Author Topic: Dragoljub Stojković: Poslednji greh - slučaj gospođe Markovićke  (Read 1827 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Ovu knjigu sam poodavno pročitala (omaklo se), pa mislim da bi bio red da ovde kažem nešto o njoj, posebno jer mi se čini da bi razni drugi forumaši bili prijatno iznenađeni.
http://www.portalibris.rs/KnjigaDetaljno.aspx?ID=205
 Ne znam zašto sam je tačno pročitala jer su protiv nje bili i preglomazan naslov, i korice, a bogami i prolog koji je kidao od sentimentalnosti  :mrgreen:  Ali kad sam to izgurala, knjiga se začuđujuće popravila - sentimentalnost je pala na prihvatljivu meru - i ostala prilično solidna do kraja.
Dakle, kao što se na netu može naći, ovo je roman o (fikcionalnoj) pozadini neuspelog atentata Ilke Marković na kralja Milana. Glavni junak je Andrija Kustudić, propali advokat koji pokušava da otkrije ubicu svog prijatelja iz mladosti... i tako dalje, da ne spojlujem mnogo. Druga linija zapleta prati Branislava Nušića dok robija zbog pesme "Dva raba", i postepeno se povezuje sa prvom.
U pitanju je žanrovski miks - na prvom mestu, ovo je krimi-roman, i to vrlo opor, ubistava ima mnogo i opisana su tako detaljno i živo da sam pred kraj već počela da se pitam nije li ovo neki novi horor podžanr. Sa druge strane, "Poslednji greh" je vrlo pristojno istražen i napisan istorijski roman. Treba pohvaliti pismenost i obaveštenost autora (npr. kad na početku opisuje alaski čamac pa pomene ispolac, posudu za izbacivanje vode iz čamca), trud da se sastavi pristojan i zaokružen zaplet i naročito rad na likovima: Stojković želi da svaki iole bitniji lik prikaže kao zaokružen i pamtljiv, i to mu uglavnom uspeva. Posebno je izrazit Đorđe Čogurić, beskrupulozni ali vrlo sposobni šef policije.

Čini mi se da problemi koje ova knjiga ima potiču od tog spoja dva žanra - istorijskog i krimi-romana (možda čak i trilera... Kunac, reaguj); dok zaplet traži nabijanje tempa, neprekidno dešavanje, ubistva svaki čas, razotkrivanje sve novih i novih tajni, istorijski roman teži ka laganom pripovedanju, detaljnim opisima, i - barem kod ovog pisca - teškom moralisanju. Svaki čas neko od likova (a nisu to baš neki vrli ili preosetljivi ljudi) razmišlja o tome kako će jednom platiti za svoja nedela i za svoje grehe, kaje se (ili se ne kaje), priseća se prošlosti, pati zbog sadašnjosti u kojoj vladaju korumpirani političari... a onda ide par scena rokačine sa vađenjem očiju, čupanjem jezika itd. U krajnjoj liniji, spajanje te dve težnje je dovelo do zaista impresivnog obima knjige jer je pisac želeo da u nju nakrca sve što zna i ume; želja tipična za prvi roman pa treba biti blag   :) Od silnog truda da se povežu i zatvore sve linije zapleta i razreše sva ubistva (uspelo je) dosta je propatio detektivski aspekt romana, tj. za određena ubistva je od starta bilo jasno ko je ubica ili barem nalogodavac, nagoveštaji su "telegrafisani", naprosto, težište nije bilo na tome iako na prvi pogled deluje kao da je struktura policijskog romana u pitanju.

Za prvi roman - ovo je zaista sasvim uspela knjiga, i kao što rekoh, verujem da bi se drugima dopala i više nego meni, ako im manje smetaju a) moralisanje i b) brutalisanje. Zanimalo bi me da čujem Kunčevo ili Mićino mišljenje, ja imam utisak da je ovo iznad proseka za domaći krimi/istorijski/triler ali stvarno ne mogu ruku u vatru...