Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1768421 times)

0 Members and 4 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12650 on: 30-09-2018, 21:45:29 »
РЕШЕНИЕ О ЛИКBИДАТСИИ Aleksandra Aravina je film izmontiran iz televizijske serije o akciji FSB kada je likvidirao Šamila Basajeva. Ova akcija FSB još uvek je predmet kontroverzi a ovaj film nudi jednu od varijanti kako je ta akcija sprovedena. Film je relativno skromno realizovan u pogledu budžeta. Narativno je efikasan ali bez previše energije i harizme sve do same završnice kada krene sama akcija likvidacije tokom koje stvari postanu uzbudljivije.

Gledao sam ga u bioskopu i svakako da ga tamo ne treba juriti jer ne dobacuje do velikog ekrana. Ipak je ovo manje-više dno kace ruskog patriotskog filma. Međutim, mislim da će ovo biti rado gledan film na malim ekranima, na televiziji pre svega, i u ovoj formi i kao televizijska serija.

Producent filma je Karen Šahnazarov i on je posetio Beograd na premijeri.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12651 on: 30-09-2018, 21:58:32 »
SMALLFOOT Kareya Kirkpatricka i Jasona Reisiga je novo ostvarenje Warner Animation Groupa koja nastavlja da oblikuje njihov autentični doprinos savremenom bioskopskom formatu animacije. Po knjizi Sergio Pablosa koji je imao velike uspehe sa kompanijom Illumination i priči Johna Reque i Glenna Ficarre koji su pre uspeha sa igranim filmovima dali značajan doprinos animaciji, između ostalog baš Warnerovoj, napravljen je vrlo zanimljiv film koji nudi neobično zrelu priču i pouke za najmlađe gledaoce.

Slično STORKSu, i SMALLFOOT se bazira na inverziji. Jetziji zaista postoje i za njih su ljudi ono što je Bigfoot za nas. U određenom smislu jasno je da SMALLFOOT ima direktno nadovezivanje na klasični Warnerov kratkić THE ABOMINABLE SNOW RABBIT iz 1961. godine. Jetiji međutim uprkos bizarnom ali efikasnom sistemu uverenja i navika imaju i disidente u svojim redovima koji veruju u postojanje ljudi i osporavaju razne dogme. Jedan od stabilnih članova društva dolazi u kontakt sa ljudima, sa Smallfootima, i odlučuje da otkrije svet koji je dugo skrivan od Jetija.

Autori SMALLFOOTa koncipuirali su film kao animirani mjuzikl. Dakle ima nekoliko muzičkih numera, ali u osnovi ovde se susreću karakteristični Warnerov stil animacije sa obiljem bizarnog humora i crnjak-gegova, sa sve detaljima koji bi nas obradovali u filmu o Peri Kojotu i Ptici Trkačici. Na sve to se dodaje još jedan sloj, fino dizajniranog, dinamičnog rada sa karakterima i konačno ta vrlo sofisticirana poruka o neprekidnom preispitivanju dogmi, ali što je još važnije i o smislu same ideologije koja ponekad sakriva određena znanja ali to radi iz nemoći pred opasnošću.

Stoga, SMALLFOOT je neobično sofisticiran message movie koji će deci biti vrlo dubokouman i izazovan a odraslima će bašp zbog toga biti prijatan i dobrodošao.

WAG još uvek nema tako razvijenu hype mašinu kao Pixar, ali ovo je definitivno film koji zaslužuje hype. Kao i NEXT GEN nedavno, i ovo je film koji pokazuje da se izvan Pixara rade jako uzbudljive i višeslojne stvari, koje u širem kontekstu uspevaju da se nametnu kao nešto od najuzbudljivijeg što nam je dostupno na ekranu.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12652 on: 01-10-2018, 20:04:08 »
ZLOGONJE Raška Miljkovića je ekranizacija romana za decu i mlade Jasminke Petrović. Ova spisateljica je ove godine dobila još jednu ekranizaciju, dodeljena su sredstva za snimanje filma LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM pa je interesantno videti kako dobijamo pisca za decu i mlade koji dobija kontinuirani tretman na filmu.

Scenario za film su pisali Marko Manojlović i Miloš Krečković. Reč je o melodrami namenjenoj podjednako deci i odraslima u pogledu onoga šta se u njoj dešava, ali teško je tačno razaznati kome je tačno ovaj film NAMENJEN i to razlikovati od onoga ko može da ga gleda.

Stoga, ja bih pre rekao da ovaj film mogu da gledaju i deca i odrasli, a to kome je namenjen ostaje pomalo nejasno. U izvesnom pogledu, u sebi nosi nešto one elegičnosti i trezvenosti koju su imali dečji filmovi iz SFRJ, poput radova Jovana Rančića, naslova poput POSLEDNJE TRKE i sl. Dakle, film pripada tradiciji “tužnih” filmova za decu.

Glavni junak je dečak koji boluje od paralize i ima napornu svakodnevnu rutinu vežbi, teškoće u kretanju, nevolje u školi. Bekstvo od toga nalazi u fantazijama o svom omiljenom strip superjunaku Šejdu. Jednog dana upoznaje drugaricu nemirnog duha koja je svoje porodične probleme formulisala kao bajkoviti narativ i njih dvoje polaze u akciju ne bi li njenu situaciju razrešili.

U tom odnosu prema fantazijama i prema fabulacijama kroz koje se artikulišu traume, ovaj film zapravo upada u najveći problem na planu toga kome je “namenjen”. Naravno, starijem gledaocu je jasno da je devojčica predstavila svoju porodičnu situaciju kao fantaziju i ona nije ni tretirana kao funkconalna fantazija koja će se do kraja filma raspršiti i rezultirati sa suočavanjem junakinje sa istinom.

Čini mi se da bi u filmu namenjenom deci, strategija u kojoj se fantazija tretira sa punim uverenjem sve dok se ne rasprši u završnici bila znatno korisnija i bolje komunicirala sa decom. Ovako, imamo izvesnu antiklimaktičnost, a onda je ilustrativna i za generalmu strukturalnu manjkavost filma.

Naime, film prosto nema jasno definisanu strukturu u pogledu razvoja priče, neki delovi postaju bitni pa onda nestanu, i da bi komunicirao lakše sa decom čini mi se da bi morao da bude i više tropey. I ja kao stariji gledalac sam imao teškoće da gledajući film prepoznam u kojoj se fazi priče nalazim, što je OK u nekom arty filmu koji interveniše na strukturi ali ne i na filmu namenjenom deci.

Rediteljski postupak Raška Miljkovića je artikulisan, sveden, rekao bih dosta “starački” ako imamo u vidu da je reč o debitantu, i više podseća na reditelje generacije Miloša Radovića.

Deca glumci su odlični, i oni su svakako jedan od najjačih aduta ovog filma.

No, sve ove primedbe na stranu, bitno je pre svega saznati kako deca reaguju na ovaj film. Čini mi se da je to ipak najvažnije. Isto tako rekao bih da sam gledajući ovaj film bio u dosta velikom grču jer sam pokušavao da prepoznam na koji način bi se estetika dečjeg filma mogla prilagoditi našem podneblju i ovom trenutku u našoj kinematografiji. Serijal o KOKOU po Kušanovim romanima, može biti referenca ali i ne mora jer je on svoju okrenutost deci bazirao na detektivskim narativima, i na smeštanju u epohu. ZLOGONJE nemaju nijedan od tih otklona.

Fotografija Mikše Anđelića je vrlo “čista”, estetizovana, podseća pomalo na onaj ulepšani Beograd iz reklama. Međutim, ZLOGONJE same jesu baš takve. One daju jedan “pomeren” izgled svega, i tu ne mislim vizuelno već suštinski. Ovo je urabni film sa namerom da komunicira sa decom. Stvara sliku da naša kinematografija kao tobože brine o tome šta se u njoj dešava i šta se pravi. Otud “ulepšani” svet jeste sasvim u duhu “ulepšane” slike naše kinematogradije koju dobijamo kroz sam film.

ZLOGONJE su eksces u najboljem smislu. I čini mi se da ovaj film uprkos svim njegovim lutanjima predstavlja jedan izuzetno zdrav događaj za naš film. Olakšavajuća okolnost mu je svakako to što je zakoračio na polje na kom odavno neki naš film nije hodio, a i ako jesi neki poput AGIJA I EME, to nisu radili uspešno.

Kao i AGIJA I EMU i ZLOGONJE distribuira Taramount. Videćemo da li će uspeti da ponovi čak i onaj mali rezultat koji su AGI I EMA imali. Pored estetike, naš dečji film nalazi se i u krizi publike. Ona naprosto nije spremna za naš film ovog tipa. Ako ZLOGONJE ne napune sale, ne znači da od ovakvih filmova treba odustati.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12653 on: 01-10-2018, 20:04:25 »
HOLD THE DARK je film u kom je Jeremy Saulnier želeo da snimi svoj magnum opus. Posle nekada mudro, nekada manje ili više vešto, posrtavljenih i realizovanih “malih” filmova, ovog puta Saulnier dobija priliku da snimi “veliki” film, i pokazuje da mu nimalo nije dorastao.

Stepen pretencioznosti ovog filma najbolje se očitqva u glumi gde ne postoji apsolutno ni jedna jedina replika koju glumci nisu odigrali u CAPS LOCKu. Sve je važno, sve je maksimalno naglašeno, izgovoreno tiho da bi svi načuljili uši, i likovi i gledaoci. A takve su i sve scene. Saulnier na nekom tehničko-zanatskom nivou vlada egzekucijom na planu mikro-celine, premda to sve istini za volju nije ništa naročito ali u redu je.

Međutim, u ovom filmu nismo videli apsolutno ništa po čemu bi se Saulnier u pogledu mašte ili veštine izdigao iznad bilo kog solidnijeg profesionalca. Naročito, ako imamo u vidu da je ovaj film rađen u apsolutnoj autorskoj slobodi. Saulnier je up and comes i u tom pogledu kritika je dosta blagonaklono dočekala ovaj proboj u više lige. Nažalost, mislim daje to više jedno “puštanje” na ispitu nego što je zaslužena “matura”.

