Author Topic: Elementarijum - naučnopopularni portal  (Read 2387 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Re: Elementarijum - naučnopopularni portal
« Reply #1 on: 02-12-2015, 11:38:15 »
Treća sezona Radio Galaksije

(NAJAVA) Novi ciklus ćaskanja o svemiru, knjigama i još nečemu na sajtu CPN-a!

Dobrodošli.

Još jednom tople čestitke svima koji su uspeli da stignu do ovog mesta.
Jasno je da to nije bilo nimalo jednostavno, ali je vrlo moguće bilo sasvim slučajno. U svakom slučaju, uspeli ste.
Stigli ste do odredišta koje se zove Treći ciklus Radio Galaksije.

Mnogi od vas vrlo dobro znaju šta to znači a ovi što ne znaju mogu posebno da se raduju.
Evo pojašnjenja.

Radio Galaksija je naučnopopularna radio emisija u kojoj možete čuti nešto više o temama iz oblasti kosmologije, astrobiologije, filozofije, istorije nauke, sociobiologije i drugih naučnih disciplina. Slikovitije rečeno, Radio Galaksija vas može informisati o trenutno važećim teorijama o poreklu mentalnih fenomena, nastanku života, budućnosti Sunca, rađanju i smrti zvezda, kosmičkoj arhitekturi, galaktičkoj ekologiji, nastanku nuklearnog naoružanja, supermašinama i super zadacima, paradoksima… Ako ne znate šta su celularni automati, šta su svemirski lift, kvantna kriptografija, Gaja hipoteza ili strele vremena, u Radio Galaksiji možete dobiti detaljne odgovore na ova pitanja.

Kao i obično, ukoliko imate potpitanja i baš biste želeli da čujete nešto više o… najbolje je da se obratite direktno redakciji Radio Galaksije, koju čine dr Milan Ćirković, Marija Nikolić i novi član Dušan Pavlović, a adresa je radiogalaksija@gmail.com.

Dr Milan Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Okfordskog univerizeta. Milan istražuje u polju astrobiologije, analize rizika i filozofije nauke. Do sada je objavio tri monografije i preko 200 naučnih i stručnih radova kao i preko 100 naučno popularnih i novinarskih teksova. Bavi se i prevodom naučno-popularnih knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajmena i Ser Rodžera Penrouza.

Marija Nikolić je po obrazovanju sociološkinja, a po zanimanju naučna novinarka i producentkinja naučnopopularnih programa. Od ranog detinjstva, pod utiskom BIGZ-ovog Dečijeg sveznanja, krajnje spontano zagovara popularni naučni diskurs pojašnjavanja svakodnevnog životnog iskustva. Uliksova mama, putnica namernica sa izraženim osećajem za biljke i životinje.

Dušan Pavlović studira astrofiziku na Matemaričkom fakultetu u Beogradu. Interesuju ga naučno obrazovanje, popularizacija i promocija nauke, te je često u Istraživačkoj stanici Petnica na programu astronomije i u Petničkoj meteorskoj gurpi. Dušan ima i drugih naizgled divergentnih interesovanja, ali za njihovo nabrajanje ovde nema mesta.

    KONKURS ZA ILUSTRACIJU RADIO GALAKSIJE

    Centar za proociju nauke i redakcija naučnopopularne emisije Radio Galaksije poziva drugare crtače, ilustratore i dizajnere da vizuelno dočaraju zvuke znanja i naučnih ideja.

    Novi, treći po redu ciklus emisija biće obogaćen originalnim ilustracijama domaćih diznajnera koje će predstavljati njen vizuelni identitet za 2016. godinu.

    Ukoliko želite da vaš rad bude deo vizuelnog identiteta ove kultne naučnopopularne emisije na srpskom jeziku, pošaljite svoju vizuru Radio Galaksij na radiogalaksija@gmail.com do 30. decembra 2015.

    Najbolji radovi će pored otvorne ilustracije, biti izloženi na godišnjoj izložbi u Naučnom klubu Centra za promociju nauke i u časopisu Elementi.

    Vizuelizacije prethodnog ciklusa kao i snimke emisija možete pogledati i preslušavati ovde.


http://elementarium.cpn.rs/radio/?lang=lat
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.971
  • Enfant terrible
Re: Elementarijum - naučnopopularni portal
« Reply #2 on: 01-01-2016, 14:21:58 »
Елементи 03

Зима 2015. Центар за промоцију науке представља трећи број часописа Елементи. У продаји од 24. децембра, по цени од 290 динара

Како је хороскоп изгубио моћ?

Под овим насловом, нови, трећи број првог домаћег илустрованог научнопопуларног часописа ”Елементи” бави се демистификацијом астрологије. У оквиру темата, десет аутора, три илустратора и пет истраживача на осамнаест страна анализирају основне научне аргументе против астрологије. Овај темат је најопсежнији, а може се рећи и најзанимљивији преглед о једној псеудонауци икада објављен у нашим крајевима.

Наравно, нови ”Елементи” доносе и свакојаке друге садржаје – приче о науци и животу на Међународној свемирској станици, али и на Канарским острвима, Бразилу, Куби и остатку Јужне Америке. Нови број изнова пресипитује постојање етра, живота и среће, али и питање ”Колико вреде људи”.

”Елементи” у овом броју свим читаоцима поклањају планисферу, карту звезданог неба. Богато илустровани и опремљени, својеврсни art book на 108 страна, ”Елементи 03” се продају од 24. децембра на свим киосцима у Републици Србији.

Истражите више о садржају трећег броја
• ТЕМА БРОЈА: Како је хороскоп изгубио моћ?
   
  06

У великом темату на 18 страна, Елементи истражују како различите науке посматрају астрологију, али и шта грађани мисле о хороскопу. Темат су писали Слободан Бубњевић, Никола Здравковић, Јелена Радановић, Тијана Марковић, Ивана Хорват, др Александра Јованић, Борис Клобучар, Јована Николић, др Тијана Продановић и Невена Грубач.
• Oткрића
   
28

Рубрика Открића представља  истраживања о води са Марса, загонетку коју је поставио објекат у близини једне удаљене звезде, али и планету која нема своју звезду. Елементи се у рубрици Открића осврћу на недавне вести о недозвољеној емисији штетних гасова Фолксваген аутомобила и штетности црвеног меса, а доносе и причу о генским терапијама.
• ОСТРВО БАНАНА И ТЕЛЕСКОПА
   
 36

Ивана Хорват вас у научној репортажи води на место усред Атлантика где су телескопи већа атракција него плаже.
• Бразил
   
 41

Мада једна од најнеједнакијих земаља на свету, Бразил је и економија у настанку – растући див који је сада одредиште за студенте и истраживаче из сиромашнијих земаља, нарочито Африке. Како Бразил напредује у научним областима, истражује Мићо Таталовић.
• Куба. Коктел вакцина
   
  43

Да ли је Куба само земља коктела и старих аутомобила, или је и велесила у једној области науке, открива Љиљана Илић.
• Јужна Америка на мотоциклу
   
 44

Шта су двојица пријатеља током једног од најчувенијих путовања мотоциклом заправо видели на путу кроз Аргентину, Чиле, Перу, Колумбију и Венецуелу, описује Филип Шварм.
• Градови дугог живота
   
 48

Човек настањује сваку зону планете, Међутим, на ком месту су људи најдуговечнији? У рубрици THINKLIST Тијана Марковић и Јована Николић представљају пет географских тачака на Земљи у којима је очекивани просечни животни век најдужи.
• Живот без кисеоника
   
 52

Постоје животиње које све своје животне активности, укључујући и репродукцију, обављају у потпуности без кисеоника. Како изгледа живот без кисеоника истражује Јелена Радановић.
• Живот на међународној свемирској станици
   
  54

У скученом, затвореном простору, 400 километара изнад планете, људску кућу у свемиру настањује шесторо људи. О њиховом живот у бестежинском стању, пише Невена Грубач.
• Индија у свемиру
   
  58

Можда вас то изненађује, али у трци у свемиру одавно не учествују само САД, Русија и Европа. Једна од сила које које са правом траже своје место на небу је и Индија. Како је Индија кренула према свемиру, објашњава Никола Божић.
• Колико вреде људи?
   
 68

Живот нема цену, али је очигледно да се понашамо као да живот неких људи вреди више него живот других. Како се такав парадокс заправо објашњава у економији, открива Марија Николић.
• Како бити срећан?
   
  72

За већину људи срећа је слична њиховом апетиту после обилног оброка. Иако су им стомаци попуњени, мисле да би ипак могло да се нађе места и за дезерт. Управо кроз овај иритирајући јаз између нашег садашњег задовољства и будућег надзадовољства, надиру продавци носталгије, разноразних духовних система, дрога и свих врста потрошачких добара, објашњава Иван Умељић.
• Да ли, заправо, постоји етар?
   
 76

Једноставна замисао да је питање етра излишно и да нам идеја о етру као медијуму тренутно уопште није потребна помоћ за математичко описивање света, омогућила је рађање супермоћних физичких теорија и живот какав познајемо данас. Да ли је, век касније, дошло време да изнова размислимо и о самом етру, у оквиру рубрике ЗА И ПРОТИВ постављају питање Никола Здравковић и Борис Клобучар.
• Отац наративног филма
   
  82

Сасвим је сигурно да би Одисеја у свемиру 2000, Сталкер, Интерстелар и Марсовац постојали и да није било Жоржа Мелијеса, родоначелника филмског жанра научне фантастике. Али, да ли би без њега ти филмови били тако величанствени, пита се Радослав Ћебић.
• Топлина невидљиве светлости
   
 85

Како смо открили да није сва светлост једнако ”топла”? Уз нову изложбу ”Спектри” Центра за промоцију науке, која открива својства разних електромагнетних таласа, Бранимир Ацковић подсећа на неке особине невидљиве светлости.
• Научни круг
   
92

Рубрика Научни круг доноси причу о научним институтима у Србији, придруживању Републике Србије глобалној иницијативи за решавањe проблема климатских промена, о новом Нацрту стратегије научног и технолошког развојa и о европским пројектима Art and Science и V-Alert.
• ЦПН Трибина
   
99

Једна од најпосећенијих ЦПН трибина досад организованих у Великој сали СКЦ-а била је посвећена митовима, њиховом разумевању и значењу. Приредила Јована Николић.
• Било једном у далекој галаксији
   
104

Уз нову епизоду серијала Ратови звезда, која ове зиме пуни биоскопе, друштвене мреже и дискусије уз чај, Борис Клобучар у оквиру рубрике ЛЕГЕНДАРИЈУМ подсећа на позадину измишљене, али култне историје галаксије у којој је Велика галактичка империја, коју су побуњеници срушили у борби код Ендора, само део приче.
• Елементарни разговори
   
108 

Елементи кроз разговор представљају овогодишњег добитника Нобелове награде за физику, Такакија Каџиту.

http://www.cpn.rs/casopis/elementi-03/
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.