušava da zamuti životnu energiju ljudi kojima se bavi.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12169 on: 28-02-2018, 16:10:24 »
PLATEIA AMERIKIS Janisa Sakaridisa je inicijalno zanimljiv film u atinskom trgu na kome se nekoliko sudbina prepliće pod uticajem narastajuće migrantske populacije. Najzanimljivija linija je ona o plašljivom rasisti kog igra Makis Papadimitru kog znamo iz filma SUNTAN, na neki način zaštitno lice modernog anksioznog Grka, u uelbekovskom ključu i na neki način kroz ovog glumca možemo nadovezati i PLATEIA AMERIKIS na SUNTAN, nažalost samo u toj liniji priče. Ostale linije priče su nažalost bitno manje zanimljive, kako stilski, tako i fabularno i to je šteta. Na kraju PLATEIA AMERIKIS ostaje jedan od onih filmova sa više priča u kojima tih više linija deluju kao slabost i rediteljeva nesposobnost da ispriča jednu jaku. Nažalost, još je gore kad imamo film u kome je da ta jedna jaka priča, a to je ova o rasisti sa Makisom Papadimitruom mogla da se razvije dalje u jednu produženu studiju neuroza savremenog Grka, započetu u SUNTANu.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12170 on: 28-02-2018, 16:26:48 »
JIA NIAN HUA Vivian Qu je zanimljiv film o hipokriziji kineske provincije gde lokalni moćnik biva umešan u zamršen pedofilski skandal u kome su pojednako nečasni i počinioci zlodela i roditelji žrtava. Priča filma Vivan Qu je dosta jasna ali je naracija učinila prilično zamršenom i na kraju bih to smatrao ključnim nedostatkom ove kinesko-francuske koprodukcije koja je privukla veliku pažnju na venecijanskom festivalu.

Ambijenti u kojima se film dešava su izuzetni i Vivan Qu pribegava starom triku koji nikada ne izlazi iz mode a to je smeštanje priče u letovalište tokom zime.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12172 on: 28-02-2018, 20:56:19 »
Pa, ja se ne razbacujem olako etiketama, tako da ne bih nazvao Taake nacistima ili nekim aktivnim rasistima, ali imaju jasne antimuslimanske ispade koji nisu puko blekmetalsko neznaboštvo (nakon što su u Njemačkoj imali problem sa kukastim krstom, izvinili su se svima "osim untermenšu koji je vlasnik kluba, a koji može da ode i popuši muslimanu") već više vuku na beli skandinavski nacionalizam i suprematističke ideje. Nisam siguran da Talib Kweli zaista misli da nije bezbedan ali razumem da neće da ima posla sa nekim ko omogućuje nastupe bendu koji ima takve nastupe u javnosti.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12173 on: 28-02-2018, 21:18:38 »
CHARMOEREN Milada Amanija je mračna verzija Weirovog GREEN CARDa ali i zanimljiv dodatak filmografiji o pick up artistima. Ovo je priča o iranskom migrantu u Danskoj koji ide po singles barovima u pokušaju da nađe Dankinju sa kojom će se oženiti radi papira ali na kraju zaista pronalazi ljubav, samo baš onakvu koja mu ne može doneti papire.

Amanijev film je urbana melodrama sa akcentom na studiju karaktera i intenzivne prikaze emotivnih stanja. Amani je danski đak i ovo je prevashodno danski film u svakom stilskom pogledu. CHARMOEREN ne donosi polet i šarm filmova o pick up artistima, ali u sebi nosi dozu smisla za humor i junaka koji ume da manipuliše.

Fatalizam koji provejava kroz ovaj visokoestetizovani film nije sentimentalan i dobre se uklapa u celinu.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12174 on: 01-03-2018, 16:15:43 »
LA LIBERTAD DEL DIABLO Evararda Gonzaleza je teško podnošljiv dokumentarni film koji pravi radikalnu transformaciju talking heads dokumentarca u tom pogledu što su u filmu snimljeni talking heads kojima se ne vide lica jer svi nose maske, valjda da bi zaštitili identitet. Film govori o žrtvama i dželatima u meksičkim ratovima kartela sa policijom, vojskom, naroda, rečju u ratu svakog sa svakim. Film ne nudi apsolutno nikakav vredan uvid u tu temu, i žalim ljude koji su se prevarili pa otišli da ga gledaju na FESTu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12175 on: 02-03-2018, 11:14:54 »
Talib Kweli se BAŠ raspisao:

Free Speech or Die?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12176 on: 02-03-2018, 15:16:53 »
Pogledao sam COMIC SANS Nevija Marasovića, beigbederobski film koji polazi iz kritike marketinške industrije, što je inače generalna opsesija naših filmskih autora koji rade u tom svetu, ali se potom na vrlo zdrav način fokusira na glavnog junaka i njegovu priču. Film kreće tvrdo, sa glavnim junakom koji je u najtežem stanju ljubavne patnje i opšteg rasula koju takvo stanje nosi, da bi se potom lagano transformisao u jednu jednostavniju priču o sazrevanju i razumevanju oca i sina. Tom "oprosti mi pape" momentu inače doprinosi i fenomenalna upotreba jedne pesme Miša Kovača koja je izraz njegove potpune psihičke krize i svojevrsnog potonuća u životno "opšte mesto".


Zlatko Burić igra junakovog oca, i to je već samo po sebi razlog da se filmu pruži šansa. Međutim, ovo je zapravo star making turn za Janka Popovića Volarića koji se ovim filmom ističe za jednu od najpotentijih muških zvezda hrvatskog filma, a verovatno i regionalnog filma. Uloga dizajnera iz sveta marketinga mu je izuzetno legla, a činjenica da ga neki likovi u filmu zovu "007= i porede sa Bondom, deluje kao bizarna aluzija na Dujardina, 99 FRANCS i OSS 117 ali OK, jasno je da učitavam, i naprosto to je samo znak šarma njegovog junaka.


Marasovićev prvi film THE SHOW MUST GO ON bio je jako efektan low budget SF. Njegovi kasniji i priznatiji filmovi VIS-A-VIS i GORAN nisu dobacili do tog nivoa. Ali, rekao bih da je COMIC SANS sve ono što je VIS-A-VIS želeo da bude. Njegov recept low key melodrame sa malim brojem likovima i spontanošću glume u vrlo svedenim zapletima ovde je konačno dobila svoj puni smisao i rezultirala efektnom celinom.


* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12177 on: 02-03-2018, 15:18:37 »
KUPAL Kazema Molaje ne izgleda kao iranski filmovi na koje smo navikli. Reč je o visokoestetizovanom, pozapađenom i vrlo šarenom filmu o usamljenom oblapornom lovcu i taksidermisti koji prolazi kroz transformativno psihološko iskustvo kada se nađe zatvoren u svojoj strogo obezbeđenoj i zaključanoj radionici.

KUPAL je vizuelno dinamičan film stanja koji najpre vrdi videti kao eksces unutar onoga što očekujemo od iranskog filma, i to je negde i najznačajniji razlog što ga je vredelo prikazati na FESTu.



* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12178 on: 03-03-2018, 16:06:54 »
Paolo Genovese je reditelj koji jako dobro komunicira sa publikom koja se ne razume u film. Posle velikog uspeha filma PERFETTI SCONSCIUTI, snimio je nešto vrlo slično - film THE PLACE po priči Christophera Kubasika koja je već ekranizovana u formi američke televizijske serije. Inače, PERFETTI SCONOSCIUTI se ispostavio kao materijal koji ima potencijala za rimejk i sprema se španska verzija.

Ovog puta Genovese svoju polemičku dramu smešta na javno mestu, u kafe u kome stoluje enigmatična ličnost koja ispunjava snove svojih "klijenata" ali svaki san mora da se ispuni tako što će onaj koji sanja podneti neku žrtvu i uraditi nešto "neprihvatljivo". Naravno, sve se rešava kroz dijaloge, prepričavanje i kako smo kod Genovesea navikli, kroz dosta infantilno filozofiranje o prirodi čoveka, prirode i društva.

Film je režiran na nivou malo ambicioznije network serije, sav je sačinjen od dijaloga i dramaturških konstrukcija. Ponovo je reč o jednoj izrazito teatralnoj formi i mogu da zamislim ovaj tekst u formi neke bulevarske predstave recimo u Zvezdara Teatru, čak možda i u Ateljeu 212.

