Author Topic: Željko Pahek  (Read 46177 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Željko Pahek
« on: 30-08-2012, 17:25:53 »

… zaslužuje poseban topik, valjda. Dva su povoda za pokretanje ovog topika pa ću preskočiti podatke tipa rođen je, završio je školu... i prelazim na konkretluk.






Sa stripom The Last Century, pojavljuje se u specijalnom broju 35 Years of Heavy Metal, u (treba li reći dobrom) društvu Mebijusa, Buka, Ortiza…


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #1 on: 30-08-2012, 17:48:29 »


Uskoro izlazi strip album na preko 100 strana u izdanju System Comicsa sa epizodama objavljenim u Heavy Metalu + bonus materijal xcheers





Za sada toliko, a ovih dana ću početi sa postavljanjem detaljne stripografije sa skenovima naslovnih strana.
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.142
    • The Cult of Ghoul
Re: Željko Pahek
« Reply #2 on: 30-08-2012, 18:08:09 »
genijalno!

svaka čast - ponosan sam zbog paheka, ovo je baš mega-giga-uspeh!

a veseli me i najava iz systema: tell us more!

Josephine

  • Guest
Re: Željko Pahek
« Reply #3 on: 30-08-2012, 18:18:41 »
svetski i carski.

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #4 on: 01-09-2012, 21:15:24 »
genijalno!

svaka čast - ponosan sam zbog paheka, ovo je baš mega-giga-uspeh!

a veseli me i najava iz systema: tell us more!

Sadržaj, tj deo sadržaja:

VILI SE VRAĆA
FLIPER BIG
MARSOVSKA DRANGIBULA
SREĆNI PILOTI
FFAK KOMPANI
RUTINSKI POSTUPAK
DOBOŠ
ŽAKLINA – LUDA BILJKA

Vili će sigurno biti u boji a sve ovo navedeno zauzima nekih 70 i kusur strana, ostalih 30 bi trebalo da je taj bonus materijal (još uvek ne znam šta su tu planirali da ubace).
Izvesno je da će album biti HC i da izlazi do salona stripa, to bi bilo 27. 09. Can't Wait
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #5 on: 20-10-2012, 22:04:42 »
Avili! Avili! ipak izlazi za sajam, kažu da će biti na štandu već sutra, naslovna je pretrpela sitne dizajnerske izmene, evo konačne verzije






Strip susret sa Pahekom na sajmu je zakazan za utorak u 16h, Strip sala - Nova nada. Na istom mestu u nedelju (28. 10.) u 15 h je predstavljanje izdavača "SYSTEM COMICS".

http://www.systemcomics.com/web/
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #6 on: 04-11-2012, 14:53:01 »
Da počnemo redom od albuma.

Astro-iđani: Oživljeni metuzalemen objavljuju Dečje novine (februar 1986, Profil br. 5, specijalno izdanje Yu stripa).

Kratak sadržaj ove spejs komendije:
Kapetan Stark se spušta na Rigbadal i tu pojede (konzumira) čudne jabuke, opako voće. Ali avaj!!! Njega odmah, za osvetu, konzumira (pojede) opaka biljka čija su  deca te pojedene (konzumirane) jabuke.Brbljivi Starkov robot, Govinda, skoči kao Besni Orlando i raspoluti, raščereči, isecka, iskida, smrvi, sprži, spali i satre zlu biljku, te i sam osta zahrđan na Rigbadalu...




Reizdanje je objavio System comics 2009. Sa osavremenjenim dijalozima i 6 kolornih strana. Pridodate su unutra i nulte table (u Yu stripu su išle ispred svake epizode kao neko podsećanje na prethodna događanja) kao integralni deo scenarija.

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #7 on: 04-11-2012, 14:58:31 »
Astro-iđani su se prvi put pojavili u Yu stripu. Bilo je ukupno sedam epizoda objavljenih u periodu od '81 do '83.

Epizoda 1: Voćka sa Rigbadala - Yu strip 32 (avgust ’81)



Epizoda 2: Ima li nade za Metuzalemena? - Yu strip 34 (oktobar ’81)


Epizoda 3: Astro-iđani - Yu strip 39 (mart ’82)


Našao sam u ovom broju zanimljivu najavu – U organizaciji društva prijatelja naučne fantastike “Lazar Komarčić”, 20. marta biće otvorena izložba stripova i ilustracija na temu NF i F. U galeriji N.U. Braća Stamenković svoje radove će izlagati: Pahek, Janjetov, Kordej, Gera, Geto, Bosnić, Kerac… Eto, ako koga zanima nek svrati.


Epizoda 4: Operacija “Mazgotron” ili Mali po'so za velike momke - Yu strip 42 (jun ’82)



Epizoda 5: Ko to tamo šuška? - Yu strip 44 (avgust ’82)



Epizoda 6: Skrapulonski špijun - Yu strip 48 (decembar ’82)



Epizoda 7: Himna za Metuzalemena - Yu strip 53 (maj ’83)
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #8 on: 12-11-2012, 22:45:03 »
Album LEGIJA NEPROMOČIVIH izlazi 1997. u izdanju PPK.
Kratak sadržaj:
Ne, ovo nije slika iz 1917. godine, samo liči... Teško se primećuje da su raspored i dubina rovova proračunati specijalnim kompjuterom, ali odmah upada u oči da svi oficiri i vojnici nose čuvene Armanijeve modele iz 2290 godine... Da, da. Ovo je XXIII vek. Tragedija čovečanstva. Četvrti svetski rat. Ustvari, samo jedan njegov deo, na zapadu Eurotanazije. Jedan mali odred gladnih i žednih zabušava u rovovima dok kuvar kuva loš ručak. Kao što obično i biva u ratu, debelokšci iz vojnih štabova su ih potpuno zaboravili. Tako su oni, i njihovi neprijatelji (zaboravili su ih neprijateljski debelokožci) ostali sami, na milost i nemilost pustinje… I škrombija, koje se vraćaju svakog ponedeljka…
Vojnik Fircik o škrombijama – “U krompirištu ih ima na hiljade, neprestano skiče i grizu naš krompir. I nas, naravno.”
Narednik Cuker o škrombijama – “Škrombijice, mile životinjice”




Drugo izdanje je objavio Tardis (decembar, 2010). Prva epizoda je u koloru.







Ilija Bakić, na svojoj Ilijadi, o Legiji:

VESELJACI IZ ROVOVA IV SVETSKOG RATA


Prikaz strip albuma „Legija nepromočivih“ Željka Paheka
izdavač: Tardis, Beograd 2010.

