Author Topic: Дарко Суџум - Триптихон грозоморе  (Read 2187 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Награда "Атанасије Стојковић" за први роман, 2016 године, у четвртак је била промоција, има на сајту библиотеке кратак осврт на тај "хепенинг"...

Насловница:



Наслов:


Садржај:





Другом приликом ћу рећи нешто о самој књизи


Čestitam, Darko. :)

Ovaj trenutak je bio neminovan, a video ga je ko je umeo da umesto u sebe gleda u tebe tamo gde je i bilo logično da se traže mladi talenti i da se u njih gleda.

Čuvaj mi taj primerak.

D.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.207
Kako da dodjem do knjige. Ne vidim nigde da moze da se kupi...
Cestitam, u svakom slucaju...
Mica

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.196
Rispekt. Kao i Mića, pitam da li se i gde ovo prodaje?

Ne sećam se da ste ikoga ikad ovde pitali da li mu/joj se štampana knjiga prodaje.

Promocija romana

Quote
Најуспешнији рукопис по оцени жирија Градска библиоптека ''Атанасије Стојковић'' ће наградити објављивањем о свом трошку, у тиражу од 500 примерака, од којих ће аутору припасти 30% тиража.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.443
честитам!

тема делује и више него интересанто, а питање о куповини је на месту, и ја бих волео да пазарим пре него што оде тираж

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.443
(а да се не потеже скроз до руме)

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.910
  • Homo Superior
Коначно пицас млађе генерације чије дело није пресипање из шупљег у празно, космополитско дрљање и пљување по србском суштаству.
Честитке!

Ta, oni ne pitaju samo gde se prodaje, već i da li se prodaje (što je čudno pitanje). Koga zaista zanima, zvaće biblioteku u Rumi i pitaće gde može da kupi knjigu. :) Ja svoj primerak već obezbedila. :)

Onaj stari Sendmen

  • Linkin Uroborni
  • 2
  • Posts: 363
Navikli ljudi da je prodaja kad pisac lično poznaje svakog čitaoca svoje knjige. :)

Čestitke Hrundiju, sa srećom.  xcheers
“Don't differentiate without a difference.”
― Andrew S. Grove, Only the Paranoid Survive

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.909
Ne zanam da li živiš u Srbiji, Stari Sendmene, ali kod nas su prilike takve: babe cene, preziru junake...  U Nušićevo vreme kao i sada.  :(
Ako se knjiga štampa u 300 do 500 primeraka, nije nemoguće da upoznaš čitaoce, pa čak i da sa svakim ponaosob kafu popiješ ako si druželjubiv.
To je naš odnos prema literaturi i kulturi uopšte. Mala vrata, isključivo mala vrata. A bolja su i mala nego zatvorena.


Na piscu je da piše, a za ostalo - kako bude.

Onaj stari Sendmen

  • Linkin Uroborni
  • 2
  • Posts: 363
Živim u Beogradu, ali nije bitno. Generalno se slažem sa ovim što si napisala Kimuro.

Posebno hvala na otvaranju očiju za "Dva Raba", nisam dosad shvatao da je to sprdnja na račun tadašnjeg izdavaštva u Srbiji.  :!:
“Don't differentiate without a difference.”
― Andrew S. Grove, Only the Paranoid Survive

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.909
Pa i nije sprdnja na račun izdavaštva.
Ali, istina je da je pravljenje knjiga podvig i da ćeš pre doći do slave kao nečija baba nego kao...upiši uspeh koji ti je po volji.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.803
  • Enfant terrible
prema sadržaju ovo ko da je piso radovan beli marković!
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.443
sadržaj intrigantno deluje. pri tom crno-crveno-plavo, boje donjecke narodne republike, ima tu simbolike :D

