Владимир Лазовић, "Соколар" (сабране приче)

[varvarin]

Mi  s druge strane štanda. Mi što nudimo robu.   
 
A za pare nemoj da me pitaš.

[scallop]

Dobro, neću.

[Anomander Rejk]

Planirao sam da dajem prikaz po celinama, ali teško će ići, s obzirom na razne obaveze, odlučio sam ipak da zbirku analiziram priču po priču, onako kako ih budem čitao. Sinoć sam pročitao prvu priču u zbirci.
VELIKO VREME-Odlična priča za otvoriti zbirku. Lične dileme i boli protagonista, zbog kojih traži pomoć natprirodnog, magijskog, vidovnjačkog prepliću se sa širim kolektivnim usudom. Duša i srce, ili nauka, tehnika, progres ? Vidovnjaštvo, paralelni svetovi, neki vid reinkarnacije?, zemlja sa vekovnom magijskom tradicijom, ili put u normalno, uređeno, stabilno društvo ? Gotovo detinja, bezuslovna ljubav prema Rusiji, ili racionalno shvatanje da treba primiti ispruženu ruku Francuske, ruku napretka i razvoja?Čvorovi su mnogi na putu i raskršća, ali autor ne daje jasne odgovore ( što ja negde i volim u pričama ) mada se naslućuje da naš usud ,,kuće na putu'' ništa ne može promeniti, i koliko god bili lukavi, snalažljivi, dobro plivali između ukrštenih interesa i puteva velikih, neminovno će nam tu kuću rušiti iznova i iznova, i iznova i iznova će se graditi. Negde u priči vidim i naznake pored svih naših zabluda i neke prirodne i nepromenljive vitalnosti našeg naroda koji uprkos svemu-opstaje. Jezik priče vrlo dobar, rečenice tečne i kvalitetne, uživao sam u svakom pasusu.

[varvarin]

Vidim, uočio si sve bitne stvari koje sam hteo da kažem.
Ništa nisi preskočio. To valjda znači da priča funkcioniše, i posle solidnog broja godina.
 
Šta autor više  može da poželi? 
 
I, tačno je: Na dileme u priči ja nemam odgovor. Ko ga ima?
 
Sa velikim zanimanjem očekujem utiske o ostalim pričama.

[Anomander Rejk]

PREKO DUGE-Nastavljam dalje put maglovitim i nesigurnim stazama. Račvaju se putevi, staze i mogućnosti, prostori, vremena i dimenzije. Koja je naša uloga?Jesmo li važni?Jesu li naši lokalni ratovi i sudbina nešto potpuno nebitno u ovom svemiru i na ovoj planeti, nismo li isti kao i bezbroj drugih što se tuku?Ili smo eho nečeg mnogo značajnijeg i u službi većih sila?Vodi li se ovde drevni rat između Trojana,Triglava, Svetovida i drugih sa jedne, i Odina, Tora, i drugih sa druge strane? Imamo li mi svog Vuka koji nas može zaštiti od onog skandinavskog koji bi da proždere Sunce? Možemo li sapeti tu Zver?Može li se preko Majevice/duge stići do Valhale, a na dnu Jadrana pronaći zmiju sveta?
Pitanja, beskrajno je pitanja, a radoznalost i jeste seme mašte.

[varvarin]

Nije ti smetao moj pristup Majevici?

[Anomander Rejk]

Nije...ja bi verovatno drugačije, ali volim videti različite pristupe.
Svidelo mi se što je mitološki dosta toga upakovano na relativno malo strana,
a opet nije ispalo pretrpano.

[Anomander Rejk]

NOĆ KOJA BI MOGLA PROMENITI SVE-Najviše mi se svideo početak, stil pripovedanja, opisi bez mnogo pompeznosti i velikih reči ali koji savršeno dočaravaju atmosferu. Odlično.
U ovoj priči autor nas suočava sa dilemom da li smo mogli iskoristiti velika naučna otkrića savremenog doba ( a značaj naših umnih ljudi za njih je bio veliki ) da bi predupredili tragedije kojima smo bili izloženi?Drugi narodi su koristili, i za odbranu i za napad, nama je i to nekako promaklo neiskorišteno ( kao i mnogo šta drugog ), a našom pameti, drugi su se okoristili.
Ipak imam i jednu malu zamerku. Voleo bih da je priča duža, jer mi radnja ove priče prosto vuče na novelu. Malo se osećam uskraćeno na kraju-kao da se žurilo da se što pre finišira na kraju. Naravno, zaplet sa poznatim momkom koji je živeo desetak km od moje kuće  i upucao Ferdinanda, i time okrenuo novi točak istorije, i ( u priči ) sprečio mogućnost da se okoristimo tehnologijom i naukom, je odličan, ali smatram da se to moglo još proširiti, da bude baš dramatično, recimo da bukvalno se prate sati i minuti do atentata, i istovremeno na drugoj strani trku za...Fali mi malo više napetosti i drame u ovoj priči, a smatram da ima odličnu podlogu za to.
Ali dobro, to je već moj subjektivni ukus, nadam se da autor neće zameriti.

[scallop]

Biće da u vreme kad je Lazović pisao priču nije vladala insuficijencija adrenalina.

[Boban]

pa ta priča jeste statična. Od nje se mogao napraviti akcioni roman, ali bi to bila sasvim drugačija priča, drugačiji senzibilitet i akcenat svega na nečem drugom.
Možda jednog dana neko odluči da napravi film sa tom tematikom, gde bi se okosnica ove priče koristila okvirno, onako kako je Škrbina "Predveče se nikako ne može" utkana u Ederlezi.

[scallop]

I trilogija.


I seksi drama.

[Boban]

mda... ali ideje koje smo mi pre 30 godina stavljali u priče daleko su složenije i sadržajnije od većine romana koji danas krase srpsku SF&F scenu.
Sistem potrage patentiran još davno u narodnoj književnosti (kada se ide od jednog do drugog mesta i sakuplja deo informacije) sada je praktično osnov većine dela samozvanih pisaca.

[scallop]

Da ih čitaš znao bi koliko si u pravu.

[Boban]

ali ja sam premuljao stotine tih knjiga u rukama, vidim koncept i dronjav stil i zaista poštedim sebe toga.
Zašto mi zameraš što nisam u stanju da se patim...

[scallop]

Dokle god ne PROČITAŠ ne vidiš ništa. Recimo, ja bih danas mogao da dokažem da kod nas EF ne postoji.

[Boban]

ma hajde, pa zar je moguće da ovako duboko u XXI veku još drvimo oko istih stvari?
Ako, recimo, pevač krešti dok peva, zavija i falšira, zar treba da odslušam celu pesmu da bih procenjivao tekst koji se iza toga krije. Boli me kurac o čemu peva ako ne ume da peva...

[scallop]

Da, ako si i sam pevač bez angažmana dvadeset godina.

[Boban]

Uopšte ne moram da znam da pevam da bih shvatio da mi nečije pevanje ne prija.

[scallop]

 

[varvarin]

Pošto sam živeo desetak godina u Banja Luci, dozvoliću sebi jednu uzrečicu iz Anomanderovog kraja: "Dajte, ljudi, da i ova bena kaže koju!"   
 
Elem, kad sam pisao NOĆ KOJA BI ..., bejah momak mlad, ustezao sam se od dužih priča. Ako mi verujete. A za ovu priču vrlo svesno poželeo sam nešto drugo - ko je čitao romane o Šerloku Holmsu, setiće se: Onaj ugođaj s kraja, kad Holms i Votson sede pored kamina, pućkaju lule, i Votson pita: Pa dobro, kako ste naslutili ko je ubica?, a Šerlok kaže  nešto kao  Dakle ovako, drago moj Votsone...
 
Elem, ovi džentlmeni pričaju o STRAŠNO zanimljivim stvarima. Ali samo pričaju.
Poželeo sam tako nešto.
Svojevremeno me je Ivkov pitao nešto slično što se Anomander pita u svom osvrtu, i ja sam odgovorio upravo ovo gore. Siguran sam da je preko puta nas sedeo Skalop, a verovatno i Boban... Nije bitno. Poželeo sam taj ugođaj sa kraja priče o Šerloku Holmsu.
Naravno, moguće je ispričati sve ovo u fazonu filma  Od sumraka do svitanja... Ali to može neko drugi.
Mene je fascinirala sama ideja: A možda je to...moglo! 
 

[varvarin]

Elem, neko se zezao sa najavom SOKOLARA na sajtu EVEREST MEDIA.
 
http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=67&controller=product
 
Večeras taj tekst glasi, kopirano:
 
 
  "Ime Vladimir Lazović se jos od kraja sedamdesetih vežje za jako uspešne naučnofantastične i fentazijske priče, objavljivanje po svačijem kulturnom časopisu: Galakiji, Siriju, Politikinom Zabavniku, Alefu, Znaku Sagite. Priča "Sokolar" (Sirius, 1987) osvojila nagradu Šefera i "Lazar Komarčić", i predstavili prekretnicu za kompletnu srpsku naučnofantastičnu scenu: uvode motive slave i srpske mitologije, pokrenuli lokalno bitnu hranu, postavili mesta rad na domaćim terenima, u kontrastu sa tada tekućim praksom emulirajući zemlju fantastike i smeštanja likova sa stranama imenom u engleskom ili nacionalno neodređenom kontekstu. Uspeh "Sokolara" je potvrđivao stavove pisaka opuštenih očiju Društva "Lazar Komarčić" pokrenuo kroz pisu i demonstrativno odbacuje postojeća predubjeđenja da "leti tanjiri ne slaću u Lajkovac", pa će nam sljedeće godine donijeti fenomenalne priča i novela Radmila Anđelković, Bobana Knežević , Zorana Jaksica, Dragana R. Filipović, Gorana Skrobljivanje i drugi, smesteni prostorno i duhovno u srpskoj kulturi.

Iako je konstantno prisutan u periodima i anthologama, do sadašnjeg ponašanja imali su priliku da drže Jegogu samostalno knjigu u rukama, što je kosmička nepravda prema autoru tek tek tek ispravljeno. Kao prvu knjigu u zdravstvu "Izdavačka kuća Everest Medija" objavila je selekciju preko trideset Lazovićeva priča pod sudbinskim naslovom "Sokolar", podeljena u tematskoj odjeći: Staze koje nikada ne ide (alternativna istorija), Sokolar (mač i magija), Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke), Profil haosa (ciberpank). Priče su pročitane općim tekstom Zorana Stefanović "Pikovnik koji vlada vladom".

Od kriznih godina sa krajem prošlog veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk izdanja postalo je logistički jako teško poslati (naučno) fantastičnu scenu koja se prenela u nedovoljno dostupnim izdanjima, fanzine i knjizevne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od boljih, nagrađivanih, stalno prisutnih autora novoj publici nedostupan i nepoznat. Ova knjiga je priliku da ljubi domaćice fantastike najprije propusti jednu bitnu rupu na svojoj policiji i da se upozna sa svojim novim omiljenim pismom."      
 
Treba proveriti da li ima promena i u drugim najavama.

[Boban]

mda... pogledaćemo sutra po logovima ko je, kada i kako pristupio tome i brljao.
Bekapi svega se rade na nekoliko dana tako da u konačnom ne može biti velike štete.

[scallop]

Kuckao majmun Šekspira.

[Boban]

razrešeno.
Osoba koja je zadužena za sređivanje baze koristila je google za konverziju ćirilica u latinicu, ali izgleda da je uključila i prevođenje otprilike na lužičkosrpski... osoba je odabrala tu odrednicu da na njoj eksperimentiše, pošto postoji i ćirilično i latinično izdanje, pa da se vidi da li obe stvari mogu da egzistiraju paralelno.

Eto, varvarine, bio si žrtva benignog eksperimenta...

[varvarin]

Uvek sam sumnjao u Gugl - prevodioca...


Doduše,  svidelo mi se ono:   "...uvode motive slave i srpske mitologije..."   

[Anomander Rejk]

BELI VITEZ-Ovo je jako dobra priča. Iako u knjizi stoji da autor kaže da horor baš i nije njegova šolja čaja, ja u ovoj priči vidim dosta i horor elemenata i horor atmosfere. U stvari ovde se prepliće više (pod)žanrova i žanrova-što je svakako dobro, miks fantastike, horora, špijunsko istorijske priče, a mitološki elementi su u širokom rasponu od Jog-Sotota do nama bliskijih Todoraca. Izbor istorijskih ličnosti mi se dopao, a iz čitanja se da naslutiti autorova naklonost i poštovanje za jednog junaka-Apisa, što meni lično nikad ne smeta u pričama, naprotiv, volim da vidim da za pisca junak nije samo alatka, sredstvo za priču, puki simbol već neko oko koga se istinski trudi da ga čitaocima dočara.
IMHOTEP-Kratka priča, jedna vrsta intelektualne istorijske igrice, opet poigravanje istorijom, naukom, mitologijom. Voleo bih da je bila malo duža, ali ok, funkcioniše i ovako.


Ostala mi je još jedna priča za kraj prve celine knjige-alternativne istorije.

[Anomander Rejk]

GUSAR-Nisam ljubitelj pomorskih priča, pa nisam pristupio čitanju sa prevelikim očekivanjima, ali zauzvrat sam dobio sasvim dobru priču. Kroz ovu priču se provlači već niz elemenata koje mogu jasno da zapazim u autorovom pristupu : dobra priprema, poznavanje materije, osmišljen plan i sistem tačno vidiš da se priča čvrsto drži, dobro je povezana i ne izmiče se autoru iz ruku.
Naravno, i kvalitetan i lep stil.
Ipak imam jednu ozbiljnu primedbu zbog koje mi ocena dobar nije prešla u vrlo dobra ili odlična.
Likovi. Fali mi u ovim likovima nešto, neka dublja potka. Igraju oni sasvim solidno svoju ulogu u priči, ali nekako su mi ostali u sećanju kao tipski, isključivo ili bar pretežno u okviru uloge i akcije koju su odigrali. Smatram da je tu itekako bilo prostora za neka dublja promišljanja likova i njihov unutrašnji život i monolog. Neko Blejkove inteligencije i životnog iskustva mislim da bi imao puno toga da kaže i nasluti na Frenkovu pojavu, mnogo više od onog što je prikazano u priči. Mislim da je tu bilo dosta prostora ( priča ima oko 20 strana, sasvim dovoljno ili je produžiti ) da se cela priča s tim dodatno začini i učini uzbudljivijom i boljom-ovako mi je nekako sve prošlo prebrzo, u akciji i onom brzom finalnom razrešenju. Falilo mi je više psihologije i mistike.


Ovim prikazom završavam prikaz prvog ciklusa priča u knjizi.
Sledeći deo je KIBERPANK i FUTUROFANTASTIKA. Kiberpank ( ko ni pomorci ) baš nije moja šolja čaja-šta da radim, ne volim ga pa ne volim, ali ne sumnjam da će priče biti kvalitetne i da bez obzira na šolju čaja , da ću ipak uživati.
Nastavljam čitanje dalje.

[varvarin]

Nije da se branim, tek da napomenem: GUSAR je moja prva duža priča, objavljana 1987. Pre toga imam samo pričice.
Inače sve što si rekao, stoji.
A SOKOLAR je moja druga duža priča...   
 
Kad smo kod kiberpanka - zanima me  tvoj utisak o ŠUMI MAČEVA.

[varvarin]

Od jutros, na fejsbuku, ova mlada dama postavila je sledeću sliku:
https://www.facebook.com/prerazmisljavanje/photos/a.1642670302617984.1073741829.1505932212958461/1978865275665150/?type=3&theater 
Tekst glasi:
"...Dan 23. i hrana pored knjige. Kako trenutno čitam Sokolara, pored kog se lako zaboravi na hranu, budući da prvi deo nije od one fantastike koja podrazumeva gozbe hogvortskog ili kojeg drugog tipa, moram da navlačim grickalice oko mesta za čitanje."
 
 Nemam pojma kakva će biti njena konačna oceana knjige, ali ovo mi je osvežilo dan. 

[Anomander Rejk]

Taman htedoh da napišem post, kad videh da je i Katarina počela čitati, lepo 
GOLO SEČIVO-S obzirom da je priča napisana 1988, tada je sigurno bila prilično moderna, a ni danas nije izgubila na aktuelnosti. Jedna dobro ispričana akciona priča u kojoj se prepliću staro i novo, bioinženjering, kiborzi, spajanje čovekovog uma i računara, ali i drevni ninđucu. Kao nekog ko je odrastao, između ostalog i na avanturama Lesli Eldridža, Tabasko Pita i Sumiko, meni je ova priča predstavljala svojevrsnu Nindža avanturu, umotanu u tehnologiju i računarsko/robotski svet budućnosti/sadašnjosti. Svidelo mi se što je u ovoj priči i veći akcenat na emocijama, odmah mi priču čini bližom i bliskijom.
Dobra ideja sa brisanjem memorije, odnosno ružnih iskustava i događaja iz iste ( kako bi to bilo dobro da radi... )
Nemam nekih zamerki, možda u par situacija dve tri nepotrebne rečenice ( npr. kad se objašnjava ta fuzija uma i računara, a onda se na kraju dodaje, po meni nepotrebno-objašnjenje kako to rade vrhunski stručnjaci koji su za to plaćeni. ) Nije to neki veliki greh, i meni se to mnogo više puta omakne, ali sad vidim i kao čitalac da uočim i malkice zapara tkivo konkretnog dela priče, ali ništa strašno, ne kvari to nešto ugođaj čitanja.
Sad je na redu priča Šuma mačeva, o kojoj sam već čitao ovde i od nekih drugih čitalaca...

[Boban]

Pre 30 godina je prisustvo računara u svakoj kući delovalo kao naučna fantastika daleke budućnosti.

[scallop]

Pre trideset godina moj sin je već dve godine bio u očajanju što nije dobio Commodore 64.

[Anomander Rejk]

ŠUMA MAČEVA-Nakon pročitah više od trećine knjige, mislim da polako već mogu da sklapam sliku o autorovom stilu i interesovanjima. Nakon ove priče jasnije mi je i šta mi se od samog početka sviđalo-a to je ta kombinatorika, mostovi između starog i novog, tehnologije i magije, nauke i drevnih bogova i demona, modernog i predviđanja budućnosti i onog drevnog duboko zakopanog u prošlosti. Sve to nudi i ova priča-nanotehnologiju, svet budućnosti, prodor nekih drugih rasa i naroda na ova područja ( koja usled bliskoističnih i drugih ratova i događaja proteklih godina, više uopšte ne izgledaju nemoguća ni daleka )koji donose ne samo svoje običaje i kulturu, već i-tehnologiju, upliv zbivanja i iz svemira ( meteor ), ali ova priča nudi i prošlost-kodeks samuraja, časti, emocije, ponos. Kraj je odličan, i cela zamisao sa Lilit, imamo i naslućivanje spajanja visokotehnološkog i demonskog ( Azazel ). Ova priča mi je, uz priče Veliko vreme i Beli vitez, za sada favorit. Nemam nikakvu zamerku.

[Anomander Rejk]

ZIGFRID-Ovo je priča apsolutno po mom ukusu, i koja me je kupila kao čitaoca, ostavila mi odličan utisak. Na stranu i fantastika, u ovoj priči su emocije i međuljudski, muško-ženski odnosi kojima verujem, koji nisu crno beli, već sa mnogo nijansi, kao i u realnom životu. Da moguće je iskreno voleti dve osobe, na sličan ali i opet različit način, i to ne čini tu osobu nužno lošom ni pokvarenom-često su takvi možda i bolji nego li lažni moralisti. Moguće je osećati i ljubav i prijateljstvo istovremeno, i granice istog se složeno prepliću. Maja je snažna, donosi ispravno odluku bez mnogo promišljanja i tugovanja-često u životu ,,slabiji pol'' ume da bude itekako odlučniji od muškaraca. Odlična priča, na skali od 1-5, čista petica.
RATNIK SUNČEVOG ZALASKA-Daleko od toga da je to loša priča, ali možda mi nakon odličnih Šume mačeva i Zigfrida nije se snažnije dojmila; možda bi mi ostavila jači utisak da sam je čitao pre ili mnogo kasnije od ove dve. Početak mi je bio odličan, lov, naslućivanje opasnosti, rečenice prosto klize i vuku vas, ali onda negde od sredine priča kreće u drugačijem pravcu i ovo je prvi put u zbirci da mi se to mešanje mitologija, modernog , vanzemaljaca itd, nije toliko dopalo...više bih voleo da se nastavilo u nekom početnom ,,valking dead'' fazonu, nego što se krenulo sa Torom, Lokijem, borbom umova i dosta objašnjavanja svega...ali dobro to je samo subjektivan utisak, opet velim priča je daleko od loše.


Zigfrid mi se baš, baš dopao. 

[varvarin]

Anomander, zbog ZIGFRIDA imaš  pivo! 
 
A ako posedimo, pa bude šest-sedam piva, možda ti ispričam i kako je ta priča nastala...   

[Anomander Rejk]

Može, mada sam odavno ispao iz studentske kondicije za pivo...tri četiri su mi sada maksimalan domet,
u kom mogu biti u budnom i stanju sposobnom da slušam sagovornika 

[varvarin]

HEEEJ, Anomander!!!
Da li si video ovo?   
 
http://bosonoga.com/2017/12/11/katarina-kostic-fantastika-iz-traume-i-trauma-u-fantastici/
 
 KATARINA KOSTIĆ: Fantastika iz traume i trauma u fantastici
 
Vladimir Lazović je, po savremenoknjiževnom računanju vremena, gotovo drevni fantastičar. Obožavatelji ga zovu i ‘pukovnikom žanrova’ i ocem pojedinih podžanrova u nas.
Boris Mišić je okruglo 20 godina mlađi, na početku svog žanrovskog traganja i gnežđenja u fantastici.
Iako bi se moglo pretpostaviti, uticaja jednog autora na stvaralaštvo drugog nije bilo, a ni direktnog kontakta, sve do susreta na forumu Znak Sagite...

[Boban]

KK me je definitivno kupila prikazom Ambera gde je sagu posmatrala kroz prizmu s kojim bi princem najradije provela noć, život i takve stvari, koji je najzabavniji a koji se izgleda ne pere.
Proširena verzija toga objavljena je u Znaku sagite 22.
Devojka definitivno ima uvrnut mozak i treba je zapratiti (nju i njena Prerazmišljavanja).

[Anomander Rejk]

Sad pročitah...jako je interesantan ovaj Katarinin prikaz 
sad kad čitam sve  mi njene paralele deluju jasne i logične, ali
sam to nikada ne bih mogao uočiti ni sklopiti kao ona.
inače Katarina je zaista veliki knjigofil, ne znam nikoga ko toliko obožava
knjige kao ona ( sem Kristijana Šarca ).

[Anomander Rejk]

Konačno malo više vremena za čitanje, pa završih i sa drugom celinom u knjizi.


DŽORDŽ KASTER PONOVO JAŠE-kvalitetna minijatura, sa završetkom koji mi se dopao. Ne bih ovoj priči imao šta ni dodati ni oduzeti, sasvim dobro funkcioniše.
PLAĆENIK-Ovo je jedna dobra lunarna avantura, akcioni sf sa svim elementima koji čitaocu lepo drže pažnju do samog kraja ; imamo nove tehnologije, kiborge, Grad na Mesecu, svojevrsni informatički kavez u kome je gotovo nemoguće ostati neregistrovan ( ako imamo u vidu da je priča pisana 1989e, itekako je bila proročka) i sve to uz jednu dobru detektivsko-svemirsku atmosferu, čini vrlo lep kolaž. Imam samo dve sitnije zamerke, jedna, čini mi se važnija-ako se Ana već pojavila, trebala je mislim još jednom pred kraj da se pojavi...ovako mi je ostala nedovoljno iskorišćena u priči...Druga je Mesečar-ljudi koji rade takve poslove, teško menjaju strane, jedino za neki veliki novac...bar ja mislim da je tako, zato mi je njegov potez pomalo bio neuverljiv.
Ali to ne narušava uživanje u priči.
PROBLEM-Odlična minijatura!Pomalo i filozofski, vrlo specifično. Ja sam od onih koji priče, čak i cele knjige pamti po nekim odličnim rečenicama, koje mi se urežu u sećanje. Ovu ću zapamtiti po : ,,Brzina svetlosti?Govorim o uzroku, ne o posledicama. Ja mislim na brzinu prostiranja mraka!''
Ja mislim na brzinu prostiranja mraka-sjajno. 
SREĆNO DOBA-Odiše nekom setnom, melanholičnom atmosferom...
SVEDOK-Na neki način, doživeo sam je kao nastavak priče Problem...kraj je vrlo efektan,
pronađena je večnost, ali kakva i na koji način...
POVRATAK-U ovoj priči ima nekih preispitivanja, moralnih i životnih nedoumica...junak na kraju izabere...kako izabere. Težak, ali i razumljiv izbor.
ZVEZDOTVORAC-Ovo je priča sa dosad najviše humora u zbirci  Nasmejao sam se kada su se ogromne dojke pojavile na horizontu, i na kraju kada je dato objašnjenje zbog čega je...no, da ne otkrivamo kraj drugima koji nisu čitali.
OSLOBAĐANJE-Za kraj priča sa dosta referenci na savremenu kulturu, strip, film...


E sad, stigao sam do dela Mač i magija. 

[Anomander Rejk]

SOKOLAR-Dobro, zašto ja tek 2017.saznajem za ovu priču, i tek sad je čitam ?  A čitao sam dosta Siriusa, ili mi je taj promakao, ili sam bio premlad da je zapamtim i pravilno shvatim. Nisam čitao dosta Tamnih vilajeta, Monolita i ostalog, kriv sam. Ja volim tako napisane priče, kao što je Sokolar. Možda je to delom što imam taj stripovsko-filmski pristup čitanju, što sam Bik u horoskopu pa volim da uživam u vizuelnom, da sebi pravim slike-a Sokolar mi upravo to omogućava, da zamislim, ,,vidim'' te slike i  osetim tu atmosferu. To je za mene pun pogodak. Volim hedonizam i u književnosti, volim da uživam u pročitanom- a u ovome sam uživao. Stil je odličan. O ostalom u priči su i drugi već rekli, o slovenskom panteonu i koliko je sve uspešno uklopljeno, da se ne ponavljam. Priča je zaista istinski naša, koren joj je ovde, na našem tlu, a pogled uprt u zvezde.
U PEĆINI-Dobro, ovo je jedna kratka minijatura, koja meni liči na neku bajku, sa dobro izvedenim krajem. Mana joj je što dolazi posle (duže) odlične priče u kojoj sam uživao, i onda mi verovatno ostavi slabiji utisak nego što bi inače, da po redosledu nije odmah posle Sokolara...
Slično mi se desilo sa Ratnikom...posle Zigfrida ( mada Ratnik nije kratka priča).

[Boban]

SOKOLAR-Dobro, zašto ja tek 2017.saznajem za ovu priču, i tek sad je čitam ?

Nadam se da ti je bar malo jasnije zašto mi matori pizdimo na sadašnju ojha generaciju štampanja svega i svačega bez ikakve samokritike i selekcije. Prosek onoga što se objavljivao pre 25-30 godina bio je daleko iznad onoga što današnja SF&F scena daje. Na kraju se ispostavlja da su i neki pisci, u naše vreme skrajnuti kao slabi, zapravo giganti u odnosu na ono što se sada nudi.
Sećam se da sam pre 25 godina, spremajući Novu srpsku (alternativnu) fantastiku dvaput iščitao Ćurčićevu zbirku "Šume, kiše grad i zvezde"i na kraju ostao nesrećan što ništa ne zadovoljava... jebeš mi mater, taj čovek bi trebalo da se rehabilituje danas...

[varvarin]

S ovim ću da se složim, odmah! 
 
Ćurčić je pisao malo više u palp - fazonu... Koliko njih bi danas moglo da ponudi DOBAR palp ??
 
Evo i primer na mojoj koži, da ne pričam napamet: Na drugom konkursu ZNAK SAGITE ponudio sam dve svoje, po meni prilično dobre priče.  Mislim da je plasman bio objektivan. Na rang listi tog konkursa, prvih šest mesta su:
 
"Učestvovale 42 priče dužine od 10 do 60 strana.
1. Zoran Jakšić, JEKA (Tamni vilajet 2)       131
2. Radmilo Anđelković, DAN MITRE (Tamni vilajet 2)     93
3. Vladimir Lazović, VELIKO VREME (Tamni vilajet 2)   82
4. Vladimir Lazović, LOVAC ZMAJEVA, PRIJATELJ VILENJAKA     65
5. Darko Macan, TEKSAS KID, MOJ BRAT (Tamni vilajet 2)     60
6. Boban Knežević, LJUDI NE UBIJAJU SVOJE SESTRE (Tamni vilajet 2)      60
... "
 
 Prošla su vremena sa ovakvom gužvom od dobrih priča u vrhu konkursa. Hoće li se povratiti?

[Anomander Rejk]

Bobane, koliko ti uopšte čitaš domaću fantastiku?
Evo ja sam u zadnjih par meseci pročitao-Praznik zveri i Grehovi alijanse od Zorana Petrovića, Svetioničar-vesnici oluje od Mladena Đorđevića, Dorijanovo zaveštanje-Nikola Jovanović, Ime vatre-Dimitrije Stevanović, Petruški zmaj i Zov krvi-Milena Stojanović. Zanima me i hoću da sam u toku, šta pišu moji savremenici.
Isto tako, čitam i Sokolara i čitao sam dela drugih iz uslovno rečeno stare garde.
Mislim da i toga više fali-da jedni čitamo druge.
Onda se može doneti objektivan sud.

[Boban]

Vidi, brate, Anomandere, nažalost čitam, tj. pokušavam; jednu od pobrojanih knjiga , neću reći koju, pokušao sam da čitam i imbecilno je nepismena i nezanimljiva.
Očigledno su nam kriterijumi različiti, pa ova rasprava nema svrhe ni smisla.

[angel011]

Anomandere, od tih dela koja si nabrojao, za koje bi rekao da je iole blizu Sokolaru?

[Anomander Rejk]

Ja uglavnom i napišem prikaz. Dimitriju sam za Ime vatre napisao poprilično opširan prikaz, i pobrojao mu brojne mane i propuste. Čovek se uopšte nije ljutio ( hoću da kažem da i jedna od stvari koje se provlače da malo ko podnosi kritiku, nije baš takva ) prihvatio je sve normalno.
Angel, ne gledam na taj način, kao takmičenje, ko je bolji ili gori. Jedna knjiga mi se svidi na jedan, druga na drugi način. Milena Stojanović piše nešto slično Tešiću, bazirano na slovenskoj mitologiji i staroj srpskoj državi, meni se njen sklop rečenica dopada. Praznik zveri i Svetioničar su mi se takođe dopali, po meni su osveženje na domaćoj sceni, dok sam na Dorijanovo zaveštanje imao zamerki.
Uostalom, sve i da je tada sve bilo super, a danas ništa ne valja, vremena se neće vratiti sigurno, tako da ne znam koliko ima smisla diskutovati. I generalno ne volim tu podelu na ,,stari'' , ,,mladi'', ono, ovo vreme, lično mislim da ne treba tako gledati. Sve je povezano i isprepleteno mnogo dubljim nitima, nego što nam se nekad čini. A i ne bih da Varvarinu odvlačim ovaj topik u neku drugu stranu.
Kad pročitam sve, daću i generalni osvrt na kompletnog Sokolara. Za sada sam
veoma zadovoljan pročitanim.

[Boban]

Prošla su vremena sa ovakvom gužvom od dobrih priča u vrhu konkursa. Hoće li se povratiti?

Na trećem konkursu, za kategoriju novele stiglo je samo devet radova: Fipa, Skrobonja, Macan, Radmilo, Nešić, Bakić, Veronika, ja i Konstantin Ves (to je Dragana Konstadinović, ima hrpu priča po Novostima).
Mada je peti konkurs verovatno bio najjači ikad: 64 rada u tri kategorije, pored ovih gore pobrojanih učestvovali su i Jakšić. zstef, Oto, Lazović... esencija dobrih stvari na jednom mestu. OK, tada je to bila retka prilika, sada ima bezbroj konkursa, ali bojim se da kada bi se sve sakupilo, iz cele godine, i izvuklo deset najboljih radova ne bi mogli možda ni sa jednim od njih da uđu u desetoricu od pre 25 godina. Jednostavno, kriterijumi, zahtevi i ponuda su toliko pali da je to samo plakanja vredno.

[Boban]

...Milena Stojanović piše nešto slično Tešiću, bazirano na slovenskoj mitologiji i staroj srpskoj državi...

Ti verovatno ne shvataš koliko je ova tvoja rečenica besmislena i iritirajuća.

[.]

Većina ''starih'' pisaca koje pominješ, Bobane, živi su i zdravi. Zašto nema konkursa na koji bi se oni javili?
Možda bi neki od ''mladih'' nesposobnjakovića odustali u strahu od poređenja.