„Legija nepromočivih“ iz današnje se perspektive može smatrati jednim od klasičnih ostvarenja strip umetnosti nastale na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije. „Legija...“ je, baš kao i njen autor Željko Pahek, deo legende o fantastičnom uzletu jugoslovenskog stripa tokom 1980-tih godina, koji je prekinut početkom sledeće decenije ratovima i raspadom države. Nešto slično desilo se sa plimom stripa pred početak II svetskog rata; i kao što su, po okončanju tog rata, trebale decenije da se strip u punoj snazi vrati na kulturnu scenu, tako i danas prisustvujemo postepenom povratku stripa (možda malo bržem nego u prethodno ’slučaju’). Na žalost, godine u kojima je strip tavorio umesto da se razvija ne mogu se nadoknaditi kao što se ne mogu nadoknaditi izgubljeni i protraćeni talenti mnogih stvaralaca koji nisu mogli da se u potpunosti ostvare (da ne pominjeno one koji su potpuno odustali od stripa). Željko Pahek spada među izuzetke koji su, uprkos svim nedaćama, nastavili da stvaraju i objavljuju (ali svakako usporeno i otežano). „Legija...“, u izdanju agilnog „Tardisa“, deo je Pahekovog predstavljanja mlađim naraštajima odnosno podsećanja onih starijih na neke prošle godine; napomenimo da je „Tadis“, takođe, zaslužan i za povratak Pahekovih ilustracija na korice nekolikih knjiga ovog izdavača.

            „Legija nepromočivih“ odnosno uvodna epizoda „Casino“, prvi put se pojavila u „Spunk novostima“ br. 1, sada daleke 1985. g. Do tada je Pahek već bio poznato strip ime, prepoznatljivo po SF usmerenju i pripadajućoj ikonografiji (u Pahekovom slučaju ona nije podrazumevala sjajne tehno artefakte već skrpljene i ’olupane’ robote ili svemirske brodove), specifičnom ’prljavom’ grafizmu i ’odmaknutim’ pričama (od komičnih i ciničkih do apsurdističkih, kakvi su bili „Astro-iđani“). „Casino“ postavlja osnovnu scenografiju za „Legiju“: 2292. je godina, traje Četvrti svetski rat a priča se odvija na zaboravljenom parčetu fronta negde u Eurotanaziji. Umesto očekivanih atributa budućnosti - sjajne tehnike lasera, kompjutera i ostalih, kako se to danas kaže, ’gedžeta’  - svet liči na onaj iz I svetskog rata (tačnije 1917.), od uniformi (mada su kreacija Armanija iz 2290.), naoružanja (koje je mešavina pušaka iz oba svetska rata ali i onih sklepanih kasnije) i ostalih potrepština koje vojsci trebaju, do rovovskog načina ratovanja (’oplemenjenog’ ponekim taktičkim novitetom-staritetom kakav je katapultiranje neprijatelja starim čizmama ili Marksovim delima). Istini za volju, uokolo mile od radijacije iz 2013.g. mutirane škorpije, sada poznate kao ’škrombije’ ali je sve ostalo u ’retro’ miljeu. Protagonisti priča (posle „Casina“ slede epizode „Veliki brat“ i „Mumije iz rova 220“) jesu vojnici Fircik i Gerecki te narednik Cuker i njegova dva brata. Fircik i Gerecki svakako nisu heroji jer su skloni zabušavanju odnosno zanemarivanju svojih vojničkih obaveza dok, s druge strane, obožavaju kockanje i svakojake smicalice. Nervozni narednik bi možda podneo njihove vojničke ’propuste’ po kojima se Fircik i Gerecki nimalo ne razlikuju od sapatnika iz rovova (čas suvih, čas potopoljenih, čas zavejanih) ali ne može da se pomiri sa kockarskim porokom zbog koga proganja ovu dvojicu na šta oni uzvraćaju pakostima što njega opet ljuti pa ih kažnjava a oni se brane - i tako bez kraja i konca. Pred visprenim autorom otvaraju se mogućnosti da varira raznovrsne obrasce (počev od podsećanja na dobrog vojnika Švejka pa nadalje) i šablone, kako pripovedačke tako i crtačke, i da pronalazi svoje odgovore na mnoga stara pitanja. Pahek se uspešno nosi sa izazovima i bez većih problema gradi epizode odnosno ceo serijal. Osim parafraza na opšta mesta vojničkog i ratničkog života te uvek konfliktnih odnosa nadređeni - podređeni, vojna birokratija - topovsko meso, on se, s vremena na vreme, poigrava i elementima popularne kulture vremena kada je strip stvaran. Opšte veseli ton stripa ipak ne može da izbriše (niti bi autor to hteo) gorčinu, jad i bedu (još jednog) besmislenog rata (Pahek ne potencira ovaj nivo značenja-čitanja).

            Groteskna priča dostojno je dočarana i znanim Pahekovim karikaturalnim, gustim crtežom. Kao specijalitet pomenimo da je uvodna epizoda obojena (prvo objavljivanje bilo je crno-belo) što je potvrdilo i potcrtalo tmurnu atmosferu naznačenu originalnim slikama (a nije izbrisalo detalje na kojima autor insistira). Čitalac će zapaziti da je grafizam treće epizode lepršaviji u odnosu na prve dve; redukovanjem senčenja dobijen je otvoreniji, lakši i prozračniji crtež koji, pak, odgovara mestu dešavanja - osunčenim ostacima Egipta.

            Četvrtina veka koja deli nastanak stripa i današnje izdanje nije nimalo uticala na efektnost, humor i dopadljivost „Legije...“ potvrđujući da je u pitanju delo čije su vrednosti lako preskočile dnevnu aktuelnost, postajući jedan od repera za razmeravanje strip umetnosti ovih prostora i temelj na kojem će stvarati nove generacije.


http://ilijada.blogspot.com/2011/07/veseljaci-iz-rovova-iv-svetskog-rata.html


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #9 on: 12-11-2012, 23:00:31 »
Legija se prvi put objavljuje u Spunku i, kasnije, u Strip maniji.

Epizoda 1: Casino – Spunk novosti 1/1985 (april, 1985)



U istom broju se nalazi i ovaj tekst iz pera Zorana Djukanovića:

Skrivena emocija jedne zagledanosti u budućnost

Žanrovski znak prepoznavanja stripova Željka Paheka je naučna fantastka. To je, međutim, sasvim nedovoljna odrednica specifičnosti njegovih dela, njihove izrazite prepoznatljivosti za svakoga ko se jednom sa njima sreo. Pahek se specijalizovao za naučnofantastičnu grotesku. Prvi njegovi stripovi:Poslednji vek, Bliski susret četvrte vrste, Biti čovek, Sumrak čovečanstva i Na početku beše tama više senzibilitetskim sticajem okolnosti, a manje svesnim autorskim opredeljenjem, bivaju svrstani u autorski talas “treće generacije”. To su kratki stripovi u rasponu od jedne do četiri table. Rađeni su minuciozno. Već u njima Pahek vrlo uspešno rešava kako probleme grafičkih tako i prostornih odnosa.
Tematika naučnofantastičnih ćorsokaka ljudske istorije u Pahekovim prvim stripovima obrađena je “tvrdo”, sa na izgled hladnom ironičnom distancom. Manje-više tu su dominirale eshatološke teme, konačna pitanja koja se mogu postaviti pred ljudsku vrstu ili pred njenog pojedinačnog predstavnika. Tada se teško mogla naslutiti Pahekova sklonost i ka jednoj neobaveznijoj vrsti humora.
Međutim, moglo se primetiti da Pahekov stripovi sadrže fascinantni niz polariteta. Stvarajući kontrapunkt između robota i čoveka, između principa neživog principa živog, Pahek je začeo niz plodnih protivrečja koji će obezbeđivati specifičnost i atraktivnost njegovih stripova. Neka od ovih protivrečja izgledala su kao ništa drugo do obične nelogičnosti i nedostaci. Takva je čudna mešavina zastarelosti i modernosti tehnološkog arsenala, jedna od osnova Pahekove naučne fantastike. Njegovi roboti, rakete i postrojenja deluju kao svet koji je uskrsnuo sa nekog otpada za metal. Mnoštvo elemenata koje primećujemo na ovim mašinama deluje tehnološki potpuno zastarelo. Obilje testera, šrafova, federa zaista je teško zamisliti kao atribute futurističkog dizajna. Pahekov je talenat ovde pokazao moć “žive vode” - uspeo je da uskrsne i učini ubedljivim jedan haos tehnoloških neusklađenosti. Ono što u sadašnjosti izgleda kao zastarelost, u Pahekovoj viziji budućnosti funkcioniše besprekorno.
Niz Pahekovih “čudesa” ovde se ne zaustavlja. Ono što je po definiciji svet nežive prirode kdo njega preuzima karakteristike živog. Kosmički brodovi postaju nalik džinovskim insektima, metalni delovi njegovih robota poprimaju moć gipkosti. Upravo ovaj efekat vizuelnog oneobičavanja stvorio je plodnu osnovu za alegorijsku zamenu uloga sveta ljudi i sveta mašina. Ova zamena i relativizacija prisutna je kroz bezbroj varijacija gotovo u svim Pahekovim stripovima.



Mada je Pahek stekao širu crtačku popularnost upravo svojim prvim serijalom Astroiđani i mada se u njemu ogleda mnogo toga što sam do sada izgovorio, odstupiću od uvreženog mišljenja da ovaj serijal predstavlja najviši domet u ranom opusu autora. Možda je jedan od razloga izvesnih nedostataka ovog serijala nagli skok koji je Pahek učinio prelazeći sa kreiranja stripova vrlo kratkog obima na strip čija je struktura otvorena za mnoštvo epizoda koje se kreću u različitim pravcima. Astroiđani su u svakom slučaju značajan Pahekov pokušaj stvaranja serijala u žanru parodije naučnofantastične sage. Ipak, stiče se utisak da Pahek i pored hotimičnog “opovršnjavanja” ironičnog naboja nije uspeo da stvori strip izrazitije komunikativnosti. U tom smislu, on nije dosegao parodični nivo jednog od svojih mogućih uzora, kultni film Tamnu zvezdu Carpentera (režija) i O’Bannona (scenario i glavna uloga). Bez obzira na to, Astroiđani uživaju podršku onog nemalog dela publike koji strasno prihvata naučno fantastični idiom u svakoj od njegovih varijanti.



Pojedine table Astroiđana pate od prezagušenosti kako u crtačkom tako i u tekstualnom smislu. Izgleda da je ovo jedan od negativnih aspekata inače nesumnjivo pozitivnog uticaja Poručnika Blueberryja na Pahekov rad u stripu. Uostalom, većina scenarija Jean-Michela Charliera pati od neodmereno zastupljenih dijaloga punih deskripcije. No, i ako ostavim scenarističku komponentu na stranu, ovog neobjašnjivog “stešnjavanja” prostora oko svojih objekata i figura Pahek se nije oslobodio ni u kasnijem toku svoje karijere.
S obzirom da sam upravo pomenuo crtačku zagušenost Astroiđana, bila bi prava nepravda ne istaći kontra primere, takođe prisutne u serijalu. Da idem odmah na onaj koji istinski fascinira. Reč je o maestralno izvedenom Prologu u Skrapulonskoj bebici, vanrednoj epizodi Astroiđana. U Jugoslovenskom stripu teško da se može naći bolji primer majstorstva, pravog bravada u rešavanju prostornih odnosa. Kontrapunktni odnos između mirnoće pejzaža i dramatičnih događaja u vazduhu, koji na kraju naruše i sam pejzaž, nešto je do tada neviđeno u našem stripu.
Zadržaću se duže, za potrebe ovog teksta, na samo jednom od Pahekovih stripova. Inače, faktografski potpuniji podaci o Pahekovom opusu mogu se naći u intervjuu koji sam vodio sa njim (Sanjaju li androidi električne ovce?, “Vidici” br. 1–2, 1984 i u tekstu Zdravka Zupana Trijumfalni povratak stripu (“Naš strip” br. 19, 1984).




Jedan od verovatno najzrelijih Pahekovih stripova je Robeo i Rulijeta (“Naš strip” br. 19, Zagreb, 1984). To je još priča zasnovana na alegorijskoj zameni ljudske zajednice robotskom. Na prvi pogled, ljudi više nema. Međutim, tragovi ljudske svakodnevice snažno su prisutni, opstaju u ritualnom oponašanju od strane robota. Pahek nizom ironičnih parafraza dočarava ovu isčašenu svakodnevicu. Roboti-majke šetaju i dalje svoju “decu” u kolicima, robot-klošar gluvari sedeći na uličnom ćošku. Sve je isto i sve je pomereno. Reklamni slogan za davaoce krvi sada glasi: “Mi smo dali ulje i spasili jedan trajot. A vi?” Jedna skulptura na ulici obrađuje često varirani motiv borbe sa zmijom, poznat još od Laokona i njegovih sinova (Laocoön, Laoconte...). Naravno, i borac i zmija ovde su mehanički entiteti.
Tu su i dvoje zaljubljenih u romantičnoj šetnji. Iz njihovog razgovora naslućujemo da žive u svetu oskudice, ali ljubav je, kao što znate, jača od svega. A tada, tokom njihove šetnje, Pahek stvara krešendo u ironičnom parafraziranju. To se desi kada Robeo proviri kroz pano za fotografisanje sa iscrtanim Pajom Patkom/Donaldom Duckom. Reč je o krešendu sa dva lica. U okviru priče to je krešendo sudaranjaistorije ljudske civilizacije i njegovog tek delimično antropomorfnog “partnera” – istorije robota za koju ne možemo posigurno znati da li je zaista istorija ili tek jedno izobličeno oponašanje iščezlog sveta. A sam Paja Patak, u ovako bizarnom kontekstu, ima toplinu nerazgovetnog sećanja na iščezli svet. Drugi aspekt krešenda je metapripovedački nivo: krešendo novije istorije medija - pređen put od Disneyja do modernog senzibiliteta kakvom pripada Pahekov strip. Ne treba zaboraviti da motiv Disneyjeve produkcije kao svedočanstva iščezlog (ljudskog) sveta već postoji u pripoveci Arthura Clarkea Čas istorije. S obzirom na Pahekovu upućenost u naučnofantastičnu književnost, ovo možemo tretirati i kao međumedijsku parafrazu jednog naučnofantastičnog motiva.
Postoji poseban razlog zbog koga smatram Robea i Rulijetu izuzetnim. To je veština montaže. Pahekov montažni postupak je ovde verovatno najdoslednije razvijen i kao takav ne samo da predstavlja primer odlične montaže svake pojedinačne table nego uspostavlja jedinstvo vizuelne kompozicije na nivou celine stripa. Pahek se ne zadržava na veštini montažnog jedinstva koje bi bilo ograničeno na vizuelni nivo. Hvata se u koštac sa mnogo složenijim zadatkom: uspostavljanjem ravnoteže između vizuelnog montažnog postupka i scenarističke progresije.



Ovde se približavam onome što je Burne Hogarth vezivao za svoj koncept strip-knjige (Jedan lord u džungli, ili srećni povratak Berna Hogarta, “Pegaz” br. 1–2. 1974): dati “zaokruženu, kompletnu priču, gde su stranice u uzajamnoj zavisnosti... Slike koje oblikuju radnju više nisu odvojene, one su međusobno povezane, uspostavljajući kontinuitet čiji ritam teži da što više istakne autorovu ideju, i da je uobliči na nivou globalne ekspresije. Ovo, bez sumnje, zahteva veću stvaralačku zrelost, dublje poznavanje – i korišćenje – mogućnosti medija”. Dakle, to je poseban način organizovanja stvaralačkog materijala u jednom integralnom okviru”. Podseća vas li ovo na nešto? U slučaju da ne podseća, da vam pomognem – Hogarthov koncept strip-knjige je direktna preteča onoga što što danas nazivamo konceptom grafičkog romana (graphic novel concept). Hogarthov koncept je nastao 1972, šest godina pre Ugovora sa BogomWilla Eisnera, koga često pominju kao prvi garfički roman ikada napisan.
Pogledajmo sad da li je Pahek u Robeu i Rulijeti u potpunosti uspeo da uspostavi ravnotežu između vizuelne i značenjske gradacije? Za montažni postupak u ovom stripu može se reći da poseduje sukcesiju i razvoj. Uvodna tabla sadrži naglašeni total. Zatim sleduje klasičnija montaža table, tamo gde priča ima laganiji tok. On biva narušen dramatičnim survavanjem Rulijete niz metalnu kosinu. Od tada počinje niz montažnih izmena koje poseduju progresiju.
U scenarističkom pogledu, međutim, na samom kraju dolazi do izvesne disproporcije u odnosu na dorečeni postupak montaže. Reklo bi se da zadnja tabla, mada u montažnom postupku predstavlja kulminaciju, po svom sadržaju čini nedovoljno funkcionalan produžetak. Naime, prava značenjska kulminacija okončana je pojavom ruke čoveka. Kroz gradaciju grabeža oko delova Rulijetinog tela mi prisustvujemo produženoj degradaciji jednog sveta. Posle grabeža robota sledi mehanički pacoliki strvinar. I tek posle njega mi susrećemo pravo ljudsko biće, na dnu degradirajuće lestvice. Ovo jeste značenjska kulminacija stripa. Nakon nje potrebna je samo tišina, dakle, prestanak pripovedanja. Pahek, međutim, dodaje još jednu varijaciju pojavom biljke koja predstavlja parafrazu na sopstvene stripove (biljka mesožder, odnosno metaložder pojavljuje se u Astroiđanima i Svemironičarima). Ova ekstra varijacija, međutim, ne upotpunjava smisao dotadašnje gradacije (degradacije ljudskog) već je neutrališe, čini manje efektnom.
Dakle, postoji izvesna disproporcija između montažnog i značenjskog zaokruživanja priče. Pravi kraj priče osetićemo na pretposlednjoj slici devete table. On se dešava pre nego što se zbije montažni finale na desetoj tabli stripa. Poslednja tabla upravo stoga proizvodi protivrečan efekat. Povećava vizuelni kvalitet stripa, ali istovremeno neutrališe kulminaciju njegovog smisla. Robeo i Rulijeta je još po nečemu važan strip.Predstavlja jednu od značajnih karika između dva različita toka u Pahekovom stvaralaštvu. Jedan tok su kratki “trećegeneracijski” stripovi sa kojima je odmah uspeo da nametne svoje prisustvo u užim krugovima sveta strpa. Drugi tok je serijal bizarne naracije kakav je strip Astroiđani. Vrsta priče i priroda ironije Robea i Rulijete predstavljaju sintezu naboja kakav su posedovali prvi Pahekovi stripovi i kasnije akumuliranog iskustva u vođenju prče sa složenijom strukturom.
Različiti principi kreiranja kratkih stripova i strukturalno otvorenih serijala stekli su se u trećem sintetički zrelom načinu izražavanja, u Robeu Rulijeti. Ovom stripu se mogu priključiti i stripovi Fliper Big iMarsovska drangibula. Dok je u Marsovskoj drangibuli do krajnjeg apsurda razvijen problem “ovladavanja” tehnološkim tekovinama drugih kosmičkih civilizacija, kao i problem rastuće ksenofobije kada se u “ovladavanju i razumevanju” ne uspe, Fliper Big je crnohumorna verzija “herojske” kolonizacije drugih svetova koja u sebi često prikriva genocid nad narodom drugog sveta koji je imao tu nesreću da bude “tehnološki inferioran”. Mnogo puta varirana, mistifikovana i demistifikovana, epopeja kolonizacije Divljeg Zapada u vesternima u Fliper Bigu doživljava žestoki antiklimaks. U crtački zrele radove ove Pahekove faze mogu se ubrojati i Kiborova kiša, Cinema histories i Froghi.



Sredinom osamdesetih Pahek je kreirao i nekoliko stripova u boji ograničenih na jednu tablu (u duže bojene projekte nije tada se upuštao zbog nemogućnost domaćih revija da ih adekvatno prezentiraju). To su Specijalitet, Beton običan ... beton armirani, Deponij i Kad se dete rodi.... Ovi stripovi rađeni su kombinacijom akvarela (četkica) tuša (pero). Visokog su crtačkog kvaliteta mada se uglavnom svode na bizarne kratke priče bez dubljeg eha (izuzetak je možda jedino Specijalitet).



Pahek se, pored rada na stripu, već godinama uspešno bavi ilustracijom. Za ovu priliku izdvojiću dve od njegovih ilustracija rađenih perom. Vizuelno nego i značenjski se razlikuju do te mere da ih mogu smatrati rezultatima komplementarnih pristupa. Jedna od njih je ilustracija za časopis “Vidici” sa tematom o jevrejskom pitanju (br. 6–7, 1983) koja na bizaran način izražava vredno i gorko istorijsko iskustvo: nijedna istorijska tragedija ma kog naroda (ili države) ne štedi ga od ostalih njegovih osobina, kao što ni ne isključuje mogućnost da sličnu istorijsku nepravdu kakva je njemu nanesena on ne nanese nekom drugom narodu. Druga ilustracija koju ću pomenuti predstavlja nagu bebu u krilu dadilje robota (informator biblioteke “Polaris” i “YU strip magazin” br. 70, 1984). Ovo je jedna od najlirskijih Pahekovih ilustracija. Poseduje bradberyjevsku nežnost. Robot-žena je istovremeno i nežna ženstvena. Iz nje zrači mir, bliskost sigurnost. A to je izgleda dovoljno malom ljudskom stvoru koji sedi u njenom naručju.



Pored podele na emotivne i neemotivne ljude, postoji znatno složenija podela na različite tipove senzibilnosti. Otud šansa da ne prepoznamo emociju u drugome, onu koja je izražena kroz naglašeno specifičan senzibilitet, kakav tek treba da odgonetamo. Pahekovo crtačko umeće pripada upravo ovakvom tipu zagonetke. Svaka, pak, zagonetka pretpostavlja, bar u načelu, mogućnost odgonetanja, nekakav “ključ za razumevanje”. Što rigidnije pristupimo traganju za “ključem”, veća je opasnost da osiromašimo ili čak promašimo složenost onoga sa kime se suočavamo.
(“Spunk novosti” br. 1, Novi Sad, april 1985)
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #10 on: 12-11-2012, 23:03:37 »
Epizoda 1: Casino – Strip Mania 1 (april, 1996)



Epizoda 2: Veliki brat – Strip mania 2, 3 i 4 (maj, jun i jul, 1996)





Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #11 on: 25-02-2013, 20:56:15 »
Badi kukavica i druge priče  objavljuje System comics oktobra 2001.



 Album je u boji i predstavlja zbirku od pet stripova:

BADI KUKAVICA




GVOZDENI TOČAK





ZEČJA ŠAPA





THE TIME - ZUCK COMPANY






BITI ČOVEK






Tuga robota

DEPRESIVNA POTRAGA ZA OSTACIMA LJUDSKOSTI U NAMA

ČOVEK KAO RAT: Željko Pahek je ostao veran svojoj poetici futurističke groteske, paraistorijskog cinizma i etičkih pitanja robotike kroz vizuru prljavijeg Mebijusovog grafizma (prethodni albumi Astro-iđani, 1986,Legija nepromočivih, 1997). Badi kukavica i druge priče je vrlo dobra zbirka od pet stripova: Badi kukavica je priča o osveti mašina kroz toplu i prijateljsku vezu dečaka i robota,Gvozdeni točak je alegorija o tome da umetnost/umetnik ne može da se ukroti, Zečja šapa je ponovo storija o ratu, kazni i razobručenosti volje mašina, The Time-Zuck Company je surova postistorijska priča o virtuelnom putovanju u prošlost, a Biti čovek je mali esej sa tezom da je robot loš ako nosi suviše ljudskog u sebi. Pahekovi likovi su u neprekidnom grču; ekstremna stanja traže ekstremna rešenja, ludilo je operativni deo stvarnosti, a svet je zaboravio na to da sam proizvodi svoju propast. Neurotični ritam naracije pojačava i smena toplih i hladnih, nikad čistih boja koja ponekad naglašava dinamiku radnje, a nekad akcentuje emotivnu notu. Najveći apsurd kod Paheka nalazi se u tome što je njegova posthumanost odmakla do stadijuma kada počinje da pokazuje znake ljudskosti, a što protagonisti u svom ekstatičnom udaljavanju od realnosti pokazuju znake tragičnosti. Bez kompromisa i sa vrlom doslednošću, umetnik Željko Pahek iscrtava svoju tugu kao onaj ukleti melanholik koji se ljubi s vetrenjačama...
IZBOR: Iako nastao u proteklih nekoliko godina, ovaj par strip-albuma kao da svojom estetskom strategijom ukazuje na moguće puteve socijalnog bića, na makaze društvenog izbora: brutalni realizam sa lošim scenarijem ili divna, intimno-depresivna potraga za ostacima ljudskosti u nama. Ako je u oba slučaja moguć komercijalni odgovor, onda je to vrlo visok depozit za domaću kulturu.
Zoran Penevski
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #12 on: 25-02-2013, 21:11:40 »

Stripovi su tokom devedesetih objavljeni u Heavy Metalu osim stripa Biti čovek, koji se u dosta kraćoj verziji, pojavljuje u Yu stripu (Br. 182/1, 7 avgust 1979), gde saznajemo da je robot loš ali ne i kako je postao loš.












ILIJADA o Badiju kukavici:

ROBOTI SA ĐUBRIŠTA NESAVRŠENE BUDUĆNOSTI

Prikaz strip albuma "Badi kukavica i druge priče" Željka Paheka
izdanje: Sistem Comics, Beograd 2001.
Željko Pahek (1954) jedan je od prvoboraca JU strip buma 1980-tih  (počeo je da objavljuje 1979. godine). Domaći čitaoci imali su sreću da njegove stripove prate punu deceniju u mnoštvu izdanja, od "Politikinog zabavnika" preko "YU stripa", "Našeg stripa" do "Stripoteke" i "Strip manije" a amerikanci su ga sretali u "Heavy Metal"-u, nemci u svom izdanju-parnjaku "Schwer Metal"-u, španci u "Zoni 84", belgijanci u "Tin Tin"-u, grci u "Eleftherotipia", francuzi u "Fluid glacial"-u, italijani u "Eternaute"-u. Objavio je albume "Astro-iđani" 1986.g. i "Legija nepromočivih" 1997.g. i "Once upon a time in the future" u SAD, Holandiji i Nemačkoj, te zbirku karikatura "Depiliacija mozga" 1997.g.
            Pahek  je na strip scenu stupio kao sasvim profilisan autor kako likovno tako i tematski, ostajući prepoznatljiv po modifikovano karikaturalnom crtežu i konstantnom interesovanju za Science Fiction teme u kojima je crnohumorna nota vrlo česta. Ove relacije prisutne su i u albumu "Badi kukavica i druge priče" koga čini 5 segmenata. Naslovna priča govori o moćnom robotu ubici prerušenom u baštovana koji je posle obavljenog posla 'penzionisan' pa postaje najbolji prijatelj sinovca svog gazde kome se ovakvo stanje ne dopada; no, savršenoj mašini nije moguće nauditi a, kako se to kaže, jednom ubica uvek (ostaje) ubica... U "Gvozdenom točku" saznajemo koliko su pogubne posledice poezije, tajnog oružja u ratu budućnosti. "Zečija šapa" prati suđenje i streljanje robota R-7999-X koje će se pretvoriti u opštezabavni pokolj. "The Time-Zuck company" vozi turiste u prošlost a najnoviji zadatak joj je da u praistoriju vrati trojicu dobrovoljaca, braću Hudini, kako bi potvrdili ili opovrgli Darvinovu teoriju. Završna priča "Biti čovek" prati bezimenog robota u koga je usađena greška, što ga čini suviše nalik čoveku ta mora biti eliminisan.
            U svim stripovima nalazimo prepoznatljivu Pahekovu ikonografiju, od monstruoznih mašina-gradova, sveprisutnih đubrišta prepunih svakojakih odbačenih delova, robota nalik na nezgrapne konzerve, iskeženih ljudi svakovrsnih njuški, debelih, ružnih, prljavih i zlih, vojnika koji kao da su iz I svetskog rata prebačeni u budućnost ni po čemu ni blistavu ni sterilnu ni hromiranu ni bogatu (a baš takva nam nije obećavana, ili jeste?). Prepoznatljivost ponekog objekta i njegova namerna arheičnost uvečavaju grotesknost situacija dovodeći ih do apsurda (tako će najbolji način  za eliminisanje robota ubice biti zabijanje koca u njegovo metalno telo a opštu istoriju čovečanstva rešiće jedna nevoljena tašta poslata u duboku prošlost gde je, umesto da posluži kao doručak dinosaurusu, osnovala svoju nemilosrdnu hordu; o sumanutim idejama streljanja robota ili vojnika koji, pošto je došao u kontak sa poezijom, lebdi uokolo, nije potrebno trošiti reči). Preovlađujući humor (koga jedino nema u stripu "Biti čovek" zbog čega ovaj odstupa od prethodnih i pojačava gorki ukus celog albuma) lako klizi u ironiju i sarkazam te ono što na početku možda i liči na parodiju konfekcijskih SF šablona do kraja postaje kategorija za sebe, priča specifične osećajnosti, višeznačna i višesmislena. Zahvaljući "Sistem Cimicsu" čitaoci imaju priliku da dodatno uživaju u jednom nedovoljno poznatom elementu Pahekovog rada - u boji koja pojačava atmosferu začudnosti drugačijih prostora i vremena, posebno u opštim planovima, ali i potcrtava psihološke finese i obrte.
            Zatvarajući album zaključujemo da je Pahek potvrdio svoj nesvakidašnji talenat darujući nam jedinstvene stripove za zabavu ali i razmišljanje.

Ilija Bakić


http://www.ilijada.blogspot.com/2010/09/roboti-sa-ubrista-nesavrsene-buducnosti.html
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #13 on: 21-07-2013, 17:55:54 »
Skrapulonsku bebicu je objavio System comics (septembar, 2007), sa osavremenjenim dijalozima i 6 kolornih strana, u odnosu na original, i bez cenzure kojom je ranije bila izložena gospođica Tereškova.

Vanredna epizoda iz mladosti astro – iđana:
Dok su vredno šljakali na dalekom Kliberijusu da bi na otpadu kupili svemirski brod, Astro-iđani nailaze na smrznutu bebicu. Ne znajući o kakvom stvoru se radi, odnose je u bazu gde bebica otkriva svoju poganu narav i usled nedostatka preko potrebnog brambuljiša, počinje bivati izrazito antisocijalna, te beži u beskrajne hodnike baze. Prof. H. V. D. Maler sa užasom otkriva da je bebica skrapulonskog porekla i diže uzbunu. Počinje potera... glavna higijeničarka baze na Kliberijusu, Valentina Tereškova, postaje jatak bebici... bebica beži... katasrofa je na pomolu... Ipak, malo zeleno i kvrgavo kopile je opkoljeno... skoro uhvaćeno... ali...










Mehmet Krljić, strog (da li) i pravedan, o Skrapulonskoj bebici:


 
 ASTRO-IĐANI: SKRAPULONSKA BEBICA – Željko Pahek
Povratak u Astro-id
Povratak u svemir Astro-iđana je mogao da bude i udobniji. Ipak, dobroćudna haotičnost pripovedanja i još uvek fantastičan crtež zarađuju prelaznu ocenu za drugi nastavak kosmičke sage
Željko Pahek bio je jedan od najdarovitijih i najvoljenijih strip-autora i ilustratora one Jugoslavije. Oduševljen tvrdom naučnom fantastikom i podjednako naklonjen evropskom i američkom stripu, Pahek će tokom osamdesetih godina steći status zvezde, ilustrujući brojne naslovne strane naučnofantastičnih časopisa i knjiga i objavljujući rado čitane autorske stripove. Dosledan i predan rad dovešće ga i do saradnje sa belgijskim autorom Hermannom kao i do američkog magazina Heavy Metal.
Jedan od najpoznatijih Pahekovih radova svakako je strip Astro-iđani. Prvo serijalizovana u Yu-stripu 1981. godine, a kasnije objavljena u formi albuma u Profilu, prva epizoda Astro-iđana po imenuOživljeni Metuzalemen i danas odiše anarhičnim šarmom ukrštanja Alana Forda, Osmog putnika, Autostoperskog vodiča kroz galaksiju i Asteriksa. Natrpan crnim humorom, suludom akcijom i agresivnim parodiranjem Metuzalemen je na svojoj poslednjoj tabli najavio i nastavak pod naslovomSkrapulonska bebica, koji je i objavljen u Yu-stripu 1984. godine.
Na albumsko objavljivanje se čekalo više od dve decenije. System Comics je potkraj prošle godine starim čitaocima dao šansu da se podsete nečega što su voleli, a mladi će imati možda prvi susret sa kultnim ostvarenjem autora o kome su toliko slušali (Pahek je za System Comics objavio još samo jedan album, Badi Kukavica, pre punih sedam godina).
Skrapulonska bebica je, nema sumnje, strip kome bi nežna ali čvrsta urednička ruka veoma prijala. Početkom osamdesetih, kada su Astro-iđani crtani i pisani u hodu, kako je išlo objavljivanje u Yu-stripu, razbijenost narativa i zbrkanost motiva se mogla razumeti i tolerisati. Danas, pak, deluje kao da Pahek zapravo nije imao materijala da smisleno popuni standardnih albumskih 48 strana, pa je ovaj strip kreiran bacanjem nasumičnih ideja prema papiru i ostavljanjem svega da leži tamo gde je palo. Priča je haotična i isforsirana, karakterizacija nerazvijena, a nedovoljno redigovani tekst je apsolutno nekontrolisan, padajući povremeno na nivo očajničke improvizacije. Parodiranje naučnofantastičnih klišea je neuspela rabota ako ni njen autor nema jasnu ideju o tome šta i zbog čega parodira.Ako je Metuzalemen bio Pahekov odgovor na Osmog putnika, Bebica je njegova verzija Hawksovog/ Carpenterovog The Thing. Ovaj strip varira motiv očajničke borbe za opstanak koju vodi grupa ljudi u ograničenom prostoru protiv neuništivog neprijatelja što se šunja kroz infrastrukturu, ali nam pruža više protagonista, jurnjave, eksplozija i psovki nego oba režisera zajedno. Bebica je u osnovi jedna urnebesna scena potere rastegnuta na četrdesetak strana, nadevena slepstik dinamikom i scenama masovne histerije.
Baš ova preteranost koncepta i spasava Pahekov strip od ozbiljnijeg neuspeha, jer je toliko nabijen apsurdnim, preglasnih, prejakim i sumanutim, da nešto od svega toga mora dopreti do publike. Seksualne aluzije na najneočekivanijim mestima, sprdanje sa naučnom fantastikom ali i istorijom istraživanja svemira, metatekstualne dosetke, naglašen nedostatak političke korektnosti (ovo je, na kraju krajeva strip u kome dve hiljade teško naoružanih muškaraca pokušava da ubije jednu jedinu bebu)... Skrapulonska bebica na kraju uspeva da osvoji čitaoca jedino sirovom energijom frivolnosti i bezobrazluka.
A energije svakako ne nedostaje izvrsnom Pahekovom crtežu koji je jednako impresivan u prikazivanju nemoguće tehnologije, sumanutih izraza lica hodajućih stereotipa naučne fantastike i scena masovnog razaranja. Kombinacija crteža koji osvaja svojom eksplozivnom snagom i infantilnog insistiranja scenarija na parodiji svuda gde ju je moguće posaditi na kraju isporučuje strip koji je daleko od vrhunskog ali koji čuva u sebi naivni šarm originalnih Astro-iđana. Nekome je i to dovoljno.

http://www.popboks.com/article/6541
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #14 on: 21-07-2013, 17:59:15 »
Skrapulonska bebica se prvi put pojavljuje u Yu stripu. Ukupno pet epizoda je objavljeno u periodu od '83 do '86.


YU STRIP MAGAZIN br. 59 – novembar, 1983.






YU STRIP MAGAZIN br. 61/62 – januar/februar, 1984.






YU STRIP MAGAZIN br. 70 – oktobar, 1984.






YU STRIP MAGAZIN br. 74 – mart/april, 1985.






YU STRIP MAGAZIN br. 81/82 – leto, 1986.


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #15 on: 08-09-2013, 22:01:06 »
Avili! Avili! objavljuje system comics u oktobru 2012, tačnije, 21. 10. 2012. iako je u impresumu naveden septembar.


Sadržaj:


VILI SE VRAĆA (kolor)
FLIPER BIG
MARSOVSKA DRANGIBULA
SREĆNI PILOTI
FFUCK KOMPANY
RUTINSKI POSTUPAK
DOBOŠ
MARSONIČARI / ŽAKLINA – LUDA BILJKA
+ Napredni kurs za lift manijake u 10 lekcija, Rozalija i nešto malo karikatura, ilustracija i crteža u olovci...





Album je zbirka crnohumornih stripova ranije objavljenih u Stripoteci, Spunku, Finesi, Vidicima...
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #16 on: 08-09-2013, 22:02:03 »
VILI SE VRAĆA - Stripoteka 873 (15.07.1986.)

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #17 on: 08-09-2013, 22:03:03 »
FLIPER BIG: Simfonija za Skaragose - Spunk Novosti 1/1984 (01.07.1984.)


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #18 on: 08-09-2013, 22:04:14 »
MARSOVSKA DRANGIBULA - Spunk Novosti 2/1984 (Novembar 1984)

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #19 on: 08-09-2013, 22:05:29 »
SREĆNI PILOTI

Stripoteka 869 (01.04.1986.)




Finesa 3 (Februar 1995)

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #20 on: 08-09-2013, 22:06:52 »
FFAK KOMPANI - Stripoteka 890 (07.04.1987.)

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #21 on: 08-09-2013, 22:08:54 »
RUTINSKI POSTUPAK - Stripoteka 903 (20.10.1987.)

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #22 on: 08-09-2013, 22:10:37 »
LIMENI DOBOŠ

Vidici 2 (Februar 1983)





YU Strip Godišnjak 2 (Avgust 1983)


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #23 on: 08-09-2013, 22:12:49 »
SVEMIRONIČARI / MARSONIČARI / ŽAKLINA – LUDA BILJKA

Pod nazivom Svemironičari, prvi put se objavljuje u Politikinom Zabavniku:
PZ 1541 (10.07.81.)

PZ 1542 (17.07.81.)
PZ 1544 (31.07.81.)
PZ 1547 (21.08.81.)
PZ 1550 (11.09.81.)
PZ 1551 (18.09.81.)

PZ 1552 (25.09.81.)
PZ 1553 (02.10.81.)
PZ 1555 (16.10.81.)
PZ 1556 (23.10.81.)
PZ 1559 (13.11.81.)
PZ 1562 (04.12.81.)
PZ 1566 (01.01.82.)
PZ 1568 (15.01.82.)
PZ 1572 (12.02.82.)
PZ 1575 (05.03.82.)



Reprizira se u Zmaju 1989. i 1994. pod nazivom Marsoničari.



i u časopisu Vreme dece (1995)



Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #24 on: 08-09-2013, 22:15:48 »
ROZALIJA



Pojavljuje se prvi put u satiričniku Danga (Avgust 94).



Reprizira se u Našoj krmači (br. 11, oktobar 1996), gde se povremeno pojavljuje tokom '97.

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #25 on: 08-09-2013, 22:34:50 »
Većina karikatura je objavljeno u Našoj krmači...












... i u Depilaciji mozga (edicija - Izdavački promašaj godine, 1997.)



Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #26 on: 15-09-2013, 22:30:17 »

Bookglobe izdaje 2006. godine strip verziju, u dva albuma, čuvenog romana Moby Dick, koju Pahek radi u saradnji sa scenaristom Žan-Pjer Pekoom. Prevod je radila Milena Benini (Bookglobe-u poznatija kao Melina :lol: ). Radnja je smeštena u daleku budućnost kada su zemaljski resursi iscrpljeni i brojni svemirski brodovi tragaju za kometama i meteorima bogatima mineralima. Zapovednik jednog od njih je opsednut željom da pronađe i razori mitsku belu kometu odgovornu za uništenje njegovog starog broda...











Moby dick se premijerno objavljuje u ediciji Neopolis, francuske izdavačke kuće Delcourt.

Moby Dick 1 - New Bedford (April, 2005.)



Moby Dick 2 - La Chasse (Septembar, 2005)

)






U Španiji ga objavljuje Glenat Ediciones:

Moby Dick 1 - New Bedford (26. 04. 2006.)



Moby Dick 2 - La Caza (23. 05. 2006.)

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #27 on: 15-09-2013, 22:55:41 »
Iskopah negde i radnu verziju naslovne



Ah da, oba autora, i neki drugi, su specijalni gosti na predstojećem međunarodnom salonu stripa.



Quote
GOSTI SALONA:

Borivoj Dovniković – BORDO (Hrvatska), specijalni gost Salona
Jean-Pierre PÉCAU (Francuska)

Željko PAHEK (Srbija) / Leonid PILIPOVIĆ (Srbija) / Bojan KOVAČEVIĆ (Srbija) / Tiberiu BEKA (Srbija) / Boban Savić GETO (Srbija) / Jovan UKROPINA (Srbija)

Andriana RUŽIĆ (Srbija) / Veljko KRULČIĆ (Hrvatska)
Zoran ĐUKANOVIĆ (Srbija)

 

MEĐUNARODNI PROGRAMI:

Projekat DUGA  (Bugarska)
HICKORY SALOON  (Rumunija)

http://www.skc.org.rs/salon-stripa-11.html
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #28 on: 17-09-2013, 23:59:34 »
ONCE UPON A TIME IN THE FUTURE / ES WAR EINMAL IN DER ZUKUNFT / HET IJZEREN WIEL

Sadržaj:

1) The time-Zuck Company
2) The iron wheel
3) The rabbit paw
4) The cowardly buddy



ONCE UPON A TIME IN THE FUTURE
SAD ......................1991  izdavač: Platinum Comics




ES WAR EINMAL IN DER ZUKUNFT
NEMAČKA ...............1992  izdavač: Carlsen Verlag




HET IJZEREN WIEL
HOLANDIJA ..........1992  izdavač: Arboris (Arboris Luxury Series 25)



Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #29 on: 10-06-2014, 19:58:16 »
Durchbruch
iliti Breakthrough, Après le mur, Falomlás, Der var engang en mur, Murros: Rautaesirippu repeää... je strip antologija objavljena u čast rušenja Berlinskog zida.
Nemačka, Danska, Finska, Holandija, Mađarska, Italija, Norveška, Francuska, Španija, Švedska, Britanija, USA i Kanada, su zemlje u kojima je ovo izdanje istovremeno objavljeno 1990 godine u maju.
Nekoliko Naslovnica:
















u pričama uglavnom provejava optimizam ali nije baš svim autorima čaša do pola puna.












Pored tardija, Manare, Mebijusa, Buka, Prada, Bilala, Gejmena... svoj komentar na padanje zida imali su i Kerac (Requiem) i Pahek (The Black Scar).










Tada, još uvek Jugoslovenski autori, verovatno nisu ni sanjali da će samo par godina kasnije komentarisati i dizanje zidova, potpisanih ratom.
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #30 on: 10-06-2014, 20:19:06 »
Signed by War, kolekciju stripova sa anti-ratnom tematikom objavljuje AWA Foundation 1994. U tom projektu je učestvovalo 36 strip crtača (Pilipović, Zograf, Bilal, Janjetov, Gera, Wostok...), a Pahek se pojavljuje sa In The Beginning, It Was Darkness





Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #31 on: 10-06-2014, 20:38:46 »
Balkan Comics Connections: Comics from the ex-YU Countries
izlazi 02. 08. 2013. u izdanju Cloud 9.

Ovde je na okupu devet scenarista - Sančez Abuli, Oskar Aibar, Stiven Grant, Darko Macan, Marko Stojanović, Matjaž Bertoncelj, Jana Adamović, Slobodan Ivkov i Aljoša Tomić.
Kao i dvadeset tri crtača - Rajko Milošević Gera, Boban Savić Geto, Igor Kordej, Danijel Žeželj, Goran Sudžuka, Darko Perović, Aleksandar Zograf, Željko Pahek...
 






Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #32 on: 14-06-2014, 18:14:43 »

Samo da pomenem saradnju sa Hermanom, radio je kolore na albumima Aleks, Simon se vratio (Džeremaja) i Vilijam (Tornjevi Boa-Morija), pa prelazim na strane revije.
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #33 on: 14-06-2014, 18:17:37 »
Heavy Metal

Saradnju sa HM Pahek započinje 1989 godine, u julskom broju izlazi strip - The Rabbit's Paw




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #34 on: 14-06-2014, 18:24:44 »
Heavy Metal 1990.



U martu izlazi Iron Wheel








U novembru The Time Zuck Company




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #35 on: 14-06-2014, 18:26:52 »

Heavy Metal novembar 1991 - Buddy the Chicken

Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #36 on: 14-06-2014, 18:30:57 »

Heavy Metal, novembar 1997 - The Legion of the Waterproof: Casino



















Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #37 on: 14-06-2014, 18:45:03 »
Heavy Metal 1998.


U januaru izlazi Ffuck Kompany







potom, u julu The Last Century







i u septembru At The Beginning Was Darkness




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #38 on: 14-06-2014, 18:48:01 »
Heavy Metal Jul 1999 - The Mummies From Trench 202


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #39 on: 14-06-2014, 18:51:05 »
Heavy Metal 2001.



Kybor's Rain izlazi u julu








Willie Comes Back u novembru


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #40 on: 14-06-2014, 18:55:16 »
Heavy Metal mart 2002 - To Be A Human...




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #41 on: 14-06-2014, 18:59:40 »
Heavy Metal 2003


U julu - Cinema Histories







U septembru - Martian Gadget




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #42 on: 14-06-2014, 19:04:24 »
Heavy Metal maj 2004 - Quaker Biggy: A Symphony For Skaraggosses


 
Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #43 on: 14-06-2014, 19:10:05 »
Specijalni brojevi HM u kojima se objavljuje Pahek su:


15 Years of Heavy Metal (1992) - Iron Wheel







20 Years of Heavy Metal (1997) - The Brassdrum







35 Years of Heavy Metal May (2012) - The Last Century


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #44 on: 23-06-2014, 17:12:45 »

Fluide Glacial (Francuska)


U broju 119 od maja 1986. izlazi Kamelote Martienne (Marsovska drangibula)







U broju 133 od jula 1987. izlazi Le tambour (Limeni doboš)


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #45 on: 23-06-2014, 17:17:00 »

Le Journal de Tintin (Belgija)


Broj 651 (01. 03. 1988.) - L’enfant au violon



Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #46 on: 25-06-2014, 18:54:28 »
Crew²  (Češka)
Broj 5 (10. 12. 2003.)
Legie nepromokavých (Legija nepromočivih)


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #47 on: 25-06-2014, 18:57:48 »
Broj 7 (19. 04. 2004)
Curva kumpanie (Ffuck Company)


Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #48 on: 25-06-2014, 19:00:38 »
Broj 10 (15. 11. 2004)
Plechový bubínek (Limeni doboš)




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?

JasonBezArgonauta

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.111
Re: Željko Pahek
« Reply #49 on: 26-06-2014, 18:01:44 »

Schwermetall (Nemačka)


Broj 76, maj 1986.
Die Schätze vom Mars (Marsovska drangibula)




Čini mi se da ovaj zid izgleda drugačije. Bendžamine, da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile ranije?