Priznajem da nemam sluha za žanrovski pamfletizam, a fem-varijanta tu nije nikakva iznimka, naprotiv. Sigurno je pitanju predrasuda, ali ne borim se nešto naročito protiv toga. Po meni, krene li čovek da mala četkom za krečenje, tu garant nema rezultata u vidu finog portreta, pa da je ne znam kakav majstor u pitanju, tako da sam skroz autistična po pitanju dešifrovanja eskapističke proze u pamflet ključu.
Drugo što me odbija je fenomen “medveđe usluge”; neretko bude da se pamfletizmom bave ljudi koji sopstvenim manjkavostima s lakoćom degradiraju svaku ideju o kojoj se nemušto dernjaju. Idejno i zanatski slab pamfletizam po pravilu bude genijalna antireklama zbog koje se iskreni poklonici stide a svi ostali likuju.
Treće, slutim da je žanrovski pamfletizam sam po sebi jalov, pa sve i da dolazi iz idejno i zanatski superiornog izvora kao što su Ras ili Ursula; mene to pomalo podseća na onaj genijalni dijalog iz Brajanovog žitija; “od danas sam žensko, ‘oću da me zovete Loreta i ‘oću da se borite za moje pravo da rodim dete”, pa kad ga se obavesti da će ga svi rado zvati “Loreta”, ali da mu niko ne može borbom pribavi dete kad mu sama priroda nije dala matericu, onda zaključak bude – okej, ali ipak, svejedno, nema veze, borićemo se za njegovo pravo da rodi dete. Žanrovski fem-pamfeltizam, po meni, nereko radi upravo to – forsira ideju o borbi za sticanje nekih pomalo nefunkcionalnih “prava”. Primera radi, prošle godine je Kat Valente žestoko reagovala na jednu pomalo blentavo saopštenu izjavu Stivena Freja kako je problem sa ženama taj što nemaju određena soc-kulturna iskustva kojima upravlja seksualni nagon, tipa “kupljenja one-night-stand ljubavnika po barovima”. Naravno da ta izjava nosi čist seksizam i Kat je na to i reagovala, ali fakt ostaje da je svojom reakcijom nije ništa konkretno opovrgla, samo objasnila zašto je to tako. Znači, bez obzira na seksizam, fakt ostaje fakt, i nikakav pamfletizam to ne može da promeni. Po pitanju dubine jaza među polovima, ta klovnovska kozmetika žanrovskog pamfletizma čak i mene odbija, i zbog svoje nadmenosti i zbog propagandnog formata kojim se nekako najviše obraća pažna na najbeznačajnije, skoro simbolične stvari, pa zato to meni po pravilu više odmogne nego pomogne. Što ne znači da izbegavam žanrovski fem-pamfletizam, naravno, ako je dobro napisan, ali ne izbegavam ni mizogino-šovinističke zanrovske autore, tako da mi izgleda kako stvarno nisam tunirana da dešifrujem izvesne vrste podteksta, niti da na njih adekvatno reagujem. Baš kao što ne reagujem pozitivno ni na od-života-veće ženske likove; meni je to isto toliko potcenjivački koliko i patrijahalno-karikaturalna karakterizacija bespomoćnih ženskih likova od strane žanrovske stare garde.
