Povest jedne žilave mrcine
Došao je pred vrata jedne noći mokar mršav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi kusi mačak.
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije
naišao kolima i pregazio ga
odneo sam ono što je ostalo kod veterinara koji je
rekao: "male su šanse... dajte mu ove tablete... kičma
mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je
srasla, ako preživi nikad neće hodati, gledajte ovaj
snimak - pucano je u njega, gledajte, sačma je još tu...
nekad je imao i rep, neko mu ga odrezao... "
vratio sam mačka kući, bilo je vruće leto, jedno od
najtoplijih u stoleću, stavio sam ga na pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njušku i
pričao mu, nikud nisam išao, odvojio sam dosta
vremena za kupatilo i pričao mu i pažljivo ga dodirivao
a on gledao u mene tim bledoplavim zrikavim očima i
kako su dani prolazili načinio je
prvi pokret
dovukavši se prednjim nogama
(stražnje nisu radile)
do kutije za nuždu -
bilo je to kao truba moguće pobede
iz tog kupatila ka čitavom gradu,
baš sam se vezao za tog mačka...
jednog jutra se digao, stao na sve četiri, zatim pao i
samo me gledao.
"možeš ti to", rekao sam mu.
i dalje je pokušavao, dizao se i padao, na kraju
hodao dva-tri koraka, kao pijan
stražnje noge nisu ga slušale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao.
ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz
u očima nikad ga nije napustio...
sad me ponekad intervjuišu, žele da čuju nešto
O životu i literaturi, a ja se napijem i dižem mog
zrikavog, upucanog, pregaženog bezrepog mačka
i govorim: "gledajte, gledajte ovo!"
ali oni ne shvataju, govore nešto kao: "vi kažete
da je Selin uticao na vas?"
"ne", držim mačka u vazduhu, "već ono što se
dešava, stvari kao što je ovo, ovo, ovo!"
tresem mačka, držim ga uvis u
zadimljenom i pijanom svetlu, on je opušten, on zna...
tada je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kada docnije
vidim slike i eto mene i eto mačora i uslikani smo
zajedno.
i on zna da je to ništa ali da sve to ipak pomaže.
