Author Topic: Predrag Ličina - "Bljuzga u praskozorje" (Partizanska knjiga, 2019)  (Read 308 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.190
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Jesenski & Turk su izdali hrvatsko a Partizanska knjiga srpsko izdanje SF zbirke reditelja Predraga Ličine BLJUZGA U PRASKOZORJE. Zbirku čine tri novelete sa jakim uplivom naučne fantastike, pre svega satiričnog karaktera.
"Humor, kad je dobar i značajan, mora u sebe da uključi i političku dimenziju, odnosno da bude satira. Bez tog začina koji je direktno umešan i upleten u stvarnost nema prevratničke moći, nema da tako kažemo revolucionarnog potencijala. Upravo to čini tri humorističke novelete Predraga Ličine izvrsnim štivom. One uspešno kombinuju ono što je već dugo vremena (od nenadmašnog Briksijevog prevoda Alana Forda) karakteristika mainstream hrvatskog i regionalnog humora, dakle jezik, komedija situacije i naravi, ali i vrhunska politička invektiva koja, opet, na ovim prostorima zapravo uvek predstavlja čist vapaj zdravog razuma kontra factuma i fatuma."Vladimir Arsenić
Bljuzga u praskozorje Predrag Ličina žanr: priče
pogovor: Vladimir Arsenić i Srđan Srdić
broja strana: 216
povez: meki
dimenzije: 20x13,5 cm
godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-6477-037-8 
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.190
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Odluka mejnstrim izdavača da izda zbirku BLJUZGA U PRASKOZORJE Predraga Ličine dovela nas je u paradoksalnu situaciju da njihovi prijatelji-kritičari ne umeju baš tačno da objasne kakvo štivo je izašlo a valjalo ga je hvaliti. Otud su sve puff piece pohvale išle u smeru da je reč o politički angažovanom humoru, da je to fantastika koja govori o nama, da se bavećći budućnošću zapravo bavi sadašnjošću itd. To su sve opšta mesta kojima je mejnstrim književna scena, naslonjena na državne i inostrane donacije pokušala da artikuliše zašto se i ova knjiga može pridružiti njihovom izdavačkom korpusu.

Osim tragikomičnog pokazatelja da Arsenić, Pančić i družina mogu hvaliti “svoje” i kada za to nema argumenata, dobili smo i utisak da oni baš i nisu shvatili šta su objavili i čitali od svojih hrvatskih kolega.

A zapravo, BLJUZGA U PRASKOZORJE stoji kao deo jedne dobro poznate tradicije hrvatske satirične fantastike čiji je naizrazitiji predstavnik od najranijih dana bio Predrag Raos (premda njegova kanonska dela po meni ne spadaju u ovaj segment) a najupečatljiviji aktuelni pisac je Zoran Krušvar. Dakle, sve ovo su Raos i Krušvar postavili a Ličina je došao i na svoj način se nadovezao na njihove temelje.

Njegova fantastika je obeležena jakim dozama potrebe da se komentariše dnevna politika i nalazi se u pozadini, kao svojevrsni kostur ovih rukopisa, i u tom pogledu bliska refernca je TAJNA PIRANSKOG ZALIVA Predraga Raosa. Kod oba pisca imamo intirgantne SF postavke u senci nekih dnevnoplitičkih peckanja, i njihovo preplitanje koje je kod Ličine učinjeno autnetičnim njegovom apartnom dramaturgijom.

Jedan od argumenata koje su u “prijateljskim prikazima” knjige navodili autori puff pieceova jeste i to da Ličina ovde donosi kinematografski pristup, kako su ovo nesnimljeni filmovi i ta procena ne može biti dalje od istine. Naime, Ličinina postavka dramskih situacija u svojoj stilskoj simplifikovanosti nesumnjivo jeste bliska nekom dramskom tekstu utoliko što on kao pisac-početnik još uvek preza od korišćenja intorspekcija, digresija, retrospekcija itd. ali sam ritam dešavanja, sama stuktura tih “scena” potpuno je nefilmična i izuzetno daleka od narativne efikasnosti koju film podrazumeva. U izvesnom smislu, ako bismo već gurali Ličinu u pravcu nekog dramskog pisanja, onda njegove situacije i dijalozi pre deluju teatralno nego filmično, sa dijalozima koji se vrte u krug, junacima koji često godoovski proživljavaju svoj besmisao itd.

To godoovsko vrćenje u krug možda ponajviše i smeta u prvoj priči CRNAC U OLUJI gde vrlo zanimljivu premisu, Ličina guši beketovskim naglašavanjem situacije da bi onda u raspletu koji ima karakteristike vrhunske epizode TWILIGHT ZONEa ispao šturiji nego što treba. Istovremeno, CRNAC U OLUJI samo i isključivo na nivou premise deluje kao održiv koncept za nekakav verovatno kratkometražni film, na tragu Serlingovog televizijskog klasika.

Središnja priča VODA U KUGLI kao krunski nedostatak upravo ima osećaj da je nastala bez plana, u nekakvom automatskom pisanju, bez jasno razrađenog sinopsisa, metodom gomilanja i suštinskog ponavljanja ideja u kome “društvena kritika” postaje sama sebi svrha, a razrešenje priče koje je efektno dolazi više iz potrebe da se sve nekako završi nego što proističe iz onoga što je do tada postavljeno.

Konačno naslovna priča BLJUZGA U PRASKOZORJE deluje kao najzrelije i najosmišljenije ostvarenje u ovom triptihu, i u njoj se javlja zapravo samo jedan problem koji provejava u sve tri priče - naime, Ličina na čudan način od svih junaka u pričama nepogrešivo bira one najmanje zanimljive za protagoniste, što u spoju sa izrazitom distancom pisca u odnosu na temu i nespremnošću da unese ialo ličnog u dešavanja, čini sve ovo uporedo duhovitim i potpuno hladnim. Samo u BLJUZGI, iako na delu imamo možda dva najslabija od slabih glavnih likova, pisac pokazuje neku vrstu emotivne investicije u junake.

BLJUZGA U PRASKOZORJE je obećavajući prozni debi pre svega zato što pokazuje da Ličina ima izrazitu imaginaciju na poju fantastike, i vrhunsku lucidnost kad je reč o refleksiji društvenih događaja. Ono na čemu međutim mora da radi su karakteri i to ne u pogledu tehnike pisanja koliko u pogledu ličnog odnosa i piščeve investicije u njih. Naptosto, kada se sve tretira kao šala onda je čitaocu odbojno da čita duže prozne forme jer one ipak zahtevaju neku dublju emotivnu kopču sa junacima. Uostalom, šale ne bi bile kratka forma da su bile održive u dužoj.

BLJUZGA U PRASKOZORJE ima svoje preteče ali nema puno svojih savremenika, pa stoga smatram da se ova zbirka uprkos svim igraničenjima već od izlaska nameće kao jedno od bitnih žanrovskih proznih ostvarenja na prostoru bivše SFRJ. Njen humor i piščeva harizma, sasvim sigurno mogu mobilisati čitalačku publiku iz oba tabora, i mejnstrim i žanrovskog, ali najpre u ovom drugom BLJUZGA može ostaviti dublji trag.

Činjenica da se bavi Srbima i Hrvatima, tranzicionim društvima i strahom od Drugoga, sasvim sigurno čini ovu zbirku seksi štivom za profesionalne antifašiste među književnicima. Ipak, ono što je ovoj knjizi potrebno daće joj urednik koji se čitalački ne zadovolji prvim pomenom konflikta Srba i Hrvata već doterivanjem rukopisa do tačke u kojoj je pisac potpuno investiran a čitalac emotivno uvezan. To je ono što je potrebno Ličini kao piscu da bi ostavio dublji trag.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam