Mesta za obedovanje!

[Father Jape]

 

Imamo još prostora za obilazit... ovaj Karamba u Borči gde sam zalutao pre neki dan, pa onaj sa čobancem na ulazu u Surčin... pa treba da posetimo i onog što se preselio iz Tošinog Bunara gore na početak Prvomajske...

Tema je valjda jasna.



Gde ste dobro jeli?

[scallop]

Tema je valjda jasna.


Gde ste dobro jeli?

Ima nešto više od pet godina.
Gde smo dobro krkali ovih dana?

[Boban]

Obedovanje... gde se tako govori?

[Ana]

Jao, bre, kakvi ste. FJ, šta voliš, pravu gurmansku ili?
Ja nisam neki ekspert, ali vredno skupljam preporuke, kao hrčak

[lilit]

da prijavim da sam fenomenalnu pizzu jela u restoranu "Cuoco" u bulevaru revolucije, negde malo iznad đerma pa preko puta.

[Scordisk]

ima kafanica na banovom brdu, kod košutnjaka, moja topla preporuka. jes da neke kokoši divljaju slobodno i da su tamo se onomad izrokali izvesni ljudi, ali boga mu, ja onako dobru jagnjetinu ispod sača, gulaš od divljači i ribić na kajmaku nisam dugo jeo u beogradu, i sve to po vrlo, vrlo razumnim cenama

http://www.kafanicabg.com/

[lilit]

joj jeste! bravo scor. a imaju i boliglavatne knedle sa šljivama. samo dve u porciji, al ništa nije savršeno.

[Scordisk]

e, do dezerta još nisam uspeo da stignem

[Ana]

Mmmm, taj ribić na kajmaku i knedle sa šljivama. Kako se zove, gde je tačno?

[lilit]

imaš sve detalje u linku koji je skor postavio, adresa je kneza višeslava 66a. preciznije: kad od požeške kreneš na gore, s desne strane, al solidno  pre golf naselja.
evo nađoh fotku od pre jedno 7 godina. bolesnik, da, al knedle obožavam. 

[Scordisk]

e da. najbolje je do požeške da se ode, pa onda samo pravo kneza višeslava da se šipči, pored hidrometereološkog zavoda

[tomat]

Mmmm, taj ribić na kajmaku i knedle sa šljivama. Kako se zove, gde je tačno?

kod hidrometeorološkog zavoda i više hotelijerske u Košutnjaku.

[Ana]

Jao, hvala svima. Ja se stvarno izvinjavam, potpuno sam previdela link u Scordiskovom postu, ponelo me kafanica/ribić/kajmak.

[Meho Krljic]

Ja da pomenem restoran Istok koji se nalazi na Dorćolu. Otvoren je pre jedno godinu dana ili nešto jače, baziran prevashodno na vijetnamskoj kuhinji (narod ga popularno zove "Kod Vijetnamca", a "vijetnamac" im je, ako se ne varam, i pasvord za WiFi) i mada ne može potpuno da mi zameni omiljeni Marukoši koji ima veći izbor vegetarijanskih obroka, sasvim je prihvatljiv kao supstitucija kad moja žena (kao sinoć) krene da odbija da se spušta čak do Kapetan Mišine 37 jer joj je hladno ili tako nešto.

Glavna stvar u Istoku je svakako Fo, karakteristično vijetnamsko jelo koje je uslovno rečeno neki njihov pandan japanskom Udonu - u oba slučaja radi se o bistroj ali gustoj supi, samo što Udon koristi pšenične a Fo pirinčane rezance. Glavna stvar kod ovog jela je da se kuva sporo i jako dugo, po nekoliko sati. Sad, ovo naravno važi za klasičan Fo kod koga se kuvaju kosti, a pošto ja jedem vegetarijanski (sa tofuom, šitake pečurkama itd.) uvek se čudim kako se ovo što ima u njemu nije skroz raspalo. U svakom slučaju sporo i dugo kuvanje znači da je sama supa bogato zasićena rastvorenim elementima sastojaka, a korišćenje korijandera kao začina daje Fou karakterističnu aromu. Vegetarijanski Fo Čai koji ja jedem je vrlo lep (čak i zaljućen iako ja generalno ne volim mnogo ljuto), a verujem da su i mesni (tradicionalni Fo se sprema od junećih kostiju i mesa) je verovatno isto odličan. Pored Foa, ja jedem i sejtan koji spremaju u slatko-kiselom tamarind sosu sa dodatkom kikirikija i to je izvanredno, a sinoć sam prvi put probao i njihov pohovani tofu i on je jako dobar (a i porcija je mala pa se ne osećate suviše krivim što jedete pohovano uz sve ove mnogo zdravije stvari). Naglašavam, kako je kuhinja jugoistočne/ istočne Azije veoma naklonjena mesu (barem na potezu Japan-Kina-Koreja-Vijetnam sa čijim kuhinjama imam nekog iskustva), restoran ima mnogo veći izbor mesnih jela nego vegetarijanskih, moj kum je sinoć jeo parene banove kojih ima nekoliko varijanti (sve su mesne) i vidim da je bio prezadovoljan, a on je čovek sa bogatim iskustvom jedenja u restoranima etničke kuhinje diljem Europe.

Enivej, jedina zamerka na restoran koju sam ikada čuo, a koja je svakako više subjektivna nego objektivna, odnosi se na to da neki gosti očekuju za nijanse formalnije ophođenje od strane osoblja. Što je fer. Napominjem da od dve kelnerice za koje sam svestan da tamo rade samo jedna ima taj malo neposredniji način obraćanja i da to svakako ne kvari opšti utisak.

Restoran je u Gospodara Jevrema 50 u Beogradu, a ovo je i sajt pa bacite pogled:

http://istokrestoran.com/

[Meho Krljic]

Juče, na istom mestu, evo kako Pho  Chay izgleda:

[Ana]

Ja sam nekako propustila i tvoju januarsku preporuku, pa sam sada dvostruko obradovana. Meni sjajno zvuči i izgleda, samo da na'vatam društvo za posetu. Hvala!

[Meho Krljic]

Pa, to, kad nema slike, ljudi ne primete.

Zato sam se i ustezao da preporučim i ovo drugo mesto na kome sam u međuvremenu obedovao - nisam se setio da da tražim slike od žene - ali sad kad već pričamo:

Pre par nedelja jeli smo u retoranu Indo food u Igmanskoj, blizu onog velikog Sky Musica. Restoran nam je, kao i obično, preporučio kum, a u pitanju je ponuda bazirana na indonežanskoj kuhinji.

E, sad, ja od Indonezije znam samo hevimetal, nisam nikada bio tamo itd. pa ne mogu da kažem koliko je hrana autentično indonežanska, ali je za moje potrebe vrlo ukusna. No, prvo, sam restoran je veoma lep i prostran, sa velikim stolovima (za razliku od restorana po Dorćolu gde rado idem zbog hrane ali gunđam zbog francuzizacije koja ih je zahvatila i gde su stolovi veličine malo veće pepeljare) i ugodnim, promišljeno dizajniranim ambijentom. Kada smo mi bili tamo, padala je kiša i nije bilo ničeg napolju, tako da ni ne znam imaju li neke outdoor varijante, ali unutra je vrlo lepo. Doduše, nemaju prozore, ali mi to nije smetalo. Osoblje je VRLO ljubazno i od pomoći i to moram posebno da pohvalim i jako me čudi da je bilo vrlo malo gostiju u restoranu kad smo mi bili a i kum mi je potvrdio da on nikada tamo nije naleteo na gužvu.

Elem, kuhinja je indonežanska, što znači da je ponuda mnogo veća za karnivore nego za nas bilojede, ali, ponovo to ljubazno osoblje, svaki mesni obrok su spremni da adaptiraju na nas razmažene i umesto mesa ubace tofu ili štogod drugo, tako da smo zaista mogli da biramo između mnogo različitih jela. Vodili smo i kontrolnu mesoždersku grupu, našu kumu, koja je jela govedinu u kokos kari sosu i vrlo se pozitivno izrazila. Pitali su je koliko ljuto ona voli - a voli - i napomenuli da "pravu" indonežansku ljutinu više zapravo ne serviraju jer je to i za balkanske ukuse preljuto, ali su joj dobro zaljutili i prijalo joj je.