Isto tako, lako mi je da zamislim da će Genoveseova ciljna grupa na sve ovo da odlepi kad bude pogledala.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12179 on: 03-03-2018, 16:57:17 »
NICO, 1988 Susanne Nicchiarelli je film o kultnoj ličnosti njujorške a potom i svetske scene - Nico. Film se dešava na samom kraju njenog života, u periodu od 1986. do 1988. u fazi kada je pokušala da održi svoju karijeru, obnovi odnos sa sinom Arijem kog Alain Delon nikada nije priznao, mučila se sa bolestima zavisnosti i generalno bila na životnoj nizbrdici.

NICO, 1988 je umnogome limitiran onim čime se bavi u uprkos vrlo posvećenoj roli Trine Dyrholm koja i peva umesto Nico, imamo film koji je jako sličan osobi o kojoj govori i fazi života u kojoj se ta osoba nalazi. Dakle, kao što su se svi zanimali za period Velvet Undergrounda kada su je tada intervjuisali a ne za njen trenutni rad, tako je i gledaocima ovog filma zanimljivije šta je radila kad je bila na vrhuncu nego njena manje-više prozaična sudbina kada je pala na dno.

Susanne Nicchiarelli je verovatno želela da zađe u naličje Nico ali čini mi se da ova priča nije to pošto naličje postoji onda kada je i lice aktuelno. A Nico u periodu 1986-1988. sigurno nije ono kultno Warholovo lice. Tako da ni ovo nije zapravo naličje njene slave već jedan zaključak koji se mahom bavi glibom njenog pada i poslednjim trzajima da se ugrabi nekakav spokoj i sreća.

Film je u svakom pogledu korektno realizovan, ni u čemu nije oskudevao ali se čini da je na kraju ostao neatraktivan isto koliko i njegopva protagnoistkinja u toj fazi baš zbog pokušaja da se pobegne od onoga što je najznačajnije u njenoj karijeri. Zanimljivo za naše gledaoce je to što se u jednom ambijentu gde dolazi Nico vidi poster KUD Idijota iz tog vremena.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12180 on: 04-03-2018, 07:37:23 »

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.655
Re: The Crippled Corner
« Reply #12181 on: 06-03-2018, 10:26:57 »
Vise bih voleo da su uzeli drugi scenaristicki par koji je takodje radio na Homecoming-u - MekKenu i Somersa, cisto zato sto su radili onoliko na Community-u.
Inace, pogledao sam u proteklih nekoliko meseci sve epizode Community-a na Amazon Prime-u, i moram da kazem da je ovo meni jedna od najboljih serija svih vremena, a da je Dan Harmon cudo od coveka. 

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12182 on: 07-03-2018, 00:13:26 »
COSH BOY Lewisa Gilberta je socijalna melodrama smeštena u milje mladih londonskih delinkvenata koji su lutali ulicama posle rata, napadali prolaznike i otimali im novac. Lewis Gilbert će kasnije postati poznat kao reditelj “limunada” ali ovaj njgeov film iz 1953. godine je bio sve samo ne to, štaviše reč je o prvom filmu koji je u Britaniji dobio X-rejting. Danas je naravno COSH BOY izuzetno pitomo ostvarenje, ali u to vreme je priča o mladom besprizorniku koji otima tašne od starica i ostavlja u drugom stanju mladu Joan Collins bila zaista moćan socijalni iskaz.

Gilbertova režija je efikasna, gluma je vrlo solidna, crno-bela fotografija je snalažljiva u uslovima B-filma ali nažalost, na kraju film ne uspeva da se nametne zbog odsustva jasnog fokusa uprkos vrlo limitrianom trajanju od 75 minuta.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12183 on: 07-03-2018, 00:13:52 »
7 ANOS Rogera Guala je prvi španski naslov snimljen kao Netflix Original. Reč je o polemičkoj drami privoljenoj na film iako joj je najpre mesto na pozorišnoj sceni i ovaj film bismo mogli postaviti u jedan širi kontekst popularnosti autora kao što je Paolo Genovese koji je najrecentniji popularizator ovakvog postupka. Međutim, nema sumnje, oduvek je bilo reditelja koji su voleli da im pozorišne daske zaškripe na filmu, čak i u vreme kad nije bilo zvula da zabeleži škripu kao u periodu film d’arta.

Gualov film ima sličnu premisu kao Rubenov RETURN TO PARADISE ali je naravno bitno slabije realizuje i svodi se na dijalog gripe ljudi o tome ko bi od njih trebalo da popije sedam godina robije za neki privredni kriminal koji su zajedno radili. I mane-više nema šta mnogo da se doda na ovaj opis.

Ko voli ovakav pristup filmu, da ne kažem anti-filmu i ko nalazi uvide ovih pisaca intrigantnim, svakako može da uživa u ovom delu. Ja nisam jedan od tih.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12184 on: 09-03-2018, 09:26:59 »

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12185 on: 09-03-2018, 13:26:11 »
EMERGENCY CALL Lewisa Gilberta je triler u kome je sarađivao sa svojim redovnim scenaristom Vernonom Smithom. Priča o potrazi policije za krvlju retke krvne grupe koja je neophodna devojčici oboleloj od leukemije je samo okvir za tri priče o tri različite sudbine ljudi koji imaju tu krvnu grupu - jedan je ljutiti crnac koji usled neke traume ne želi da bude davalac, drugi je bokser koji je dogovorio da proda meč a onda pobedio a treći ubica u bekstvu. Nažalost ovakva forma ubija bilo kakvu napetost pa i dramski konflikt i EMERGENCY CALL deluje kao omnibus koji to nije, kao hendikepirani triler, kao nezaokružena društvena hronika.

Gilbertova režija je dosta precizna i efikasna unutar scena ali film je potpuno ispušten na nivou celine.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12186 on: 10-03-2018, 03:47:45 »
ALBERT R.N. je bio prvi ratni film Lewisa Gilberta i on je u svetu filmova o Drugom svetskom ratu ostvario značajnu i bogatu filmografiju. ALBERT R.N. je istinita priča o bekstvu koje uz pomoć lutke kojom lažiraju brojno stanje organizuju britanski mornarički oficiri u jednom nemačkom Stalagu.

Gilbert je uspeo dosta vibrantno da uhvati astmosferu logora ali je nažalost zarobljenike nastavio da tretira kao kolektivni lik sa vrlo slabom karakterizacijom. Junaci se vrlo malo razlikuju i premda među njima istinske drame, gledaocu je teško da se veže za pojedinačne likove.

Na kraju ALBERT R.N. postaje neobičan slučaj filma o bekstvu iz zarobljeništva jer se pretvara u epizodičnu priču, bez jasnog fokusa, kako na nivou likova, tako i na nivou zapleta.

Međutim, isto tako treba ceniti atmosferičnost filma ALBERT R.N. i nesumnjivo prevazilaženje pozorišnih korena teksta koji je izvorno pisan kao pozorišna drama.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12187 on: 10-03-2018, 04:01:47 »
JUMANJI: WELCOME TO THE JUNGLE je druga ekranizacija Van Allsburgove knjige za decu koja je već na ekranu postigla veliki uspeh u filmu Joe Johnstona sa Robinom Williamsom. Isto tako, ovo je drugi film u kome Rock igra sa naslovom WELCOME TO THE JUNGLE.

Dakle, možemo reći da kreativnost u ovom filmu nije bila pod A. Pa ipak, uprkos ovako jasnim signalima, zanimalo me je da ga vidim, kao novu režiju Jakea Kasdana ali i kao novi scenario Chrisa McKenne i Erika Sommersa koji su među potpisnicima predloška za dva sjajna i inteligentna filma iz prošle godine - LEGO BATMANa i HOMECOMINGa.

Nažalost, McKenna i Sommer nisu sami u ovom filmu kao scenaristi ali izgleda da veliki broj pisaca nije uspeo da pomogne ovoj dosta polovnoj i jedva sklopljenoj celini.

Ekspozicija je clunky i dosta upadljivo pokušava da “postavi” likove i njihove osobine ne bi li one kasnije što jače zaigrale u priči. To deluje dosta heavyhanded i on the nose. U redu, JUMANJI reboot je film za decu, ne očekuje se prefinjenosti. Ali prefinjenosti postupka i filigranskih rešenja ima i može biti i u filmovima namenjenim deci.