Boban

  • 3
  • Posts: 21.152
Godine 2001. u vozu na relaciji Milano-Rim, u kupeu sedi Italijan od svojih 45 godina i čita knjigu. Upadnemo u razgovor i pored raznih stvari saznamo da prosečan pisac proze u Italiji (koja je bar 9x brojnijeg stanovništva nego Srbija) može da računa na tiraž od 500 primeraka.
Ne možemo svi biti Roulingova, Zoranah ili Nele Karajlić... Ono što je postao veći problem u Srbiji jeste to da otprilike većinu knjiga prodaju sami pisci. Čovek koji namerava da se bavi pisanjem i da ne nutka svoj naslov okolo, ne može da računa ni na kakvu prodaju.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.909
Moji roditelji su u svoje doba kupovali knjige domaćih autora koje su se štampale u 10.000 primeraka. SRFJ je, doduše, bila veća država od Srbije, ali mislim da ovaj fenomen nema mnogo veze sa veličinom i brojem stanovnika. U pitanju je stanje duha (što je možda ipak vezano za veličinu i državnu moć).
U svakom slučaju, čitalac nije bio čudak. Domaća literatura nije od strane obrazovanijeg sveta unapred odbacivana kao bezvredna.
Pisci sami prodaju knjige zato što poslovni ljudi ne žele da dangube i zamajavaju se  oko nečega što se neće isplati.  Ono što sada predstavlja državu, da se izrazim jezikom minulih vremena, ne zanima ni baza, a kamoli nadgradnja. Pa opet, kada si već takav maler da se rodiš kao pisac, a ne kao političar ili biznismen - zna se šta ti je činiti.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.152
U isto vreme Rusi su štampali knjige u pola miliona primeraka.
Bilo je to drugo vreme. Jugoslavija je osamdesetih izdavala sigurno 20x manje naslova nego Srbija u ovom veku.
Ja sam pre 30 godina znao lično manje od deset ljudi koji su imali knjigu, a danas ih znam bar hiljadu.
Ako i zanemarimo smanjeni broj ljudi, sam čitalački kapacitet nije se povećao, oni koji mnogo čitaju proturiće kroz ruke 100 knjiga godišnje, a to je nekada bilo 10% produkcije, a sada je 0,1.
Ukupan zbir primeraka knjiga koje tržište može da podnese se smanjuje iz godine u godinu, a broj naslova buja.
Na kraju ćemo svi imati po knjigu u 50 primeraka.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.909
Uvek mogu da prevarim/izmolim/ucenim pedesetak ljudi da mi prčitaju knjigu, ali mi to, razume se, nije cilj.


Možda grešim, ali sam uverena da ti nije ispravna ta računica: određeni čitalački kapacitet (ili ako hoćeš tržište) u odnosu na broj izdatih knjiga, pa da uvrnuti skribomani budu kriv za krah. Nešto tu ne štima.
Pre svega, ranije se više prevodilo. U ovom trenutku možda poznaješ 1000 pisaca, a koliko je onih kojima bi tražio prevod? Njih bi moralo da je više nego stvaralaca. A nije. I ko je za to kriv?
Uostalom, nisam prva koja zapaža da se princip ponude i tražnje u umetnosti nije pokazao na najlepši način.







scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
SF novum: Lov na poslednjeg čitaoca.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Књиге су фришке, тек стигле из штампарије... када је куповина у питању, за сада се препоручује живописан, удобан једночасовни пут возом од Београда до Руме, као најбоља увертира за оно са чиме ће се читалац срести у роману, пре свега када су у питању неке локације... возови су нови, чисти, тачни, додуше офарбани у одвратну црвену боју... доживљај скоро као у Јапану, само 500км/ч спорије...

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.443
toga sam se i plašio. a da ti otkupiš deo tiraža, pa onako, ljuCki, poštom?

Bogami, i ja se osetih kao u vozu između Brisela i Briža. Ko ima vremena, neka ne propusti taj put...

Boban

  • 3
  • Posts: 21.152
Autor da je imao muda, pozvao bi nas na vreme na promociju, a ne da nas ovako šalje u hladnu i praznu biblioteku...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Izgleda da autor nije od onih koji se (samo)promovišu.

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Стварно, срам да буде аутора, шаље људе у библиотеку по књиге, аутор би требало да зна да се књиге не набављају у књижарницама, чак и ако су оне простране, топле и пуне љубазних људи...

Аутор никог није звао на промоцију, сматра да књига треба да промовише саму себе, није то флоскула него истина... иначе издавач планира још једну промоцију, па ти Бобане дођи и поведи "вас", не требају вам "муда", осим ако не планирате неког да напаствујете  :shock:

Ова мала виртуална заједница чији сам део једно време био, заслужује таман оволико, да кажем пар речи о својој књизи, да када будем у прилици поделим неколико примерака заинтересованима, и то је то, то је мој дуг почившој - лака јој црна земља - књижевној радионици Знака сагите.

Sa lepom posvetom. :)


Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.910
  • Homo Superior
Започео са читањем. Брилијантно.

Сенка сам у сенци, кост кости и прах праху, человек сам. Ништа више и ништа мање. Нити ће натчеловеческо уздићи ме, нити ће ме нечеловеческо унизити, суштества изнад Господа не има, но у души мракова какошто у половачу има, а душа половач и јест, којешта се из ње може извадити, још више тамо напабирчити.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.152
Ništa gore od neurednih noktiju na ženi...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Loool

Ako su ti moji neuredni, nalakiraj svoje pa im se divi. Možeš i noge da obriješ usput.
Ljubomora killed the cat.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.152
zašto bi tačno ikada i igde iko bio u stanju da bude ljubomoran na tebe ili bilo šta vezano za tebe?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Ajde, ne budi bezrazložno otrovan.
Ovo je tema o nagrađenoj knjizi.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.152
Da li to znači da ne bismo pričali o njoj da nije nagrađena?
Zanimljivo bi bilo videti kakva je bila konkurencija i koja su sve dela bila u igri?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Ma ne padam više na zajedljivost i destruktivnost ovog mesta. Pričaj sam sa sobom, ja ti neću odgovoriti.

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Дакле...

Како у поднаслову романа и пише, реч је о Хроници о рођењу и смрти једног дудовог дрвета, од лета 1788 до лета 1999, и о сенкама које су, под њим што сазреше и свенуше, сведочиле о грозомори

Тражећи основни симбол, неки стожер романа, аутор се двоумио између два моћна тотема, воде (Дунава конкретно) или дрвета, превагнуло је дрво, из чисто техничких разлога, у смислу приповедања.

Како је и речено на промоцији, дрво је моћан симбол, у неким космогонијама древних цивилизација читав је космос представљен као једно велико дрво, имамо Рајско дрво са којег је Ева узбрала јабуку и све нас, њену децу, увалила у круг вечитог испаштања тог првобитног греха... но, ни дарвиновци не могу без дрвета, они ће устврдити да су наши пра праочеви са дрвета сишли (циници би рекли боље да нису, но да су међу крошњама остали)... сви древни народи имају своје свето дрво: храст, бор, букву, багрем, Игдрасил... о благодетима кушања разнораних плодова, аутор није желео да прича, но, брање кајсија, јабука, вишања, крушака, није му непознато...

Сад, дошло се до проблема, које дрво одабрати? С обзиром на специфичност поднебља на којем се радња романа одиграва, и на њен временски распон, избор је могао бити само један - дуд.

Почевши од времена Марије Терезије, па до периода након Другог светског рата, читаво поднебље уз леву обалу Саве и Дунаву, дакле Срем, Банат, Бачка (три срца јуначка; намерно не користим термин Војводина), Барања, део Славоније, били су под хектарима и хектарима засада дудовог дрвета, ако и због дудиње којом су храњене свиње, због које су се тукла дечурлија, и пекла чувена ракија дудирања или дудовача (која се данас може даћи само у Ковиљу), а оно и због оне старе кајле, наиме, економије, наравно, реч је о свили, на којој се, захваљујући дудовима и свиленој буби, заснивао добар део, што би рекли, бруто производа наведених крајева...

С тим у вези, подигнуте су широм наше лепе равнице многобројне свиларе, а аутор је, приликом служења дела војног рока, имао прилику да посети једну, ону у Панчеву, која, својом архитектуром слободно може да буде смештена у Јоркшир или Баварску, и да послужи као амбијент једне хорор приче... оно треба видети, заиста...



Но, о самом дуду више се може прочитати у роману, потребно је још рећи да су, почев од 1946 године, комунисти (осладило им се ваљда), извршили, под изговором најезде губара, геноцид над читавим шумама дудова, те је ово дрво полако отишло у заборав...

А овај, дуд из "Триптихона грозоморе", може се рећи да је, као симбол, заправо и главни лик овог романа, који собом самим, својим двоиповековним трајањем, треба да обесмисли сву ону, током векова наталожену историју, оне куге, ратове (грозоморе), па и оне људе, који су, дуже или краће, под крошњом тога дуда, у његовој сенци, боравили; заправо, дрво је ту да би, његова сенка тачније, човека свело на његову праву меру, да би се наругало антропоцентризму, и човечјем краткотрајном, и често безглавом и бесмисленом животу...

Ако сте некад јели дудињу, знате о чему причам, ако сте пили дудовачу, за вас нема зиме, ако нисте, идите у Ковиљ, дудовијада је једном годишње...

Толико за сада, уз јавне похвале Аномандеру који је изразио жељу да књигу купи у румској библиотеци, а не да је добије на поклон, аутор ће узвратити истом мером чим се укаже прилика...

Нокти су иначе сасвим у реду, прсти витки и дуги, клавирски, женствени...

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Остаће ми два, три, четири примерка... па ко буде желео да чита о грозомори, нека се јави, послаћу му...

...Данас је Сабор Светог Архангела Гаврила, у неко прошло време, могло би се рећи црквена или сеоска слава Батајнице, али с обзиром да Батајница данас има две цркве а зида се и трећа, и да званично има 48000 становника, незванично око 90000, а реално око 65 - 70000, придеви "црквена" и "сеоска" су изгубили своје првобитно значење, па ћемо рећи да ће данас бити вашар (са све рингишпилом), мноштво пијаних људи и, надам се, понеки фијакер са лепим липицанерима, како је то већ обичај...

Дакле, хтедох рећи нешто о локацији на којој се, углавном, дешава оно што се дешава и не дешава у "Триптихону"... неко би рекао, види га, пише о својој прћији, но, ако може Зола о Паризу, можемо и ми о Батајници...

Нека као увод послужи овај недавно изашли текст:

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:737054-Zasticena-Srpska-skola-u-Batajnici

Било је великих недоумица око тога где лоцирати радњу романа, нешто ме је вукло ка Иригу по којем је куга из 1795 добила име, нешто ка локалитету Сремског фронта, нешто ка некој измаштаној недођији... а онда превазиђох скромност у себи, пробудих духове локалпатриотизма и јасно представивши себи одређене чињенице, на које се роман ослањао и којима је вођен, пре свега историјске, спознах да "туђе није боље од нашег", те остах у свом "селу", у инат Золи...

...да ли сам прилагођавао чињенице радњи романа, или се радња романа надовезивала на чињенице, тек, посматрао кроз три историјска периода које књига обрађује:

...Батајница је имала интендантску комору Аустријске војске у време Аустријско - Турског рата из 1787/88 године...
...њено староседалачко становиштво су били слободни сељаци - Граничари, који су чували међу од Турака
...село је било богато, лоцирано на раскрсници путева, међу првима у Срему добило је школу, уз стару цркву
...сам положај Батајнице уз Земун, што ће рећи уз некадашњу границу Аустрије и Турске, отворио је могућност да се рат што вередостојније представи (у граници колико ми је рат био у фокусу), и да се трасира пут куги на север
...близина Дунава, који се константо провлачи кроз роман, лењо како му и доликује
...Батајница је била један од углова у четвороуглу неба у којем су се водиле ваздушне борбе између Луфтвафе и ЈКВ у априлу 1941
...њено име које вуче порекло од француске речи батај - битка, на одређени начин јој пристаје, ратови који су вођени на овим просторима однели су данак: 101 Батајничан страдао је у Првом светском рату, што као добровољци у Српској војци, што га логораши (жао ми је што се у роману нисам дотакао овог историјског периода, али једноставно није било места), преко 200 у Другом светском рату, махом од усташке руке и на Сремском фронту... ту је и Милица Ракић, као жртва последњег рата, или пилоти пуковник Миленко Павловић и мајор Зоран Радосављевић, који су погинули на одређени начин као Батајничани, с обзиром да су службовали на овдашњем аеродрому и у Батајници добили улице са својим именом и спомен плочу
...послератна конфискација и комунистички терор жестоко је погодио тадашње село...
...Ћопићева "Осма офанзива" најбоље се може показати на примеру Батајнице, после Другог рата драстично измењена структура становништва и почетак промене Батајнице из типичног сремског села у нешто... недефинисано... данас постоје као сведочанство колонизације и улица Босанске Крајине, и Далматинске Загоре, и кафане "Динара" и "Зрмања"... али не и кафана "Три Сремца", која се спомиње у роману и која је преспајала векове у Батајници, а затворена је 2002 чини ми се
...многи су овде долазили да пљачкају, од чувеног сремског хајдука и својеврсног Робина Худа, Лазе Харамбаше, једног од ликова "Триптихона", до великог лопова Јосипа Броза, који је са батајничког аеродрома често летео својој браћи у Зимбабве
...из Батајнице су многи нашли овакву или онакву славу: Војислав Шешељ, глумица Катарина Радивојевић, Тања Јовићевић, певачица "Октобра 1864", кошаркаш Владимир Радмановић, фудбалери Миралем Сулејмани и Никола Дринчић (Мали Дрина, како смо га звали), а ту је и мој школски друг Срђан Кнежевић. чије цистерне са натписом "Кнез петрол Батајница" сигурно виђате широм Србије, и који, колико видим, успешно иде стазама бизниса и сведочи о променама кроз које Батајница пролази у задњих 80 година
...БСК (Батајнички Спортски Клуб), у своје славно време припадао је групи великана београдског такозваног малог фудбала, са Синћелићем, Графичарем, Дорћолом итд... освајао је куп Београда, 1997 из Купа Југославије избацио је Партизана, а за партизановце попут мене, значајан је податак да је у Батајницу, управо да би гледао БСК, често долазио покојни Драган Манце, Џејмс Дин југословенског фудбала и вечити љубимац партизанових навијача
...Војни аеродром Батајница је један од највећих у југоисточној Европи, једини у Србији са две бетонске писте, један од најбомбардованијих циљева 1999 године, једно време и радно место аутора романа, велико пространство које се једним краком наслања на Батајницу, једним на Нову Пазову, једним на Нове Бановце
...у Батајници, и можда више нигде у Србији, још у век постоји Дом Соколског друштва http://www.dodaj.rs/images/r3Qvn.jpg  са једне стране ове зграде из 1936 године, некада је постојао Дом културе, са биоскопом, који је изгорео у пожару, иако је са друге стране Соколане, био, ни мање ни више, Ватрогасни дом
...поред тога што није ни село ни град, Батајницу оличава још један парадокс, административно је део Београда, територијално је део Срема, али не и такозване АП Војводина, која почиње на излазу из Батајнице, негде на трећем километру према Новој Пазови
...пола насеља има, пола нема канализацију, на старе сремачке шорове и њима побочне улице, накалемљана су у последњим деценијама насеља у којима доминмирају зграде, Официрска колонија, Економија, Црвени барјак...
...постојало је Позориште аматера Батајнице, постоји радио станица, библиотека, три основне школе, и то је све што се тиче културе
...о непотребној и ни са чим изазваној величини насеља најбоље сведочи чињеница да једна линија ГСП Београд кружи само по Батајници, линија 700
...Батајница умире, али се и рађа, неповратно умире старо сремско село, чији се трагови могу видети само у четири главне улице (шора), једна за дугом руше се старе куће швапског стила, са гонковима у украсним фасадама и ајнфортима, ничу неке безличне вишеспратнице... Батајница већ деценијама иде путем Бежаније, практично је спојена са Земуном и због добре саобраћајне повезаности, железница, Беовоз, ГСП, аутопут, обилазница... све више људи овде купује куће... зинуло им дупе да живе као Американци: живим у предграђу, радим у метрополи


...такорећи, све ове чињенице, и неке које сам вероватно изоставио, одлично су могле бити инкорпориране у споредни ток романа, с обзиром да и сам роман, као хроника, обухвата велики историјски период, и промене које га прате, вероватно и није било идеалнијег места где би већина радње могла бити смештена, с обзиром да се и Батајница драстично променила, толико да ја у неке њене крајеве уоште нисам зашао, неке не могу ни препознати и, на неки начин, постоје две Батајнице, а ја сам се више фокусирао на лагано умирање оне старе, исконске, некако га уклопивши са лаганим умирањем дудовог дрвета које је стожер романа и које је, ове године, родило неубичајено много дудиња...

...тако да, није било потребно ићи даље у потрагу за местом радње романа, макар ме и оптужили да сам задрти локалпатриота, уосталом, како роман пролегоменом почиње прилогом о једној сеоби, сеобом се завршава, негде у Патагонији, започет у сенци дудовог дрвета, завршава се под крошњом белог рогача... јуче, данас и сутра, сад те има, па те нема...

...следећом приликом нешто о језику којим је роман писан...

...спортски поздрав



Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.207
Ja bih rado imao primerak, ako je moguće...
Mica

Kad stignem, napisaću prikaz ovde.

Anomander Rejk

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.582
  • Strah je ubica uma.
Pročitao. Uskoro i moji utisci.


Фотографија корисника Boris Mišić
Tajno pišem zbirke po kućama...

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Ja bih rado imao primerak, ako je moguće...

Све је могуће... само реци где да пошаљем, остави податке у приватној поруци


Kad stignem, napisaću prikaz ovde.

Ајд' полако :)

Anomander Rejk

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.582
  • Strah je ubica uma.
Knjiga ,,Triptihon grozomore'' Darka Sudžuma priča je o istoriji, prošlosti, sadašnjosti, možda naznaka i budućnosti? Formalno je podeljena na tri celine, tri ,,grozomore'', prvu, u nešto daljoj prošlosti, epidemiju kuge koja hara Sremom, drugu koja obuhvata Drugi svetski rat, u kome grozota eskalira prvo u ljudskom umu neshvatljivom, iracionalnom i potpuno čudovišnom ustaškom zlu , a zatim i u besmislenoj i nepotrebnoj klanici Sremskog fronta i torturi revolucionara. Konačno, treća ,,grozomora'' donosi nam smrt sa nebesa, i NATO bombardovanje 1999. godine.
Sve to kroz vekove preživljava Batajnica, varoš-grad opisan u ovoj knjizi, a centar zbivanja , osa i ishodište ovog sveta i likova koji se u njemu pojavljuju je dud, jer drvo je simbol života i stvaranja, drvo je kapija i ovostranog i onostranog, a koji bolji simbol bi mogao da stoji za Srem nego-dudovo drvo?
Ispod tog drveta promiču i bauljaju civilizacije, narodi, osvajači i porobljeni, silni i moćni, okrutni i pokorni, sposobni i propali, ispod njegovih grana promiču, blede i nestaju-pobede, porazi, države, imperije, ideologije, verovanja, nadanja i strahovi.
Sve prolazi, grozomore more i uzimaju svoj danak, a dud je i dalje tu, Dunav i dalje teče, Fruška gora i dalje blagorodno pruža svoje bregove.
Ova knjiga je istorija, realizam, fantastika, prošlost, sadašnjost i budućnost. Duboko je lokalna, ali i duboko univerzalna ; jer dileme junaka u ovoj knjizi su opšteljudske dileme.

Neću više da vam kvarim uživanje. Dosta sam pričao. Nađite i kontaktirajte biblioteku Atanasije Stojković u Rumi ( knjiga je upravo na njihovom konkursu , kao pobednička, ugledala svetlost dana ) i nabavite ovu odličnu knjigu.
Uživaćete.
Tajno pišem zbirke po kućama...

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554

a dud je i dalje tu


Ту је  :) додуше, овај који је послужио као инспирација за роман је млађи од оног фиктивног, има му негде око 80 лета, и ове године је родио прилично "пре рока", због благе зиме, већ крајем маја је било зрелих дудиња... таман једна фотка за оне, а и има их много, који никад нису видели дудињу, а камоли пробали је, било живу било у форми ракије... процес сазревања једне дудиње, разлика у величини, боји...






fantastika

Немој 'леба ти  :mrgreen: фантастични реализам у траговима да, фантастика не...

Како си се носио са "кириловштином", односно архаичним језиком и начином приповедања у првој књизи? Касније (сутра или за неколико месеци) ћу рећи нетшо о томе...

Anomander Rejk

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.582
  • Strah je ubica uma.
Kirilovštine?Hm...pa jasno mi je da mora tako,
radi uverljivosti i autentičnosti, ali iskreno
na momente je bilo pomalo i zamorno.
Meni je definitivno drugi i treći deo mnogo bolje legao,
a zašto prvi nije toliko kao ta dva nemam neko racionalno objašnjenje
prosto me verovatno više zanima sadašnjost i neposredna prošlost
( mislim sedamdesetak godina u vremenu je ništa, mada puno u ljudskom životu )
pa mi se onda valjda nesvesno i našteluje čitanje , u čemu više da uživam.
Tajno pišem zbirke po kućama...

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Ето видиш... ти си први којем су други и трећи део боље легли од првог... први је иначе у неком логичком смислу најзаокруженији, како и рече један од чланова жирија - могао си и након прве књиге да ставиш тачку... иначе, парадоксално, најлакше ми је било да пишем баш ту прву књигу, тим умерено архаичним језиком, и о времену о којем нисам сведочио или могао да слушам од непосредних учесника, располажући са тек нешто мало историјских података...

Džek

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.698
  • Instalater raznih šejtanluka.
Čestitam Hrundi!


 xcheers
Moj imaginarni drug mi govori da sa tvojom glavom nešto nije u redu.

Hrundi V. Bakshi

  • 4
  • 3
  • Posts: 554
Хвала!

Но, пустите та честитања, да сам добио седмицу на лотоу па и некако... књига зна да буде незахвално дете, можеш да зарадиш робију, презир, или да изгубиш главу...