Mi smo jeli bakmi goreng (bar ja, moja žena je jela ovo sa pirinčem dole na slici), što je klasika indonežanske ulične ponude, dakle, pržene nudle sa kojekakvim povrćem i u našem slučaju tofuom umesto mesa i bile su vrlo lepe, a iznenađujuće izvrsna je bila supa koju ne vidim na sajtu da pominju, koja je bila od povrća, aromatična i izuzetno ukusna. Preporuke.

http://restoranindofood.rs/


Edit: Aha, evo i slika:

[Dybuk]

ali gunđam zbog francuzizacije koja ih je zahvatila i gde su stolovi veličine malo veće pepeljare

Preach! Ne podnosim to stiskanje, ne znam koji im je đavo.
Nije ni slatko, ni prisno, nego iritantno i neudobno

[Ana]

I ovo mi se dopada!

[tomat]

Upravo bio, po Mehovoj preporuci, klopa dobra, porcije fine, cene isto ok, sablasno prazno.

[tomat]

Inače, nekoliko puta sam bio u restoranu Hanan, koji služi hranu iz, errrr... pa Hananskog regiona. Libanskiji od Biblosa, i osetno povoljniji, hrana dobra. Često se viđaju bliskoistočani kao gosti.

[Meho Krljic]

Juče sam posle dva meseca bio u centru grada, a ne bih ni tada nego žena i kum navalili da idemo da jedemo tajlandsku hranu. A mene teško naterati...

Elem, restoran je u Krunskoj, zove se Tao, a ono što je simpatično je da je ovo vrlo DIY preduzeće - vlasnik je istovremeno i kuvar i konobar, prostorija za obedovanje je veoma mala i, reklo bi se, adaptirana od stana i mada to možda nije idealno u vreme epidemije (dobro, nije), makar ima tu neku domaću, intimnu dušu.

Ni hrana nije loša. Ima gomila različitih tajlandskih obroka, a velika većina je dostupna u varijantama sa različitim vrstama mesa, kao i, za nas, gejeve, u veganskoj varijanti sa tofuom. Čovek koji sve to sprema - Zoran Janković ali ne ovaj naš - je učio da kuva u Bangkoku, doduše na francuskoj akademiji i mada sam siguran da ima razlike između ovog što ovde služi i onog što biste jeli na Tajlandu, nisam ja baš tolika gurmanska sila da bih nešto prigovarao onome što sam juče jeo.

A jeo sam supu koju vidite na slici (i nije TOLIKO ljuta kako piše u meniju, čovek kaže da je napravljena greška kada je isti dizajniran) i koja je bila veoma ukusna, a onda sam jeo i pržene nudle sa povrćem i tofuom i to je bilo vrlo dobro. Naravno, sledeći put ću jesti nešto drugo jer ima barem 5-6 jela u meniju koja sam juče želeo da probam ali me je ljubav ka street foodu odvukla ka nudlama. Cene su takve kakve su, dakle, normalne za centar Beograda. Rade i isporuku pa vi vidite.

[Meho Krljic]

Šrilankanski restoran u srcu Beograda, Curry Souls, na Obilićevom vencu, otvoren pre jedno godinu dana (a posle zagrebačke premijere) je sasvim solidno mesto. Deca koja tamo rade su prijatna i ljubazna, kuvari su actually Šrilankanci, a ponuda forsira street food bez mnogo nekakve egzotike koju do sada niste probali, ali je sasvim korektna. Dakle, ukusna, sa porcijama za naša shvatanja normalne veličine i sa odgovarajućoim cenama (ovo napominjem jer su se ruski restorani nedavno otvoreni na Dorćolu proslavili po trostruko manjim porcijama od onog što mi očekujemo da vidimo kad dođemo da jedemo).

Dakle, ako volite kari, pržene nudle i slične jugoističnoazijske đakonije, ovde ih imate u varijantama sa raznim mesima (i veganskim, naravno, jer ja inače ne bih tu imao šta da jedem) i sa četiri nivoa ljutine. Prvo je "blago", drugi je "srpski, domaćinski", treći je "šrilankanski" i četvrti je "jesi lud?".  Imaju i pristojne koktele i generalno je sve vrlo pristojno, ukusno i čovek se prijatno oseća. A, da, i slatkiši su fini, ja sam jeo neki šroiankanski kombo keksa i čokolade i mada ne deluje ni malo "azijski", lep mi je bio.

Nisam ništa slikao, ali imate ovde neke fotke sa promocije od lane:

https://branasdivineworld.com/lifestyle/vodimo-vas-u-curry-souls-restoran-koji-donosi-duh-sri-lanke-u-beograd/