Jedini zaista dobar gimmick koji se javlja u filmu mada je nedovoljno iskorišćen jeste da su junaci zarobljeni u igri i otelovljenim avatarima i da svi likovi koje sreću imaju vrlo limitiran CPU.

Isto tako sam razvoj priče je nažalost krajnje modularan, ide se od situacije do situacije ali nema utiska kao da se ide od nivoa do nivoa i rekao bih da junaci lutaju zajedno sa pričom.

Dakako, ovo je film u kome glavnu ulogu igra Rock, tu su i Karen Gillan i Jack Black i sve je to garancija da nećemo biti potpuno razočarani, ali u suštini, ovo je ipak delo koje ostavlja utisak žešće improvizacije bez mnogo kreativnosti. O tome svedoči lazy set-piece sa Rockom i helikopterom u kanjonu koji je maltene preslikan set-piece iz SAN ANDREASa.

Jake Kasdan u ovom filmu više deluje kao “saobraćajac” i kao neko ko je tu da malo obodri zvezde nego što ostavlja utisak da se mešao u svoj posao.

Stoga na kraju, JUMANJI deluje kao benevolentna varijacija na sve ono što ne valja u modernim blokbasterima. O tome da film ima negativca koga u filmu maltene nema i da je na tu pojavu “utrošen” Bobby Cannavale, da i ne govorimo.

Ne mislim da je uspeh JUMANJIja na blagajnama neočekivan, ovo je benevolentan i šaren spektakl, ali je i opšti stav kako je ovo solidan film u potpunosti neopravdan. Ovo je jedan lenjo sklopljeni korporativni “frankenšajnovski” spoj potrošenih delova.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12188 on: 10-03-2018, 04:23:57 »
RED SPARROW je ekranizacija romana Jasona Matthewsa, nekadašnjeg operativca CIAe što od gledaoca, ali i čitalaca stvara određeno očekivanje nekakvog lecarreovskog ugođaja jer valjda čovek zna o čemu piše. Rezultat je nažalost film koji deluje kao da ga je pravio čovek koji apsolutno ne zna šta radi.

Matthewsov roman je adaptirao Justin Haythe, pisac koji nas je zadužio bizarnim promašajem Gorea Verbinskog A CURE FOR WELLNESS i u RED SPARROWu nastavlja istim Cinemageddon putem. Naime, kao što je Verbinski snimio film koji u sebi nosi nekog Euro-trasha, tako i RED SPARROW nosi jaku dozu Euro-trasha sa blagom dozom Eurospya i nažalost rezultat je film koji nije dobar iako je jako Cinemageddoničan.

Naime, RED SPARROW ima scenario koji je po svojoj čistoj kemp dimenziji pre namenjen nekoj parodiji nego ozbiljnom filmu, ili nekom masnom francuskom exploitaitionu borovčikovskog tipa.

Mladu i perspektivnu balerinu Boiljšoj teatra posl loma noge regrutuje njen stric, oficir FSB sa nerealizovanom incestuznom fiksacijom na nju da bude “Sparrow” iliti gtalna zavodnica u službi FSBa koji je produžio program KGBa započet u vreme Nikite Hruščov. Kako je stric tako eksplicitno zao i seksualno izopačen istaje predmet za ozbiljnu sprdnju, ali je još luđa činjenica sa neko FSBu šalje za reguta primabalerinu Boljšoj teatra, dakle javnu ličnost par excellence u zemlji koja ceni balet.

Da li treba naglašavati da ex-balerina koja je bratanica jednog od čelnih ljudi FSB teško uspeva da očuva cover?

Trening u školi za tajne agente KGBa u pogledu seksualnih veština nije prvi put iskorišćen u RED SPARROWu, videli smo ga recimo u seriji AMERICANS, ali ovde je po prvi put na liniji Marca Dorcela i serijala RUSSIAN INSTITUTE.

Jennifer Lawrence se ne usteže od toga da se skine, štaviše, vrlo je predata ulozi, i to stvari čini još bizarnijim i apsurdnijim jer deluje kao da misli da je ova budalaština vredna njene pažnje i truda. Iako film u svojih 140 minuta nikada nije dosadan, toliko je idiotski da ima sve primese career killera u sebi. Čini mi se da je to na vreme shvaćeno pa je PR mašina uključena i svemu pokušala da podari malo upmarket dimenzije, ali to ne pomaže osnovnom utisku.

Možda je ovaj SHOWGIRL nivu “masniće” mogao da prođe u rukama majsotra kao što je Paul Verhoeven ali Francis Lawrence nije reditelj koji ima nerv za tu vrstu treša. Lawrence je respektabilan hacker koji zna posao, i RED SPARROW je relativno uredno snimljen, ali u svemu ovome Lawrence ipak primarno izgleda kao žrtva, kako samovolje glumaca, tako i vervatno određene iluzije da bi i on mogao malo da se “omasti” od Haytheove “hrabrosti”.

Na kraju, Lawrence se ipak pokazao bolje od nesrećnog Verbinskog ali RED SPARROW nije baš visok domet u njegovom dosta “urednom opusu”.

Ko je otišao u bioskop misleći da zna šta će dobiti od filma JenLaw koji je režirao Francis Lawrence žestoko će se iznenaditi. Film je užasan ali je bez sumnje unikatan. Stoga ko voli potpuni eksces career killera, treba da ode da ga pogleda.

Aromofsky je jedno vreme želeo da snima ovaj film i sad iz ove vizure posle nesrećnog MOTHERa, deluje kao da je on projektovao sunovrat karijere kroz koji sada prolazi JenLaw.

Verujem da će RED SPARROW onda kada postane retro uspeti da stekne neki kultni status. Dotle ostaje sablažnjiv primer nekontrolisanog promašaja koji dolazi iz istog studija kao i A CURE FOR WELLNESS.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12189 on: 10-03-2018, 04:44:31 »
SINK THE BISMARCK! Lewisa Gilberta je priča o potapanju najboljeg broda nemačke mornarice u britnaskom pokušaju da uzvrate i osvete se za poraz koji ime je naneo ovaj brod u Atlantiku.

Churchill naređuje da se Bismarck potopi po svaku cenu, pa čak i ako to znači ostavljanje nekih konvoja bez odbrane. RAF i Royal Navy organizuju akciju i u tome uspevaju.

Gilber pokušava da prati ovu priču na više frontova, u štabu Admiraliteta koji organizuje borbu, a pomalo i na moru, prikazuući britanske posade ali i rukovodioce sa Bismarcka koje je želja da se dokažu skupo koštala.

Takva mešavina nekoliko tokova nažalost ne doprinosi dinamici već sugeriše nerazrađenost. SINK THE BISMARCK nije ni brainy priča o sjajnim stručnjacima iz štaba ali ni ratni spektakl sa sjajnim scenama borbe već ostaje negde između.

Kao ni jedno ni drugo SINK THE BISMARCK ne može da zadovolji ni ljubitelje ratnog filma ali ni one koje interesuju vojna taktika i samo potapanje nemačkog broda jer filmu nedostaje autentičnosti i precizne rekonstrukcije.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12190 on: 10-03-2018, 07:25:06 »
Eh, Jumanji ću, dakle, čekati na HBO-u.... Nije da sam od njega očekivao bogznašta...
 
 
Nego:
 
 
 Heckler & Koch's M27 is the Marines New Rifle. The Weapon Has Already Seen Action.

Ugly MF

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.161
  • Natural born FlatEarther!!!
    • https://www.facebook.com/Art-of-Bojan-Vukic-396093920831839/
Re: The Crippled Corner
« Reply #12191 on: 10-03-2018, 11:50:22 »
Kada smo klinac i ja odgledali novi Jumanji, a on izjavio kako se uopste ne seca prvog iz 1995,
odmah smo edukativno pogledali i taj.
Razlike su enormne, ali slag na tortu je 100% smisljen i originalan kraj prvog, dok je drugi,novi...abominacija!


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12192 on: 10-03-2018, 15:38:46 »
Mehmete, odlična pušketina po svim recenzijama, naročito jer je prethodna HK puška bila fejl kad se ispostavilo da zeza na vrućini a već je bila uvedena u upotrebu. Zanimljivo je kako će reagovati američka vojna industrija mada nije prvi put da se kao standardno oružje uvodi strani model, setimo se Berete 92.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12193 on: 10-03-2018, 15:44:12 »
Plus bitan faktor kod M27. Više nema mitraljesca u jedinici kad se posmatra sa strane a puška je multi-purpose i koristi se za sve.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12194 on: 10-03-2018, 15:52:45 »
Da, pa nije Americi strano da naoružavaju svoje službe tuđim oružjem (mislim, Uzi je decenijama bio u standardnoj opremi Tajne službe, a i Bereta 92 je zamenila klasični Baruningov M1911 u Armiji). Ameri sa H&K ionako imaju prilično dugu i dobru saradnju, već pomenuti Uzi je svojevremeno zamenjen baš Hekler Und Kohovom M Peticom, tako da, mislim da je zaista bilo pitanje dana kad će M27 ući u marinsku opremu. Naravno, ja se i dalje pitam kad će Amerika već jednom da se odrekne glupog 5,56 kalibra koji su nametnuli celom NATO-u i da se ko normalan svet privole 7,62jci...

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12195 on: 10-03-2018, 15:56:15 »
Da, ali imaj na umu, jedno su te opreme za specijalne jedinice a sasvim drugo je osnovna puška za jednu tako veliku vojsku. U tom smislu ovo je maltene bez presedana u istoriji americke vojske. Oni su imali naravno svoje adaptacije stranih oruzja, recimo standardni mitraljez marinaca do sada je adaptacija belgijskog ali je nekako puška do sada bila američka uvek. Međutim, zanimljivo je da su se odlučili za multi-purpose weapon, dakle i pušku i automatsku pušku i mitraljez u jednom. Štedi se...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.887
Re: The Crippled Corner
« Reply #12196 on: 10-03-2018, 16:08:16 »
Pa, valjda su pravili analize toga kako se danas ratuje i shvatili da karabin i mitraljez ne moraju da budu tako distinktne stvari kad dođe do akcije.
 
No, da, vojska jeste uvek nosila američke puške, ali pre neki dan čitali smo da se vojska žali na M4 i M16 kao nepouzdane, a pošto se jednako na njih žale još od vijetnamskog rata, onda, verovatno je krajnje vreme da se tu zanavlja stok i podeli neka savremenija i kvalitetnija oprema. Sad, naravno, nisam ja u toku, ne verujem da su marinci baš koristili M16 do danas, ali trend je tu...

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12197 on: 11-03-2018, 03:08:35 »
TIME, GENTLEMEN, PLEASE! je adaptacija romana NOTHING TO LOSE R.J. Minneya u režiji Lewisa Gilberta. Ovaj film je zanimljiv na nivou premise i podseća na nekolike Ealing komedije koje su nastajale u to vreme kao što je PASSPORT TO PIMLICO, a anarhičnom, politički subverzivnom duho engleske provincije.

U ovom filmu, seoska lutalica dobija apanažu i rešenje svog “pitanja” kako bi selo dostiglo stopostotnu stopu zaposlenosti pred posetu visokih zvaničnika britanske vlade.

Nažalost, rezultat je film koji je epizodičan i koji svoju zabavnu premisu ne uspeva da izgura u prvi plan. Naprotvi, film se guši u digresijama a glavni junak nije onoliko šarmantan koliko bi trebalo da bude.

Gilberotva režija je solidna ali ne uspeva da reši nijedan od problema literarnog i scenarističkog predloška. Gilbert je kasnije još jednom ekranizaovao Minneya.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.655
Re: The Crippled Corner
« Reply #12198 on: 11-03-2018, 10:45:44 »
Vidim da si zaredjao po filmovima pokojnog Gilberta... Meni je on jako drag reditelj, ali pre svega zbog Bond filmova. Odakle skidas sve te njegove druge filmove?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.350
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12199 on: 11-03-2018, 17:59:33 »
Uh, tražim ih svuda po webu. Mahom kod Rusa i po ovim sajtovima za opskurnosti. Spremam In Memoriam tekst za Kinoteku...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam