Idete li u pozoriste?

[Melkor]

Za pocetak, zamolio bih one koji bi odgovorili sa ne ili zapoceli pricu o masturbaciji u pozoristu da ovaj topik preskoce. Hvala.

U stvari, pitanje nije da li idete vec koje vam je pozoriste omiljeno i zasto. Imam izuzetno lose misljenje o produkciji u ovom gradu ali me interesuju i druga (misljenja), sa nadom da ce me neko razuveriti. Interesuje me i situacija van Beograda.

Sto vreme vise prolazi misljenja sam da je pozoristance Puz najbolje pozoriste u gradu. Krajnje profesionalni odnosi, zdravorazumska logika privatnog teatra koji mora da postavlja dobre stvari da bi se izdrazavao, beskonacni sarm koji se vec godinama nije izlizao... neki su od razloga. Stalno jurim rodjacku decu da bi ih tamo vodio

Za ostala pozorista...

I da, sta mislite o bulevarskom teatru tipa Slavije? Da li je potreban ili je to cisto srozavanje umetnosti?

[E.T.]

Pozorista su prevazidjena i izumiruca kategorija.
Pozoriste u Novom Sadu je poseceno danonocno, ali pretezno zbog kafanskog programa.
Dugo vremena (tokom osamdesetih proslog veka) je to bilo jedno od retkih mesta gde se moglo u 4-5 ujutru popiti nesto, u internom ali svima dostupnom delu iza, a posto boemi pate od nesanice, stvorila se navika svakodnevnih poseta pozoristu.
Sa setom se secam knjizare koja je u jednom trenutku bila mesto najsnabdevenije knjigama u Novom Sadu.

Pozoriste u klasicnom smislu mozda jos jedino ima smisla za decu.

[svemirko]

I sama sam na ivici da diskvalifikujem pozoriste kao umetnost, jer je ono u Beogradu, verujem i u Novom Sadu, krajnje neprofesionalno, dosadno i bez fokusa. Osnovna zamerka, nema repertoarske raznolikosti, svi sve igraju, izuzetak su Puz i nesrecni Teatar T, tamo kad ides, znas sta te ceka, u prvom slucaju decije slepstik predstave, moderno, poluparodicno osmisljene decije predstave u brehtovskom maniru (poigravanje sa pozorisnom iluzijom i razbijanje 4. zida), a u drugom, mjuzikli, vodvilji, one-man show i komadi sa pevanjem. Ostala pozorista, posebno u ovom trenutku, kao da nemaju dramaturga, vec tekstove biraju kako im plane. Atelje i JDP se toliko upinju da izgledaju kao svetska pozorista, ali mesto sto placaju umetnike da se medjusobno kresu i razvodnice da nose jednaka odela, bolje da malo porade na repertoaru. Izbor tekstova je dakle drugi veliki problem. Gde su ti domaci mladi pisci, nema anarhije, a glumci dopisuju tekst jer svi misle da su Zoran Radmilovic. Alternativna scena nam se svodi na poluamatere iz Bistrih potoka koji u Bitefu zakupe scenu na jednu noc od Prokica tako sto mu ponude neku od devojcica iz trupe, kapiram. I, da, imali smo blesav pokusaj da se ukljucimo u zapadnu trejnspoting kampanju sa in your face predstavama, ali da li se iko zapitao zasto svi igraju Rejvenhila, a niko daleko bolju, iako pokojnu Saru Kejn?

[Nyarlathotep]

Imam izuzetno lose misljenje o produkciji u ovom gradu ali me interesuju i druga (misljenja)

Delimo misljenja, o Melkore, Neprijatelju Crni.

Pozoriste u klasicnom smislu mozda jos jedino ima smisla za decu.

Jebiga, sad...

[Mica Milovanovic]

Ne.

[Melkor]

...

[zakk]

nažalost, ne. kriv sam po svim optužbama. izgovor: ne nalazim ni vremena, niti mi se ide solo, niti imam pojma šta valja (ajd' ovo je još i najlakše saznati).
beše neka priča na SOSu, neki mlađi fudbaler je pričao kako bi voleo izvede neku devojku u pozorište, al' se plaši da bi mu rekla da je kreten. il' tako nešto.

[phuzzy]

Mene, u principu, mrzi da se cimam sa kartama, inace bih cesce isao.

Doduse, nekako sam stekao utisak da se moderni teatar sastoji od dve osobe u donjem rublju na ili oko kreveta koje urlaju jedna na drugu, sto je, zavisno od okolnosti, smesno ili tuzno, tj. komicno ili tragicno.

Ali to je samo moj utisak.

[Black swan]

ne idem u pozorište iz jednog razloga: predstava nikada nije ista a to me ubija u pojam

[Pavle]

Ajd sad, posto ne posecujem ovaj deo foruma, da se unapred ogradim da ne znam da li je ovo vec pominjano, ali, da li je neko kojim slucajem gledao infamous predstavu pozorista iz Kragujevca "Gola Vera"?
Recimo, za mene bi to mozda bio konacni razlog da dignem guzicu i konacno odem u pozorište.
Kako sam shvati, u pitanju je recimo, pozorisna verzija (ne direktna, naravno) filma "Irreversible".

A o pozoristu uopšte...
U stvari, kada bolje razmislim, jedino sto sam sa uživanjem gledao u pozorištu u zadnjih pet godina su bile komedije, naručito one u izvodbi trupe "Kuguars" i njenih članova, tj. cela "Smešna strana..." serija.
I niko me ne može ubediti da mi ovde imamo apsoluno najbolje komičare, jer sam se na svakoj predstavi bukvalno zacenjivao od suza, što mislim da mi se u bioskopu nije desilo otkad sam bio klinac.

Melkore, a šta ti gledaš kada odeš u pozorište?

[Melkor]

Prakticno vise i ne idem u pozoriste, zato sam i pitao bez neke zelje da ulazim u raspravu posto je to vec izlizana tema o kojoj pricam svaki put izmedju 3. i 5. piva, pri cemu me interesuje misljenje ljudi koji nisu iz moje neposredne okoline.

Mada me je malo zainteresovao ovaj Mletacki trgovac te mozda i pogledam doticnu.

[mandarina]

da, kad god imam prilike...
poslednji put predstava na broadway-u, zapravo teatar je bio off broadway na upper side-u manhattna: mjuzikl komedija - things about men...simpa, produkcija savrsena..

[Alexdelarge]

Ne.

+1

[Ghoul]

Ne.

+1

+1 (osim kad aca radivojević piše komad)

[lilit]

gde je ovaj melkor?

idem. često.
večeras: https://www.youtube.com/watch?v=SzbqmDUTEu8&feature=youtu.be
lu di lo
sve
gluma (sona macdonald kraljica https://en.wikipedia.org/wiki/Sona_MacDonald)
pevanje
bend
komad
produkcija

in vienna we trust!

[Karl Rosman]

Skoro sam gledao "Volvo Kamioni" u Ateljeu. Poprilican promasaj. Ne znam da li je gore onima sto su citali Lua, ili nekom ko se prvi put srece sa Doplerom.
Elem, bese to prilika da obnovim svoj prezir prema pozoristima u Srbiji. Ne radi se toliko o losoj produkciji i pokusajima glume od strane amatera koji sebe nazivaju glumcima (Gorica odradila posao za platu, Vladislava Mihajlovica prvi put gledam i moguce je da covek poseduje odredjenu dozu talenta da ne gresim dusu, Andrejevic i dalje ne prolazi audiciju za Kursadzije pa smo prisiljeni da ga gledamo u raznim skrnavljenjima), vec o ogavnoj publici koja urla od smeha svaki put kad sa pozornice dopre psovka.

U svakom slucaju, ako mi vec treba inspiracija prilikom pronalaska nacina za sto efektinije unistenje ljudskog roda to mogu da radim i kod kuce gledajuci Dnevnik udobno zavaljen u fotelju, a ne koprcajuci se na sadistickim napravama koje u Ateljeu 212 nazivaju "sedistima".



Preporucujem citanje Luovih romana "Doplerov efekat" i "Volvo kamioni", a predstavu slobodno zaobidjite.


http://youtu.be/e1g0B3LN5pU

[Mica Milovanovic]

Neverovatno. Ozbiljan čovek a ide u pozorište u Beogradu... 

[Karl Rosman]

Pogresi covek. Mozda sam i ja nekad...

[Truman]

Volem pozorište, ali nemam društvo za isto. Ljudi sa kojima sam nekada išao nisu više na raspolaganju. A kada smo išli sećam se da sam bio zadovoljan glumom, kvalitetom predstava već manje.

[ALEKSIJE D.]

Samo kada moram. Kada me žena natera i stavi pred svršen čin (kupila karte pa da ne propadnu9.
čak ni na svoju premijeru nisam išao.
Ono, jesam posle tri meseca na šesto izvođenje, kada nema tenzije i kad se sve već uigra.
Razlog? zato što kada gledam predstavljenije ne mogu da uživam u njemu. Gledam stalno nešto drugo: te scena, te svetlo, te ritam igre, te uklapanje, te funkcionisanje teksta (još gore kada ga znam, atrudim se da pročitam tekst pre gledanja), smeta mi svaka glumačka šmira, neusklađenost, lapsus itd. Komedije u teatru mrzim, jer se svode na podilaženje jeftinim nagonima. Ne mogu da se opasuljim od "Pokondirene tikve" sa Sekom Sabljić i pok. Zaruićem koji paadira u dugim gaćama dignute kare i vrši snošaj sa Jucom kroz tarabu! Egone, Egone... Ili "Divlja patka" sa R. Markovićem koji pola teksta progutaše, Danilom Lazovićem kog god kada sam gledao igraio jeleđima okrenut publici.Sad "Derviš i smrt" gde je sve deklamacija i statičnost (NP BG) za razliku od tuzlanskog izvođenja davnih 80 tih kada sam bio oduševljen.
Smeta mi tzv. alternativno i avangardno pozorište gde je ovo avangardno po Hristiću načinjeno - vidla žaba i upinjemo se da budemo moderni,a za gledaoce me baš zabole. neka buduzblanuti. I onda čudno jedno što nijedna predstava ne igra više od ti puta. "Pošto pašteta" - plač majke Jugovića. Moj sin nakon pet minuta izlazi napolje. Ja samo gledam kako sam demode kada mi smeta takvo izvođenje. Mrsomuđenje Olge Dimitijević, ta tekstualna avangardnost ... Niđe veze sa mozgom. Bes i buka u "Na dnu kace" ili "Put u krasni". Da ne govorim o pevanju na plejbek narodnihhitova u "Radničkoj hronici". O "Nosorogu" kikindskog teatra i Gverovim upinjanjima i šmirama neću trošiti reči.
Malo sam omatorio, valjda...
E, dopala mi se "Đavolijada" M. Bulgakova šabačkog pozorišta u režiji N. Milivojevića. Tekst odlično sklopljen ali ko nije čitao Bulgakova, ništa mu jasno nije.
I tako dalje i tako bliže.

[džin tonik]

...Komedije u teatru mrzim, jer se svode na podilaženje jeftinim nagonima.
...

ovjerio?
Monty Python’s Spamalot

[ALEKSIJE D.]

Ne. To mi je estrada.

[džin tonik]

da, to je now something drugo...

[ALEKSIJE D.]

https://www.youtube.com/watch?v=lJkNQLQ6fME
https://www.youtube.com/watch?v=L2hS_LhslTw

[džin tonik]

ti o formi, ja o sustini. da krenemo na crtanje?

[ALEKSIJE D.]

Evo, da ne mislite kako sam toliki baksuz te poistovećujem plemenite težnje naših umetnika koji izvode Spamalot, sa prevarantima iz Producenata, dajem CELU predstavu koja je na BITEF-u izazvla oduševljenje i pokupila nagrade.
Uživajte.
https://www.youtube.com/watch?v=zazAuUhQrSk

[lilit]

Balkan macht frei. Oliver Frljić.

Brutalna priča o nemačkom društvu, političkom sistemu i isključenjima na osnovu porekla, boje kože a sve deklarativno multikulti.
Vrlo provokativno al ne više od uobičajenog Frljića.
Na Hej Sloveni zamalo da ustanem, a na Kad ja pođoh na Bembašu sam i suzicu pustila
Long live Oliver!

[Black swan]

ne i dalje
to je za one koji su bas sredili svoj zivot u svim segmentima...

[ALEKSIJE D.]

Preporuka:http://operatheatremadlenianum.com/casovi-u-kojima-nista-nismo-znali-jedni-o-drugima
Predstava je pripremana u NP Beograd i to negde pre desetak godina i otkazana (zabranjena). Materić je Materić. Ko ne zna za njega, džabe pričati, a ko zna dovoljno je. Pojam za sebe, pozorište za sebe. Što je Kusta u svetu za film, to je on za pozorište. tako kažu u Francuskoj....
Retko se ima prilika ovo gledati.

[lilit]

ne znam kako su je napravili al gledala sam tu predstavu u vijenici i savršena je bila

[lilit]

Naše nasilje i vaše nasilje. Oliver Frljić.

Violence kao jedina opcija za očuvanje humanosti.
Solidno brutalno s (meni) previše opštih mesta al dogovor pao da se ide u revoluciju. U nekom drugom životu. EtOH macht frei.

[Pozorisna Jesen]

Kasnim sa objavom, ali samo za pola meseca.

Jun - mesec otvorenih vrata pozorišta u Vršcu (sat vremena od Beograda, 83km).

NP Sterija

Repertoar

Inače, nedavno je u ovom pozorištu održan i džez festival - Jazztronic.

Poster je genijalan (mislim da ću da tražim jedan u pozorištu ), kao i ovogodišnja tematika festivala:



Pozorište je retko lepo:

[Meho Krljic]

СРПСКА ЛИГА – ЗАХТЕВАМО ХИТНЕ СМЕНЕ РУКОВОДСТВА РТС ЗБОГ АФИРМАЦИЈЕ ОГОЉЕНОГ САТАНИЗМА

[дејан]

да би се РТС опрао од неподопштине, мора следећих 48 сати пуштати ЗАДРУГУ и ПАРОВЕ наизменично

[Agota]

 

Приказивање нагих женских и мушких тела која у моментима транса имитирају агресивне демоне никако не могу да се сматрају културом и слободним уметничким изражајем редитеља, већ би се у најмању руку могло рећи да се ради о ТОРТУРИ И НЕКУЛТУРИ са психогеним елементима.

 

[Meho Krljic]

Održana prva proba predstave o Slobodanu Miloševiću 
 
Ima i na engleskom:
 
 
 Strong emotions ahead in drama about Serbia's Milosevic

[džin tonik]

Mali noćni razgovori ljevice i desnice

Tihomir Dujmović - MALI NOĆNI RAZGOVORI - Teatar na Trešnjevci, Zagreb

Kazališna predstava „Mali noćni razgovori“ nastala je po knjizi Tihomira Dujmovića  „Mali noćni razgovori ljevice i desnice“. Riječ je o lucidnom i posve otvorenom, detaljnom i u materiju iznimno upućenom razgovoru dvojice sugovornika.Tekst je pisan kao razgovor dvojice upućenih umirovljenika, no uprizoren je kao razgovor dvojice povjesničara koji vode tv debatu o povijesnim temama koji muče hrvatsku ljevicu i desnicu.

Razgovor tematski kreće od hrvatske tzv. nulte godine,  od 1941 i u gromkoj polemici prati sve povijesne događaje do velike proslave dolaska vatrenih u Hrvatsku, nakon što su postali viceprvaci svijeta u nogometu!

Razgovor vode dva profesora povijesti, jedan je etablirani lijevi profesor koji dolazi sa zagrebačkog fakulteta političkih znanosti, drugi je hrvatski politički iseljenik, koji je povijest predavao i u Njemačkoj, a vratio se u domovinu 90-tih sa svojom kćerkom. Obojica su iznimno obrazovani i upućeni u hrvatsku povijest. Profesor sa fakulteta političkih znanosti je pouzdanik SKH/SDP, odnosno hrvatske ljevice, drugi je zapravo bivši politički emigrant, koji je pristaša HDZ-a. Jedan je kolerik, drugi je flegmatik. Tijekom razgovora oboje jasno zastupaju stajališta ljevice, odnosno desnice, bistreći sve one teme o kojima se u široj javnosti šuti desetljećima. Profesor povratnik, dr. Ante Novak, dolazi u domovinu sa svojom kćerkom Sanjom koja je tipičan predstavnik mlade generacije, alergična na prastare političke rasprave „koje spadaju stari moj u muzejsku građu“,ali jasnih hrvatskih stajališta glede Domovinskog rata. Uostalom, ponosna će zaogrnuta u hrvatsku zastavu ići na doček vatrenih.  Vidjevši da joj dečko godinama ne može dobiti posao, planira napustiti Hrvatsku i postaje silno kritična prema projektu samostalne države.“Oni su, to je jasno, sve uništili do 1990 i o tome nema spora, ali stari moj, ovi su tvoji napravili hrvatsku državu i upropastili hrvatsku državu. Pa nema jednog segmenta u ovoj državi koji normalno  funkcionira. Sve ste uništili što se dalo uništiti!“, ilustracija je njenog pogleda na današnjicu.

Voditeljica pak  tv debate je studentica fakulteta političkih znanosti koja je nerijetko  zgranuta informacijama koje donosi profesor Novak. Stoga revoltirano ispituje profesora Brozovića uvodnim didaskalijama: „ ne sjećam se da ste nam to predavali profesore..“.Voditeljica znatiželjno balansira razgovor, ali profesionalno inzistirajući na konkretnim odgovorima. U riječ, ne navija ni za koga i  pušta ih da do kraja iznesu svoja stajališta. Dvojica profesora u razgovoru detaljno rasčlanjuju NDH i partizanski ustanak, prodaju Dalmacije 1941 godine, tezu „da ste rušili Pavelićevu vlast, to je jasno,ali zašto ste rušili okvir, državu“, Bleiburg i poratni pokolj, gubitak Boke Kotorske, Srijema, Banata i Bačke, Jugoslaviju kao veliku Srbiju, hrvatsko proljeće, gospodarske laži u Jugoslaviji, likvidacije novinara 1945 i uhićenja 71, pripreme za rat, jugoslavenstvo kod Hrvata jučer, danas, sutra, što se dogodilo 90-tih,tko je zapravo stvorio hrvatsku državu, gdje se nazire izlaz…

Cijeli razgovor završava dr. Novak tezom „vidimo se za 25 godina, jer se ovakve rasprave na hrvatskim televizijama dopuštaju svakih četvrt stoljeća“.

Pravi kraj predstave i prava poruka predstave su suze radosnice na licu profesora Novaka koji sluša radio prijenos dočeka vatrenih i sluša navijačke pjesme koje pjeva pola milijuna Hrvata koja dočekuije vatrene na zagrebačkom trgu bana Jelačića.

„Uspjeli smo! Nakon svega smo ipak uspjeli. Nakon toliko krvi, nakon toliko mrtvih, nakon toliko bitaka i muka, prenijeli smo baklju hrvatstva mladosti koja ju je spremno prihvatila… Sada mogu polako prema Mirogoju siguran da je sve imalo smisla, svjestan da je cijela ta muka bila smislena…“…njegova je završna misao….

U predstavi igraju Vinko Kraljević ( profesora Ivana Brozovića),  Tomislav Martić (profesora Ante Novaka), Lucija Dujmoviću (tv voditeljicu) i  Petra Tunjić (Brozovićevu kćerku Sanju).

Dramaturgiju predstave je pripremila Mira Muhoberec, a predstavu je režirao redatelj Želimir Mesarić.

Produkcija:umjetnička organizacija „Iza zavjese“, kojoj je ovo drugi projekt. Prije toga, isto tako po tekstu Tihomir Dujmovića napravili su predstavu „Tko je ubio Zvonka Bušića“.

[mac]

Jedan kolerik, drugi flegmatik. Sad znamo za koga navija pisac.

[džin tonik]

dujmovic i navijanje? ta ti je dobra! veliki autor koji, ako i za sta, moze navijati samo za istinu i otvoreni dijalog bez rezerve, osim kulturoloske. jest' da je, iako najcitaniji kolumnista, u nekim vodecim dnevnim novinama ostao bez posla kad salonsko sposobni postali sorosevi crveni fasisti i totalitarizam, onako mejnstrim, no i to samo ukazuje na cinjenicu koliko je dosljedan.

i stvarno je dobrocudan. ja bih na pozornicu doveo jugokomunistu po uvjerenju, ne ga ovako idealizirao, i samo pustio da spontano prica. to sto bi taj sam po sebi predstavio, to zdrav mozak ne moze obraditi ni na umjetnicki nacin, uz najvisu razinu fantastike. kao da dovedes majmuna da sere u ruku i baca na publiku...