Author Topic: SLOVENSKA MITOLOGIJA  (Read 41588 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 25.774
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #200 on: 18-03-2018, 22:44:51 »
Srbija pršti od neolitskih lokacija. Blagotin je samo jedna od njih.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #201 on: 20-03-2018, 09:05:34 »
Moj favorit je iz sličnog kruga priznatosti u srpskoj arheologiji, prof. dr. Radmilo Petrović i knjiga ETRURCI I DERONI, Beograd, 2007.

Благодарим на препоруци, Скалопе.
Него, пре одређеног времена смо помињали Орбинија и његово Краљевство Словена, као и Порфирогенита, тј. његов "спис" О управљању царством.
Мислим да постоји огромна узрочно-последична веза између забрањивања Краљевства Словена и објављивања Порфирогенитовог "списа".
Порфирогенитов "спис" не постоји у оригиналу.
Нема оригинала, и то је већ први услов за муљачину и подметачину..
Постоји само препис тог "списа", сачињен у 17. веку, од стране ватиканских писара и клисара.
Препис тог "списа" је први пут штампан 1611. године, а затм је прештампан 1617. године.
Ствар је проста - прво се 1601. године објављује Орбинијево Краљевство Словена, затим ватиканским одлукама се то дело брже-боље забрањује, и након 10-16 година нам стиже наштелован одговор на Орбинија у виду наштелованог списа једног цара, Порфирогенита.
Да је реч о тешкој подметачни сведоче и помињања "Турске" и "Угарске" у наштелованом "спису" из 17. века, а које у време настајања тог списа (948-952) нису уопште постојале, нити су постојале и у време Порфирогенитове смрти (959).
Такође, постоје и места на којима Порфирогенит противуречи сам себи, час говори једно, час друго, а неки догађаји који су описани се дешавају након његове смрти, па је јасно да их није писао, осим ако није или васкрсавао, или неком клисару писару диктирао из гроба.
Лингвисти су открили и муљачину и подметачину са убацивањем одређених грчких речи и 17. века у "спис", а које се нису користиле у Порфирогенитово време.
Уопштено, нико заиста не зна шта је Порфирогенит заиста написао у 10. веку, јер тај оригинал не постоји, а ово што је од 1611. године презентовано је или потпуно прерађено, или изнова написано. Фалсификовано.
Зато сам и рекао, Порфирогенит сам по себи вероватно није био лажов, већ је брутално прекројен у 17. веку, и послужио је као противтежа Орбинијевом Краљевству Словена.
Иначе, лажи не могу вечно да опстану - најновије информације кажу да су Италија, Шпанија и Холандија избациле из наставних програма измишљотину о "досељавању Словена".
Што Његош рече: Пуче колан царевој кобили, окренуше кола низа страну


Srbija pršti od neolitskih lokacija. Blagotin je samo jedna od njih.

+1001


Хвала на постављеном линку. За Благотин сам чуо, али нисам знао детаље.
А за прекид истраживања не треба никаква теорија завере.
Довољно је видети колико дуго Народни музеј не ради...

Нема на чему Мићо.
За Благотин и покојног доктора археологије Станковића  сам такође чуо раније, али нисам био упућен.

Теорија завере или завера у пракси?
Све док се о оваквим открићима не учи у нашим школама, и све док се у њима изучавају лажи, постојаће пракса а не теорија завере.


Један линк, текст објављен у Гласнику Српског археолошког друштва.

ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA VIŠESLOJNOG PRAISTORIJSKOG LOKALITETA BLAGOTIN U SELU POLJNA (ISTRAŽIVANJA 1991. GODINE) - SVETOZAR STANKOVIĆ, HASKEL GRINFILD

https://www.researchgate.net/profile/Haskel_Greenfield/publication/286071512_Arheoloska_istrazivanja_viseslojnog_praistorijskog_lokaliteta_Blagotin_u_selu_Poljna_istrazivanja_1991_godine/links/5665cd2108ae4931cd62614e/Arheoloska-istrazivanja-viseslojnog-praistorijskog-lokaliteta-Blagotin-u-selu-Poljna-istrazivanja-1991-godine.pdf


И нешто о доктору Станковићу.

Dr Svetozar Stanković - Nani
(1948–1996)

Avgusta meseca 1996. godine iznenada je preminuo naš dragi kolega i dugogodišnji saradnik Odeljenja za arheologiju dr Svetozar Stanković - Nani. Gimnaziju je završio u Ćupriji, a Filozofski fakultet u Beogradu. Od 1981. godine član je Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, zaposlen u Arheološkoj zbirci kao stručni saradnik, a kasnije po doktoriranju 1994. godine unapređen je u zvanje naučnog saradnika.

U srpskoj arheologiji ostavio je dubok trag, o čemu govori opus njegovih radova, kao i velika terenska aktivnost. Duga je lista arheoloških nalazišta na kojima je radio, bilo kao član istraživačkih ekipa ili kao samostalni rukovodilac, stalno tragajući za novim izazovima koje pružaju arheološka otkrića. Ovo nagomilano iskustvo pomoglo mu je da duboko prodre u tajne arheološke nauke, uvek insistirajući na modernom metodološkom pristupu i inovacijama koje on donosi. Među prvima je shvatio preimućstvo i korist kompjuterske obrade podataka koju je široko primenjivao u svojim istraživanjima. Nikada se u metodološkom pristupu nije zadovoljavao prosečnim ili dovoljnim već apsolutnim.

Takođe je važio za izvanrednog organizatora rada na terenu, bilo da se odnosilo na proces i dinamiku istraživanja ili na organizovanje života ekipe, pri čemu se stalno trudio da svojim saradnicima obezbedi što bolje i prijatnije uslove rada i boravka. U svojim istraživanjima nesebično je obučavao studente od kojih je stvarao prave specijaliste za određene poslove vezane za terenska iskopavanja.

Svoj puni stručni i naučni doprinos pružio je u istraživanju više praistorijskih i antičkih lokaliteta na području Donjeg Đerdapa - Ušće Kameničkog potoka, Knjepište, Mora Vagei, Borđej, kao i istraživanjem nalazišta sa teritorija opština Trstenik - Stragari, Lađarište, Blagotin. Ovde treba naročito istaći njegov rad na istraživanju lokaliteta Blagotin.

Posedovao je izuzetan umetnički talenat koji je pretočio u brojne arheološke publikacije slikajući tušem predmete u njihovoj punoj verodostojnosti. Važio je za jednog od vrhunskih ilustratora u jugoslovenskoj arheologiji, čiji su radovi predstavljali uzor mlađim kolegama koji su pronicali u tajne ilustrovanja arheoloških nalaza.

Svetozar Stanković - Nani, ili Toza kako smo ga često zvali, bio je oštrouman čovek, ponekad ironičnog nastupa, ali izvanrednog i raskošnog duha i nema onoga koji ga je poznavao da se sa ovim ne bi složio. I danas, skoro svakodnevno, među njegovim kolegama i prijateljima prepričavaju se šale i dosetke koje su iz njega bujicom izvirale.

Nažalost, sada možemo jedino živim sećanjem da ublažimo surovu istinu da Nani nije više među nama.

Miodrag Sladić, Beograd



Quote
Laguna kao pouzdana referenca

Иако Лагунин податак о Црњанском као историчару није потпун, свакако да представља тачну и поузданију референцу од твојих неутемељених "бисера":

Quote
kao istorijski podatak irelevantan
on čovek nije bio istoričar po struci

Пошто упорно тврдиш да Црњански није био историчар, можеш ли то и да докажеш?
Имаш ли ти било какав доказ да Црњански са историјом није имао никакве везе, или су твоје речи (као и увек) производ лупетања из незнања?
Види, не говоримо сад о античким Србима, не нагађамо о томе да ли је Тито био обогаљени металски радник или хабзбуршко копиле, већ говоримо о простој ствари која се тиче Милоша Црњанског, чији су лик упамтили и старији форумаши.
Ово ти је тест из опште културе.

Значи, одговори конкретним доказима на следећа питања:
1. Да ли је Црњански дипломирао историју 1922. године?
2. Да ли је Црњански као предавач и професор историје (али и србског и немачког језика) предавао у Четвртој мушкој гимназији у Београду, у периоду од 1922-1935 (са двогодишњим прекидом између 1928-1930, због одласка у Берлин на место аташеа)?
3. Да ли је Црњански положио и професорски испит из историје, пред комисијом коју су, између осталих, сачињавали тадашњи доктори историје и академици Владимир Ћоровић, Јован Радонић, Љубомир Јовановић?

На ова питања никако не можеш да приложиш никакав негативан одговор, јер Црњански јесте дипломирао историју 1922, и Црњански јесте предавао и био професор историје (али и србског и немачког језика) у Четвртој мушкој гимназији у Београду, и Црњански јесте положио професорски испит пред наведеном комисијом.

И зато су ове твој речи

Quote
kao istorijski podatak irelevantan
on čovek nije bio istoričar po struci

потпуно промашене, јер Милош Црњански је био историчар и по образовању и по струци, а његово историјско дело је итекако битно, јер се Црњански у њему, осим сопствених истраживања, ослања и на британског историчара Гордона Чајлда, који је одавно говорио и писао да није било никаквог "досељавања Словена на Балкан", као и на ирског археолога Мак Алистера, и шкотског професора археологије Стјуарта Пигота.
Брилијантност његовог историјског дела је потврђена и од стране легендарног професора доктора историје Реље Новаковића.
Доктор Новаковић је историјска истраживања Милоша Црњанског објавио под називом Непознати Црњански - Древни Срби на британском тлу, и то је урадио две деценије након смрти Црњанског.

Невезано за тебе, али кад већ помињем професора доктора Рељу Новаковића, и он се приклонио истинитој аутохтонистичкој историјској школи, тако да уз дело Непознати Црњански - Древни Срби на британском тлу свима препоручујем и дела:

- Име Срби кроз време и простор
- Србин римски цар
- Карпатски и ликијски Срби
- Још о пореклу Срба

Quote
  ni ne cudi me da se ti I skoljkan lepo slazete

Свесни се у свеснима проналазе, а несвесни (попут тебе) се не проналазе ни у друштву свесних, ни у друштву себи блиских несвесних.


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 25.774
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #202 on: 20-03-2018, 10:39:14 »
O Porfirogenitu i njegovom ghost writer teamu nemam šta da dodam.


Mavro Orbini mi je značajan lik u romanu GRBOVNIK.


Nanija sam, posredno, ipak poznavao. Imao sam dobrog prijatelja, koji je sa ženom i troje dece odlazio na njegova iskopavanja da volontira. Zamisli, on sa Nanijem i ekipom kopa, žena i devojčice se maju oko kuhinje, a klinac donosi vodu na lokaciju. Sve u tom poslu ima svoju vrednost. Inače, moj prijatelj, kao radijski inženjer zaslužuje svoju priču. Iz hobija je obilazio naše Solunce i snimao intervjue sa njima. Sve do poslednjeg tada živog. Ko zna gde je ta kolekcija završila.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #203 on: 23-03-2018, 04:18:06 »
Порфирогенит је потпуно завршена прича.
Доктор Живанчевић је  (у видео клипу којег сам раније постовао) изјавио да се швабска академија наука, притиснута доказима, одрекла своје романтичарске школе (код нас назване "критичком", нордијском, бечко-берлинском итд) још осамдесетих година прошлог века, и да је прихватила чињенице да никаквог досељавања на Балкан није било, те да су објавили књижурину са свим свим својим заблудама и грешкама, коју је његово супруга још двадесетак године донела и предала библиотеци Народног музеја.
Оно што знам да се дешава је да је Немачка следећа на реду (након Италије, Шпаније и Холандије) да из наставних програма избаци порфирогенезу о лажном досељавању нших предака на ове просторе.

Е сад, Херодот, шатро отац историје, је у својој Историји забележио да су Грци преузели писмо од староседелаца Балкана.
Грци су на Балкан стигли негде у 7-8 веку пре нове ере.
Чија је онда Минојска држава и Минојска култура на Криту?
Грчка никако није могла да буде, јер Грка у то време није било на Балкану.
И како то да линеарно А и Б писмо наводно није уопште дешифровано?
Па користили су погрешне кључеве за дешифровање.
Од 12 до 14 маја 2008. године је у Санкт Петербургу одржан један научни скуп, Конгрес историчара.
Ту се појавио италијански историчар, Ђанкарло Томацоли Тицијано, који је прочитао свој реферат, и изјавио да је заједно са професором Серафимовим из Бугарске, лингвистом, дешифровао линеарно А и Б писмо.
За дешифровање су користили "словенске" језике, и успешно прочитали све што је писано на Криту.
Историчар Томацоли је тад изјавио да је на Криту била успостављена "словенска" тј. србска држава - Минојска.
Његов реферат са тог научног скупа је објављен у књизи Претхришћанска словенска култура и прећириловска словенска писменост, издатој од стране Универзитета Александар Пушкин у Санкт Петербургу.
Међутим, најлуђе тек следи... Кад су се наши учесници са тог скупа вратили и показали закључке радићевцима, једини коментар од стране радићеваца је био: "Сваки од тих ваших скупова се одржава између дванаестог и четрнаестог маја. Мора да ти датуми имају неку магијску вредност за вас аутохтонисте"...  :lol:
Четири године након тога, у септембру 2012, Ђанкарло Тицијано Томацоли долази у Србију, на Међународну научну конференцију Ка изворишту културе и науке, која је одржана у Винчи.
Били су позвани и радићевци, али су одбили да дођу, и одмах су штампали памфлте у којима су тај научни скуп прогласили ненаучним.  :lol:
Овај Италијан није могао да верује шта се дешава...
Углавном, човек је тада изјавио, између осталог, да су Срби староседеоци а не дошљаци на Балкан , и да је све више и више научних доказа да је на Балкану зачета цивилизација.


Ово што си описао везано за свог пријатеља и његову жену и децу на Нанијевим ископавањима - е то је био дух, то је био ентузијазам, глад за открићима од великог значаја.
Данас је мало ентузијаста, археолози су више књишког и канцеларијског типа, ваљда очекују да се ствари саме од себе ископају, или да им неко са стране суфлира а они само да климају главом...


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 25.774
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #204 on: 23-03-2018, 09:34:07 »
Порфирогенит је потпуно завршена прича.

Ово што си описао везано за свог пријатеља и његову жену и децу на Нанијевим ископавањима - е то је био дух, то је био ентузијазам, глад за открићима од великог значаја.


Ne volim dugačke tekstove. Uvek kažu manje.


Antička i klasična Grčka imaju vezu kao dupe i milhbrot. Linear B i alfabet isto tako. Moja kratka priča DRONJAVE GAĆE je posvećena mom pokojnom prijatelju koga pominješ.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #206 on: 10-04-2018, 12:56:36 »
ОТКРИВЕНИ ДРЕВНИ СЛОВЕНСКИ ХРАМОВИ У АМЕРИЦИ

У Америци су откривени древни храмови за које научници сматрају да су намерно уништавани почетком двадесетог века.
Један од храмова је откривен на плажи Брајтон (Њујорк), а други у Калифорнији на сат времена вожње од познате ''Силиконске долине''.
Текстови који су уклесани у стене су на "ћирилици" и по свему судећи представљају словенска божанства. На артефактима су пронађени читљиви натписи: МИР ЯРА, РУСЬ ЯРА, РОД, ХРАМ ЯРА, МАГ ЯРА итд.













https://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/otkriveni-drevni-hramovi-u-americi

http://kultura-prozvetania.blogspot.rs/2014/12/blog-post_34.html


https://www.youtube.com/watch?v=H8FVuBE0k8w&t=68s

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #207 on: 06-05-2018, 07:37:26 »

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #208 on: 18-05-2018, 01:27:08 »



Ми допуштамо себи да на овом месту споменемо, да је, откако свет постоји, одувек било и кретања људи - појединаца и народа - као масе.
Зато смо донекле изненађени, што Walter Wüst није ни покушао, да прошири видике своје расправе, следећи кретање народа СЕРБОИ даље од Кавказа и црноморских отворених степа и равница.
Наиме, народу СЕРБОИ у то давно доба - без вештачког разграничавања земље, уобичајеног у касније доба, било је лако да - уживајући апсолутно неограничену слободу кретања, ствара од читаве Европе своје боравште...
Па ипак, он није могао да избегне бар напомену, која се намеће свом снагом логичности, да - уколико би се име СРБИНДА могло ПОМЕРИТИ ЈОШ ДАЉЕ НА СЕВЕР, "ЗАШТО ПОСТОЈИ ИЗВЕСНА ВЕРОВАТНОСТ", каже наш аутор, у том случају, старост VII. књиге ведских химни, могла би да се попење до 1000. или 1200. године пре Христа.

По Walter-y Wüst-y je:

"ОСОБИТОСТ VIII. КЊИГЕ ВЕДСКИХ ХИМНИ - СТВАРНОСТ, А УЗ ТO СЕ И ЈЕЗИЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ ИЗВАНРЕДНО ПОДУДАРАЈУ".

У закључку он каже:

"СЕРБОИ - ΣΕΡΒΟΙ - СУ ВАНИНДИЈСКИ НАРОД БАР ШТО СЕ ТИЧE ПЕРИОДА, У ЧИЈЕМ САМОМ ПОЧЕТКУ ЈЕ БИЛА СПЕВАНА НАВЕДЕНА ВЕДСКА ХИМНA, А СРБИНДА, απαξ λεγομενον, ЧУВА КРОЗ СТОЛЕЋА ЈЕДАН ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ ЗА НАС ЈОШ ОД НЕПОЗНАТОГ ДОМАШАЈA!''

Због огромне важности, коју налазимо и придајемо предходном Wüst-овом тврђењу, ми ове његове речи цитирамо верно и у оригиналу:

''SRBINDA EINEN GESCHICHTLICHEN HERGANG VON UNS UNBEKANNTER TRAGWEITE DURCH DIE JAHRAHUNDERTE RETTET''.

Ми смо при преводу допустили себи малу слободу, преводећи "RETTET" са "ЧУВА"; међутим, ауторова је мисао јача; он, наиме, није хтео да подвуче само појам "ЧУВАЊА", "ОЧУВАЊА", већ у првом реду "СПАСАВАЊА ", јер је назив СРБИНДА ЗАИСТА СПАСАО ОД ЗАБОРАВА НЕ САМО ЈЕДНО ИМЕ, КАКО ЈЕДИНКЕ, ТАКО ИСТО И НАРОДА, ВЕЋ УЈЕДНО И ДОГАЂАЈА, који се - у оном смислу, како га тумачи Walter Wüst - мимоилазили и најкомпетентнији ауторитети, доведени у заблуду учењем берлинско-бечке школе.

Било би недопуштено, да при крају ове анализе изоставимо значајну Wüst-ovu белешку испод управо изнетих коментара, јер он такође садржи важне елементе, који могу да послуже проширивању наше теме: КОЛИКО ЈЕ СТAРО ИМЕ СРБ, СРБИН, СРБИ и ДОКЛЕ СЕ ОНО ПРОТЕЗАЛО?

У споменутој белешци, наш аутор пише следеће:
"Овде треба још да дођу до изражаја два врло важна упоришта моје интерпретaције имена СРБИН-ДА, или - како он то формулише на немачком:

"Zwei ganz gewichtige Stützen meiner Deutung des Namens SRBINDA sollen doch hier... noch zu Wort kommen".

Прво упориште је претежност химни посвећених Индри у VIII-oj књизи Веда, а друго: Hillebrandt-ova теза "ИНДРА-ВРТРА", коју ја бескрајно одобравам (uneingeschränkt beipflichte). По тој тези, ВРТРА је најпре био "ЛЕДЕНИ ДЕМОН", стран Индији, кога су Индијци узели из Кашмира, или пак са северо-запада. А у истој химни, само 24 стиха даље, јавља се исти АХИШУ, но овога пута у вези са СРБИНДА. Тако је - помоћу једне мале "странпутице", читалац упућен према:

"ЗЕМЉАМА, КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ НА СЕВЕРУ",

где влада

"inforimis hiems'' - "гадна зима" и

"где ледени џинови окивају речне токове и опседају воду".

О победи над ВРТРОМ, "леденим демоном" говори се у Ирану и у Јерменији...

Што се демона ВРТРЕ тиче, Abel Bergaigne каже за њега, да је он час стварни непријатељ, а час пак "демон"...
Па утолико пре можемо да се сагласимо с Walter-om Wüst-om, прихватајући његово резоновање о: СРБИНДИ КАО O СТВАРНОМ ЛИЦУ И ВОЈСКОВОЂИ, КОЈИ ЈЕ КАО "ЛЕДЕНИ ЏИН" НАПРАВИО ПОХОД НА ИНДИЈУ СА СЕВЕРА, или са СЕВЕРО-ЗАПАДА.

Одавде ова истраживања улазе у домен историчара, који би у самом почетку требало да узму у обзир Јована Рајића и његово тврђење, да је:
"... ДЕРВНО ОТЕЧЕСТВО СЕРБСКО СИБЕРИЈА БИЛА", па је по Србима и име добила. Ово је заиста тема, која - колико знамо - још никада није била узета са сврхом озбиљног проучавања. А та студија би могла да вине све нас - жедне истине - веома, веома далеко!

Додамо ли свему томе, да су - с друге стране - црноморска обала, Балкан, Подунавље и Централна Европа такође северо-западно од Индије - имамо се над чим замислити!...

И само да се још једном сасвим кратко вратимо Walter-y Wüst-y, савесном научнику, упркос његовом избегавању да се упусти у предмете према којима је германска берлинско-бечка школа нетрпељива.
Јер - по свој прилици, и несвесно се измичући тој нетрпељивости, он је ипак додирнуо најделикатније проблеме, створивши тиме солидну базу за извесна нова изучавања.
Ево још једног примера у том смислу - при крају своје студије о ведском Србинди, он се пита:

"Најзад, да ли су Птолемејеви Περιερβιτοι (Nobbe, V, 9., 16.) у ствари настали од Περι – σ- ερβισοι (тј. ПЕРИЕРБИДОИ-ПЕРИСЕРБИДОИ уз интервокални нестанак сигме (-σ-), како то обично бива у грчком?"

Уистину, због свих недостатака грчког писања страних имена, имамо разлога да верујемо, да се у наведеном примеру ради о бази СЕРБИДОИ...

И да при исписивању ових редака останемо у нади, да ће обрађивање овога проблема да наставе сербски научници, чији је то дуг према сербском народу.

*

Извор и назив дела:

Наслов: Über das Alter des Ṛgveda und die Hauptfragen der indoarischen Frühgeschichte

Стране: 264, 208

Аутор: Walther Wüst

Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes
Vol. 34 (1927), pp. 165-215

Издање: Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes, Том 34

Сарадници: Universität Wien. Indogermanisches Institut, Universität Wien. Institut für Orientalistik

Издавач: Selbstverlag des Orientalischen Instituts, Universität Wien, 1927

Линк: https://archive.org/stream/WaltherWstberDasAlterDesgvedaUndDieHauptfragenDerIndoarischenFrhgeschichte/Walther%20Wüst%20%20-%20Über%20das%20Alter%20des%20Ṛgveda%20und%20die%20Hauptfragen%20der%20indoarischen%20Frühgeschichte#page/n0/mode/2up


Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #209 on: 02-07-2018, 21:38:03 »
Quote

Narod koji se bojao da mu nebo ne padne na glavu

Antički pisci pisali su kako se Iliri plaše samo jednog – da im nebo ne padne na glavu.
Najnovija arheološka otkrića bacaju drugačije svjetlo na tu priču.
Iz godine u godinu pronalaze se opservatoriji i astronomske strukture po cijelom Balkanu – Kresnik u Sloveniji, Mali sveti Anđeo i Nakovana u Hrvatskoj, Vatin i Bogovo Gumno u Srbiji, Cocin kamen i Kokino u Makedoniji, Dolni Glavanak, Beglik Taš, Staro Železare, Buzovgrad, Miškova Njiva, Nenkovo, Pobiti Kameni i Zlatosel u Bugarskoj...

Ovi opservatoriji nam otkrivaju da drevni stanovnici Balkana nisu bili nikakvi primitivni urođenici koji su lupali kašikama i lajali na mjesec, već je od Alpa do Crnog mora i od Dunava do Jadrana postojala veličanstvena civilizacija sa visokim znanjem geometrije, fizike, matematike i astronomije, čiji tragovi još uvijek leže zakopani slojevima zemlje i zaborava.
Civilizacija koja je posmatrala zvijezda iz “straha da se nebo ne sruši na zemlju”.
Odakle našim drevnim precima tolika opčinjenost astronomijom?
Da li se nekad u prošlosti zaista desila katastrofa neslućenih razmjera, a oni joj svjedočili?
Da li je nakon nje bilo potrebno ponovo mapirati promjene na nebeskom svodu?

Istraživači su širom svijeta zabilježili više od 500 legendi o potopu među raznim narodima i plemenima. Biblija nas izvještava o Noi, grčka mitologija poznaje Deukaliona, u Babilonu je ekvivalent Ep o Gilgamešu... u Australiji Aboriđini kažu da su duhovi jednom potopili svijet.
Na drugom kraju zemaljske kugle Inuiti prenose da je stari svijet nestao u vodama.... slične mitove nalazimo i u Sjevernoj Americi, Africi, Evropi...
Čini se da čitavo čovječanstvo duboko u svojoj podsvijesti čuva sjećanje na neku veliku kataklizmu.

Kad se ovi mitovi razmotre kroz prizmu geologije, biologije, paleontologije, botanike, oceanografije, metereologije i arheologije oni postaju izvještaj o jednom strašnom događaju koji je zauvijek promjenio svijet.
Zaleđeni mamuti, masovna izumiranja živih bića, izmješane kosti životnija, radioaktivni slojevi sedimenta, jezera nastala od meteorskih kratera, pomjeranje zemljine kore, vulkaske erupcije, poplave, zemljotresi, podizanje planinskih lanaca, alke po brdim Bosne, morske školjke na vrhovima planina...

U mitu o Faetonu, Faeton, sin boga Sunca, Helija tražio je od svog oca da provoza njegova sunčeva kola.
Helij je pokušao odgovoriti sina, ali nije uspio.
Konji, nenavikli na ruke Faetona otrgli su se kontroli, sunčeva kola prošla su preblizu Zemlje i izazvala požare, poplave, zemljotrese, smrzavanja, čak su se i vrata pakla otvorila.
Feton je poginuo, a Helij nije htio ponovo sjesti u svoja kola sve dok mu se svi bogovi nisu poklonili.

Iz radova i knjiga brojnih znanstvenika: Immanuela Velikovskyog, Otta Mucka, Richarda Firestonea, Allena Westa, Simona Warwick-Smitha, D. S. Allana, J. B. Delaira... dobijamo ključ za tumačenje Mita o Faetonu, biblijskog potopa, Epa o Gilgamešu...
To je odsjaj kataklizme u sjećanju čovječanstva, jednog ciklusa kosmičkih katastrofa.
Lanac događaja započeo je prije 40 000 godina, kulminirao u globalnoj katastrofi prije 12 000 godina, a završio prije 7500 godina.
Uzrok je prema svemu sudeći bila eksplozija supernove, čiji je fragment prošao kao u mitu, "preblizu Zemlji" i uzrokovao kolosalno pustošnje.
Sunce je prekrio oblak prašine i nije htjelo "sjesti u svoja kola", sve dok mu se "svi bogovi nisu poklonili", odnosno dok zvjezde nisu bile ponovo vidljive na noćnom nebu.
Velika završnica bio je opći potop.

Godine 1995. ekspedicija arheologa, geologa, pomorskih biologa i geofizičara predvođena profesorima sa Columbia Univerziteta, Walterom Pitmanom i Williamom Ryanom postavila je radikalnu hipotezu.
Tvrdili su da je Crno more nekad bilo slatkovodno jezero, sve dok Sredozemno more nije probilo kopnenu barijeru i izazvalo potop izljevajući vodu snagom 200 puta većom od Nijagarinih slapova. Pet godina kasnije, profesor Robert Ballard (koji je otkrio Titanic), pronašao je ostatke drvenih kuća na dubini od 90 metara ispod površine Crnog mora.
 Potop su datirali na 7500 godina i poklapa se sa nastankom Vinčanske kulture.

Iako cijeli ljudski rod ima nejasnu predstavu neke davne kataklizme, postoji samo jedan narod koji je taj događaj zapamtio i obilježio točno u dan.
Narod kojeg su milenijima tjerali sa ognjišta, a on je ipak ovdje opstao.
Samo jedan narod čiji kalendar počinje prije 7527 godina, na dan kad mu je nebo palo na glavu.

Goran Šarić


Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #210 on: 04-07-2018, 23:31:53 »
Quote
Srpski dvoglavi orao i albanska praznoglava kokoš

Nema naroda bez simbola, ali ima vještačkih nacija koji nemaju svoje simbole, pa su prisiljeni ukrasti tuđe.
Kad ti je bečki dvor formirao nacionalni identitet, najbolje je ukrasti srpske simbole.
Ovih dana čitav svijet obišle su slike albanskog igrača koji rukama pravi znak dvoglavog oral, a ujedno i velike Albanije koja ima oblik orla.
Odakle Albancima dvoglavi orao na grbu?

Krajem 19. i početkom 20. stoljeća najveća fobija Austro-Ugarske i Vatikana bila je Srbija.
Radili su sve da spriječe prelazak Srbije preko Drine i izlazak na Jadran.
U tu svrhu formirali su naciju od raznih nomadskih plemena različitog jezika, različite vjere, različitog porijekla i nazvali ih Albanci.
Ta novostvorena nacija trebala je svoje heroje i simbole.
Za simbol su im izabrali dvoglavog orla sa grba Nemanjića, a kao glavnog nacionalnog heroja preuzeli su srpskog kneza Đurađa Kastriotića Skenderbega, porijeklom iz srpske porodice Brankovića.
Skenderbegovi roditelji nisu se zvali Ramuš i Ljuljeta, nego Jovan i Vojislava.

Dvoglavi orao jedan je od najstarijih srpskih simbola i poput ocila, simbolizira spajanje dva svijeta - duhovnog i zemljaskog.
Simbolizira i prožimanje istoka i zapada, kao u onoj poznatoj rečenici koja se pripisuje svetom Savi: "Srbija je istok na zapadu i zapad na istoku."
Nalazimo ga već kod Hetita u Maloj Aziji u drugom mileniju prije nove ere.
Hetiti su bili narod srodan Srbima i Slavenima, koji su današnjoj Turskoj nametnuli svoju vlast lokalnim semitskim i huritskim plemenima.
Za vrijeme rimskog carstva koristili su ga i rimski carevi. 19 rimskih careva rođeno je u Srbiji.
Jedino je u Italiji rođeno više rimskih careva, nego u Srbiji.
Jedan od njih bio je i Gaj Valerije Licinijan Licinije, poznat po Milanskom ediktu koji je kršćanstvu dao ravnopravnost, kojeg je donio zajedno sa još jednim rimskim carem iz Srbije, Konstantinom iz Niša.

Prema predanju i drevnim rodoslovima, Nemanjići su vodili porijeklo od cara Licinija.
Dvoglavi orao bio je simbol Nemanjića, ali i ostalih srpskih srednjovjekovnih porodica: Lazarevića, Mrnjavčevića, Kastriotića...
Suprotno od onog što papagajski ponavljaju istoričari u Srbiji, dvoglavi orao nije vukao porijeklo iz Vizantije koja pod tim imenom nikad nije ni postojala, nego ga je srpsko plemstvo isticalo kao dokaz svoje nezavisnosti i prava na prijestolje u Carigradu.
Sutra će ti isti istoričari učiti srpsku djecu da su Nemanjići u stvari Albanci, "Nimani".

Kako je srpska srednjovjekovna država svoj epicentar imala u današnjoj sjevernoj Albaniji i na Kosovu, tako je Austro-Ugarska najpoznatiji simbol srpske srednjovjekovne države pripisala novostvorenoj albanskoj naciji.
Ali simbol se otvara nama onoliko koliko smo se mi spremni otvoriti simbolu.
U rukama Albanaca (koji toliko voli Kosovo i Albaniju da je više puta odbio poziv da igra za tzv. Kosovo i igra za tuđu reprezentaciju) dvoglavi orao ne predstavlja čežnju Srba prema carstvi nebeskom, ne predstavlja stapanje istoka i zapada, dugovnog i fizičkog, u njihovim rukama to je praznoglava kokoš napunjena lažima vatikanske kuhinje i bečko-berlinske istoriografije.

Goran Šarić


Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.399
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #211 on: 15-07-2018, 08:10:57 »
Ербис – Сибре – или обрнуте српско-хебрејске везе

Анђелија Станчић Спајић је у својим анализама указивала на везе између речи српског и хебрејског језика.
Она је посебну пажњу у старим хебрејским списима посвећивала „тамним“ речима, односно речима којима се зна значење, али им се порекло не зна.

Анђелија Станчић Спајић је у својим анализама указивала на везе између речи српског и хебрејског језика.
Она је посебну пажњу у старим хебрејским списима посвећивала „тамним“ речима, односно речима којима се зна значење, али им се порекло не зна.

Научни рад

Анђелија Станчић писала је песме, приповетке, песме и приче за децу и бавила се превођењем са француског, немачког и чешког језика.
Била је сарадница и у неколико листова: у сомборском „Голубу“, у „Босанској вили“, „Школици“ и „Зорици“, где су објављивани су њени преводи, приповетке и песме.

Већ 1912. године написала је „Распоред рада у првом разреду основне школе“, да би 1929. објавила вредно дело „Најстарији језик Библије: или један од најстаријих културних народа“. Оставила је вредна дела о народном лечењу, као и књиге „Највећи светитељи српски и словенски“ (1934) и „Путник: грчко-српски“ (1936)

Најстарији језик Библије – или један од најстаријих културних народа

Најстарији језик Библије је веома занимљиво штиво у којем су приказане мапе Синајске горе из 7. и 8. века и на којима се виде места, као што су Банат, Бела Црква, Српска (гора) и слично.
Карте су, наравно старогрчке али су топоними српски.
Необичност те карте је била у томе што су се у близини Мојсијеве горе налазиле и планине са именима Српска гора, Гора, Банат, затим реке са именима Мир, Вир-ас итд.

На почетку књиге написала је:: “ …И ова књига, не велика обимом, дићи ће из заборава на светлост угашену, непознату тековину једног од најстаријих културних народа. После десет и више година проучавања и прикупљања материјала а после великог труда и трчања да се наше позване установе заинтересују за ову новину и издаду на јавност ову и ако не велику ипак важну књигу, која је могла бити већа, али је била удешена за три јавна предавања и морала је бити збијенија, после свих затворених врата, сама дајем у у штампу ово дело.“

Анђелија је истраживала порекло српског народа, наводећи доказе да се у Библији налазе елементи српског језика, као што се у опису вере, живота и обичаја библијских личности, често налазе елементи вере и начина живота Срба.

„Тамне“ речи ауторка тумачи архаичним речима српскога језика, доводећи тако у везу Хебреје, Словене и Пеласте (становнике јужне Србије и Македоније) посредством Филистејаца.
Наиме, Фалистејци, који су се једним делом асимиловали у Хебрејски корпус, у сродној су вези са некадашњим становницима Македоније – Пеластима.
О континуитету између Пеласта и Словена на Балкану говорили су многи неучници, међу којима и Милан Будимир, Нико Жупанић и Радивоје Пешић.

Интересантно је да и само име „Ебрис“ (עבריס), којим су стари Хебреји себе називали, Анђелија палиндромним путем доводи у везу са именом „Сирбе“, позивајући се на старозаветне списе у којима се поједина имена неретко пишу у супротном смеру.

Књигу је завршила следећим речима: „И ми поносно дижемо тешку завесу прадавне прошлости и гледамо у духу величанствену слику свог просвећеног народа и с правом кажемо: да је српски језик најстарији језик Библије и да је српски народ један од најстаријих културних народа.“

http://www.rasen.rs/2018/06/erbis-sibre-ili-obrnute-srpsko-hebrejske-veze/#.W0rfgU9HPKQ