Author Topic: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi  (Read 48516 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.867
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #250 on: 29-08-2018, 11:42:41 »
Aksentije, smanjio sam ti dnevni broj postova na tri, pa ako u nekom od njih ponovo pomeneš Mehu u direktnom ili indirektnom obliku ili ja pomislim da si rekao nešto nipodaštavajuće što se može dovesti u vezu s Mehom, ideš na jedan post dnevno, a onda na nula...
Forum nikada nije bio isprazniji, pa tvoje smaranje više upada u oči.  I kada sve ovo postane potpuno pusto i napušteno, nema razloga da sa svih strana odjekuje tvoj glas proganjanja neistomišljenika.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #251 on: 29-08-2018, 15:12:41 »
Kako bi bilo da i meni smanjiš broj postova?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.867
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #252 on: 29-08-2018, 20:06:41 »
Tebi bih povećao, ali ne mogu, već si na maksimumu...

Inače, ja sutra idem na tri dana u Kragujevac, festival stripa i koječega. Onda u ponedeljak popodne dolazim kod tebe da finaliziramo sve oko tvoje knjige. Maštam da će se do tada ta naslovnica koju imaš premetnuti u nešto bolje, ali ako ne, biće tako... na kraju krajeva, sa takvom naslovnicom, neće biti nikoga ko će kupiti knjigu iz bilo kog razloga sem želje da čita najbolje Radmilove priče i novele.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.892
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #253 on: 29-08-2018, 20:44:06 »
Što se tiče Starčeva koje je Skalop spomenuo ranije...sećam se da smo kao deca stalno lutali po ritu, nekad pecajući a nekad tako iz radoznalosti. I sećam se da smo našli 2 spomenika na obali jednog kanala. Verovatno su traktoristi dobro izlomili plugove na njima, pa su ih samo odvukli iz njive do kanala. Oba su bila od nekog kamena, teški kao tuč, jedva smo uspevali da ih mrdnemo. Jedan je izgledao kao klasičan nadgrobni spomenik, sa motivom humanoida raširenih ruku i nekim kao suncem umesto glave. Drugi je bio još zanimljiviji, jer je bio u obliku nacističkog krsta, ali ne svastike, već 'Iron Cross'. Oba su imala isklesane natpise na nama nepoznatom jeziku. Mislim da smo prepisivali i nosili nastavnici iz istorije i da nam je ona rekla da je to glagoljica, ali nisam baš siguran. Imali smo paklen plan da odvučemo spomenike u nečije dvorište i obogatimo se, ali nikada ga nismo ostvarili. Kasnije su ti spomenici nestali i nigde se više nisu pojavili. Šteta što tada nije bilo mobilnih telefona.



Sent from my LEX820 using Tapatalk
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #254 on: 29-08-2018, 21:25:37 »
Maštam da će se do tada ta naslovnica koju imaš premetnuti u nešto bolje, ali ako ne, biće tako... na kraju krajeva, sa takvom naslovnicom, neće biti nikoga ko će kupiti knjigu iz bilo kog razloga sem želje da čita najbolje Radmilove priče i novele.


Meni taman. Ne trebaju mi kupci šarenih naslovnica. Moje naslovnice završavaju uramljene na zidu. Nema samo onih koje se MENI nisu dopale.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #255 on: 29-08-2018, 21:38:25 »
Eh, Petronije, da znaš samo koliko je toga uništeno ili "nestalo". Da si bar sačuvao ono šta ste prepisali. Sigurno nije glagoljica, Glagoljica je bila privremeno pismo, bez korena.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.892
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #256 on: 29-08-2018, 21:54:44 »
Ovo nije moglo biti uništeno, samo su traktoristi odneli. Mada nije isključeno da su opet zatrpani.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.909
  • Homo Superior
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #257 on: 30-08-2018, 00:12:44 »
Drugi je bio još zanimljiviji, jer je bio u obliku nacističkog krsta, ali ne svastike, već 'Iron Cross'.

Нешто попут овог што је на слици заокружено и обележено бројем 1?





scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.909
  • Homo Superior
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #259 on: 13-09-2018, 22:40:44 »
Павле у Илирику, а Петар у Моравској.

Словени, становници Моравске су се 870. године захтевом обратили папи:
"Будући да су и раније наши оци од Светог Петра крштење примили, то дај нам Методија за архиепископа и учитеља."

Папа је прихватио овај њихов предлог и Методије је постављен за архиепископа 870. године, али остаје да се докаже да су Морављани крштени у време апостола Петра, у првом веку н.е.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #260 on: 15-09-2018, 08:53:57 »
Sve se ponavlja, pa i priča kako sam podelio GRBOVNIK.


Svojevremeno sam mislio da je u priči OČI SVETOVIDA: FALUS bilo dosta toga neispričanog. Posebno mesto su imali Dunav i - blizanci. Naime, u grčkim mitovima, a sam Bog zna jesu li i njih pokrali od suseda, bitisalo je previše blizanaca, a o prvom paru, Kastoru i Poluksu (K'štor i Deuk) sam već imao priču. Na Jasonovom Argu ih je bilo bar tri para, a jedna od prihvatljivih verzija povratka iz Kolhide bila je Ištarom (Dunavom). I eto priče o povratku, susretu sa Kirkom na dunavskoj Adi, nošenju Arga preko vrleti Gorskog Kotara i razjašnjenju svih grčkih toponima po Jadranu. Ta priča je ostala nedovršena.


Nedavno me je ponovo uhvatio neizrdž, pa sam se uputio tragovima podunavske civilizacije (Starčevo, Vinča, Lepenski Vir...) i poprilično odmakao do zamke srpskih autohtoničara oko vinčanskog pisma. I opet zaglavljen jer ne želim da me neko u to uvali. Biće da sam opet trtljao naokolo, pa mi noćas stigne upit iz Hrvatske kako stoji sa nabavkom knjige Miloja Vasića, ARGONAUTI SA DUNAVA, 1953. Kupindo prodao, ima u Biblioteci grada Beograda. Dojavim sve to, neko ima nameru da napiše sjajnu priču. Podelio, teslimio, otišlo kako je i došlo, tintare nemaju bekap.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.909
  • Homo Superior
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #261 on: 15-09-2018, 12:10:26 »
Шириш агенду ;)

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #262 on: 16-09-2018, 14:04:19 »
Nadrljao 14,5 tisuča karaktera o analogijama civilizacija velikih reka, sa težištem na Dunavu i sad bi trebalo da pregledam gde sam poentirao, a gde zabrljao. Ostaviću da džonja dok razmišljam ko bi mogao da mi fotošopira slivove Dunava, Nila, Eufrata i Jangce, sa rotacijom koja bi omogućila vizualnu komparaciju.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #263 on: 17-09-2018, 21:38:26 »
Nađem jedan arheološko-politički tekst o vinčanskoj kulturi i pomislim kako nisam jedini. Ispostavi se da je prvi put objavljen u novembru 2014 i uzdahnem da su me opet pretekli. Onda otvorimk prvu stranu ovog topika i lakne mi. Boban ga otvorio 2011. Bolje Boban nego bilo ko drugi. Analogija između nastanka civilizacije u okrilju velikih rečnih slivova ipak je moja. Cvrc!
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.909
  • Homo Superior
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #264 on: 18-09-2018, 14:48:03 »
Који текст из новембра 2014 је у питању?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #265 on: 18-09-2018, 15:06:45 »
Sve je to samo ponavljanje. Ja sam svoja uverenja gradio na samo nekoliko knjiga. Potvrđivanje nije dokaz. Dobro, to što suprotna mišljenja jenjavaju meni prija, ali mi ne treba satisfakcija. Volim kad se neka nova informacija ugradi, međutim to će da potraje. Najteže se ruše politički podržani stavovi. Mnogi će dugo trtljati da su Srbi zapravo Sloveni koji su u VII veku stigli na Balkan. Razumem ih, ali ne razumem zadrte u Srbiji koji to podržavaju.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

mac

  • 3
  • Posts: 10.455
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #266 on: 18-09-2018, 15:29:37 »
Kako objasniti da su nam jezici slični ostalim slovenskim jezicima, ako nije bilo nekog kretanja? Nisu Sloveni došli na Balkan, nego su Srbi otišli u Rusiju, Ukrajinu, Češku, i Poljsku?

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.909
  • Homo Superior
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #267 on: 18-09-2018, 15:53:55 »
О томе говоре и Кљосов, и Трубачов, и Несторова хроника.
И не само тамо, него и у Западну Европу.



scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #268 on: 18-09-2018, 21:40:14 »
Kako objasniti da su nam jezici slični ostalim slovenskim jezicima, ako nije bilo nekog kretanja? Nisu Sloveni došli na Balkan, nego su Srbi otišli u Rusiju, Ukrajinu, Češku, i Poljsku?


Мац, остао сам дужан. Наравно, било је кретања, али предложени правац је погрешан. Исто као што су Келти дошли из Ирске да направе Београд. Исто као што су Викинзи сишли са Северног пола да оснују Русију. Све то шкрипи до прскања, а прснуће, веруј ми.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #269 on: 19-10-2018, 09:41:35 »
Македонци нашли Македонце у Пакистану. Остали да чувају територију Александра Македонског. Најзанимљивије је што су плавооки.


http://media24.mk/2018/06/11/istorija/?fbclid=IwAR3_czd8jqvEvsHS71w9TYbSrY3q_HOaYRLSUYj57oGgRR-CKKpVSQBanRs

На неком другом месту Шарић о нашој балканској постојбини. Мој есеј о вези великих цивилизација са великим рекама све више добија смисао.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #270 on: 23-10-2018, 09:09:21 »
Srbija otvara Srpsku svemirsku agenciju, a u Lajkovcu, umesto letećih tanjira, sletelo još jedno arheološko istraživanje "rimskog" naselja iz IV veka. Kako je počelo uskoro će biti jasno da Rim nije nastao u Engleskoj nego u Šumadiji, odnosno u Nišu, odnosno u Zviždu da ne pominjem Homolje. Ono šta brine je da su motivi turistički, a ne istorijski.


Da bi bilo jasnije, nedavno sam imao raspravu o konzervaciji i restauraciji kao pristupima zaostavštini kojom raspolažemo. Sagovornica mi je bila ozbiljna naučnica iz Engleske, zapravo drugarica iz boljih vremena u Srbiji. Njen stav je bio da smo malo zakasnili sa doziđivanjem sopstvene istorije i da su oni na Zapadu pazarili sve što je bilo na pazaru. Navodno, "sholars" u Londonu nazivaju ono šta radimo "Wars of Monuments", sad im je sprdanje ono šta su oni radili pre sto godina.


Naravno da sam se složio da preterujemo sa zidanjem Manasije ili Golupca i da kasnimo, ali u svom usudu Srbi su uvek kasnili, pa opet nekako stizali u zadnji čas. Ima u Srbiji više nedozidanih ruševina nego u svetu koji želi da ih zauvek poravna. Dakle, za mene, i restauracija i konzervacija, jer radoznalost se zida turizmom, a istorija dokumentima. Uprkos što nas još uvek naseljavaju u VII veku i što se SPC napinje da nas smesti u Nemanjiće. Metodologija je nevažna ako se na oba načina potvrđuje kontinuitet, a imena kojima smo se ili su nas nazivali samo privremena.

Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Scordisk

  • 3
  • Posts: 2.443
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #271 on: 25-10-2018, 00:10:04 »
domagoj nikolić mi je u poslednje vreme sve interesantniji za slušanje. jako interesantan tip, stavovi su mu definitivno s one strane zvaničnih teorija, ali on ume lepo da ih staloženo i sistematski prezentuje i temeljno objasni, a pride je i umeren u svojim stavovima i pretpostavkama. zadovoljstvo ga je slušati. toplo preporučujem njegove emisije, a fala bogu, i počest je gost kod krešimira u rubu znanosti

o rudarstvu na balkanu:

https://www.youtube.com/watch?v=j5Njxl8Ijk0

o aleksandru makedonskom

https://www.youtube.com/watch?v=NuCP8B3dT8g

i prva emisija s kojom sam počeo, vrlo interesantna, o dioklecijanu:

https://www.youtube.com/watch?v=o3hKjXMj4w4

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #272 on: 25-10-2018, 08:26:13 »
Još jedan pomahnitali balkanski autohtonista.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.396
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #273 on: 09-08-2019, 11:06:08 »
Quote
Nadrljao 14,5 tisuča karaktera o analogijama civilizacija velikih reka, sa težištem na Dunavu i sad bi trebalo da pregledam gde sam poentirao, a gde zabrljao. Ostaviću da džonja dok razmišljam ko bi mogao da mi fotošopira slivove Dunava, Nila, Eufrata i Jangce, sa rotacijom koja bi omogućila vizualnu komparaciju.

E, ovo mi je promaklo. Jako bih voleo da to vidim...

Evo, za razmenu, jedan članak o vodi čoveka od koga sam naučio sve što znam o vodoprivredi... Članak je negde sa kraja prošlog veka...


RAZVOJ I PLANIRANJE U OBLASTI VODA

Mr Milija Jovičić, dipl. inž.

1. UVOD

Živi svet, koji poznajemo, započeo je i razvijao se shodno specifičnom razvoju Zemlje i njenog okruženja. Nesumnjivo da ovde presudnu ulogu imaju resursi: voda, zemlja, energija i vazduh.
Zemlja je planeta vode (preko 70% površine pokriveno je vodom), no i za bića koja žive na kopnu od presudnog su značaja "presne" vode, (reke, jezera, podzemne vode, itd. (bez glečera)), a one čine jedan veoma mali deo (oko 0,75%) ukupnih voda na našoj planeti.
Ovaj skromni i ranjivi, a na sreću obnovljivi prirodni resurs, veoma je neravnomerno raspoređen (po prostoru i vremenu), što je posledica ponašanja Zemlje i njenog okruženja. Zadnjih nekoliko decenija u ovim procesima počinje sve intenzivnije, na globalnom nivou, da se oseća i uticaj čoveka.
Promena klime u prvom redu menja količine padavina (i toplote), presudno utičući na razvoj živog sveta na kopnu, pa shodno tome i na ljudske zajednice.
Izuzetne osobine voda i njen egzistencijalni značaj za život čoveka, ljudska društva i živi svet uopšte, uzrokovali su veoma specifičan odnos pojedinaca i ljudskih zajednica prema ovom prirodnom resursu.
Treba naglasiti da je čovečije telo pretežno izgrađeno od vode, da ona vrši mnogobrojne funkcije u našem organizmu i da je moramo svakodnevno obnavljati; da je prirodna voda organizovana struktura koja je u neprekidnim "brzim" promenama, što je, uz druge činioce, omogućilo nastanak i razvoj (opstanak) živog sveta na našoj planeti; da je prisutna (neophodno potrebna) svuda u svim segmentima živog sveta i ljudskih društava.
Količine vode su veoma ograničene (oskudica) i neravnomerno raspoređene, kako u svetskim razmerama i u dužim intervalima vremena, tako i na lokalnim prostorima i u kraćim vremenskim jedinicama (godina, mesec).
Posledica toga je da, u našim uslovima, u doba velikih voda imamo stihiju koja razara sve pred sobom, a u doba suša nerodne godine (glad) i pomanjkanje vode za elementarne potrebe ljudi, životinja i biljaka.
Isto tako, ovaj resurs je veoma ranjiv u pogledu svojih kvalitativnih osobina, i to kako od uticaja prirodnih faktora, tako i od aktivnosti savremenog čoveka.
Od najranijih vremena čovek je morao pored sebe imati vodu (pojilo). Od početnih "elementarnih" interakcija čoveka i vode, on je tokom vremena sve osmišljenije koristi, brani se od nje i brine o njoj (povređuje je).
Radi toga praistorijski čovek je svoje stanište morao imati pored vode na prostorima kako je to priroda definisala; međutim, vremenom on se osposobljava i vrši intervencije, da bi došao do vode tamo gde je prirodno nema, ili je dovodi na prostore gde ona nije prirodno doticala (proticala).
Pronađeni su ostaci kopanih bunara starih oko osam hiljada godina (Izrael), a pre oko sedam hiljada godina ljudi počinju da navodnjavaju zemljište (Sumeri, Egipćani). Plovidba (splavarenje) rekama i morima verovatno dopire u još dalju prošlost.
Realizuju se džinovski hidrotehnički radovi u Egiptu. Novo korito Nila dugo oko sedam stotina kilometara, u mogućnosti je da propusti proticaj do 400 m3/s. Sistem može da primi sve vode ove reke u doba povodnja (srednje i velike vode). Brane, akumulacije i regulacione građevine su omogućavale zaštitu od plavljenja, plovidbu i navodnjavanje. Ovi radovi se mogu porediti, a možda i prevazilaze sve druge radove realizovane u to doba (piramide i sl.), a i savremene radove iz ove oblasti. Za realizaciju ovih radova bilo je potrebno značajno ljudsko iskustvo i brižljivo planiranje i realizacija, a sve se moralo odvijati na nivou zajednice kao celine.
Brojni su hidrotehnički objekti i aktivnosti antičkih naroda od Grčke do Indije i Kine. Ovi radovi, su bili glavna poluga razvoja svetske civilizacije, o kojima pored arheoloških nalazišta svedoče i prvi pisani dokumenti. Prvi Zakon (Hamurabije, pre oko četiri hiljade godina), znatan prostor posvećuje navodnjavanju zemljišta, zaštiti od poplava i plovidbi. Iz ovog vremena imamo ostatke kanalisanja naselja, pisane "recepte" za prečišćavanje vode za piće, itd.
U Starom zavetu nalazimo "...i pomriješe ribe što bijahu u reci i usmrde se reka tako da ne mogahu Misirci piti vodu iz reke...", što ukazuje da su se ljudi u dalekoj prošlosti susretali sa vrlo velikim zagađenjima voda. Čovek je shvatio da treba da štiti vode od zagađenja (posebno vodu za piće) i da je koristi za održavanje higijene.
U ovim prvim civilizacijama voda (reka) se tretira kao "javno dobro" (dobro suverena), što je osnovni pristup skoro kod svih kasnijih državnih sistema.
Od samih početaka intenzivnije međurelacije čoveka i vodnih resursa on se suočava sa svim osnovnim oblastima na vodama koje su i danas aktuelne, odnosno sa korišćenjem voda, zaštitom od voda i sa problemima zagađivanja voda.
Sve ove probleme antički civilizovani ljudi su nastojali da rešavaju u okviru prisutnog znanja i mogućnosti, nekad i zadovoljavajuće u svakom pogledu; međutim čovek se, u osnovi, morao prilagođavati "ćudima" prirode.
U doba Rimljana i Vizantinaca imamo posebno velike zahvate u oblasti komunalne hidrotehnike.
Nemanjići su sa svojim narodom, kao činioci razvoja Vizantijske civilizacije, učestvovali u opštem razvoju pa i u domenu voda. Ovde se posebno može istaći naglasak na kvalitativnoj komponenti vode. Mnogobrojni izvori i vode uopšte koji su i danas izuzetnog kvaliteta, vezuju se za Svetog Savu (Savinac, Savski izvor, Savina voda, itd.). Znatan broj ovih resursa je uređen, a pripisuju im se i lekovite osobine. Inače, kod slovenskih naroda od ranije je voda bila predmet poštovanja i obožavanja.
Ovde ne treba ispustiti i planiranja u oblasti pomorske plovidbe koja je veoma intenzivno uticala na integraciju veoma velikih i vrlo udaljenih prostora na Zemlji.
Čovek se "otisnuo" na more od samih početaka civilizacije, ali to je, s obzirom na sredstva i iskustvo sa kojim se raspolagalo, bila plovidba u priobalnim područjima, a kasnije na unutrašnjim morima (posebno Sredozemnom).
Podstaknuti prvenstveno ekonomskim pobudama, Portugalci planski istražuju morski put do Indije i dalje do Japana. Španci (Kastiljani) otkrivaju Ameriku, a potom Magelan, ploveći na zapad, stiže u Aziju. Takođe, došlo je i do razvoja pomorstva u drugim evropsko-atlantskim zemaljama (Portugalija, Holandija, Engleska, itd.).
U čitavom napred razmatranom periodu, voda nema karakter privatne svojine, odnosno "kopnene vode" se tretiraju kao "zajedničko državno dobro", dok su mora (izuzev priobalja) "dobro svih država". U ovakvom statusu vode (opšte dobro) ogleda se njen vitalni značaj za egzistenciju pojedinca i čitavog ljudskog društva.
Na našim prostorima imamo u periodima Rimske imperije i Vizantije, pored vodosnabdevanja i kanalisanje (naselja, logora, palata), radove na zaštiti od poplava i isušivanju zemljišta (Srem, III vek), izgradnju brana (Pusta reka, VI vek) i dr. Mogu se istaći i radovi na prostoru Vojvodine u okviru zaštite od poplave i odvodnjavanja zemljišta od XII do XIV veka.
U Srednjem veku možda najznačajnije radove iz oblasti voda realizovali su Holanđani, čija se teritorija oko 1/3 nalazi ispod nivoa mora, a 2/3 je pod neposrednim uticajem plavljenja površinskih voda.
U vreme Turaka (a verovatno i ranije) imamo navodnjavanje zemljišta u Metohiji.
Nakon oslobađanja Vojvodine od Turaka realizuju se značajni radovi na isušivanju zemljišta, zaštiti od poplave i izgradnji plovnih puteva. Od dvadesetih godina XVII veka imamo posebno intenzivne radove na prostorima Banata, a potom i na drugim teritorijama ovog prostora.
Sve ovo omogućava kolonizaciju raznih naroda i brži privredni i društveni napredak. Ovi radovi se produžavaju (intenziviraju) u narednom veku.
Posebno je ilustrativan i poučan primer regulacije reke Tise, kako iz domena projektovanja ovih radova, tako i, posebno, sa gledišta njihove realizacije. Radovi su izvođeni na osnovu nekoliko projekata, ali delimično i separatno, pa su velike vode u nekoliko navrata rušile izgrađene deonice odbrambenih nasipa. Tek posle radikalnih izmena u organizaciji i realizaciji radova, oni su uspešno privedeni završetku krajem XIX veka.
U svim ovim aktivnostima osnovni nosilac i inspirator navedenih radova bila je država. Naravno, prisutna su veoma različiti oblici angažovanja pojedinaca i grupa, ali reke (vode) nisu bile privatna imovina (pojedincima je davano pravo korišćenja ali ne i svojine), a voda nije imala eksplicitno tržišne karakteristike.

2. NEKE OSOBENOSTI VODA
Osobenosti voda su veoma brojne, što ih u svim društvima svrstava u javno dobro, a sve u suštini potiče od činjenice da su vode "najegzistencijalnija" i nezamenljiva potreba ljudi i živog sveta, da su one kao resurs ograničene i da u svom hidrološkom ciklusu prirodno "poništavaju" granice pojedinih zemalja.
Pored toga, vode su veoma "ranjiv" resurs i ove povrede se manifestuju na čitavom hidrološkom ciklusu i na sve ekološke zajednice.
Količina i raspored vode po prostoru i vremenu presudno utiće na život na našoj planeti. Prirodna energija uložena za dopremanje vode na određeni sliv opravdava pravo svih sa ovog prostora na ravnopravno učešće u njenom korišćenju i isključuje nekome pravo da oštećuje ovaj resurs.
Nažalost, za određene negativne radnje (kod voda) ne snosi sankcije oni koji ih  proizvode već, od ovih radnji trpe drugi subjekti, priroda, nova pokoljenja, itd.
Izrazi kao "eksterni efekti" mislimo da nisu adekvatni jer ove pojave po svojoj prirodi su i eksterne i interne, u zavisnosti sa kog (čijeg) stanovišta se posmatraju.
Gubljenje određenog vodnog resursa zbog prekomernog zagađivanja, za društvo u celini može biti pogubno a ne "vrlo veliki eksterni efekat", a ako su vode "javno dobro" ovo mora značiti gubitak vrednosti tog dobra za sve članove društva.
Sve ovo, pored drugog, zahteva javnu intervenciju u ovoj oblasti, a ne samo zbog postizanja što veće javne dobiti i što veće jednakosti u raspodeli koristi društva u celini, itd. Moraju se uzeti u obzir i potrebe budućih generacija, egzistencija živog sveta uopšte, itd. Mora se prihvatiti činjenica da se sve ne može ekonomski vrednovati, zar sam život, u osnovi, nema ekonomskog opravdanja.
Uvođenjem pojma "eksternog efekta" kao da se želi "počinitelje" osloboditi "krivice", pošto  je u pitanju "viša sila".
Kod planiranja (upravljanja razvojem društva) treba uzimati u obzir određene osobenosti pojedinih oblasti koje se razmatraju (izuzetne specifičnosti iskazuju vodni resursi).
Osnovu kompleksnog pristupa predstavlja formulisanje polazišta razvoja u raznim vodoprivrednim oblastima, posebno u domenu oskudice u vodama (malovođe), načina donošenja odluka (ciljeva) i uslova za ostvarenje odluka. Sve ovo u duhu strateškog cilja datog osnovnim opredeljenjem u okviru koga se i vrši odgovarajuće planiranje (izrada raz-nih nivoa vodoprivrednih osnova, planova, projekata, itd.).
I pored toga što u Evropi imamo kontroverze o ulozi prostornog (i drugih) planiranja, imamo zajedničkih akcija u oblasti zaštite i korišćenju reka.
Kod planiranja treba istaći raspodelu odlučivanja između raznih nivoa. Prenose se nadležnosti na viši nivo, za ono što je racionalnije rešavati zajedno, itd., potrebna je  čitava hijerarhija pri donošenju odluka (a i kod realizacije), a prisutna je i  integracija, kako funkcionalna, tako i teritorijalna. Sve odluke treba da budu plod svih jedinica (ćelija društva). Treba postići uravnotežen odnos integracije celine društva i integracije pojedinih delova. Pri svemu ovome teži se optimiziranju funkcionisanja vodoprivrede u datom društvenom okruženju.
Uz princip "racionalnosti" treba uvesti i principe "neizvesnosti" i "fleksibilnosti". Raniji pristup "strateškog izbora" na ovaj način se "relativizira", odnosno omogućava se prelazak na "alternative" ukoliko se pretpostavke koje su uzete u obzir kod donošenja odluke izmene ili nastupe drugi elementi koji ukazuju na mogućnost poboljšanja "strateškog izbora", ili ukoliko naiđu nepredviđene teškoće koje onemogućavaju realizaciju "strateškog izbora".
Imamo kompleksne probleme kod kojih određen broj varijanti nije izračunljiv (delimično se mogu razumeti). Rešenjem treba postići da nikome nije lošije ili da barem bude nešto bolje u odnosnu na alternativno rešenje.
Razlika između drugih planiranja i vodoprivrednih osnova je i u tome što je kod prvih baza planiranja administrativna podela, a kod vodoprivrede rečni sliv, pa se ove po tome teško smeštaju u istu metodologiju, posebno ako se uzme u obzir i interakcija između slivova.


3. PRAVNI STATUS VODE
U rimskom pravu vodotoci su zajednički i javni. Zahvatanje vode iz toka je slobodno (izuzev ako se time ne narušava plovidba). Zabranjuje se menjanje toka javnog vodotoka (nizvodno i uzvodno).
U španskom pravu voda ne podleže pravu vlasništva (reke su javno vlasništvo). Ometanje plovidbe je zabranjeno. Na neplovnim rekama radovi se izvode uz saglasnost kralja. Izvesna prava na vodama imao je sopstvenik zemlje kuda je voda tekla (korišćenje za sopstvene potrebe).
Zakonima iz 1866. i 1879. godine najveći broj vodotoka pripada javnom domenu. Privatne vode su bile izvorske vode (dok teku na tom zemljištu), stajaće vode, kišnica i podzemne vode (veza sa zemljištem). Pravo korišćenja se gubi ako se po isteku 20 godina od 1866. godine prekine korišćenje za jednu godinu i jedan dan. Vlasniku je zabranjeno menjanje toka. Slično je i u zakonu iz 1880. (veza sa zemljištem).
U Zakonu o vodama iz 1985. javni domen obuhvata vodotoke, jezera i bare i akumulacije na javnim vodotocima i akvifere gde god postoji potreba za njihovom podelom. Povremena korita smatraju se privatnim kao i akumulacije na njima, ako se voda koristi za ovo zemljište.
U francuskom pravu (iz 1699. godine) daje se kruni pravo na upravljanje plovnim vodotocima, a ostale vodotoke mogu da koriste pribrežni vlasnici i vlastela. Građanskim zakonom je propisano da su plovne i tekuće vode javne i ne mogu biti privatno vlasništvo. 1710. godine zakonom je omogućeno proglasiti vodotoke javnim domenom (Državni savet), a svi raniji javni vodotoci ostali su javni. Dozvoljava se navodnjavanje na zemljištima kroz koja vodotok protiče. 1790. godine zakonom je država ovlašćena da kontroliše vode kao zajedničku dobit. 1852. godine reguliše se zahvatanje vode (vodotoci, jezera, bare). Zakonom o vodama iz 1898. godine prefekt (gradonačelnik) izdaje dozvolu za svaki zahvat.
Zakon o vodama iz 1964. godine nalaže da je potrebna dozvola za korišćenje bilo koje vode (vodotok, izvor, podzemne vode). Rečni tokovi koji su plovni (vodeni saobraćaj) javni su. Dekretima se vodotoci i jezera uvode u javni posed.
U angloameričkom pravu izbegava se definisanje javnog ili privatnog vlasništva na vodama. Vode su toliko važne za društvo da ne mogu biti u privatnom vlasništvu, pa su u starateljstvu država, koje njima upravljaju u ime svojih građana. Vode su javna svojina koja pripada svim građanima. Privatno lice najviše može da ima pravo na korišćenje voda, povezano sa zemljom - pravo uživanja. Za rasute vode je pristup kao kod divljih životinja (pravo hvatanja). U Velikoj Britaniji svi morski rukavci i vodotoci koji su pod uticajem plime pripadaju Kruni.
U srpskom pravu iz 1878. (Zakon o vodama) vode su svačije, a ako su plovne, onda su javne. 1885. godine Zakonski član XXIII (Vojvodina) određuje vode na slobodnom raspolaganju i vode na raspolaganju vlasti. 1931. godine (Zakon o iskorišćavanju vodnih snaga) plovne i splavarne vode i njihovi rukavci proglašavaju se javnim dobrom, kao i ostale tekuće vode, jezera i dr. i obale ako nekom ne pripadaju po nekom drugom zakonskom pravu.Vlasnici zemljišta, ako se ne protive pravu drugih, vlasnici su podzemnih voda i izvora na njihovom zemljištu, pri čemu slane i mineralne vode pripadaju državi.
Ustavom FNRJ iz 1946. sve vode se deklarišu kao opštenarodna imovina. Zakonom o vodama iz 1965. godine definiše se da su vode dobra od opšteg interesa. Ustavom SFRJ-a iz 1974. godine vode se proglašavaju kao dobra od opšteg interesa kako su definisane i u zakonima o vodama. Ovim zakonom takođe je određeno da su vode van prometa. 1990. godine Ustav Republike Srbije proglašava prirodna bogatstva kao dobra od opšteg interesa a ista su u državnoj ili društvenoj svojini.
Ustav SR Jugoslavije iz 1992. godine proglašava da su prirodna bogatstva  državna svojina. Jasno je da ova svojina nije u smislu privatnog lica ili kao vojna svojina.
Karakteristike svojinsko-pravnog režima voda zahtevaju adekvatan institucionalni model. U našem pravu od 1945. do postojećih pozitivnih propisa pojmovi koji definišu svojinu se bliže ne određuju (sadržaj nejasan i nepotpun). Pojam prirodno bogatstvo je neodređenog sadržaja.
Prema zakonu o vodama Republike Srbije iz 1991. godine vodu površinskih vodotoka, prirodnih jezera, prirodnih izvora, javnih bunara i javnih česmi mogu koristiti svi pod jednakim uslovima za zadovoljenje životnih potreba. Teritorija Republike Srbije predstavlja jedinstven vodoprivredni prostor.
Može se zaključiti da bez obzira na stanje tranzicije u našem društvu status vode kao javnog dobra neće se značajnije menjati.


4. TERMINOLOŠKE NEDOUMICE
Izraz vodoprivreda, verovatno nije najsrećnije odabran za naziv aktivnosti na vodama, oko i u vezi njih, pa i sada zbog toga imamo niz nesaglasnosti i protivrečnosti. Tako u okviru Zakona o delatnostima vodoprivreda je definisana različito od implicitne definicije u okviru pozitivnog Zakona o vodama. Institucionalno vodoprivreda je izdeljena. Imamo Zakon o vodama, a na osnovu ovog planiramo vodoprivredu (kao da se radi o nekoj drugoj oblasti).
Deo reči vodoprivreda govori o privredi, što inicira na tržište, iako je ova oblast od početka ljudske civilizacije gotovo van uticaja tržišnih zakona, pa bi verovatno bolje odgovarala reč vododelatnost.
Voda, kao jedan od osnovnih elemenata za egzistenciju čoveka (i svih živih organizama) koju ovaj mora da svakodnevno obnavlja u svom organizmu, kao i vrlo ograničen i ranjiv deo elementarne čovekove sredine, trebala bi biti adekvatno tretirana, pa i u terminološkom pogledu.
I pored iznetog, može se ostati kod izraza vodoprivreda, s obzirom na to da je široko prihvaćen na našim prostorima. Međutim, pod njim bi se podrazumevale sve aktivnosti na vodama, oko i u vezi voda (vododelanje). Svakako bi preciznije bilo govoriti o aktivnostima na vodi i oko nje, ili govoriti o vodnim resursima. Prisutne tendencije ukazuju na isključivanje privrednog naglaska u aktivnostima na vodama, što je, naravno, daleko bliže prirodnim osobinama vode, a i njenom tretiranju kroz čitavu ljudsku civilizaciju.


5. SPECIFIČNOSTI VODOPRIVREDE U SRBIJI
Specifičnosti Republike Srbije u domenu voda su veoma velike. U pogledu klime srećemo umereno kontinentalnu klimu na severnom delu teritorije, koja se pruža do graničnog pojasa sredozemne, suptropske klime na krajnjem jugu.
Padavine, kao jedan od najznačajnijih faktora vodnih resursa, veoma su neravnomerno raspoređene, kako po prostoru tako i po vremenu.
Na čitavoj teroriji u proseku padne oko 735 mm/god, ali na pojedinim prostorima u proseku padne i ispod 535 mm/god., dok na drugim proseci iznose i preko 1000 mm/god. Vremenska neravnomernost je takođe veoma izražena kako unutar godine, tako i u višegodišnjem periodu.
Posebno su od značaja padavine u letnjem i rano jesenjem periodu kada su potrebe kod svih korisnika vode najveće. Događa se da u ovom periodu kiše ne padnu i za duži period od dva meseca.
Od navedenih količina palih voda samo oko 25% učestvuje u formiranju podzemnih i površinskih voda, a ostalih 75% evapotranspiracijom vraća se nazad u atmosferu.
Navedenih 25% palih voda formira ukupan godišnji oticaj svih domaćih voda (površinskih i podzemnih) sa teritorije Republike Srbije, koji iznosi oko 16 milijardi m3/god, ili nešto iznad 500 m3/s.
U doba malovođa proticaj (srednjemesečna mala voda 95% obezbeđenosti) iznosi oko 60 m3/s, odnosno samo oko 12% od srednjih voda. Naravno da je ovo nedovoljno da podmiri sve potrebe u perspektivi (vodosnabdevanje stanovništva, snabdevanje vodom industrije, navodnjavanje, zaštita voda, rekreacija na vodama, itd.).
Zbog ovoga se u južnom delu Srbije moraju u budućnosti formirati brojne akumulacije koje bi, pored navedenih funkcija (korišćenje i zaštita voda), služile i za zaštitu od voda.
Kompleksno korišćenje ovih objekata, uz visok stepen (racionalno) izravnavanje, imperativ je za "zatvaranje" vodoprivrednih bilansa u perspektivi i stvaranje uslova za optimalno funkcionisanje vodoprivrednog sistema u celini. Diferencijalno (parcijalno) posmatranje pojedinih vodoprivrednih oblasti ili grana, vodi, u najboljem slučaju, ka parcijalnim optimumima, što u posmatranoj delatnosti ne daje optimum za celinu sistema, pa se mora, u cilju isključenja parcijalnih (sekundarnih) optimuma, postaviti kao osnovno opredeljenje optimum integralnog sistema.
Osim toga, parcijalno posmatranje pojedinih oblasti ili grana vodi ka ekonomski nestabilnim rešenjima i dezintegraciji vodoprivrede.
Globalno posmatrano, na severu teritorije Srbije ima manjka "visokokvalitetnih" voda, dok se u južnom delu oseća nestašica voda "nižeg" kvaliteta (u vodoprivrednom smislu).
Srećna okolnost u pogledu količine voda za prostore Srbije leži u činjenici da na ove prostore sa uzvodnih teritorija dotiču desetostruko veće srednje vode, dok su male vode (eksploatibilne u "kritičnom" periodu) za oko 25 puta veće.
Očekuje se da će ove vode, uz zadovoljenje potreba uzvodnih korisnika, biti dovoljne da podmire naše potrebe i u daljoj perspektivi.
Neosporna je činjenica da ove (tranzitne) vode u značajnoj meri i danas učestvuju u vodosnabdevanju stanovništva i da će tu funkciju verovatno zadržati i u perspektivi, pošto se najpovoljnije lokacije za regionalna (velika) izvorišta podzemnih voda nalaze u aluvionima ovih vodotoka (Sava, Dunav, Drina, Velika Morava). Kada se ovom doda i mogućnost veštačkog povećanja kapaciteta podzemnih voda (veštačka infiltracija), ova izvorišta dobijaju posebno na značaju.
Danas se ocrtavaju (a u perspektivi još više) dva velika globalna vodopriv¬redna podsistema: jedan za obezbeđenje stanovništva, prehrambene industrije i ostalih korisnika koji zahtevaju visokokvalitetnu vodu (vodu za piće) i drugi globalni vodoprivredni podsistem čiji bi zadatak bio, pored zaštite kvaliteta voda vodotoka, da obezbeđivanje da se iz njega može neometano snabdevati vodom industrija, navodnjavati zemljište, vršiti uzgoj ribe, obavljati svi vidovi rekreacije i turizma na vodama i oko njih, koristiti hidropotencijal, obavljati rečni saobraćaj, itd.
Okosnica globalnog vodovodnog podsistema su veliki (regionalni) sistemi, koji bi obuhvatili (integrisali) sve veći broj "lokalnih" vodovodnih sistema, šireći se i povezujući na čitavom prostoru Srbije.
Integrišući sva izvorišta voda i distributivne sisteme u jedinstvanu celinu omogućava se najracionalnije zadovoljenje potreba ovih korisnika uz najviši stepen obezbeđenja količine i kvaliteta voda u različitim uslovima.
Vodovodni podsistem se može porediti sa postojećim elektroenergetskim sistemom; međutim, on je znatno složeniji s obzirom na brojnost izvorišta i elemente sistema.
Ovom globalnom podsistemu je racionalno priključiti i sisteme kanalisanja naselja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Na ovaj način bismo imali jedinstven komunalni hidrotehnički infrasistem, koji bi, pored snabdevanja korisnika visokokvalitetnom vodom, imao i obaveze iz domena sanitacije naselja i zaštite vodotoka od zagađivanja, što iziskuje užu saradnju sa funkcionisanjem navedenog drugog globalnog vodoprivrednog podsistema.
Kada je u pitanju drugi vodoprivredni podsistem, jedan od osnovnih, ili osnovni zadatak bila bi zaštita kvaliteta voda u vodotocima. Savremeni čovek ugrožava svojim delovanjem sve prirodne resurse; međutim, treba istaći da je resurs "slatkih" voda kod nas (pa i u svetu) daleko najugroženiji.
Vode, prolazeći kroz atmosferu, krećući se preko ili kroz tlo, poprimaju značajne količine nepoželjnih supstanci (produkovanih i od strane čoveka).
Otpadne, vode neprečišćene ili nedovoljno prečišćene, unose u vodotoke ogromne količine opasnih i štetnih susptanci. Uostalom, i najbolje prečišćene otpadne vode, pri današnjem nivou tehnike njihovog prečišćavanja, veoma su daleko od čistih voda; tačnije to su i dalje "zagađene vode" i ne mogu se, naravno, direktno koristiti..
Znači, dobro prečišćene gradske otpadne vode ne zadovoljavaju naše standarde voda koje se mogu koristiti kao izvorišta za snabdevanje vodom industrije, navodnjavanje zemljišta, uzgoj ribe, a da ne govorimo o izvorištima za vodosnabdevanje stanovništva, o kontaktnoj rekreaciji i sl.
Problem se može racionalno razrešiti samo u sklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema, uključujući i racionalne granične uslove (uticaji drugih sistema i ograničenja).
Treba imati u vidu da se Republika Srbija gotovo u celini (izuzev manje od 7%) nalazi u slivu Dunava i da u njegovom ukupnom slivu učestvuje sa oko 10% (odnosno na izlasku iz naše zemlje sa nešto ispod 14%). Može se proceniti da ukupno zagađenje koje saopštavamo vodama Dunava, a koje potiče sa teritorije Republike Srbije iznosi ispod 10% (s obzirom na stepen naše razvijenosti), odnosno do napuštanja teritorije naše zemlje, naše učešće u zagađivanju vode Dunava iznosi oko (10-12%) ukupnog zagađenja koje prihvataju vode ove reke.
Očigledno da uz naše maksimalne napore u ovom domenu ne možemo zna¬čajnije uticati na globalnu sliku kvaliteta voda ovog vodotoka. Međutim, gledano neposredno sa lokalnog nivoa, na ovoj reci u našoj zemlji locirani su značajni zagađivači (Beograd, Novi Sad, Smederevo, Požarevac, itd.). Ovo je potencirano i time što je izgradnjom akumulacije Đerdap I voda ove reke značajno usporena, (brzine padaju na nekoliko centimetara u sekundi), pa se sve taložljive materije (organske i opasne) zadržavaju na dnu jezera stvarajući otežane uslove (teške uslove) za živi svet u vodi i ugrožavajući velike količine, inače kvalitetnih priobalnih podzemnih voda.
Slično stanje može se očekivati i na nekada našoj najvećoj "domaćoj" reci Savi.
Posebno teško stanje kvaliteta voda je na vodotocima u Banatu koji dotiču iz susedne Rumunije, a samo nešto povoljnije je stanje kvaliteta voda reke Tise.
Sve ovo nameće potrebu intenzivne saradnje sa podunavskim zemljama u cilju zaštite voda, zaštite od voda i leda i raspodele voda takozvanih tranzitnih vodotoka.
Pored zaštite voda navedeni drugi podsistem treba da na najracionalniji način obezbedi i korišćenje voda vodotokova za snabdevanje vodom industrije, za navodnjavanje zemljišta, plovidbu, korišćenje voda za rekreaciju, za proizvodnju električne energije, razne vidove ekstenzivnog korišćenja, itd.
Bez obzira da li su to veštački kanali (DTD i dr.) ili prirodni tokovi (Morava i dr.), oni treba da na optimalan način obezbede za sve zainteresovane potrebnu vodu, što se može postići izgradnjom kompleksnog i jedinstvenog rečnog vodoprivrednog sistema i njergovim racionalnim upravljanjem.
Integralni, kompleksni i jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije objedinio bi na najracionalniji način globalni vodovodni vodoprivredni podsistem i globalni kompleksni i jedinstveni rečni sistem.
Za realizaciju ovih zadataka, potrebna je adekvatna institucionalna organizovanost, finansijska podrška, odgovarajuća opremljenost sredstvima (oprema, kadrovi), kao i realizacija drugih pretpostavki za uspešan razvoj i eksploataciju ovakvog sistema u sklopu racionalizacije i drugih resursa i potencijala Republike Srbije.
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #274 on: 09-08-2019, 11:32:01 »
Quote
Nadrljao 14,5 tisuča karaktera o analogijama civilizacija velikih reka, sa težištem na Dunavu i sad bi trebalo da pregledam gde sam poentirao, a gde zabrljao. Ostaviću da džonja dok razmišljam ko bi mogao da mi fotošopira slivove Dunava, Nila, Eufrata i Jangce, sa rotacijom koja bi omogućila vizualnu komparaciju.

E, ovo mi je promaklo. Jako bih voleo da to vidim...



Svašta je tebi promaklo. Moja priča je o komplementarnosti velikih rečnih slivova i nastanka civilizacije.

Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.396
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #275 on: 09-08-2019, 11:34:53 »
Pa pošalji mi...
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #276 on: 09-08-2019, 11:57:49 »
Nećeš mi verovati, ali ne mogu da nađem. Zamešateljstvo.

Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.396
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #277 on: 09-08-2019, 13:06:46 »
Polako...
Mica

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #278 on: 09-08-2019, 13:25:49 »
Polako...
LJUDSKI ZAPISI

Razne naučne discipline, sa veoma različitim povodima, bave se pismenošću ljudi. Moguće je da povodi prednjače, vidljiva je potreba da se pokaže i dokaže teritorijalno, naučno ili lično prvenstvo, te je hronologija očito najvažnija u poretku spoznaje pismenosti. Iako je za nastanak i opstanak života ljudske vrste najvažnije gde možemo da dišemo, gde možemo da se napijemo vode i šta da pojedemo, ništa od toga nije preduslov, isti je i za bilo koje drugo živo biće, započeću od tragova čoveka.

Banalno je da pominjem da je svaka životinja, pa i biljka, teritorijalna, da se svaka zverka zapišava, a da se biljke trude da sebi poboljšaju opstanak i da ga drugim vrstama otežaju. Čovek je na isti način težio da ostavi trag svoje prisutnosti. Kosti jesu neki trag, ali antropološki, a ne civilizacijski, nalazi nisu dokaz da ih nema negde drugde, nenađenih ili nestalih delovanjem klimatskih uslova. Nisu dokazi ni alati, prave ih i druge životinje, očuvani su oni od kamena, mnogi drugi nisu.
 
Mnogo zanimljiviji su nalazi na kojima je prvobitni čovek, udubljen u dosadan posao klesanja i deljanja, ostavljao i lični trag. Nešto na kamenu, kosti ili drvetu u rukama učinilo bi mu se poznatim, podsećanjem na doživljeno i proživljeno, pa bi i to urezao. Najčešća tupačenja votivnošću su površna i čini se da arheolozi otaljavaju. Kad se rinta nema vremna za duhovnost. Voleo bih da takvima uvalim neko dobro klesanje, pa da vidim kome će se dobrom duhu obratiti za pomoć da se muke ratosilja.

Ako prvi tragovi čoveka nisu ciljani, osnovno pitanje je koji jesu. Duboko sam uveren da su prvi ciljani tragovi otisci šaka vlasnika dela prostora u naseljenim pećinama. Istovremeno ću izneti jednu tvrdnju: između takozvanih hunter&gatherers i nomada se ne povlači znak jednakosti.  [/size]Ko je upisivao svoju adresu nije bio nomad. Takođe, ko „dekoriše“ svoj zid pećinske stene, ne luta od danas do sutra. A pećine su i toga prepune.
 
Nomadi su važni zbog nečeg sasvim različitog. Pretpostaviću da su se naseljeni po pećinama uspešno međusobno sporazumevali. Oni koji su putovali odgovorni su za komunikaciju. Kad lunjaš naokolo desi ti se da naletiš na nekoga kome moraš objasniti svoje namere. Kako su komunikacije u ta davna vremena bile lokalne, a ne opšte, ako ne želiš da budeš nehotice umlaćen neophodno je biti u stanju da objasniš svoje namere.

Treba računati da su jezik i pismenost povezani ali komunikacija preko poruka sigurno nije hronološki uslovljena, pa pismenost ima prilično nezavisne vremenske tokove u zavisnosti od sasvim različitih polazišta. Jedno od njih je identifikacija. Identifikacija su i najraniji nalazi u pećinama. Ako identitet i identifikacija imaju najdublje korenje, kroz njih je moguće dopreti i do hronološkog niza.

Pračovek je najranije odredio sebe, vrednosti koje ga opisuju i svoje mesto u okruženju. Nalazi su prilično prepoznatljivi kad su naslikani i kada se radi o alatima, ali komplikacije i nasumičnost se iskazuju kod predmeta kojima se pripisuje votivnost. Pojam označava zavetnost, a uz nju obavezno ide i odnos prema nematerijalnom u ličnom životu.

Posebno mi se urezao u sećanje jedan neobičan nalaz*. „Glava statuete“ ne liči na statuetu, ali je vidljivo da je klesano i da je probušeno čak sedam rupica. Arheolog je prepoznao glavu i vrat, povuklo ga na votivno i evo figurine. Budući tačno veličine palca mene je asociralo na nešto sasvim drugo. Dodatno, ja sam šnajdersko dete, pa znam šta je krojačka lutka, te sam video podlogu za natezanje i oblikovanje zaštitne navlake za palac za strelce iz luka. No, ja nisam arheolog, niti odgovoran za svoje imaginacije.

Ova digresija ima za cilj da pokaže kako arheologija, uprkos trudu koji istraživač ulaže, sadrži i procenat greške. Tako, u arheološkim dokumentima, neki radovi i zaključci koji su „prošli recenziju“, unose određenu dozu inercije, a načinjene greške postaju deo naučne baze. Nije teško pretpostaviti i da svi dosadašnji rezultati istraživanja hronologije pismenosti nose svoj udeo greške, te su neki novi nalazi u većim iskušenjima da budu potvrđeni.

Sasvim je bez dileme da je pračovek svoje prve poruke crtao. Jelen je imao račvaste rogove, nosorog – rog, strela zadenuta pera, koplje veću dužinu. Stilizacija realističnog je morala da čeka sve do trenutka kada je poruka morala da dopre do većeg broja ljudi. Najlakše je zaključiti da postoji vremenska razlika između identifikacije i komunikacije. I, naravno, prve poruke su ispisivane slikovnim pismom. I dan danas vidim rebuse kao hijeroglife.

Iz prethodnog proističe da su slikovna pisma najstarija. Jesu, ali pitanje je kada se, na različitim mestima u svetu, dogodio prelaz od slikovnog na neko drugo pismo. Pre svega jer se civilizacijske transformacije ne mogu posmatrati unipolarno. Ako smo već u nedoumici o broju predaka, neandertalci, kromanjonci, denisovani, a s vremenom biće ih i više, začetke velikih civilizacija ćemo smestiti u velike rečne slivove. Svaka od njih će u razvoju komunikacije proći mukotrpan put od slikovnog do fonetskog pisca. To što neke nisu, recimo sa dalekoistočnih slivoga, pa i Nila, ne znači da nema sistema u tom procesu.

Velikim rekama smatram Jangce, Ind, Eufrat, Nil i Dunav. Ili Hoangho, Gang, pa i nestalu Sarsavati, svejedno. Ako je čovek morao da živi kraj pijaće vode, onda je na najvećim vodama bilo najviše šanse za razvoj civilizacije. Zašto stalno navezujem pismenost na velike vode? Zato što bez velikih reka nema velike populacije, a bez velike populacije nema potrebe za intenzivnom komunikacijom. Ponekad, u mašti, izvrnem Dunav za 90o suprotno od kazaljke na satu i vidim istu sliku, samo sa močvarama umesto peščane pustinje na Zapadu, a na Istoku planinski lanac odakle je moglo da bude dopremljeno sve, od kamena do metala za potrebe gradnje.

Posmatrano šire od pismenosti, dakle od nastanka prvih kulturnih tragova, civilizacija je vidljiva od Willendorfske venere u Austriji sve do Kukuteni nalaza u Moldaviji i uvek na Dunavu. Arheološki haos je nastao kad je prof. Radivoje Pešić smislen sistem znakova smestio dve hiljada godina pre pre bilo kojeg drugog pisma u svetu. Bilo je tada sasvim nepodobno da Balkan zauzme prvenstvo. Taj haos i danas traje.

Nisam siguran da li i u Moldaviji, Rumuniji i Bugarskoj nipodaštavaju svoju istorijsku baštinu, ali u Srbiji je to polazna tačka. Po pravilu, deo javnosti je isfabrikovao „autohtoniste“, kao pežorativ za grupu istaknutih arheologa slobodnijih zaključaka, a deo javnosti se pokorava tzv. Germanskoj školi i njihove stavove vidi kao jedino merodavne. Međutim, istina mora negde da bude i moj utisak da istraživanja kreću u povoljnom pravcu.

Postoji studija DNK ostataka sa prostora uz i niz Dunav na osnovu kojih se utvrđuje da su Iron Gates, odnosno područje Đerdapa, prostor sučeljavanja i kontakta preneolitskog i neolitskog stanovništva hunter&gatherers sa severne strane Dunava i sedelačkih grupa zemljoradnika sa Bliskog Istoka. Sasvim u skladu sa dosadašnjim istraživanjima i pozicioniranjem tragova ljudske civilizacije. Ipak, nigde u DNK ne piše da li analizirani uzorci pripadaju ljudima koji dolaze ili koji odlaze.

Opet se vraćam čudesnom delu Dunava, od Starčeva do Lepenskog Vira. Da ne pominjem Banjicu jer tamo možda više nema ničega. Svuda tragovi civilizacije, ali nigde piramida, nigde Karnak, nigde Abu Simbel... Je li pronađeno kraj Dunava premalo ili previše za jednu civilizaciju? Biće da se posmatra pogrešno, kao što je možda pogrešno da su se civilizacije susrele i zamešale DNK na Dunavu. Tako na jednom mestu na Guglu kulturu identičnog balkanskog prostora nazivaju Sesklo kulturom, a na drugom - Vinčanskom kulturom.

Pretpostaviću da se civilizacija širila od Dunava na sever i jug Evrope. Teško da su mogući suprotni smerovi iako sam čitajući i pišući o putevima seoba nailazio na osesivno kompuzivne tvrdnje po kojima bi seobe mogle biti i od Arktika ka Antarktiku. Kad bismo prihvatili Sesklo kao izvorište kulture vinčanskog prostora, onda bi se seobe kretale u suprotnom pravcu u odnosu na sve druge izvore na koje sam nailazio. Posebno kad je reč o naseljavanju Grčke Dorcima, Joncima i Ahajcima u predklasičnom periodu posle razaranja minojske antičke grčke kulture.

Ako bih navodio ostale neozbiljne zaključke o Diminiju i Sesklou, a to su dva najvažnija neolitska naselja u Grčkoj, mogao bih da povratim. Doduše, već sam pisao o tome u jednoj kratkoj mejnstrim priči. Dakle, ako želim da pronađem piramide vinčanske kulture, onda su to, pre svega, igrom slučaja arheološka iskopavanja na mestima koje znamo jer su praktično sva na slovo B: Blagotin, Belovode, a nikako ne bih zanemario kanjon Boljetinske reke. U Blagotinu je pronađen plan naselja urezan na zrno pšenice od gline starije od žitarica sa Bliskog Istoka, u Belovodama jedan od dokaza koji su potvrdili da je Balkan prostor rođenja metalurgije u svetu, zbog čega se danas naziva kolevkom Halkolitskog doba. Kanjon Boljetinske reke mi je pokazao zašto se Lepenski Vir nalazio tamo gde se nalazio. Vinčanska kultura je imala svoje puteve širenja.

Da pogledamo. Mene Dunav i Sava podsećaju na Misisipi i Misuri, ali su ljudi tamo malo okasneli svojim dolaskom, iako će jednog dana u tom slivu sigurno biti pronađeni najstariji tragovi čoveka u Americi. Sa naše dve reke od reke Bosne do Morave, Mlave i Peka, postoji bezbroj staza kojima se civilizacija mogla širiti. Ka severu, isto toliko reka. Reke su putevi vodilje i uz njihove obale tek će se tragati.

Ne postoji nijedan podatak koji bi demantovao samorodan identitet prisustva čoveka u slivu Dunava. Čak ni osnovna teza o seobama iz Afrike ka Evropi sve manje pije vodu. Na prikazima verovatnih puteva seoba sve zaobilaze Balkan u širokom luku. Kao da je on već bio zauzet prostor. Ili samo ignorisan. Ne bih sada o fosilima graecopithecus freiberghi nađenim u Bugarskoj i Grčkoj, jer se već „dobronamerni“ sprdaju da je Balkan bio centar „dentalnog turizma“ afričkih praljudi. Balkansko samošamaranje je već postalo vulgarno.

Dakle, na teritoriji sliva Dunava sigurno postoje kontinuirani tragovi prisustva čoveka preko trideset hiljada godina, računajući i nalaze neandertalaca, a da zanemarimo mamute. Nešto promišljenije zaključivanje lako dovodi do činjenice da je čitav region bio pošteđen poslednjeg Ledenog doba. Zaobišlo, nije stiglo do njega, jednostavno, klima u zoni Dunava nije trpela drastične promene. Opstanak nije bio ugrožen, pa bi trebalo videti kako su balkanci to vreme iskoristili.

Preskočićemo paleolit i primetiti da je vinčanski čovek imao trajna, višemilenijumska naselja na niz lokacija uz Dunav. Postoje nalazi nastambi na sprat, pronađeno je nesrazmerno više oruđa nego oružja, za samo jedan lokalitet se procenjuje da je nestao u požaru ili razaranju. Jesu li to bili miroljubivi ljudi? Kako ako istraživanja pokazuju da su bili veći od svojih savremenika tog doba? Kažu da je prosek od 172 cm veći i od srednjevekovnih mera. Možda nije zgodno pominjati džinove iz Rumunskih nalaza, ali to je bila stabilna populacija i spremna za podvige.

Da se konačno vratimo vinčanskom pismu. Sasvim je moguće da je svaki pojedinac u praistoriji imao sposobnost da se vizuelnim zapisom predstavi. Otisak moje leve šake jasno identifikuje moje prisustvo. Iz sasvim likovnog individualnog predstavljanja, grupa, populacija i bilo koja skupna formacija bila je prisiljena na stilizaciju zapisivanja. Što je dostupnost znakova bila veća, veći je bio i broj znakova. Oznake sunca, meseca, vetra, kiše, jutra, večeri, noći, drveća, životinja, rotkvi, lekovitih trava, ćupova, alata morale su da budu čitljive i onima koji ih nisu zapisali. Naredni period je dobio oznake radnje. Da li to podseća na redosled kojim gradimo priče? Znaci su odgovarali na pitanja, šta, kako i kada.

Broj znakova zabeleženih u vinčanskom periodu prevazilazi nekoliko hiljada. Onih koji su trajno zabeleženi u kamenu, na kosti, rogovima i grnčariji. Zabeleženi na nečem drugom nisu opstali ili ih nismo našli. Svi zajedno navode na prepoznavanje pisma, ali ih još nema dovoljno. Dalje, više liče na pisma nastala nakon nekih dobro poznatih slikovnih pisama, pa je veoma važno da se odrede hronološki. Vreme nastajanja je presudno.

Na ovom mestu postane komplikovano. Prilično je lako klasifikovati niz slikovno, slogovno i fonetsko pismo kao prirodan i proporcionalan niz u zavisnosti od veličine populacije koja se pismom služi. Ni datiranje nije problematično, jer je vinčansko pismo namanje dve hiljade godina starije od svih ostalih pisama. Problem je što je taj komparativni sistem zloupotrebio „onaj“ Deretić, okrstio ga srbicom i time ga diskreditovao. Ako bih koristio taj pristup, neminovno bi izgledalo da branim srbicu, a to mi nije namera.

Vinčansko pismo nije prasrpsko pismo nego prirodno pismo koje nastaje u okviru velikih populacija, a to je podunavska populacija svakako bila. Taj prostor su naseljavali neolitski ljudi koji su često raznim imenima nazivani, ali nije zapisano kako su sebe zvali. Ili jeste, ali to ime nismo prepoznali, kao što ne znamo imena kojim su se nazivale sve ostale opismenjene populacije velikih svetskih reka. Ne znamo kako je sebe nazivala nilska civilizacija, eufratska ili jangce. Znamo samo kako su ih drugi nazvali.

Kraj Dunava su živele razne populacije i sigurno sebe nisu nazivale Srbima. Sva nama poznata imena zapisana su pošto su se najvažniji događaji podunavske civilizacije odigrali. I Kelti su mnogo kasnije dobili ime, a odsmucali su se sa istog prostora. Dačani, Tračani, Skordisci i niz drugih su dobili ime od klasičnih Grka koji nisu Grci nego populacija Doraca, Jonaca ili Ahajaca, koji su isto tako stigli sa Dunava, da zamene prethodne, antičke, dospele iz nilske civilizacije. Svaki put kad se nasedne na savremenu istoriografiju zanemarena je izgubljena istorija ljudi, koji su imali svoju sedelačku kulturu, izumeli pismo, metalurgiju i ko zna šta još.

Samo vinčansko pismo, a ovde je reč o njemu, ostavilo je tragove u hiljadama znakova, do sada pronađenih, a da su istraživanja dosledna bilo bi ih i više. Vidljivo je da su se stilizacije dogodile kao što su se dogodile kod gotovo svih prethodno slikovnih pisama, ne treba sumnjati da su ovladali slogovnom kombinatorikom, a ima naznaka i fonetskog pisma. Razlog je u činjenici da se tako lako proširilo, pa se nalazi veza sa etrurskim, pa i grčkim alfabetom. Uspešna pisma se lako šire.
 
   
* Svetlana Pešić, Predmeti od kosti, roga i kamena, 1984, Muzej grada Beograda. Nalaz 656, Glava statuete.
 
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #279 on: 09-08-2019, 13:26:41 »
Našao, ali nosi drugi naslov. Toliko jer mislite da uvek ja nešto zajebavam.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.923
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #280 on: 09-08-2019, 14:39:51 »
Skalopu treba verovati. Bio je lično prisutan kada je izmišljeno vinčansko pismo. Dapače, sam je postavio temelje vinčanske pismenosti i svoju prvu priču napisao tim pismom.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.555
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #281 on: 03-10-2019, 08:47:17 »
Devedesetdvojka prenosi pisanje Večernjih novosti:

Evropska civilizacija je rođena na Đerdapu

Quote
O rezultatima studije koja donela nove i iznenađujuće zaključke, koristeći upravo podatke sa lokaliteta Lepenski vir, Vlasac i Ajman, za Večernje Novosti govorila je Dragana Antonović sa Arheološkog instituta u Beogradu.
 Čak 117 istraživača iz 80 svetskih institucija, do Harvarda do Instituta "Maks Plank" došlo je do rezultata ključnih za razumevanje mehanizma najstarijih genetskih mešanja stanovništva između starosedelaca na području Đerdapa i pridošlica iz Anadolije.






scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.932
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #282 on: 03-10-2019, 09:54:26 »
To je bajata vest. Sada dokazujemo da su sa Dunava krenuli za Anadoliju i Viokingiju.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.396
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #283 on: 03-10-2019, 10:38:26 »
У, бре, Мехо, касниш две године...
Mica

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.555
Re: Balkan je zaista kolevka čoveka u Evropi
« Reply #284 on: 03-10-2019, 11:10:10 »
E, da, sad tek vidim datum na vesti. A pomislio sam "Evo da i ja nešto doprinesem ovom topiku"  :cry: :cry: :cry: