da, i ja prihvatam revanš samo sa onima koji se predaju kada gube, a onaj koji me mrcvari do kraja i trudi se da mi istekne vreme a imam damu više, to odmah blokiram da mi nikada više ne uđe u vidokrug.
Elem, gledao sam sinoć jednu partiju dvojice sa rejtinzima oko 2200. Čovek uzme damu za topa i jači je; međutim, školski primer neznanja da se zada smrtni udarac, jer u šahu ništa ne ume da se obije o glavu kao brzo nerealizovanje ostvarene prednosti, dakle, pred kraj on ima damu i dva piuna, a protivnik topa, konja i tri piuna. Ovaj koji je jači ne zna šta da radi, protivnikov pešak je već stigao na šesti red, tamo-vamo, gore dole i dobije mat. Neverovatan dunsteraj.
Meni se nekoliko puta desilo da dobijem partije kada izgubim damu, jer se čovek opusti i računa da sigurno dobija, pa ili pogreši ili se ja zabarakadiram pa ne uspe u predviđenom roku da se probije do mog kralja.
U analizi Aljehinovih partija zapazio sam da on UVEK daje damu za dva topa, a ja nikad, međutim, on nijednu takvu partiju nije izgubio.
Inače, ne volim da igram na 10 minuta, mada sam tako igrao u početku, jer često kada si jači već u trećem minutu protivnik ode i ostavi te da čekaš sedam minuta da bi igrao sledeću partiju. Ili traže remi pa kad ne prihvatiš opat odu i onda čekaš da vreme iscuri...