U pogledu onoga o čemu film govori i šta se u njemu dešava tek može da se nabroji čitav niz primedaba jer tu pretenzija i “suvišna autorska sloboda” tek dolaze do izražaja. Tu ima toliko mnogo budalaština, usiljenih bizarnosti i iskonstruisanih “iznenađenja”, sa vrhuncem u potpuno nezadovoljavajućem klimaksu jer bi valjda zadovoljavajući bio suviše mejnstrim, da tu negde HOLD THE DARK konačno pada, čak i kad onih kojima pretencioznost postupka nije smetala.

Trajanje od 125 minuta je preterano, naročito jer je film zapravo epizodičan i kako se emituje na Netflixu, ne bi me čudilo da bi ga narod mogao gledati u formi serije. Teško ga je preživeti u jednom cugu, to svakako. Saulnier je definitivno mogao biti kritičniji prema vlastitom materijalu i skratiti ga ali moguće je da bi uobičajene dužine ubile tu pretenziju i “autentičnost” filma.

Saulnier je u međuvremenu otpušten sa HBO serije TRUE DETECTIVE zbog kreativnih razmimoilaženja i režirao je manje epizoda nego što je trebalo. Rekao bih da je to dobro za seriju jer u HOLD THE DARK ima nešto tog TD manirizma i nije preterano efektan.

Saulnier simply can’t hold his dark.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.193
Re: The Crippled Corner
« Reply #12654 on: 02-10-2018, 08:17:20 »
nemoj da je ko dao negativnu kritiku venoma! samo da vas upozorim na vreme.


 nas-rofl
 
Some things you have to do yourself.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.243
Re: The Crippled Corner
« Reply #12655 on: 02-10-2018, 08:37:36 »
Hmmm, a šta ako film stvarno buide loš? Možemo da pišemo nešto tipa "Film je slab ali Tom Hardy je dao rolu života!!!"?

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.193
Re: The Crippled Corner
« Reply #12656 on: 02-10-2018, 08:41:47 »
ne može pošto svi znaju da mu je rola života hitklif u orkanskim visovima!
Some things you have to do yourself.


Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.243
Re: The Crippled Corner
« Reply #12658 on: 03-10-2018, 09:49:45 »
Dragan Jovićević u NIN-u o slučaju "Mezimica":

https://www.facebook.com/ninonline/photos/a.365849893485364/2067209996682670/?type=3&theater

Quote
Kada je, međutim, isti scenario pre dve godine dobio sredstva na konkursu FCS, u obrazloženju je bilo navedeno da je Mezimica akcioni triler kakav je nedostajao na ovdašnjem repertoaru u proteklih deset godina. „Žanrovske konvencije su u ovom scenariju sprovedene na dosledan i moderan način, sa jasnim lokalnim pečatom i prepoznavanjem naših socijalnih okolnosti i njihovom integracijom u filmsku priču. Obrasci na koje se autori referišu danas se smatraju klasicističkim i podjednako su predmet interesovanja i publike i kritike, sa uglednim reprezentima kao što su Mel Gibson, Volter Hil ili Žak Odijar, pa ovaj film ima određenu perspektivu i na festivalima…“, pisalo je tada u saopštenju.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.193
Some things you have to do yourself.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.193
Re: The Crippled Corner
« Reply #12660 on: 05-10-2018, 06:06:06 »
Venom review: a silly mess, that Tom Hardy can't save
Sony's Spider-Man spin-off universe is off to a very rocky start...

http://www.denofgeek.com/uk/movies/60873/venom-review-a-silly-mess-that-tom-hardy-cant-save
Some things you have to do yourself.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12661 on: 07-10-2018, 13:36:44 »
A STAR IS BORN Bradleya Coopera je izvanredan rediteljski debi, uprkos tome što govorimo o filmu koji ima sto mana. Ali, kako kaže stara poslovica, dobar film ima sto mana, a loš samo jednu. Tako i A STAR IS BORN, ukoliko se gledalac ne poveže sa njegovim glavnim adutima, a to su zvezde u glavnim ulogama, i muzika, u principu nema šta da traži u bioskopu dok se on daje. Imao sam sreće da su mi legli i Bradley Cooper kao glumac kog rado gledam, i cenim, i Lady Gaga, koja mi uprkos višegodišnjoj globalnoj popularnosti nije preterano poznata niti imam odnos prema njoj. Isto važi i za muziku koja mi je delovala kao najveći rizik u ovom filmu. Naime, da bi neko bio zvezda mora da ima nešto zeitgeisty u muzici, a ona je danas najpre oblikovana dinamičnim trendovima koji traju vrlo kratko, i pitao sam se kako će biti artikulisano sve to. Kako će biti prikazana "dobra" a kako "loša" muzika, kojim se žanrovima likovi uopšte bave itd.

I to je urađeno vrlo vešto. Bradleyev lik je negde na pola puta između Bruce Spingsteena i Chrisa Cornella a Lady Gaga je recimo kao Nelly Furtado, kreće kao singer songwriter i postaje pop izvođač. Stoga, A STAR IS BORN ne preza od toga da neke muzičke žanrove same po sebi prikaže više ili manje vrednim, što bi mi po definiciji smetalo, ali to radi sa stilom.

Kako rekoh, svakako da je muzika, pored zvezda, treći element koji mora da "kupi" gledaoca, i ja sam se i u tome našao. Dakle, imao sam jako puno sreće.

U protivnom, imao bih fokus na scenario koji u pojedinim momentima ume da bude dosta krut, pa i neotesan u nekim direktnim intervencijama kroz replike i odnose likova. Ukoliko harizma zvezda i muzike ne može to da vam sakrije, A STAR IS BORN ume biti slučaj poluprazne čaše. Ali ako uspe, onda se pretvara u prvoklasno bioskopsko iskustvo.

Cooper je snimio Xti rimejk ideje koja je sama po sebi aproprijacija klasika dramske literature, i uspeo je da napravi nešto vrlo retko. Naime, ovo je grownup movie koji je istovremeno i bajka. Ovo je star vehicle koji je istovremeno u stanju da otvori Veneciju. Ovo je film u kome Holivud pokazuje ono najbolje što ima u pogledu osoba koje će staviti na ekran a sebi dozvoljava ako ne indie a onda rediteljski postupak koji koketira sa art houseom. Pored DP Matthew Libatiquea, Cooper sa Aronofskim i WRESTLERom deli i okrenutost kadar-sekvencama, neke postupke gde se scene iskazuju kroz detalj. Doduše, nota bene, Aronofsky baš na WRESTLERu nije radio sa Libatiqueom već sa Maryse Alberti, ali ovaj jeste njegov redovni DP i čovek kog je uveo u holivudski mejnstrim.

Scene svirke su vibrantne, rekonstrukcija rok koncerta je ubedljiva, i Cooper potpisuje film koji jako dobro izgleda za 36 miliona dolara što je suma koju studiji daju onda kada su spremni da se kockaju i da ne izgube ništa, ili da ne izgube mnogo. To je recept po kom je uostalom nastao HANGOVER. Sada, A STAR IS BORN kao producenti potpisuju sami Cooper i Phillips i zanimljivo je kakve stvari su se izrodile iz HANGOVERa uključujući WAR DOGS i A STAR IS BORN.

Malo je reći da se Warneru ova kocka isplatila. Ne samo da su dobili crowd pleaser i award contender u isto vreme, ne samo da su otvorili Veneciju, dobili su novog glumca-reditelja koji se savršeno uklapa u kulturu studija koji je odgajio Clinta Eastwooda i Mela Gibsona.

Bradleyu se isplatilo što je neko vreme vodio Clinta na pišanje. Uspeo je da od njega preuzme ovaj projekat i napravi više nego uspešnu reaktuelizaciju jednog ikoničnog holivudskog propertyja. Iako je A STAR IS BORN bio property pre nego što su DC i Marvel izmišljeni, kad je i sam Stan Lee bio mali, u današnjem miljeu, ovaj film odiše autentičnošću i ljudskošću, a to dovoljno govori o stanju ostatka ponude.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12662 on: 07-10-2018, 13:56:57 »
VENOM Rubena Fleischera je film u kome ima mnogo toga dobrog, i ima Tom Hardy. Problem je u tome što ono što je dobro nekako nije jasno razrađeno usled čega niko, pa ni sami autori, ne mogu da razluče gde se završava origin i počinje priča konkretnog filma. Slično DEADPOOLu, recimo, VENOM je superherojski film u kome je origin istovremeno i zaplet filma. Dakle, junak doživljava transformaciju u superheroja a oni koji su odgovorni za to istovremeno i glavni negativci.

U slučaju Venoma, paradoksalno imamo jednu relativno "logičnu" premisu o tome kako junak postaje superheroj. Ideja negativca da prave simbiote ljudi i vanzemaljaca kako bi olakšali naseljevanje dalekih planeta zapravo poprilično deluje smisleno u okvirima onoga što su inače čini superhero origine, i nudi negativca koji ima višeslojnost i spada u novi soj brogrammer, frictionless capitalist negativaca.

Junak koji je novinar logično dolazi u poziciju da se nađe u prilici za sukob sa negativcem i dodir sa vanzemaljskim materijalom.

Dakle, autori su imali dosta otvoren put kako da izgrade celu prilču apsolutno u skladu sa filmskom dramaturgijokm bez prevelikih podilaženja stripu i izneveravanja filmske dramaturgije. I ključ stilizacije koji su odabrali je adekvatan, Sony je dobro osmislio taj street level delovanja svojih Marvel ekranizacija, sa finim spojem socijalne drame i humora, i to je očuvano i ovde. Međutim, put je bio otvoren ali su se autori na njemu malo zbunili.

Naime, u VENOMu je osnovni problem to što je priča ispričana bez mnogo razrađivanja i uzbuđenja. Čini se kao da junak previše lako uspeva da se izvuče iz pojeidnih situacija, nema drame, nema preokreta, nemamo nijednu situaciju u kojoj nam se nudi nešto neočekivano. Naravno da mi u ovoj vrsti filma znamo kako će sve da se rasplete, to se ne dovodi u pitanje, ali autori moraju da nađu način kako da nas kao gledaoce drže u tonusu. U VENOMu iz nekog razloga tog tonusa nema. Akcione scene nisu maštovite i nisu spektakularne, samo su korektne i ništa više, a to za savremeni superherojski film nije dovoljno. Odnosi među likovima su korektni i lepo zamišljeni ali ni oni ne nose nikakvu dramu.

Film odaje utisak kao da ne znamo da li je sve ovo samo neka ilustracija koja ni ne treba da generiše bilo kakvu dramu ili napetost ili je priča koja podrazumeva sve to. Ilustrativni delovi koji su tu da nešto pokažu ali nemaju funkciju da generišu dramu ili napetost su čest element stripovskog filma. Primer je ubistvo Batmanovih roditelja. Te scene nikada ne generišu dilemu oko svog ishoda, ali proizvode neke druge emocije. U VENOMu tako izgledaju neke od scena dobrano kada priča odmakne.

Tom Hardy se trudi u ovoj ulozi. Ponekad deluje da mu je malo neprijatno što je u superherojskom filmu iako mu ovo nije prvima, ali svakako jeste prvi slučaj da nije tu u funkciji engleskog glumca koji igra negativca već heroja oko kog će se graditi franšiza. U tom smislu, oseća se pomalo Hardyjeva griža savesti što je postao šraf industrije i osećaju se pokušaji da prevaziđe materijal, i oni su uglavnom jalovi i smetaju filmu. Tako je Hardy ovde najbolji onda kad je kooperativan i kad Brocka odnosno Venoma igra lagano, šarmantno, dinamično, a najslabiji kada kanališe poznog Branda, bali i mumla a imamo i toga. Srećom, rekao bih da je Ruben barem do bioskopa uspeo da izvuče cut u kome je Hardy mahom kooperativan.

Ostatak podele je korektan, u funkciji, sa njima nema problema kao sa Hardyjem ali zbog te puke ilustrativnosti pristupa nekako ne uspevaju da ponude išta posebno oko svojih likova.

No, s druge strane, Venom kao lik u ekranizaciji ima razna inherentna ograničenja i u tom pogledu nije lako biti pametan u ovom slučaju. Fleischer je mnoge stvari, pre svega u stilizaciji dobro uradio iako iz toga nije izastao adekvatan krajnji proizvod. S druge strane, samo iskustvo gledanja VENOMa je meni bilo prijatno, a čini mi se da je tako bilo i onima koji imaju mnogo veće primedbe.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12663 on: 07-10-2018, 14:15:09 »
THE DARKEST MINDS Jennifer Yuh Nelson nastao je po YA romanu koji potpisuje Alexandra Bracken. Shawn Levy proširuje producentski portfolio svoje firme 21 Laps i ovo je bio pokušaj da započne YA franšizu. Zamisao da film režira rediteljka animiranih filmova je bila dobra na papiru (pun intended) ali je krajnji rezultat nažalost bliži nekoj starijoj televizijskoj seriji kao što je bio DARK ANGEL nego filmu.

THE DARKEST MINDS nije skup film, i kad se saberu finansijski rezultati, nije čak bio ni totalna propast, ali svakako se nije isplatio, niti je zaradio, pa prostor za neku franšizu ovde baš i ne vidim. A sam film je dosta drsko koncipiran kao klasičan uvod u franšizu sa otvorenim krajem, izgradnjom origina likova itd. U tom smislu, THE DARKEST MINDS je na granici toga da li može da stoji kao standalone film ali hajde da kažemo da može.

Međutim, sve ono što nam Jennifer Yuh Nelson pruža u ovom ostvarenju naprosto nije na dovoljno visokom nivou za bioskopski rad. Ni u vizuelnom pogledu, pa ni scenarističkom. Glumci imaju izvesnu harizmu ali se niko ne izdvaja dok su negativci previše karikaturalni da bi mogli da izdrže ceo film a nekmoli franšizu.

THE DARKEST MINDS možda može da prođe kao avanturistički programmer za klince na malom ekranu ali svakako ne dobacuje do dela koje nas uvodi u bilo kakav ozbiljan kontinuitet.   

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.193
Re: The Crippled Corner
« Reply #12664 on: 09-10-2018, 07:34:11 »
VENOM Rubena Fleischera je film u kome ima mnogo toga dobrog, i ima Tom Hardy. Problem je u tome što ono što je dobro nekako nije jasno razrađeno usled čega niko, pa ni sami autori, ne mogu da razluče gde se završava origin i počinje priča konkretnog filma. Slično DEADPOOLu, recimo, VENOM je superherojski film u kome je origin istovremeno i zaplet filma. Dakle, junak doživljava transformaciju u superheroja a oni koji su odgovorni za to istovremeno i glavni negativci.

U slučaju Venoma, paradoksalno imamo jednu relativno "logičnu" premisu o tome kako junak postaje superheroj. Ideja negativca da prave simbiote ljudi i vanzemaljaca kako bi olakšali naseljevanje dalekih planeta zapravo poprilično deluje smisleno u okvirima onoga što su inače čini superhero origine, i nudi negativca koji ima višeslojnost i spada u novi soj brogrammer, frictionless capitalist negativaca.

Junak koji je novinar logično dolazi u poziciju da se nađe u prilici za sukob sa negativcem i dodir sa vanzemaljskim materijalom.

Dakle, autori su imali dosta otvoren put kako da izgrade celu prilču apsolutno u skladu sa filmskom dramaturgijokm bez prevelikih podilaženja stripu i izneveravanja filmske dramaturgije. I ključ stilizacije koji su odabrali je adekvatan, Sony je dobro osmislio taj street level delovanja svojih Marvel ekranizacija, sa finim spojem socijalne drame i humora, i to je očuvano i ovde. Međutim, put je bio otvoren ali su se autori na njemu malo zbunili.

Naime, u VENOMu je osnovni problem to što je priča ispričana bez mnogo razrađivanja i uzbuđenja. Čini se kao da junak previše lako uspeva da se izvuče iz pojeidnih situacija, nema drame, nema preokreta, nemamo nijednu situaciju u kojoj nam se nudi nešto neočekivano. Naravno da mi u ovoj vrsti filma znamo kako će sve da se rasplete, to se ne dovodi u pitanje, ali autori moraju da nađu način kako da nas kao gledaoce drže u tonusu. U VENOMu iz nekog razloga tog tonusa nema. Akcione scene nisu maštovite i nisu spektakularne, samo su korektne i ništa više, a to za savremeni superherojski film nije dovoljno. Odnosi među likovima su korektni i lepo zamišljeni ali ni oni ne nose nikakvu dramu.

Film odaje utisak kao da ne znamo da li je sve ovo samo neka ilustracija koja ni ne treba da generiše bilo kakvu dramu ili napetost ili je priča koja podrazumeva sve to. Ilustrativni delovi koji su tu da nešto pokažu ali nemaju funkciju da generišu dramu ili napetost su čest element stripovskog filma. Primer je ubistvo Batmanovih roditelja. Te scene nikada ne generišu dilemu oko svog ishoda, ali proizvode neke druge emocije. U VENOMu tako izgledaju neke od scena dobrano kada priča odmakne.

Tom Hardy se trudi u ovoj ulozi. Ponekad deluje da mu je malo neprijatno što je u superherojskom filmu iako mu ovo nije prvima, ali svakako jeste prvi slučaj da nije tu u funkciji engleskog glumca koji igra negativca već heroja oko kog će se graditi franšiza. U tom smislu, oseća se pomalo Hardyjeva griža savesti što je postao šraf industrije i osećaju se pokušaji da prevaziđe materijal, i oni su uglavnom jalovi i smetaju filmu. Tako je Hardy ovde najbolji onda kad je kooperativan i kad Brocka odnosno Venoma igra lagano, šarmantno, dinamično, a najslabiji kada kanališe poznog Branda, bali i mumla a imamo i toga. Srećom, rekao bih da je Ruben barem do bioskopa uspeo da izvuče cut u kome je Hardy mahom kooperativan.

Ostatak podele je korektan, u funkciji, sa njima nema problema kao sa Hardyjem ali zbog te puke ilustrativnosti pristupa nekako ne uspevaju da ponude išta posebno oko svojih likova.

No, s druge strane, Venom kao lik u ekranizaciji ima razna inherentna ograničenja i u tom pogledu nije lako biti pametan u ovom slučaju. Fleischer je mnoge stvari, pre svega u stilizaciji dobro uradio iako iz toga nije izastao adekvatan krajnji proizvod. S druge strane, samo iskustvo gledanja VENOMa je meni bilo prijatno, a čini mi se da je tako bilo i onima koji imaju mnogo veće primedbe.

* * 1/2 / * * * *

čitaš mi misli.
meni je film bio ok, daleko od dosadnog, prijatan za gledanje al bez prevelikih uzbuđenja. dijalozi su ponekad banalno naivni, za sedmogodišnjake otprilike, što mi nije smetalo. michelle williams kao da je izašla aparata za štirkanje, frizura joj se nije pomerila, čak ni na fotkama koje tom gleda.
al da ne zakeram.  xrofl
ako sam logana htela da gledam ponovo odmah nakon projekcije, venomu se možda vratim za koju godinu.
Some things you have to do yourself.


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12666 on: 10-10-2018, 13:53:56 »
James Gunn Is Moving to DC and Is in Talks to Write the Next Suicide Squad Film

pre nedelju dana sedeo sam sa gunnovim agentom. i pričam mu o tome kako eto imam sličan problem sa otkazivanjem poslova i sl. kao i on. i kaže mi on u šali, "obraćaš se pravom čoveku" i natukne da će s gunnom sve biti u redu.

nedelju dana kasnije...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12667 on: 10-10-2018, 13:55:41 »
TEEN TITANS GO! AT THE MOVIES Aarona Horvatha i Petera Ridae Michaila je niskobudžetna Warnerova DC animacija koja je zasluženo izborila velike simpatije ovog leta. Naime, Horvath i Michail su u celovečernju formu preneli svoju televizijsku animaciju, sa DCjevim junacima prilagođenim deci, i napravili vrlo zabavan animirani mjuzikl koji spaja Cartoon Network stil animacije i čitav niz meta-gegova na temu superheroja i superherojskog filma.

Ako je DEADPOOL ubacio taj meta element u igrani film onda ga je TEEN TITANS GO! AT THE MOVIES to uradio u animaciji do tačke gde bi se moglo reći da deca dobijaju unekoliko i pogrešnu sliku DC mitosa. Naime, TEEN TITANS je direktna parodija, ali kao i svaka dobra parodija, zapravo ne samo da govori istinu o onome što parodira već to čini sa puno poštovanja prema vrednostima koje osnovni materijal zastupa.

Tako i ovaj animirani film govori o superherojima koji su zaglibili u svet ekranizacija u kojima su potpuno izgubili smisao svog postojanja. Justice League i dalje pomaže u borbi protiv raznih negativaca ali ekranizacije su ih potpuno pomele i dovele do toga da pojedini superzlikovci u njima nalaze prostor za delovanje.

Ono što bi mogla biti pogrešna slika jeste pitanje da li će deca kojoj ovo vrlo lako može biti prvi susret sa DCjem treba da ove likove ispercipiraju kao nekoga ko je više javna ličnost nego heroj, odnosno više komični nego tragični lik.

Kao što se DEADPOOL ne zaustavlja kada krene u dekonstrukciju Marvela i svega ostalog, tako i TEEN TITANS udaraju na sve, pa i ono "najsvetije" u DC Univerzumu na šta se nikada ne udara kao što su tragični origini Supermana i Batmana. u tom pogledu, ovaj film ne samo da nosi gegove koji će biti zanimljivi starijima, onima koji su doveli decu u bioskop, već nudi nekoliko detalja koji bi i njima mogli delovati provokativno.

Animacija se ne odmiče daleko od televizijske serije i ne znam kako ovaj film izgleda na velikom ekranu jer sam ga gledao na malom ekranu. U svakom slučaju, kad sam se na nju navikao u ovom formatu bila mi je čak i prilično ekspresivna. No, ovo svakako nije tehnička ravan BIG HERO SIXa, da se odmah razumemo već TV materijal prenet u celovečernji format.

TEEN TITANS GO! AT THE MOVIES svakako da provocira u kontekstu DCa ali kad je reč o humoru i geg animaciji, ovo je upravo ono po čemu je Warner poznat.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12668 on: 10-10-2018, 14:25:16 »
LAJKO: CIGANY AZ URBEN Balasza Lengyela je komedija koja u sebi kombinuje interesovanje dvojice ljudi koje nazivaju Profama - Emira Kusturice i Momčila Milinovića. U sedmici kada izlazi FIRST MAN sa Ryanom Goslingom u ulozi Neila Armstronga u bioskope, pogledao sam mađarsku komediju u low-key kusturicijanskom ključu o tome kako je prvi čovek u svemiru zapravo bio mađarski Rom Lajko.

I to je otprilike one joke premisa oko koje je ovaj film izgrađen ali Balasz Lengyel uspeva da je razradi u funkcionalnu jednoipočasovnu priču. Kombinujući kusturicijanski preiod junoakovog odrastanja i njegove prve aeronautičke pokušaje u amaterskim okolnostima sa sve pokušajem pravljenja rakete od poljskog WCa sa nešto konvencionalnijom političkom parodijom ud rugoj polovini kada dolazi Brežnjev da nadgleda slanje zamoraca u svemir, LAJKO nosi sva obeležja istočnoevropskog filma pravljenog malo za lokal a malo i za izvoz.

Ono što kod Balasza Lengyela nedostaje jeste svežina ali i energija u postupku koja je krasila reditelje koji su mu uzor. Film je korektan ali se šavovi koji povezuju aproprirane elemente lako prepoznaju. To naravno delu publike neće umanjiti uživanje, ali na kraju LAJKO ostaje jedno huigh concept ostvarenje koje u ključnim momentima kada treba da se izdvoji nastavlja da im robuje.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12669 on: 10-10-2018, 14:29:23 »
JUST GETTING STARTED Rona Sheltona sa Morganom Freemanom, Tommy Lee Jonesom i Rene Russo je starački skup koji bi najbolje bilo odmah zaboraviti. Shelton je snimio komediju o dvojici umrivljenika sa enigmatičnom prošlošću i njihovim vragolijama u resortu dok jednog od njih pokušava da ubije mafija. Sheltonov scenario je užasan, a čak je i fotografija pouzdanog Barry Petersona nevešta, a zvezde pokazuju koliko visoko može da ih drži autopilot. I da, autopilot je jak kod Freemana i Jonesa ali ovo im svakako nije trebalo.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12670 on: 10-10-2018, 14:37:24 »
X-A RENDSZERBOL TOROLVE Karoly Ujj Meszarosa je masđarska aproprijacija Nordic Noira, bioskopski rip-off BRONa i sličnih sadržaja, u kome imamo detektivnku koja pati od napada panike a važi za najvećeg strulčnjaka u budimpeštanskoj policiji.

Kada uđe u slučaj serijskog ubice, suočava se sa zaverom u koju su uključeni i ljudi iz njene okoline od kojih mnogi znaju načine kako da manipulišu njenim psihičkim poremećajem.

Karoly Ujj Meszaros se trudi da ponovi look Scandi Noir serija i ovaj film je ekstremno estetizovan. Ipak, čini se da je manju pažnju obratio na vođenje priče, ko kada ima protagonizam i kako se događaji izlažu, tako da je ovo jedan zapravo slabo vođen film što je za ovu vrstu misterije i trilera nedopustivo.

U svakom slučaju, fanovi žanra koji žele da ga vide i u egzotičnoj formi, treba da mu pruže šansu.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12671 on: 10-10-2018, 15:49:06 »
Joachim Schroeder i Tobias Streck snimili su film KILL ME TODAY, TOMORROW I'M SICK koji je imao svetsku premijeru na festivalu u Montrealu. Ovaj festival je oduvek bio naklonjen srpskom a ranije jugoslovenskom filmu, pa u tom smislu znamo da su na njemu uspevali da skončaju i naslovi poput DOBRICE, a da je Goran Marković tamo ono što je Kusturica u Kanu. U tom pogledu, premijera u Montrealu ne znači puno u pogledu kvaliteta filma.

Ali, KILL ME TODAY je film koji ima u sebi jedan drugi "montrealski" kvalitet - naime, ovaj film govori o Kosovu i zauzima jedan čvrst antisperatistički stav i osuđuje međunarodne organizacije. Ne možemo govoriti o suštinski antiseparatističkom stavu na međunarodno-pravnom nivou, ali film dosta jasno prikazuje kriminalizovanost separatističkih vođa i njihovu povezanost sa korumptivvnim i štetnim stranim faktorom. Isto tako, film prikazuje stradanje srpskog naroda, a jedna od tih brutalnih scena je i najupečatljivija u filmu.

Film je delimično sniman kod nas, u Novom Pazaru koji glumi Kosovo i u njemu učestvuju naši glumci. U tom pogledu ovde nema ni govora o chexploitationu, čak naprotiv.

KILL ME TODAY počinje kao WHISKEY TANGO FOXTROT smešten na Kosovu. Uostalom, oba filma su bazirana na knjigama žena u kojima svedoče o svojim iskustvima na kriznim područjima. Glavna junakinja je alterego službenice OEBSa iz Nemačke koja je zabeležla svoja iskustva. Nisam uspeo da pronađem knjigu kako se tačno zove, ali svakako bih rekao da su Schroeder i Streck kao scenaristi dosta slobodno adaptirali njenu priču.

Elem, ona dolazi u jedno društvo u rasulu kao službenik zadužen za razvoj medija i onda otkriva kosovsko "srce tame", trgovinu ljudima, organima, masovne i manje masovne grobnice Srba kojima je oteta imovima, i naravno opšti cinizam i korupciju prisutnih stranaca.

U delu zapleta kada junakinja osnuje multietničku radio stanicu koja zapravo potkopava kriminalce iz vlasti i OEBSa, film odlazi u potpunu neuverljivost i fantarziju o promeni, uprkos suštinski fatalistilčkom završetku.

Schroeder i Streck nisu baš znalci i do sada su mahom radili dokumentarni materijal. Film je nevešt na mnogo nivoa, između ostalog i u tom što je sa 131 minutom trajanja predug. Međutim, osnovni problem mu je pokušaj kombinovanja dokumentarne građe sa fikcionalnom razradom, pa čak i nekim žanrovskim tropima koji nažalost često ishoduju u domenu treša.

Pa ipak, film je intrigantan srpskom gledaocu jer prikazuje jednu temu koja nam je zanimljiva iz ugla koji nije srpski ali beleži iste stvari kao kada jeste. U tom pogledu, i uprkos svim estetskim nedostacima, ovaj film zaslužuje javno prikazivanje kod nas, ako ne na nekom festivalu a ono na televiziji.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12672 on: 10-10-2018, 15:57:20 »
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 10.690
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12674 on: 10-10-2018, 21:40:12 »
Ne, ne. Ime je Henriette Schroeder.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ЖивОзбиљан

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.365
Re: The Crippled Corner
« Reply #12675 on: 10-10-2018, 23:03:45 »
ne znam njemački al mogu da pogledam... preview knjige koji je dostupan na amazonu daje mogućnost da se baci pogled na uvod. U uvodu se spominje Kosovo. Možda je dio knjige posvećen tome.

šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12676 on: 13-10-2018, 17:48:26 »
BAD TIMES AT THE EL ROYALE Drew Goodarda je suštinski jalova noir extravaganza u kojoj ovaj autor uzima niz karakterističnih postavki iz ovog žanra i pravi od njih jednu visokoestetizovanu reviju, fetišizujući i samu deceniju u kojoj se sve dešava - šezdeste - i zaplete koji su se u nju prelili iz pedesetih.

Film traje 140 minuta što je zbilja raskošno trajanje za jedan film iz sfera film noira ali to je jedna od prednosti kada reditelj kom se smeše blokbasteri želi da snimi passion project za manje od 35 miliona dolara. Svakako da ovo trajanje nije bilo neophodno, ali EL ROYALE je tako napravljen, na svakom nivou, od same priče, do snimanja da i sa tom minutažom funkcioniše.

U određenom smislu, ovakaf format daje za pravo Tarantinovim extravaganzama ovog tipa, a koje su ipak prva ruka jer Goddard izlazi iz post-tarantinovskog šinjela. Čak i strukturalno, možemo naći jasne paralele između Tarantinovog i Goddardovog rukopisa.

Elem, ovo je pre svega stilski iskaz. Goddarda zanima stil, zanimaju ga pripovedački trikovi i u tom pogledu on nudi samo jednu novinu. Za razliku od svog prvog filma CABIN IN THE WOODS, ovde nema velikog preokreta koji će svemu dati smisao, i to je zapravo možda i problem jer je sama “katastrofa” najslabiji deo filma.

No, ako imamo u vidu zahtevan format. ako imamo u vidu i retro postavku ali i retro postupak, celokupna “anahronost” ovog filma zapravo ne smeta, a Goddard je imao dovoljnu mić da privuče atraktivne zvezde kao što su Jeff Bridges, Jon Hamm i Chris Hemsworth da obeleže njegov film.

U trenutku kada je A STAR IS BORN uspeo da se nametne kao vrhunski standard bioskopskog ugođaja kroz svoju “ljudskost” prikriva činjenicu da je višestruki rimejk, onda i BAD TIMES AT THE EL ROYALE ostaje istraživanje stila, uprkos tome što ne donosi ništa naročito novo ili sveže.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12677 on: 13-10-2018, 17:58:56 »
NYITVA Orsija Nagypala je romantična komedija namenjena “starijoj” publici, i istražuje temu seksa u dugotrajnoj romantičnoj vezi ili početkom braka. U tom smislu, NYITVA je film koji umnogome podseća na slične španske romantične komedije koje umeju da budu “pikantnije” od klasičnih.

Film je komunikativan na internacionalnom nivou, delom zbog teme, delom zbog globalističkih tokova u kojima ljudi širom sveta žive zasttrašujuće isto. U tom pogledu, ovaj film nudi čitav niz “malih” lifestyle detalja koji su zastrašujuće prepoznatljivi.

Orsi Nagypal dobro kontroliše ritam i glumce postavlja jasno u funkciju priče. Podelu čine harizmatični glumci koji nisu glamurozni ali jesu upečatljivi, na način kakvi su oni u američkom indie filmu. Ne znam kakva će biti internacionalna sudbina ovog naslova, ali uprkos tome što neće promeniti ovaj žanr, svakako da ima mesta i za naše ekrane.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12678 on: 13-10-2018, 21:12:33 »
FIRST MAN Damien Chazellea je istinita priča o Neilu Armstrongu a ja sam jedan od onih kojima je jako teško da nađu istinitu priču o astronautima koja mu se nije na nekom nivou dopala. Chazelle je bio na ivici da to postigne ali srećom nije.

Naime, FIRST MAN je film koji se fokusira samo na Armstronga i pokušava da dokuči da lije ceo njegov život bio usmeren traumom gubitka deteta u mladosti. Naravno, ta trauma se javlja kao dvosekli mač, kao spoj sucidalnosti i želje da se dosegnu nebesa kao mesto gde je dete možda živo. U tom smislu, put u kosmos je za njega tretiran kao nešto onostrano, i zbilja Mesec je u to vreme i bio baš to, istinski odlazak na drugi svet.

Hansenova knjiga je poslužila za scenario Josha Singera u kome Chazelle pokušava da sa Goslingom razvije fokus na Armstronga, do tačke da nema mnogo ili skoro uopšte kadrova van letelice kojom se putuje u kosmos. I u tom pogledu, ovaj film spada među manje atraktivne prikaze leta u svemir jer smo sada potpuno fokusirani na ljude u kabini a to smo već videli.

Chazelle ima tu naivnu ideju da ono čime se bavi mi gledamo po prvi put. Isto važi i za njegov fokus na ljude u toku svemirskog putovanja. Sve to je već viđeno i u dokumentarnom i u igranom filmu, a dali su nam da vidimo i ono što je izvan.

Međutim, činjenica da u ovom filmu ono što je novo, nije naročito novo a ni naročito dobro, ne znači da ono što je osnov nije neodoljivo. Tako sama priča o misijama Gemini i Apollo nekako uvek može da se gleda, a ekipa iz NASAe deluju kao antički heroji čije interpretacije gledamo od glumca do glumca. Da li je Chris Isaak bio bolji Ed White od Jason Clarkea ovde, da li je Kyle Chandler najbolji Deke do sada ili je to ipak neki drugi, sve te dileme imamo i ovog puta.

U tom smislu Chazelle je daleko od Kaufmana, ili Howarda ili ekipe koja je radila Hanksovu seriju, ali ovo je priča gde se ne može mnogo pogrešiti. Zato čovek ne mora biti fan MIlivoja Jugina ili Momčila Milinovića da bi cenio ovaj film a ako jeste onda FIRST MAN ide da gleda nezavisno od moje preproruke.

No, kada bi me poštovaoci profesora Milinovića pitali gde je pao FIRST MAN, rekao bih da nije tamo gde treba ali srećom ne preterano daleko...

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12679 on: 18-10-2018, 21:44:38 »
PADUREA Siniše Dragina je film koji obrađuje jednu zanimljivu anegdotu iz istorije jugoslovensko-rununskih odnosa, slučaj istoričara umetnosti Radua Bogdana i njegovog pokušaja da se dokopa slike koju je Deža poklonio Titu 1947. godine. Dragin hnažalost ovaj film radi u maniru ovog novog dokumentarizma, u kome nema talking headsa, ali zato nema mnogo ni fakata niti se faktografija može pratiti, i sve se pretvara u neki jalov vizuelni esej, neki "francuski žurnal" kojim se inače bave studenti. tako imamo sliku u kojoj se slikaju neki ljudi, sve se to kombinuje sa nekim dokumentarnim snimcima koji u načelu imaju neke veze sa temom ali svakako ne čine neku jasnu narativnu celinu.

Fakti se iznose iz voiceovera u kome se čitaju neki razni tekstovi, malo Raduovih sećanja, malo nekih relativno nemuštih dijaloga koji deluju vidno iskonstruisano a treba da zvuče kao audio snimci.

Elem, Dragin je uspeo da izabere neverovatnu anegdotu i da od nje napravi film. Ali je na tom putu razrađivao neke teze koje su potpuno nepouzdane pa čak i neistinite u pogledu činjenica, sa očiglednom namerom da silom izgradi sliku o odnosu Tita i Čauseskua namenjenu strancima, nezavisno od toga kako su se one zaista poklopile.

Otud PADUREA nije film koji je namenjen ljudima iz Jugoslavije ili Rumunije, svesno je podvaljen strancima. I nema se ni stilski baš čime podičiti, uprkos tome što Dragin ima dar da prepozna potentan filmski prizor, vizuelnost i sam sadržaj su ovde krajnje labavo povezani. No, da nema ovog filma ne bismo znali za ovu priču pa je samim tim njegova vrednost ipak izborena.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.243
Re: The Crippled Corner
« Reply #12680 on: 19-10-2018, 11:25:01 »
End kredits za White Crow Ralpha Fiennesa. Tu su i Vođa, premijeka, i Nada Popović Perišić, al je Tasovac DVAPUT.  xrofl xrofl xrofl xrofl


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12681 on: 19-10-2018, 11:26:57 »
genijalno!


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12682 on: 19-10-2018, 15:04:19 »
MILE 22 Petera Berga je visokooktanski akcioni film koji se možda doživljava kao najslabija od četiri saradnje Marky Marka i Petea, ali što se mene tiče, posle tri istinite priče, mi ovde imamo posla sa fikcijom. Kao što je Berg sa Wahlbergom prošao tri istinite priče, tako se i ovde vraća imaginariju jednog od svojih najboljih ranih filmova - KINGDOMu. I taj povratak je - videćemo ne kraju - čak i parafraza odbačene verzije kraja tog filma.

Berg je u međuvremenu rafinirao svoj stil do tačke kada je oboleo od istog problema koji imamo i svi mi koji gledamo puno filmova - postoji tendencija da ti sve postane dosadno i da želiš sve brže i brže izlaganje priče. Berg očigledno deli taj problem i MILE 22 je neverovatno agresivan u svom izlaganju, ne samo kada krene akcija nego i u melodramskim i dijaloškim scenama. MILE 22 je boks meč u kome replike dobijaju maltene pinterovski karakter jer su duhovite ali i sentenciozne, sukobi među likovima su tenzični, a onda se na sve to dodaju potera i čista akcija, koja je na kraju krajeva i svrha ovog filma.

Međutim, ako imamo u vidu da bi sve ovo sa karakterima i dijalozima moralo da bude samo neka vrsta uvodu za akcionu ekstravagancu, onda je taj segment filma čak i više nego uspeo.

U pogledu anatomije akcionih situacija MILE 22 zapravo obrađuje završnicu KINGDOMa, izvlačenje zarobljenaika i ekipu koja to sprečava, na saobraćajnici i po stambenim kvartovima, ali u svemu tome Berg sada daje neke novine i nudi dosta svežine i energije. Pored Wahlberga, tu je Iko Uwais, i on ima jedan set-piece po kome je prepoznatljiv. Smešten je u bolničku ordinaciju, dakle, ima svega, od lomljenja kostiju, do lomljenja kostiju uz upotrebu medicinskih instrumenata. U filmu igra Rhonda Rousey ali ona paradoksalno nema akcionu scenu u kojoj bi se pobila sa nekim i to je šteta.

Srećom, akcije ne manjka, kao ni tenzije, ni haosa.

MILE 22 je u svakoj svojoj čestici B-film i raduje me da 2018. možemo ovakve B-stvari da vidimo u bioskopu. Taman kada je spoj Berga i Wahlberga počeo da pokazuje znake umora, vratili su se u velikom stilu, što se mene tiče, iako je MILE 22 i po svojim pretenzijama i po svojim produkcionim kapacitetima zapravo "mali film".

U periodu kada sve više zvezda kultiviše svoje "kućne" reditelje, ispostavlja se da je Wahlberg mudro, a možda i ponajbolje izabrao.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12683 on: 19-10-2018, 15:28:33 »
THE HOUSE OF TOMORROW Petera Livolsija je ekranizacija romana Petera Bognannija. Nažalost, u filmu je okupljena solidna glumačka podela koju opredvode Asa Butterfield i Alex Wolff, no nije im obezbeđen neki naročit materijal kojim će se pozabaviti. THE HOUSE OF TOMORROW je priča o dečaku koji je odrastao u izolaciju i homeschoolovanju sa bakom koja je naslednica ekscentrične kuće futuro-dizajnera čija je vizija sveta danas retro-futuriszička ekscentričnost. On se oslobađa od njene benigne hegemonije i pronalazi prijatelja sa kojim osniva punk bend. I to je manje više to. Povezao ih je punk, i to što su mladi. Rekao je babi da iskulira, ona je to uradila. Dakle, ništa posebno se nije desilo. I to samo po sebi ne bi limitiralo neki indie film da THE HOUSE OF TOMORROW nije krajnje sterilno, mediokritetski režiran i da samim tim ne vapi za složenijom fabulom i melodramskim ekscesom.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12684 on: 19-10-2018, 16:00:03 »
SORRY TO BOTHER YOU Boots Rileya je ona vrsta kafkijanske satire na filmu koju nerado gledam. Isto tako ovaj film spada u novi talas emancipacije afroameričkih autora koji za razliku od prethodnog kad su tu bili Spike Lee i ekipa, ne donosi mnogo talentovanih reditelja. Sve to uzevši u obzir, SORRY TO BOTHER YOU je politički angažovan film vredan pažnje i svakako jedno od boljih ostvarenja tog afroameričkog filmskog buđenja. Jedan od razloga za to, čini mi se, jeste i činjenica da ostavlja put i beloj publici da iskomunicira.

Glavni junak je mladi crnac koji ima teškoće da nađe posao i pronalazi mesto kao telemarketer. Kada ovlada veštinom izigravanja "belačkog glasa", kreće njegov uspon i uskoro dolazi u više ešelone kapitalističke moći. Na tom putu gubi prijatelje i devojku koju voli, ali otkriva zlokobnu zaveru koja se krije iza novog bubble projekta jednog od frictionless kapitalista.

SORRY TO BOTHER YOU je duhovit, vizuelno ekspresivan i vrlo konzistentan u svom bezobrazluku. Boots Riley nudi potencijalni ključ kako na konzistentan način čitati Kafku u savremenom filmu. Ovde se može prepoznati puno kafkijanskih motiva iz raznih dela od AMERIKE do METAMORFOZE. Isto tako, tenzičnost Kafkinog humora, apsurda koji gnječi junake je opipljiv i u tom pogledu Boots Riley je snimio film koji ne samo da je vredan kao komentar sadašnjeg trenutka i svih tokova koji su do njega doveli već i kao bitna karika u razumevanju kako se ovaj klasik može preneti na film, iako njime nije direktno inspirisan ali indirektna veza je potpuno jasna.

Lakeith Stanfield, Tessa Thompson, Steven Yeun i Armie Hammer su odlični kao nosioci ove priče u okolnostima gde zvezde poput Danny Glovera ili Terry Crewsa pristaju da igraju epizode.

Možda je ovaj film u pogledu trajanja mogao biti sažetiji ali to je zaista mala zamerka u odnosu na sve kvalitete koje ovaj eksplozivni debi donosi.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12685 on: 19-10-2018, 16:12:41 »
APOSTLE Garetha Evansa je pokušaj reditelja koji se afirmisao ekstremno nasilnim akcijašima koji su obišli genre festival circuit da snimi nešto što je u domenu žanrovskog mejnstrima. Kako sam i očekivao, rezultat je ništa naročito, i pokazuje da kada nema Iko Uwaisa i malajaca koji se udaraju čekićem u glavu, Evans nema ništa narolčito da pokaže. Štaviše, glavna rola Dana Stevensa koji je želeo da prikaže lavkraftovskog heroja koji nit je dobar nit je loš, ali je radoznao i željan da kazni zloće, deluje pomalo karikaturalno, malo jer se on pravi blesav kao lik, malo jer ga je Dan odvrnuo na trojku i onda kad se ne pretvara.

Michael Sheen je rutiniran kao negativac, i ako govorimo o ambijentima i likovima produkcioni dizajn je efektan i stripovski sugestivan. Kad je reč o priči međutim, ona je mutna, malo je to WICKER MAN, malo je lavkraftovski, malo je to priča o lažnim prorocima, a malo izgleda ima i šumskih bogova koji funkcionišu, konačno i sam junak ima širok varijet želja i namera.

Barem jedna linija priče, o trudnoći jednog od gurua ostrvske sekte je čist višak i to se bez po muke moglo izbaciti.

Zašto nije. Za to postoje najmanje dva razloga. Kao što pokazuje Saulnierov HOLD THE DARK, Netflixu nije važno koliko šta traje jer ionako ne ide u bioskope. Otud, Evansov film zaslužuje 100 minuta a traje 130 sa špicom bez naročitog razloga.

A drugi razlog je to što je scena koja proističe iz te linije priče jedna torture porn situacija u kojoj Evans gradi jedna od svojih dokazanih aduta a to je groteskno i surovo nasilje. Na kraju Evans ipak ključne kvalitete, jer je drama zatajila, bazira na ekstremnom nasilju pa su i najsnažnije scene upravo iz tog domena.

APOSTLE u ukupnom zbiru kada ne bi bio ovako predug a samim tim i digresivan i pretenciozan, mogao je biti zanimljiv brutalni horor bez mnogo nadogradnje. Međutim, Evans je želeo nešto više. I malo lavkraftovštine, i malo WICKER MANa, srećom pa se od Hammer Horrora uzdržao a moglo nas je to zadesiti, a na kraju smo dobili film koji ne može da izdrži vlastitu pretenziju i koji bi imao pravu meru da ga je neki producent lepo sabio na format malog programmera.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 10.690
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #12686 on: 19-10-2018, 16:21:20 »
Vidim kod Milana na fejsu, poništena odluka o dodeli sredstava za komercijalni film. Talasi nisu smirili ovaj vetar.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12687 on: 19-10-2018, 16:34:10 »
Da, to je velika pobeda!


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12688 on: 20-10-2018, 16:24:13 »
KYONGAE HANUN KIM CHONG-IL TONGJI NUN WIDAEHAN SASANG IRON'GA ISIDA iliti RESPECTED COMRADE KIM JONG-IL IS A GREAT THINKER AND THEORETICIAN je severnokorejski dokumentarni film koji se bavi upravo onim što sam naslov kaže. Predstavljanjem Kim Džong Ila kao natčoveka koji je veliki filozof i genije za sva pitanja. Film se prodaje preko sajtova koji valjaju severnokorejsku robu na DVDu koji je izdala država stoga sasvim sigurno nije reč o nekom hoaxu kao što je bila kultna PROPAGANDNA.

Slično PROPAGANDI doduše i ovde je reč o grotesknom preuveličavanju, ali bez osude sveta izvan Severne Koreje. Kim je prikazankao veliki mislilac od najranijih dana, kao čovek koji svojom nadljudskom pameću rukovodi duhovnim ali i ideološkim i infrastrukturnim i vojnim razvojem zemlje. Naravno, način na koji je to sve preuveličano deluje kao neka vrsta zajebancije, ali to je laž koja govori istinu. Jasno je da Kim nije sposoban da sve to radi, vodi i projektuje ali je odaslata jasna slika da od njega svi oni koji to umeju zavise. Teško je zamisliti da severnokorejski propagandisti nisu upravo na to računali i da je poruka ovog filma nahovanog na engleski zapravo - upoznajte se sa obimom i ukorenjenošću Kimovog kulta ličnosti.

Film je iz 2000. i cilj mu je da prikaže 21. vek kao Kim Džong Ilov vek, ali sve što se vidi u njemu deluje i po tehnologiji slike i po tehničkim dometima kao da je iz sedamdesetih ili najkasnije osamdesetih. Ono što je zapravo najvredniji segment ovog filma jesu sami snimci Severne Koreje, njihove infrastrukture i parčića svakodnevice koji se nekako u svemu tome daju prepoznati. Zato, ne treba ni naglašavati da je ovo nezaobilazan sadržaj za sve ljubitelje i poznavaoce Severne Koreje.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12689 on: 22-10-2018, 20:27:26 »
ILLANG: THE WOLF BRIGADE je južnokorejska ekranizacima Mamoru Oshiija i njegove anime JIN-ROH. Iz ove vizure, možda je komisija Filmskog centra Srbije bila u pravu što nije podržala 2020 kad već ILLANG dolazi na Netflix jer ovo je manje više to. U bliskoj budućnosti, represivni režim na korejskom poluostrvu rukovodi ujedinjenjem dve Koreje čiji je razdvojeni opstanak nemoguć u datim geoplotičkim okolnostima. U društvu međutim nisu svi baš oduševljeni tom idejom, naročito ne jedan omladinski pokret otpora.

ILLANG je režirao Kim Ji Woon, južnokorejski velemajstor u najavi, reditelj od kog se mnogo očekivalo ali koji od THE GOOD, THE BAD AND THE WEIRD nažalost stagnira kao reditelj. Dok je njegov holivudski izlet sa Arniejem još i imao nekog žara, ovo što radi u svoja poslednja dva filma, nažalost deluje kao spektakli namenjeni lokalnoj publici koji više nikoga ne uspevaju da zavaraju.

Kada u ILLANGu krene akcija, stvari su OK. Akcija je sporadično jako dobra ali ne i genijalna, i ne dobacuje do njegovih najlucidnijih momenata, međutim, kada krene misterija, kada krene razrada likova, upadne se u konfuziju, opšta mesta, nejasnoće, ukratko ulazimo u domen jednog nedovoljno promišljenog i bez razloga komplikovanog filma.

Koketiranje sa nacističkim dizajnom u prikazu te specijalne policije koja ganja teroriste je isto tako potpuno besmisleno u igranom filmu i oni deluju zaista potpuno deplasirano a trebalo bi da su nekakav adut filma.

U svakom slučaju, ILLANG je akcioni triler iz Južne Koreje, samim tim ne može biti sasvim nezanimljiv za gledanje, ali znajući ime reditelja i JIN ROH kao polazište, nema sumnje da je promašaj i veliko razočarenje.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12690 on: 22-10-2018, 20:49:18 »
Retko koji pisac je imao tako munjevit uspon i pad kao Nic Pizzolatto. Od prve sezone TRUE DETECTIVEa koja je pomalo i nezasluženo dovela do njegovog lansiranja u svet gurua i trendesetera do njene druge sezone koja je sasvim nezasluženo dovela do njegovog pada. Prva sezona HBO serije ukazala je pažnju na njegove kratke priče, pa i na roman GALVESTON. Nažalost, GALVESTON je izrazito slab roman, i sada je dobio svoju ekranizaciju u režiji Melanie Laurent.

Uprkos tome što je izvršena adaptacija romana i neki elementi su izmenjeni, GALVESTON je podjednako loš i to na isti način kao i knjiga. Stoga, ako se išta pozitivno može reći o ovom ostvarenju jeste to da je reč o adaptaciji koja je potpuno očuvala duh dela.

Roman je pretenciozan, simplifikovan i mariniran u hardboiled govoru bez nekog pokrića i takav je sam film. Ben Foster kao nosilac radnje, u romanu i naracije, bukvalno kao da je prenet sa papira. On mumla neke tvrde opservacije, naizmenično cmizdri i preti, hoće i neće da pomogne mladoj prostitutki u nevolji, i tako sat vremena imamo taj road movie koji se kreće najočekivanijim i najmanje maštovitim stazama.

Melanie Laurent se na čisto fizičkom nivou inscenacije ispostavlja kao solidno rediteljsko rešenje, što možda ne bismo očekivali i GALVESTON barem u tom pogledu deluje pristojno, čak i nadahnuto. Međutim, inscenacija u ovoj vrsti filma nije potrebna.

Naravno, čaša može biti i polupuna ako imate soft spot za ovu vrstu lažnog noir gaženja, ali plašim se da ovaj film neće privući mnogo simpatija uprkos tome što Elle Fanning i Ben Foster daju sve od sebe.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12691 on: 22-10-2018, 21:03:42 »
POSLEDICE Darka Štantea važe za film godine u Sloveniji. Nisam previše upoznat sa ostatkom ponude ali ovo je dosta rutinski coming out film o mladom delinkventu koji u domu za maloletnike upoznaje dominantnog alfa momka u kog se zaljubljuje ali ga taj odnos vodi sve dublje u kriminal i bol.

Štante nije Genet, nema tog fatalizma a ni prljavštine u ovoj priči koja je zapravo vrlo zanimljiva po miljeu u kom se dešava ali je strašno čedna pa u mnogim aspektima, kako psihologije, tako i dramaturgije simplifikovana i naivna.

Audiard je ovakve batice odavno obradio na bitno kompleksniji način a kako POSLEDICE nisu queer film kome je samo to svrha već ipak jedan art house glavnog toka, onda je razumno bilo očekivati da će biti nešto složeniji.

Štante radi ovaj film u maniru ovog novog inscenacijski jednotavnog art housea, malo tu ima kamere sa ramena, malo fiksiranih kadrova u kojima junaci imaju neke mizanscene i ostvaruju telesno prisustvo u kadru. Sve je to manje-više rutinski, već viđeno i potrošeno unutar trenda.

Ali film je pristojan. Nisam siguran koliko je gay tematika iskorak za Sloveniju, imali su oni dosta avangardnih dela u tom domenu i ranije, ali očigledno POSLEDICE su sa nametnule kao važan film ove godine za njih.

Uz mnoge nedostatke, POSLEDICE su nesporno kompaktan film i ne može im se osporiti da imaju jasan fokus. To su neke stvari koje definitivno nedostaju regionalnom radu a ovaj ih ima.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.243
Re: The Crippled Corner
« Reply #12692 on: 23-10-2018, 05:38:35 »


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12694 on: 24-10-2018, 16:02:24 »
LAS HIJAS DEL FUEGO Albertine Carri je queer film o grupi argentinskih lezbejki koje odlaze u Patagoniju da bi snimale porno filmove i uživale u telesnim zadovoljstvima. I to je manje-više to. Imamo red nekih pretencioznih i ne preterano interesantnih dijaloga pa onda red seksa, i nažalost samo u konceptu možemo prepoznati tragove ŽIVOTA I SMRTI PORNO BANDE, ali nema ni trunku intrigantnosti, pa ni emancipatorskog žara tog filma.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12695 on: 28-10-2018, 16:07:33 »
Uvodna ceremonija u proslavu tridesetog rođendana POSLEDNJEG KRUGA U MONCI, i dvadesetog rođendana RANA je film JUŽNI VETAR Miloša Avramovića. Svakako da se već sada JUŽNI VETAR mora postaviti kao kvintesencijalno delo srpskog gangsterskog filma i kao ostvarenje koje definiše jedno vreme u beogradskom podzemlju. Ako je Karudijan bio junak sa margine socijalističkog društva, a Pinki i Švaba gotovo dionizijski produkt Miloševićevog vremena, onda je Maraš nova generacija beogradskog kriminalca, koji nije dovoljno high tech da bude ruski haker ali jeste dovoljno tehnički obrazovan da krade najnovija kola, i što je još važnije potpuno je kulturalno osvešćen, on ima etiku Karudijana jer je gledao MONCU i u sobi ima postere LE MANSa kao Beogradski Fantom, ali isto tako i zna da spada u imaginarijum američkog gangsta repa i srpske estrade koji svoj spoj doživljavaju u nitro folk himnama koje dopunjuju zvučnu sliku.

Maraš je u potpunosti dizajniran produkt više decenija razvoja srpskog kriminala u kome sada bez ikakve sumnje oni čine najuspešnije javno-privatno partnerstvo u našoj privredi. Zato njegova devojka sa kojom se useljava da živi nikada nije prikazana kao nitro folk gejša koja izgleda kao pevačica iz Miloševićevog vremena i đuska uz ritmove r'n'b iz vremena Busha Juniora. Ona je već u kućnoj varijanti jer i on polako želi da se pretvori u Tonija Soprana.

Da bi to uradio, on mora da digne na noge svoj legalni posao - karting trkalište, ali ovo nije film o "njegovom poslednjem poslu" - ovo je film o poslu gde je hteo da ukrade netipovan auto, radi spontano, protivnom svom vrhunski planiranom modus operandiju i zbog tog hibrisa nastrada. Stoga ovo je priča o njegovom poslednjem poslu samo u toliko što se negativci trude da tako bude.

Negativci pak su takešikitanovske sociopate, produžetak Ranka Rubežića, koje u trećem činu filma čega Rubežićeva sudbina, kao što Maraš prolazi potencijalno kao Vuja i Dadilja, čije su se robije preklopile baš sa onom Beogradskog Fantoma. JUŽNI VETAR je dakle fikcija, ali je isto tako i laž koja govori istinu istražujući istovremeno i ono šta kažu činjenice o beogradskom podzemlju i ono što je samoviđenje među samim gangsterima.

Avramovićev film je dvočasovni gangsterski triler, ostvarenje kakvo se više ne snima kod nas, ali ga sve manje ima i u svetu, a kad god ga ima, izuzetno nas obraduje, kao onomad Affleckov i dalje najbolji film THE TOWN. Evropa je odavno mesto gde se ovakvi filmovi prevashodno traže, bilo da ih radi Audiard, sa kojim doduše JUŽNI VETAR nema puno veze ili puno bliži Espinosin SNABBA CASH.

JUŽNI VETAR je vešto spojio ispoliranost pop-gangsterizma u kome je ova delatnost neumitno fetišizovana, uostalom Maraša igra Miloš Biković koji diže svoj profil ovim filmom na još viši nivo, kao da nije bio dovoljno visok, sa autentuičnošću lokalnog miljea. Avramović uspeva u ovom hodu po žici i to je svakako najveći uspeh ovog filma. Otud JUŽNI VETAR krase lakoća izlaganja priče i likova, i imamo film kakav se ne snima kod nas, iako su kriminalci često junaci naše kinematografije, koji deluje kao da ovako nešto gledamo svaki dan.

I to je najveći uspeh ovog filma. Pogledamo ga, i nekako ne primetimo koliki je ovo žanrovski iskorak u odnosu na naš film. Sve nekako deluje normalno, čak bi se reklo i svakodnevno, kao da smo pre par meseci imali nešto slično. Ali nismo. To je samo znak da je Avramović napravio jednu celinu koja jako dobro inkorporira sve ono što je srpski film, i sve ono što je naš lokalni kolorit u format repretoarskog gangsterskog trilera koji privlači publiku.

Konačno se danski recept krimića o jugo-mafiji kod nas sproveo u delo. Kriminal se dešava pred kamerama a ne iza nje.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12696 on: 28-10-2018, 16:55:06 »
IZBRISANA Mihe Mazzinija, urađena u ko-režiji sa direktorom fotografije Dušanom Joksimovićem stoji kao jedna svedena, simplifikovana, estetizovana melodrama o ženi koja odlazi na porođaj i ispostavlja se da je među desetinama hiljada slovenačkih građana koji su "izbrisani" kad se dogodila secesija od SFRJ.

Problem junakinje je naravno specifičan jer se ona porodila, dobila zdrtavstvenu uslugu bez osiguranja, i na kraju ona biva puštena iz bolnice a dete ostaje zarobljeno u porodilištu.

Junakinja kreće na odiseju dobijanja državljanstva i pokušaja da izvuče svoje dete.

Ova tema bi u američkoj kinematografiji bila osnov za dinamičnu courtroom dramu o ženi koja ustaje protiv sistema ali kod Mazzinija on spaja melodramu sa nekim vrlo utišanim okolnostima, i sve to umesto da bude eksplozivno, deluje nedorečeno, nerazrađeno i na kraju potpuno promašeno.

Osnovni adut filma je precizna vizuelna koncepcija koja nažalost ne može da spase film i glavna glumica Judina Franković koja ga čini gledljivim.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 51.243
Re: The Crippled Corner
« Reply #12697 on: 28-10-2018, 22:41:53 »
Venom Rubena Fleischera je krš i lom. Ovo kažem relativno nevoljno jer sam ipak slab na Toma Hardyja a i ostali glumci u filmu su dobri, ali ovo je film koji je do pola krš zahvaljujući Sonyju a od pola je lom zahvaljujući, bogami i Marvelu.
 
Što se Marvelovog dela tiče, stvari su tu odavno bile jasne. Venom je bio dobar lik, smislen i svrhovit u vreme kada je osmišljen da bude ultimativni antagonist Spajdermenu. Debitujući u broju 300 Amazing Spider-mana, a posle podugačke artiljerijske pripreme, Venom je ne samo zaista uspeo da postane jedan od ikoničkih Spajdermen negativaca na ime svoje intimne veze sa njim, već je i sam dualitet između Eddieja Brocka i tuđinskog simbiota bio dobro balansiran Brockovim komplikovanim karakterom. Spajdermen je sa Venomom imao muku posebne vrste i uspeo da ga se (naizgled zauvek) oslobodi tek na način koji je zahtevao istinski nov pristup, čak i to da heroj navikao na pobede na određen način okusi poniznost da bi nastavio da živi.
 
Naravno, Marvel je sve to onda prilično upropastio devedesetih kada su krenuli stripovi u kojima je Venom bio glavni junak a koji se nisu oslanjali na njegovu vezu sa Spajdermenom. Lik stvoren da bude mračna refleksija Spajdermena i Petera Parkera u ogledalu odjednom je trebalo da ima karakter izvan ovog dualizma/ antagonizma PLUS da bude neka vrsta antiheroja koji čini dobre stvari makar iz pogrešnih pobuda. To, recimo diplomatski, uglavnom nije išlo. Venom jeste pokazao žilavost i tokom trideset godina je uspevao da ga pišu dobri autori (Peter David, Dan Slott...) ali malo je tu na kraju napravljeno memorabilnih stripova. Lethal Protector, na kome je ovaj film dobrim delom baziran nije ono što bismo danas zvali klasičnom pričom iz Marvelove prošlosti, već najpre jedan od manje loših stripova o Venomu.  Čak i aktuelni Venom serijal osmišljen za tridesetogodišnjicu koga piše cenjeni Donny Cates ne uspeva da prevaziđe intrinzične slabosti svog lika. Eddie Brock je one trick pony, čovek definisan svojim neuspehom u istraživačkom novinarstvu, a koji je smisla imao kada je na suprotnosj strani bio Peter Parker/ Spajdermen kao primer "dobre" sudbine sličnih korena. Sam Venom i dan-danas ne uspeva da se jasno definiše kao heroj ili antiheroj - u vreme dok je bio samo Spajdermenov protivnik imao je interesantan etički disbalans utoliko što je sebe video kao heroja (i nikada nije napadao nedužne) čija je dužnost da ukloni verolomnog Spajdermena. Bez ove motivacije, Venom nikada nije udobno zaokružen lik.
 
Ovo se sve, nažalost, više nego jasno vidi u filmu koji, naravno, nema Spajdermena ni u naznakama i lik Toma Hardyja je na momente potpuno farsičan. Ovaj Venom ima praktično komično preokretanje motivacije za ono što radi, a isto tako je njegov psihotični element (da u domaćinu budi animalne porive zajedno sa snagom) korišćen praktično za humorističke pančlajne.
 
Hardy je ovde nažalost deo problema makar koliko je i deo rešenja. Kao i u Mad Maxu i ovde on glumi vrlo prenaglašeno fizički, sa tikovima i nervoznim gestovima i mada je osvežavajuće videti super(anti)heroja koji ispoljava ovu vrstu nelagode (iako su istini za volju, svi glumci koji su radili Spajdermena imali slične napore, no Hardy u ovome ide najdalje), istina je i da Hardy apsolutno preglumljuje i u filmu gde se ostali glumci ponašaju kao u pristojnoj Halmark produkciji, on izrazito štrči i deluje kao da pokušava da podrije ton filma.
 
No, Hardy je samo deo problema. Ovo je pristojno režiran film u narativnim sekvencama (recimo montaža na početku gde vidimo stil televizijskog novinarstva koji Brock upražnjava je izvrsna) i mada ima gomilu scena u kojima likovi bukvalno prepričavaju zaplet gledaocu, to je sve solidno dinamično i vizuelno zrelo, ali ubija ga nekonzistentan scenario i nemogućnost da se postigne definitvan ton.
 
Scenario, u skladu sa horor tropima od kojih se štedro zajmi, uvodi određena pravila o tome kako simbioti preživljavaju na Zemlji i da je uspešno vezivanje za domaćina stvar sreće i retkog poklapanja parametara - ovo je zamajac zapleta, zapravo i, na kraju dana, motivacija za glavnog negativca da čini loše stvari u potrazi za panaceom. No, zarad teranja akcije unapred, sva ova pravila krše se kad god je potrebno, simbioti se šetaju po "atmosferi bogatoj kiseonikom" - koja bi trebalo da im smeta - koliko god je to potrebno, slobodno biraju i kontrolišu tela onoliko koliko je neophodno da se stigne gde treba da se stigne i film prema kraju apsolutno gubi ikakve pretenzije da bude makar i PG-13 body-horror sa definisanim tenzijama i katarzama jer pravila, pokazuje se, uopšte nema.
 
Drugo, naravno, kraj je mesarski smandrljan sa velikim delom u sredini filma gde imamo jedan zaplet o naučniku koji gazi etiku radi fantazija o spasavanju čovečanstva, samo da bi se ispostavilo da imamo posla sa frakcijama simbiota, mogućom interplanetarnom invazijom, sve to ubačeno 20 minuta pred kraj da bi se ulozi veštački podigli a finalni sukob imao više težine. Neuspelo, naravno, uz "pravog" negativca koji nije ni skiciran a kamoli definisan kako treba.
 
Na sve to, kako rekoh, film ne uspeva da se dogovori sa samim sobom o tome šta je on u stvari. Nije body horror, pogotovo sa PG-13 rejtingom (mada je bizarno da film u kome imamo solidnu količinu psovanja, proždiranje živih životinja, dekapitacije i probadanja sečivima, ali, nekako bez krvi, ima ovaj rejting) a i zbog tog odsustva tenzije, nije ni komedija mada Hardy igra najbliže farsičnoj komediji. Nije ni čista farsa mada nema drugog načina da se objasni potpuno odsustvo prepoznavanja na strani glavnog junaka šta je uradio svojoj devojci, kao i odsustvo stvarne etičke diskusije o ubijanju policajaca i... drugih ljudi.
 
Ono što je u svemu tome dobro je da Fleischer ovo uprkos svim tim problemima, režira efikasno pa i pismeno i film uspeva da izbegne da bude kataklizma proporcija Trankove Fantastične Četvorke a u šta je lako mogao da se pretvori da je studio malo manje verovao u ovu produkciju. Riz Ahmed kao negativac je, recimo, potpuni promašaj u kastingu ali on svoju ulogu odrađuje profesionalno, dok su Williamsova i Scott, prevashodno TV glumci, svemu dali dozu zanatske korektnosti koju film koji ovoliko meandrira u svojoj egzekuciji, skoro da nije zaslužio. Otud su mnoge scene u filmu vrlo uspele, pa iako se ne drži kao celina, nije neprijatan u segmentima. Nažalost, akcija je, iako pristojno režirana, jedan od slabijih elemenata - sva se događa po noći pa kao da se vraćamo u pre-Marvel eru superherojskih filmova sa zrbljanim akcionim scenama u kojima se ništa ne vidi jasno, a ovome veoma doprinosi muzgavi CGI samog Venoma koji deluje crtanofilmovski animirano i još više produbljuje farsični osećaj cele produkcije. Sony je sa Amazing Spider-man filmovima srazmerno loše prošao ali Webb je (mada, naravno, uz mnogo više budžete) imao za bar dve klase bolje urađenu akciju, naročito u pogledu ikoničnosti likova i jasnoće scena.
 
No, stvari ne moraju da budu logične, pa su ASM filmovi ubili franšizu i gurnuli je u ruke Marvelovih filmadžija, a Venom je, protivno svoj logici, zaradio preko pola milijarde dolara za, evo, tri nedelje. To samo znači da nas nastavak sa Carnageom u ulozi glavnog negativca neminovno čeka za godinu i po dana or sou a skoro da ne mogu da smislim način da to bude dobar film s obzirom da je ceo štik koji Carnage ima to da NIJE PG-13. No, živi bili pa videli.

Re: The Crippled Corner
« Reply #12698 on: 30-10-2018, 23:23:33 »
Сваке године се најави нека револуционарна платформа за гледање најновијих филмова код куће, сећате се Screening Room. Овог пута је то Cinesseum, чији је један од оснивача и директор Марко Максимовић из Београда. Представљање сервиса ће се обавити 23. новембра у Југословенској кинотеци под називом "Први светски online биоскоп".

Није ми јасно како ће ово да функционише за велике продукције.


Моја колекција дискова
"Coraggio contro acciaio"
"Тако је чича Милоје заменио свога Стојана."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.667
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #12699 on: 31-10-2018, 16:04:19 »
PUNK FU ZOMBIE je kvebečki no budget film o zombi apokalipski koja nastupa posle uspelog referenduma o nezavisnosti. Uprkos tome što u filmu ima jako zanimljivih detalja tu i tamo, Gabriel Claveau ponegde ne ume a ponegde ni ne pokušava da prevaziđe budžetska i naprosto stručna ograničenja svoje ekipe i produkcije. Otud PUNK FU ZOMBIE nije neophodan za gledanje ni fanovima filmova o zombijima, ali jeste onima koje zanimaju ti no budget spojevi treša, ideologije i žanra, iako film sa po sebi uspeva tek delimično.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam