Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1811639 times)

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #250 on: 26-01-2006, 02:31:36 »
DEATH WEEKEND William Frueta je nesumnjivo jedan od boljih rape and revenge filmova i predstavlja vrh Fruetovog opusa. iako iz vizure svojih savremenika nije narocito surov, niti eksplicitan u prikazu nasilja, uspeva da izgradi ozbiljnu psiholosku tenziju pa povremeno cak i odvec psihologizuje neprijatnu situaciju. da nije te nesto nametljive psihologije i grotekse u prikazu americke unutrasnjosti, DEATH WEEKEND bi bio dosledniji pa samim tim i intenzivniji film.

* * 1/2/ * * * *

posle duze pauze, ponovo sam pogledao DEMONLOVER. iako ovaj film ne spaa u red vrhunskih dela, velikim delom i zato sto bez ikakvog pšrav ostavlja krajnje nedorecen zaplet, u njemu postoji jedan snazan dizajn, od kastinga do scenografije, atmosfere i fotografije i sanmo na bazi toga uspeva da mi bude jedan od drazih. mnogi bi to definisali kao kic, i ta definicija je moza, pa cak i verovatno tacna, medjutim, ako se na tom mestu trazi sadrzaj, onda se i nadje.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ALPHA-60

  • 2
  • Posts: 16
The Crippled Corner
« Reply #251 on: 26-01-2006, 19:38:51 »
Quote from: "crippled_avenger"
A u krajnjoj liniji, budimo realni, i geekovi su gomila licemera koji dele probleme sa nekim lepoticama i pate sto se ona kara sa lepsim tipovima.  :evil: Gimme a break, nijedan nece da deli patnju sa nekom debelom nesretnicom :oops:  a ocekuje da lepotica deli svoja karnalna znanja sa debelim nesretnikom. Geekove treba vratiti na svoje na mesto. Nema niceg bespomocnijeg i izopacenijeg od geekova.

Ovo nije deo određenja geek-a, već definicija "intelektualne kurve". Za vise informacija, pogledati http://www.laddertheory.com.
(SURGEON GENERAL’S WARNING: Sajt je mizogin, pa se savetuje upotreba zdravog razuma i diskriminatorne moći.)

deka

  • 4
  • 2
  • Posts: 71
The Crippled Corner
« Reply #252 on: 28-01-2006, 02:45:45 »
Dal je neko odgledo Syrianu? Detalje paralenih tokova nisam uspeo da povatam, mada okvirna priča ne nudi ništa novo. Dosta širok zahvat u pokušaju da se skockaju svi ključni akteri: i kuća Sauda, i CIA, naftne kompanije, korupcija, šahidi. Tu i tamo sam uživao u atmosferičnim scenama koje me podsećaju na Figgisa - produženi kadrovi, melanholična muzika, prigušene replike, super fotka i sl.
A onda je Sladža pala na glavu, a tu je mozak bate...

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #253 on: 28-01-2006, 13:12:36 »
http://www.laddertheory.com/

esencijalan sajt

ALPHA-60, hvala na preporuci!

kad je rec o SYRIANI, ceka me DVD, ali iz pouzdanog izvora cujem da je nepodnosljiva gnjavaza. no, videcemo...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #254 on: 31-01-2006, 02:37:32 »
ponovo courtesy of Ginger, pogledao sam THE MATADOR, atrakciju sa proslog Sundancea i veliki comeback autora LINGUINI INCIDENTa. mogao bih reci da je ovo jedan od boljih Brosnanovih iskoraka u komiku, gde je konacno stekao spontani sarm bez potrebe da ga glumi. do sada je on trosio energiju ne bi li se uopste ucinio sarmantnim, sada nema potrebe za tim.

film je dinamican iako vrlo derivativan sa ponekom krupnom dramaturskom greskom i nekoliko konceptualnih gafova koje ne bih odavao.

najpre je deriviran iz BUDDY BUDDY a cini mi se kao da pokusava da postigne sentiment iz SIDEWAYS. iako ne uspeva da prevazidje zanr, rec je o zanimljivom genre benderu koji meandrira oko komedije, drame i trilera, ali uspeva da bude celovito ostvarenje i na kraju nap[rosto p[rofunkcionise kao prica, sto je mozda i najlepse.

* * 1/2
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Milosh

  • 5
  • 3
  • Posts: 7.792
The Crippled Corner
« Reply #255 on: 01-02-2006, 00:32:53 »
Quote from: "deka"
Dal je neko odgledo Syrianu? Detalje paralenih tokova nisam uspeo da povatam, mada okvirna priča ne nudi ništa novo. Dosta širok zahvat u pokušaju da se skockaju svi ključni akteri: i kuća Sauda, i CIA, naftne kompanije, korupcija, šahidi. Tu i tamo sam uživao u atmosferičnim scenama koje me podsećaju na Figgisa - produženi kadrovi, melanholična muzika, prigušene replike, super fotka i sl.


Nisam odgledao još uvek, ali zanima me jedna stvar. Da li je ovo u osnovi nešto kao "Traffic 2" samo s naftom umesto s drogom? Ja sam stekao takav utisak iz trejlera, a i (precenjeni) Gaghan je opet tu, ovaj put i kao reditelj...
"Ernest Hemingway once wrote: "The world is a fine place and worth fighting for." I agree with the second part."

http://milosh.mojblog.rs/

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #256 on: 01-02-2006, 02:21:49 »
SYRIANA je mesavina TRAFFICa i BALKANSKIH PRAVILA. ima stil slican TRAFFICu u pokusaju da kroz dokumentovanje desavanja prikaze tokove nafte, u cemu je cak kudikamo radikalnija od TRAFFICa jer se manje ili gotovo uopste ne koristi zakonitostima dramaturgije i stila a BALKANSKIM PRAVILIMA po tome sto je malo toga jasno a veci deo sadrzaja je vec stotinu puta prezvakan.

mozda je ovakav film radikalana u Americi gde je sok da mainstream zvezde kao Clooney i Damon isporucuju ovakve poruke ali u Srbiji gde su sve najbizarnije teorija javno izlozene i opste prihvacene, za ovakav film ce biti jos manje razumevanja.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #257 on: 02-02-2006, 01:12:20 »
BAD NEWS BEARS je zanimljiv slucaj. zvezde i scenaristi BAD SANTE su transplantirani za potrebe rimejka raunchy decjeg filma iz sedamdesetih. taj film je stvarno super bio, narocito za ono vreme, i moglo bi se reci da BAD NEWS BEARS ne uspeva da postigne tu vrstu dometa sada. problem je koliko u tome sto je tekst ipak nekako neorganski, u spoju izmedju ublazene poetike BAD SANTE i konvencije decjeg sportskog filma gde se atmosfere smenjuju umesto da se prozimaju. s druge strane, Linklater je besramno nedarovit reditelj i film je pretvorio u ordeal od 113 minuta sto se zaista ne moze podneti u zanru decjeg filma. ipak, dobra premisa i dobri sastojci uspevaju da uz sve krize film na kraju nekako ispadne ulifting. da ga je radio bolji reditelj, mogao je cak biti i vazan film u zanru.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #258 on: 05-02-2006, 05:26:08 »
uvodnu rec bih zacinio jednom britanskom tabloidskom informacijom,

Quentin Tarantino, in the Blue Lagoon spa in Iceland
this month with Kill Bill collaborator Eli Roth was,
we're told, "very sweet and surprisingly friendly".


HOSTEL je pola filma besraman rip-off daleko superiornijeg ostvarenja EUROTRIP, famoznog nastavka ROAD TRIPa. s tim sto ga nije unapredio vec je kudikamo cak i nazadovao.

zanimljivo je konstituisanje Slovacke kao ultimativnog backpackerskog pakla na zemlji. to je verovatno zato sto je Slovacka najdalje mesto na istoku do koga backpackeri uopste dodju. s druge strane kazu mi da zaista izgleda hororisticno dan-danas, i cini se da EURO TRIPovci i/ili Eli Roth nose snazne utiske odatle, premda to ne opravdava Eli Rotha sto je u jedno cetiri scene besramno ripovao EUROTRIP.

film traje 95 minuta i sadrzi jednu od osnovnih karakteristika Rothovog prvenca, interplay izmedju likova je daleko zanimljiviji od horor aspekta.

junaci tek u 20. minutu stignu u nareceni hostel.

oko 26. krece seks. zenske su jako zgodne ali seks nije nista narocito.

u 30. imamo nagovestaj misterije, to jest zacetak trilerskog elementa u hororu.

nekih 40. minuta se ceka da pocne ono sa plakata, kao neki horor. e onda kad pocne, onda opet stane da bi gledalac znao vise od junaka iako vec tada dobranih 50ak minuta, gledalac zna vise od junaka. clumsy dramaturgija at best.

oko 70. minuta stvar pocinje da se granici sa akcionim filmom, to jest nekom vrstom escape trilera. samo bez definisanih pravila koja povezuju tacke zapleta. junak se proizvoljno krece u svom pokusaju da pobegne. ne mogu reci da u vcini navrata cini stvari koje ne bi i mi ucinili, necu da gresim dudu ali nije bas ubedljivo da je to jedino sto u tom trenutku treba da uradi.

medjutim, kada tokom bekstva ucini Big Dumb Move onda je to beskrajno Dumb.

recju, Eli, druze, nije suspense ako teras gledaoce da dokono cekaju film vec kad ih aktiviras u iscekivanju najgoreg. to je ta nijansa koja te razdvaja od dobrog reditelja.

ono cime Eli najbolje raspolaze u sferma set-pieceova, rezije i montaze su svakako lazni rakordi, dakle uspostavljanje montaznog odnosa tip junaci se gledaju, krenu jedan prema drugom, suspense dok ih ceka susret a onda se ispostavi da su u razlicitim ulicama i sl. taj stos mu uspeva u par navrata. to ipak nije dovoljno za ozbiljnog zanrovskog reditelja.

kad je o hororu rec, nisam osetio neki preveliki bol i bio narocito sokiran. jos vise me je razocaralo sto kada krene vengeance, u igri se nadje pistolj a ne hirurski alati koji su dotle korisceni. samo mucenje je bez nekih set-pieceova, prilicno je stidljivo zabelezeno i u sustini sterilno u svom pokusaju da bude ekstremno.

politicnost je negde onako fer, ima malo didaktike ali na kraju krajeva, sto da ne? barm je dobar stos da je sirotinja zaista zla. to cenim.

HOSTEL je sjajan pitch. srpski scenaristi treba da se svako jutro pljunu u ogledalo sto ga nisu smislili.

medjutim, film je uradjen negde na Zekinom nivou.

sto kaze baba Tennatka,
Disappointed once more
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
The Crippled Corner
« Reply #259 on: 05-02-2006, 20:57:31 »
...sinoc sam odgledao THE MATADOR i veoma sam zadovoljan vidjenim.Posle veoma dobrih naslova COOL BLUE(Woody Harrelson pre svog velikog trenutka) i THE LINGUINI INCIDENT,Richard Shepard je opasno posrnuo sa OXYGEN(ovaj put Adrien Brody neposredno pre svog velikog trenutka) i nizom prihvatljivih,ali polovichnih TV/cable produkcija,ali se na srecu vratio u nikad boljoj formi.
...THE MATADOR je zivahna komedija karaktera finog ritma,prijatne atmosfere...film chiji sharm prevazilazi brojne,sitnije mane(npr. pasiviziran i ne sasvim uposlen lik inache uvek raspolozene Hope Davis)...sjana loose gluma Pierca Brosnana,koji se Mexicu vraca posle ne bash slick pokushaja AFTER THE SUNSET...ja bih ipak kao prvu veliku prednost ovog u odnosu na srodne filmove iz trenutne ponude izdvojio fantastichne dijaloge,a producent Pierce Brosnan je kao producent pokupio najbolje rechenice...
...mali izbor:
-I'M SERIOUS AS THE ERECTION PROBLEM!
-I HATE THESE CATHOLIC COUNTRIES,ALL BLUSHY-BLUSHY,NO SUCKY-SUCKY!
-CONSIDER ME THE BEST COCKTAIL PARTY STORY YOU HAVE EVER HAD!
-I FEEL LIKE A BANGKOK WHORE ON A SUNDAY MORNING AFTER THE NAVY HADS LEFT!

...topla preporuka i dobra vest-Brosnanu&Shepardu se kanda osladilo pa uskoro krecu sa snimanjem komedije SPRING BREAK IN BOSNIA!!!!!!!!!!!!!!!
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #260 on: 10-02-2006, 12:52:51 »
pogledao sam MUNICH

protivno negativnoj predrasudi koju sam imao, film je vrlo dobar. podsetio me je na seventies assassination flickove, engleske skole sa prelaza iz sedamdesetih u osamdesete. na reditelje poput Iana Sharpa i Peter Medaka.

zanimljivo mi je to sto je Spielberg zvakako pokusao da optereti film patetikom i laznim moralnim dilemama ali nije uspeo a stilizovane replike Tony Kuschnera deluju kao solidan scenaristicki kljuc a ne brehtovska postavka kako ih neki citaju.

ima par sekvenci kakve do sada nismo susretali.

ono sto mi je jako zanimljivo je da je ubistvo holanske hitvuman jako slicno ubistvo spanske placenice u AGENTS SECRETS. zanima me da li je Schoendoerffer zapravo preuzeo taj subplot iz knjige VENGEANCE ili kako je doslo do tog eklekticizma.

* * */ * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #261 on: 11-02-2006, 03:01:18 »
pogledao sam VENOM

Jim Gillespie mi je oduvek bio favorit medju newcomerima koji su se ojavili sa novom ekspanzijom slashera u Kevin Williamsonovoj eri. nazalost, D-TOX je ocigledno uzeo svoj danak i prilicno marginalizovao Gillespieja koji je spao u nize lige iz kojih nikako da se izvuce. slicno se desilo i Jamie Blanksu koji je u svoje vreme hot slasher reditelj, narocito posle iznenadnog uspeha URBAN LEGENDS. on je sad potpuno marginalizovan, dok Jim Gillespie ipak ima neki kredibilitet zahvaljujuci kratkom filmu JOYRIDE.

nazalost VENOM ga nece vratiti u prvu ligu iako je odlicno reziran. ipak materijal je jako mediokritetski, od scenarija do samog slashera i njegove geneze da se cak i ovako vesto realizovan film zaista jedva gleda...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #262 on: 13-02-2006, 12:57:17 »
zahvaljujuci Big Daddy Gingeru, pogledao THE LAST AMERICAN VIRGIN Boaza Davidsona, reditelja izraelskog hit serijala LEMON POPSICLE, danas jednog od uvazenih executivea kod Avi Lernera, film je uzasno zanimljiv jer za razliku od 90 % raunchy teen filmova nema srecan kraj, i ima zaista spektakularan soundtrack kakav verovatno nikada posle toga nije okupljen na ploci povodom nekog teen filma. u svakom slucaju, iako po svom accomplishmentu nije vrhunski film, predstavlja jedno od esencijalnih ostvarenja 8unutar zanra.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

iNCUBUs

  • 4
  • 3
  • Posts: 682
The Crippled Corner
« Reply #263 on: 14-02-2006, 03:55:18 »
Quote from: "crippled_avenger"
... Boaza Davidsona, reditelja izraelskog hit serijala LEMON POPSICLE


E ne mogu da verujem :)

Pre neki dan sam se setio ovog filma, koji sam gledao JAAAAKO davno, ali nisam imao pojma kako se zove, samo sam zapamtio da je izraelski. Hvala na nehotičnom prosvetljenju :)
Mike Lowery: Hey, isn't it low tide?
Marcus Burnett: Yes, I think it is.
Mike Lowery: Don't you have some relatives that you need to go pick up?

sandman

  • Guest
The Crippled Corner
« Reply #264 on: 22-07-2006, 08:17:16 »
Samo za Crippled Avengera!
:D








crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 05, April, 06. 20:12    Post subject:    Reply with quote
gledao JUST FRIENDS Roger Kumblea, tipa zasluznog za stvari u rasponu od CRUEL INTENTIONS do SWEETEST THINGS. izuzetno simpa film, na tragu THERE`S SOMETHING ABOUT MARY. istinska preporuka. iako ga je proizveo New Line, Tuck ga nece distribuirati u nasim bioskopima.

* * * / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 06, April, 06. 18:42    Post subject:    Reply with quote
ICE HARVEST je pre svega simpatican neo noir. ne mnogo vise od toga.

* * 1/2 / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 12, April, 06. 01:16    Post subject:    Reply with quote
Imam ideju da napisem zbirku piratske poezije WHERE CDs HAVE NO NAME

Posle krajnje derivativne obrade Ace Lukasa...

Kada sam joj rez`o DiVX
Mislio sam jedan-dva
Sad se iz daleka vidi
Da je puk`o TDK

U to ime, evo jednog uvoda u pesmu DEVOJKA SA DiVXa

Bicu tvoja devojka sa DiVXa
Da me kupis ispred SKCa
Da me narezujes drugarima
Da me skidas preko Napstera
Da me trazis preko Torenta
U loop me stavis preko plejera
Pa da pocnem ispocetka
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 23, April, 06. 02:25    Post subject:    Reply with quote
Odgledao novi film Nick Lovea THE BUSINESS (courtesy of Ginger) koji pomera poetiku iz FOOTBALL FACTORY navijackog miljea u gangsterski milje. U tradicionalnom engleskom stilu, cini se da Nick Love ide iz tradicionalnog podzanra u sledeci i pokusava da pruzi svoje tumacenje istog. Iako pre svega stilski ima slicnosti sa FOOTBALL FACTORY, THE BUSINESS je znatno kompletnije ostvarenje, koje na mnogo bolji nacin prikazuje i objasnjava genezu gangsterskog mikrokosmosa kakav smo sretali u SEXY BEAST Jonathana Glazera, recimo. Dakle, Englezi na Ibici. Osamdesete, prelazak sa trgovine marihuanom i hasisom na kokain, ceo fazon. Na planu protoka vremena, Nick Love je na razmedji izmedju SCARFACE i GOODFELLAS, mada je blizi SCARFACE, zato sto u kljucnim momentima ne moze da odoli stilizaciji. Ipak, Love nekako uvek ostaje sapet, iz nekog razloga ni likovi ni izraz se ne razviju dovoljno, i ostaje u negativnom smislu razapet izmedju A i B pristupa prici. Kada kazem A i B pristupa prosto govorim o odnosu prema prici. sa Loveom nikada nisam siguran koliko pokusava da neku neo-mitsku matricu B-filma smesti u adekvatan seting ili zeli da u stilu A-produkcije detaljno prikaze citav jedan svet. Kako god bilo, THE BUSINESS je jako zabavan i efikasan, traje oko 97 minuta, zadrzava i dalje veliko interesovanje ze Lovea a sa njegovim nekonvencionalnim producentskim metodama i nadu da ce jednog dana postati engleski Sam Fuller.

* * * / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 04, May, 06. 18:59    Post subject:    Reply with quote
Neko vreme sam odlucio da posvetim francuskim repertoarskim filmovima.

RED SIREN Olivier Megatona je delovao kao kredibilan projekat, sa solidnim kritikama i Asiom Argento, medjutim na kraju se ispostavio kao totalno mediokritetski, monoton i prilicno oskudno realiyovan akcioni triler bey imalo sveyine i originalnosti kojom bi uopste pokusao da se nametne na tryistu. Asia igra minornu ulogu u ovom filmu a o njegovoj ispraynosti dovoljno govori i to sto je cak i ona potpuno bezlicna u filmu.

*/ * * * *

LES EMPIRE DES LOUPS je bogata ekranizacija romana Jean-Christophe Grangea, francuskog bestseler autora po cijem je romanu snimljen RIVIERES POURPRES i LE CONCILE DE PIERRE. On je, koliko shvatam nekakav francuski Crichton, ili Ludlum. Kako god bilo, citao sam njegov roman FLIGHT OF THE STORKS, saznavši da je trebalo da ga ekranizuje Gilles Mimouni, reditelj mog omiljenog filma L'APPARTMENT. Karakteristika svih njegovih romana i ekranizacija je zanimljivo i pitko polazište za petparački triler koji u sebi sadrži saspens, tajna društva, blagu politizaciju,...

Nahonov film nije izuzetak i ovog puta detektivi rešavaju slučaj serijskog ubice koji ubija turske ilegalne emigrantkinje pšto ih sve vodi do ekstremno-desne turske organizacije i njihove mistike.

Chrisa Nahona sam zapazio još u KISS OF THE DRAGON sa Jet Lijem i od tada ga držim na nišanu. Ovo je njegom mejdžor francuski film od 24 miliona evra, za koji se ne može reći da je do kraja uspeo, naročito ne na blagajnama, međutim kada bi francuski film imao relaksiranost holivudske produkcije, ovo bi svakako bio srednje uspeo triler po njihovim standardima. Ono što je Nahon uspeo u francuskoj kinematografiji koja kod svoje kuće hoće da pravi Holivud jeste da postigne jedan jako visok nivo blizak holivudskom i da ga drži tokom celog filma, što je za njegove saborce do sada bio glavni problem i zato su slični filmovi iz Luc Bessonove produkcije uvek ostajali nedorečeni i polovični. Nahon i Louis Letterier su uspeli da postignu tu koheziju i ndama se da će obojica uskoro dobiti priliku da rade neki snažniji materijal, što je Louis već na neki način uspeo u UNLEASHED sa Jet Lijem.

* * 1/2 / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
Ivan Bevc



Joined: 07 Nov 2002
Posts: 651
Location: new romantic land
   
PostPosted: 04, May, 06. 21:02    Post subject:    Reply with quote
Cripple, molim te razresi mi misteriju koja me opseda vec gotovo deceniju...kako je moguce da Mimouni, autor jednog od 5 najboljih filmova 90tih nikada vise nije snimio nista???
_________________
Hvala generale Ivašov i srećan put.
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 05, May, 06. 02:46    Post subject:    Reply with quote
Pazi, ja sam ogroman fan APARTMANA i zaista sam pokušao da dokučim Mimounijevu misteriju. Ono što znam to je da je pripremao taj Grangeov film sa Monicom Bellucci, i da je u nekom trenutku trebalo da snima nešto što je bilo planirano kao neka holivudska koprodukcija.

E sad, imati na umu da je on u Francuskoj reditelj reklama, možda se time bavi primarno?

Možda, slično recimo Milošu Pavloviću kod nas, koji je slovio za daleko najtalentovanijeg reditelja na FDU neće da snima filmove već samo reklame? Možda se mentalno izblokirao posle APARTMANA i ima strah od sledećeg filma... To je vrlo moguće...

U svakom slučaju, to ostaje misterija. Danas, Mimouni ima već 50 godina.
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 05, May, 06. 02:55    Post subject:    Reply with quote
Danas mi je bio dan za treće delove, pored nesrećnog MI: 3 pogledao sam i PUSHER 3, (courtesy of Ginger).

Drago mi je da se Refn vratio u Dansku jer se realno u Holivudu nije snašao. PUSHER 3 je moćan nastavak njegove gangsterske serije, koja je lansirala Madsa Mikkelsena koji sada igra villaina u CASINO ROYALE.

PUSHER 3 je brutalan gangsterski film, blizak poetici DOGME, slikan kamerom iz ruke u kome se Refn, što je nama najzanimljivije bavi srpskim junacima iz serijala. To su oni epizodni gangsteri iz prva dva filma koji sada dobijaju svoju solo tačku.

PUSHER 3 se u tom momentu pretvara u srpski gastarbajterski SOPRANOS, i veći deo filma je na srpskom. Ono što je možda najluđe od svega je da je Refn u prikazu Srba mnogo precizniji i skreniji nego naši autori, i PUSHER 3 je kao neki srpski film, samo dobar. na ovoj kopiji koju ja imam se jako retko uopšte aktiviraju titlovi sve je na srpskom, sa malo hrvatskih tonova pošto je Zlatko Burić čini mi se Hrvat.

Kako god bilo, super bi bio štos da PUSHER 3 zovu na naše festivale, pošto je film po nekoliko kriterijuma praktično srpski.

Naravno, Slavko Labović se pojavljuje u par scene-stealing situacija, koje uključuju vrlo upečatljiv gore momenat.

* * * / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
Ghoul



Joined: 12 Nov 2002
Posts: 6261
Location: Land of the Dead, with flowers and bells and leprechauns, and magic frogs with funny little hats
   
PostPosted: 05, May, 06. 03:32    Post subject:    Reply with quote
hej, super, beskrajno me veseli da se film najzad pojavio u nas.

da li je part II takođe available?

cunt wait, such a huge fan!

sve što si reko za srbe u tom serijalu – potpisujem.
kako ih je ovaj refn pohvatao, kako ih je učinio onako živim i živopisnim i ubedljivim i... ma, nemam reči.
ono u srpskom filmu nije viđeno, niti će!
da jedan danac uhvati duh srpskih krimosa ONAKO...
refn je trenutno najveći srpski režiser!
_________________
nema podvarka, nema proje, nema kompota
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 05, May, 06. 18:12    Post subject:    Reply with quote
Čini mi se da drugi postoji na DiVXu ali nemam ga, no gledao sam ga i takođe je vrlo pristojan. Problem je u tome što je kod nas još veći hit bio U KINI JEDU PSE i neko vreme su PUSHER II valjali kao U KINI JEDU PSE II sve dok se nije pojavio PRAVI sequel U KINI JEDU PSE.

Kao što su svi Seagalovi filmovi valjani kod nas kao NICO 2, NICO 3, itd. a sve bazirano na alternativnom naslovu filma ABOVE THE LAW.

A opet postoji i hongkonški ABOVE THE LAW (iz nekog razloga sam kao dete preferirao drugi deo) Corey Yuena sa Cynthiom Rothrock, ne znam koliko je se uopšte sećate ali je ona u mom kraju bila prava diva.
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
Will-O'-The-Wisp



Joined: 16 Oct 2002
Posts: 267
Location: Bora Drljača Fan-Club
   
PostPosted: 05, May, 06. 18:25    Post subject:    Reply with quote
Cynthia? Cynthia je carica. Ona, David Bradley i Frank Zagarino bili su idoli. Laughing Cool

Sto se tice njenih filmova, cesto se mogu vidjeti na RTCG 2. Ih, kad samo puste Tiger Claw, koji li je vec. Laughing Meraja.

Najzalije mi je sto vec poduze vrijeme nisam gledao Bojevu glavu sa Zagarinom. Crying or Very sad Kako sam se samo lozio na taj film. Laughing
_________________
Znaju žene da od mene
mogu sve da dobiju
i zbog toga one se
mome carstvu predaju.
– Bora Drljača - "Car ostaje car"
Back to top    
View user's profile Send private message        
Ivan Bevc



Joined: 07 Nov 2002
Posts: 651
Location: new romantic land
   
PostPosted: 06, May, 06. 13:26    Post subject:    Reply with quote
Frenk Zagarino Very Happy

Secate li se Olivera Grunera?
_________________
Hvala generale Ivašov i srećan put.
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2041

   
PostPosted: 06, May, 06. 14:09    Post subject:    Reply with quote
Kako da ne. Redovni glumac Albert Pyuna.

Mada, meni je veciti favorit ostao MICHAEL DUDIKOFF...
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
milan



Joined: 16 Feb 2006
Posts: 271
Location: Belgrade
   
PostPosted: 06, May, 06. 15:02    Post subject:    Reply with quote
AMERICAN NINJA!! A onaj crnac sto je igrao sa njim - igra i u Glickenhausovom Exterminatoru, zaboravio sam kako se zove (umro je pre desetak godina)...
Back to top    
View user's profile Send private message        
Kastor



Joined: 15 Dec 2005
Posts: 651
Location: Floating...
   
PostPosted: 06, May, 06. 15:07    Post subject:    Reply with quote
Heheheh..
Joe Armstrong & Curtis Jackson (Steve James)
heroes of all ninja lovers! Exclamation
_________________
"...only this, and nothing more."
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail        
Will-O'-The-Wisp



Joined: 16 Oct 2002
Posts: 267
Location: Bora Drljača Fan-Club
   
PostPosted: 06, May, 06. 16:15    Post subject:    Reply with quote
Da, ali Dudikoffa je zamjenio David Bradley kao ultimativni Americki Ninja! Wink Bradley je bio i ostao moj idol. Pazite samo taj niz (pored American Ninja nastavaka): Cyber Cop, Cyber Cop 2, Hard Justice, Blood Warriors.. Sve sama remek-djela. Exclamation

Sto se tice Olivera Grunera, u lijepom sjecanju je ostao jedan od klinackih favorita Automatic, ali je i Interceptors zakon! Laughing

Kastor, kad vec pominjes heroje svih ninja fanova, sramota je da ne pomenemo ultimativnog ninju - Richarda Harrisona! Da se neki Crnogorac odmetnuo u nindze umjesto u hajduke bio bi k'o almighty Richard Harrison! Laughing
_________________
Znaju žene da od mene
mogu sve da dobiju
i zbog toga one se
mome carstvu predaju.
– Bora Drljača - "Car ostaje car"


Kastor



Joined: 15 Dec 2005
Posts: 615
Location: Floating...
   
PostPosted: 06, May, 06. 16:44    Post subject:    Reply with quote
Ah, da! Dobri, stari, Master Gordon. Question
_________________
"...only this, and nothing more."
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2016

   
PostPosted: 07, May, 06. 20:14    Post subject:    Reply with quote
Pogledao sam LUCKY NUMBER SLEVIN (courtesy of Ginger) i moram priznati da je film opravdao i moja ocekivanja i moje slutnje.

Slutnje su se obistinile posto sam vec od ranije, preko serije KAREN SISCO, spin-offu filma OUT OF SIGHT bio upoznat sa soft noir scenaristickim radom Jasona Smilovica. Vec u toj seriji, a i sad ovde u filmu, on pokazuje sklonost ka noir stilemama ali ni u likovima ni u atmosferi ne postize potreban intenzitet i na kraju mi se cini da njegovim tekstovima fali jos neko zanrovsko gradivo koje bi upotpunilo film, a u ovom slucaju to bi trebalo da bude akcija. LUCKY NUMBER SLEVIN je po postavci i likovima mogao biti odlican akcioni film na tragu THE BIG HIT Kirka Wonga, ali nije. Ostaje jedan nedorecen soft-noir.

Glumacka podela sa Josh hartnettom i Bruce Willisom, deluje kao SIN CITY reunion. Podela je odlicna i ono sto je najvaznije Josh deluje da je u dobrom fazonu i da ce uspeti da iznese svoj kljucni masterstroke THE BLACK DAHLIA koji nestrpljivo ocekujem.

Paul McGuiganova rezija je moderna i egikasna, i nekako mi se cini da bi vec nekako trebalo da se spoji sa nekim potpunijim scenaristicko-konceptualnim polazistem kako bi se ziasta nametnuo kao reditelj. Posle ubedljivog poctka u Britaniji, McGuigan vec drugi film za redom u Holivudu pokazuje da je potencijal. Ukoliko uskoro taj potencijal ne konvertira u neki zaokruzen film, plasim se da njegov pun talenat nece biti proznat.

U svakom slucaju, LUCKY NUMBER SLEVIN je mekan ali prijatan konfekcijski noir koji na kraju ponajvise ostavlja utisak hendikepiranog akcijasa, ali stoji i kao solidan repertoarski film.

* * 1/2 / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2016

   
PostPosted: 16, May, 06. 03:11    Post subject:    Reply with quote
Pogledao sam novi B-film Tony Giglioa CHAOS (courtesy of Ginger) sa Jason Stathamom, Ryn Philippeom i Wesley Snipesom i mogu priznati da mi uopste nije jasno zato taj film nije bio theatrical release, narocito u svetlu oskudice dobrog policijskog filma koga jako dugo nema. Ako se malo podsetimo na blizu proslost lagano su uspevali da se prosvercuu odlicni filmovi poput James Foleyevog THE CORRUPTOR kao neki B-theatrical filmovi, studija kao sto je New Line. Sada toga vise nema iako je Jason Statham A- ili bezmalo A zvezda.

Ipak, dosta je solidno prosao na blagajnama van-USA poput Francuske gde je uzeo 1,5 milion dolara.

CHAOS je vrlo dinamican, rutinski ali vrlo pristojan i misicav, efikasan policijski triler koji pokusava da ide linijom Michael Mannove zaostavstine i to radi vrlo solidno. Vrlo je ocuvan taj Mannov vibe iako Mann ipak nije kanonski autor za buddy filmove.

Snipes ima malu ulogu, dok je Statham zaista u izuzetnoj formi i isporucuje rolu sa lakocom. Jos od Lewis Collinsa, Britanija nije isporucila ovako samouverenog akcionog heroja.

Naravno, CHAOS pre svega u akcionom smislu ne moze da odrzi intenzitet mejnstrim policijskog akcionog trilera, zbog ipak skromnog budzeta od 25 miliona dolara, medjutim ni u jednom momentu ne opada ispod solidnog theatrical nivoa i uspeva da vise puta jako prijatno iznenadi... Svakako bi bolje funkcionisao da je nekih 15 minuta kraci, to mu ne bi ugrozilo theatrical integritet a ucinilo bi ga intenzivnijim.

* * 1/2 / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top    
View user's profile Send private message Send e-mail Visit poster's website        
crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Posts: 2016

   
PostPosted: 24, May, 06. 03:11    Post subject:    Reply with quote
Overio sam NABOER (courtesy of Ginger) i žao mi je što film u drugoj polovini svog vrlo ekonomičnog trajanja od 75 minuta propusti da bude nešto uzbudljiviji i maštovitiji već se rasplete kroz najpredvidljiviji obrt. Otud bi se ovaj, s jedne strane mogao opisati kao nedosegnuti ideal KROJAČEVE TAJNE, to jest kako bi taj film optimalno izgledao, a s druge strane kao simpatična nordijska neo-ekspresionistička vežba koja u ključnom momentu, uprkos dobroj intonaciji postaje arhaična.

* * 1/2 / * * * *


Pogledao sam THE SENTINEL (courtesy of Ginger) i ako bi ga trebalo jezgrovito definisati, mogao bih reći da je IN THE LINE OF FIRE - lite.

S druge strane, to je mejdžor film sa mejdžor zvezdama i mogao bih reći da nema dovoljnu inovativnost i specifičnu težinu da bi opravdao tako visok profil i angažman tako atraktivnih glumačkih imena.

Međutim, film ima jednu solidnu B-atmosferu i u sebi nosi dosta mišićavu isporuku raznih klišea koji sa ovakvom ekipom deluju prilično funkcionalno.

Prilično sumnjivi scenarista Goerge Nolfi ne napisao adaptaciju romana Geralda Petievicha koji je pored srpskog junaka u TO LIVE AND DIE IN L.A. Williama Friedkina, imao i solidna ekspoze rada Secret Servicea koja se inače pored obezbeđenja predsednika bavi još samo pitanjima krivotvorenja novca. Vrlo zanimljivo opredeljenje službe. Scenario je konvencionalan, ne naročito ubedljiv ali upotrebljiv.

Režija Clark Johnsona, TV veterana jako liči na TV i čini se da je Johnson naslednik B-reditelja koji su pedesetih počeli na tivi. Ali, Clarkov rad ovde, za razliku od S.W.A.T. liči na dobar episodic - TV, ne kao MI3.

Kiefer je prilično underused, naročito znajući njegove domete, a i 24ku koja se bavi sličnim miljeom.

Da, voleo bih da su napravili važan i svež film, ali i ovaj mi je nekako OK, iako većina ljudi zaista nema razloga da mari za SENTINEL...

* * 1/2 / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #265 on: 24-07-2006, 13:43:23 »
Wow! Hvala!!!!!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #266 on: 24-07-2006, 13:48:07 »
U predstojecem periodu cu komentare filmov koje gledam upored sa Crippled Cornerom stavljati i na dimitrijevojnov.blogspot.com

Za svaki slucaj...

FUN WITH DICK AND JANE Dean Parisota (courtesy of Ginger).
Najpre da naglasim da je reč o rimejku koji po svemu prevazilazi svoj neupečatljivi izvornik.
Ovaj film je odavno završio svoju bioskopsku karijeru, međutim, u tom periodu nisam stigao da ga vidim. Sada na kućnom formatu se ispostavio kao vrlo inteligentna, energična i subverzivna komedija koja na najbolji mogući način koristi star kredibilitet Jima Carreya, i njegov Midin dodir da pretvara sve komedije u hitove, investira u film koji na vrlo vispren način istražuje pitanje ekonomske sigurnosti i emotivnih odnosa u svetlu velikih korporativnih razočaranja u post-enronovskoj Americi.
Od sat i po vremena svog trajanja, Parisot i pisci, među kojima je i hottest pisac savremene holivudske high concept komedije, Judd Apatow, uspševaju da jedno sat vremena funkcionišu gotovo bez greške, i da film dostojanstveno, iako ne i perfektno (što je u ovom žanru, a naročito u holivudskom miljeu i teško) privedu kraju.
Parsiotov film je duhovita, dinamična i pre svega odlična posveta dramaturgiji termita koja je i učinila Holivud tako velikim i važnim.
* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #267 on: 24-07-2006, 13:48:44 »
Jedan od vrlo promovisanih straight-to-DVD naslova je AMERICAN PIE PRESENTS BAND CAMP koji je iz meni nepoznatog razloga iz vrlo lukrtaivne bioskopske franšize prešao na DVD. Naime, straight-to-DVD sequeli su ili nastavci filmova koji ne opravdavaju investiciju u bioskopski sequel a sam koncept nudi mogućnost repliciranja (HOLLOW MAN, WILD THINGS) ili je pak reč o nastavcima filmova koji više ne mogu kao koncept da generišu dovoljno interesovanja za theatrical release, ali imaju solidnu probojnost na kućnim formatima.
Međutim, AMERICAN PIE franšiza je poput FINAL DESTINATION (čak dele i istog producenta) mogla da se bazira na stalnoj smeni glumaca. što bi limitiralo investiranje u zvezde i natezanje sa njima a mogućnosti za zaplete su nepresušne, i još je reč o vrlo vitalnom žanru.
Ipak, kako god bilo, Universal se opredelio za DVD opciju i u izvesnom smislu smo dobili film koji je na nekim nivoima zanimljiviji od theatrical nastavka a na nekim drugim nije.
Nije zanimljiviji zato što je scenarista Brad Riddel uzeo odličan koncept gde Stiflerov brat želi da se uključi u bratovljev porno biznis i da ga nadmaši koristeći kazneni boravak na muzičkoj nastavi kao priliku za snimanje skrivenom kamerom, i jako ga slabo realizovao. Ovo je scenario kome nedostaje baš ono što čini da studiji često unište film a to je umešanost više pisaca i specijalista za gegove koji bi prosto razvili tekst.
Zatim, čini se da je glumačka podela mogla biti marljivije birana, i da bi sigurno bili stroži kriterijumi za theatrical film.
Ipak, glavni kuriozitet koji čini BAND CAMP zanimljivim filmom je činjenica da ga je režirao Steve Rash, reditelj kultnih filmova poput BUDDY HOLLY STORY i CAN'T BUY ME LOVE. On se sada nalazi u vrzinom kolu direct-to-DVD produkcije, vidim da radi i treći BRING IT ON u tom miljeu, no to je ipak respektabilan reditelj čije filmove treba gledati.
BAND CAMP u krajnjem skoru, zbog scenarija koji promašuje prilike i glumaca koji su mogli biti bolje selektirani, ipak nekako uspeva da ostane pitak zahvaljujući žanrovskoj dinamici koja je neodoljiva i old school rutini Steve Rasha koji i u mediokritekskom materijalu, i sa negde arhaičnijim rediteljskim pristupom ipak uspeva da napravi efektnih scena, koje su prosto jako vešto postavljene na fundamentalnom nivou, i čini mi se da pokazuju njegovu neprolaznu veštinu.
Nažalost, AMERICAN PIE PRESENTS BAND CAMP nije uspeo da dostigne izuzetne domete filma EURO TRIP, u kome se videlo kako i abortiran nastavak može da bude spektakularan.
* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #268 on: 24-07-2006, 13:49:24 »
Pogledao sam CRIMINAL (courtesy of Ginger) Gregory Jacobsa, rimejk argentinskog filma NUEVE REINAS Fabiana Bielinskog.


Reč je o vrlo efektnom neo noiru, smeštenom u pakleni losanđeleski setting, koji se stilski oslanja na tradiciju realističke drame, bez suviše noir stilizacije, tretirajući priču kao apsolutnu stvarnost, dok je sam zaplet strukturalno blizak visokooktanskom suspense trileru poput serije 24 gde se pred junaka neprestano postavljaju novi nerešivi zadaci i teške dileme.
U vreme Mametovih ludističkih neo noir filmova, i velikog mejnstrim pokušaja Ridley Scotta sa MATCHSTICK MEN, CRIMINAL je neopravdano ostao u senci. Međutim, ono što su svi navedeni konkurenti ostavili CRIMINALu u amanet jeste sklonost likova da neprestano podmeću jedni drugima, i zato se CRIMINAL gleda širom otvorenih očiju i sa velikom pažnjom pošto nas traduicija neo noira uči da se junacima ni u jednom trenutku ne sme verovati.
U ranijem noiru, više baziranom na konvencionalnoj trilerskoj strukturi sa paralelnim radnjama, moglo se uspostaviti poverenje u doslednost likova, čak i kod onih koji tradicionalno prevrtljivi. Posle inicijalnog neo noir talasa ppredvođenog John Dahlom sa glupim muškarcima i fatalnim ženama, najnoviji neo noir talas donosi opštu hipokriziju u kojoj su svi na neki način pokvareni.
Time se u pitanje dovodi sama etika noira pošto, lenjinistički rečeno, kada su svi pokvareni, više niko nije pokvaren.
* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
The Crippled Corner
« Reply #269 on: 24-07-2006, 15:12:20 »
Dobrodošao opet. :lol:

Lepo je što si nastavio, to će biti još više postova za ignorisanje.  :wink:
My trees...They have withered and died just like me.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #270 on: 24-07-2006, 15:56:15 »
Nastavio sam zbog sandmanovog gesta koji me je stvarno dirnuo...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #271 on: 25-07-2006, 03:23:17 »
Verovatno sam totalni late bloomer ali tek sad sam pogledao OPEN WATER (courtesy of Plissken).

Film počinje kao totalni kinoamaterizam, sa glumačkim elipsama iz rutinskog narativnog filma, i kadriranjem i fakturom slike iz nekog Hanekeovog pokušaja da pravi low budget film. To me je u najmnaju ruku obeshrabrilo, naročito pošto nisam neki fan BLAIR WITCH PROJECTa pošto smatram da je dobar ultra low budget film samo onaj koji uspe da prevaziđe to ograničenje. Ne da ga zaobiđe kao što je učinio BLAIR WITCH nego baš da ga prevaziđe.

Ono što me je na bazičnom nivou filmskog izraza prvo prijatno iznenadilo bila je rediteljeva veština da prosto manipuliše filmskim vremenom u cilju izduživanja filma do forme celovečernjeg filma. Očigledno na ovako malom budžetu nije mogao da pravi intenzivniji film sa kraćom ekspozicijom, iako je priča to diktirala, već je celu stvar veštački produžavao tako što je iznašao relativno atraktivne duge kadrove i rezao ih tačno u momentu kada postaju dosadni. Ovaj film je zaista uspeo da razvuče svoje trajanje vešto dovodeći gledaoca do same ivice dosade ali ne prelazeći je. To je prvi trijumf.

Sledeće što koristi je psihološki momenat a to je beznadežnost situacije kada se čovek nađe na otvorenom moru, nošen strujom, bez puno izgleda da prizove pomoć. Taj psihološki momenat zatim eksploatiše do određene minutaže.

Konačno, u priču na otvorenom moru uključuje meduze i ajkule koje izazivaju toliko snažan psihološki efekat da se strah i gađenje prevode u fizičko, i tu negde OPEN WATER zaokružuje svoj spoj filma, duha i tela.

I da, film opstaje na ta tri stuba i tako funkcioniše.

Da li je dobar?

Posle Zemeckisovog CAST AWAYa kog sam nedavno reprizirao i koji mi je stvarno sve bolji sa svakim gledanjem, u kome je sličan vid straha ekranizovan da zaista maestralan način, i što je još važnije na način koji u sebi sadrži apsolutno najveći mogući stepen veštine, OPEN WATER zaista deluje potpuno kalkulantski, ma koliko to pradoksalno zvučalo.

Naime, Zemeckisov CAST AWAY je beskrajno drzak mejdžor film, pravi povratak autentičnom filmmakingu i eksperimnentisanju unutar mainstreama, dok OPEN WATER pomalo liči na niskobudžetnu koketeriju sa radikalnošću koja je zapravo duboko utemeljena u avangardnom načinu mišljenja.

CAST AWAY je film od 100 miliona dolara o čoveku koji je sam na pustom ostrvu, i film nema hepiend jer se ispostavlja da čovek koji je jednom izopšten iz društva jedino može da fizičku odvojenost zameni usamljenošću a  profesionalno bavljenje svojim poslom filantropskim obavljanjem tog posla, i tu se depresivni krug savremene tragedije (koju odlikuje činjenica da junak ostaje u životu, životu gorem od smrti, za razliku od antičke tragedije) u CAST AWAYu završava.

OPEN WATER se oslanja na apsurdnu tragediju beckettovskog tipa, s tim što on Beckettovog GODOTa zapravo pokušava da smesti u racionalne okolnosti i samim tim je obesmišljava.

Dok je CAST AWAY mejnstrim blokbaster koji u sebi krije ekspresionističku tragediju, OPEN WATER je supermarketska verzija Becketta, remiksovana u pametan paket i ojačana pijetetom koji sa sobom nose niskobudžetni filmovi.đ

I zato paradoksalno, koliko je CAST AWAY škola holivudske režije vrhunskog stila, koja je nedostižna ne samo zato što Zemeckis ima budžete, jer ih imaju i drugi pa ne režiraju tako, već zato što je Zemeckis genije, pa je to u stvari više artefakt nego škola, OPEN WATER je dosetka koja čak i može biti upotrebljiva za neku indie konceptualizaciju i nadahnuće.

I tek na tom nivou, OPEN WATER postaje koristan.

CAST AWAYu možeš samo da se diviš, a OPEN WATER može i da inspiriše.

I to je nešto.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #272 on: 31-07-2006, 00:14:06 »
Zahvaljujući Gingerovom vaistinu neverovatnom stuntu, pogledao sam pilot epizodu serije LA CONFIDENTIAL, koju je sa Kieferom Sutherlandom u ulozi Džeka Vinsenesa svojevremeno pripremao Regency.

Pilot je režirao Eric Deneuville, iskusni TV reditelj koji i dan danas ozbiljnu televiziju (recimo neke epizode u LOST), a pisao ga je čuveni Walon Green koji još od THE WILD BUNCH važi za jednog od najpouzdanijih holivudskih scenarista.

Pilot je solidan, međutim datira iz 2003. i moram priznati da mi je jasno zašto serija nije pickupovana. U tom trenutku, televizija je već bila napravila korak napred i počela je da predstavlja ozbiljnu konkurenciju filmu na planu kreativnosti, a ovaj pilot je bio uvod u seriju koja bi, objektivno rečeno imala starinski mentalitet i bila inferiorna u odnosu na film.

Ja kao totalni Ellroy-buff najpre moram istaći da ni ova serija zapravo ne bi adekvatno ispoštovala roman, i da bi čak još manje ispratila sve niti zapleta. O oštrini Ellroyevog ekstremizma da ne govorim. Toga u ovom pilotu nema i film je tu znatno potentniji, što takođe u savremenom TV univerzumu nije slučaj.

Ono što je sledeći problem pilota jeste i jednolična glumačka podela u kojoj se glumci nedovoljno razlikuju.

Jedini kvalitet koji bi nametnuo ovaj pilot jeste, pored izvornog Ellroyevog materijala naravno, uloga Kiefera Sutherlanda. On je zaista maestralan i ako nekom već u filmovima nije bilo jasno da je on pravi naslednik Jack Nicholsona, televizija je to pokazala.

Šteta je što Kiefer nije pozivan za neke ekranizacije Ellroya ali znam da se to uskoro može promeniti.

Ellroy zapravo i nije imao puno sreće sa televizijom, epizoda FALLEN ANGELS bazirana na njegovoj priči je bila dosta slaba a po njegovim tekstovima su urađena dva pilota, i nijedan nije kupljen.

Paradoks ovog pilota je u tome što je iz 2003. barem kako kaže IMDb a deluje dve decenija zastarelije od Kieferovog magnum opusa, serije 24 koja je početa 2001. godine.

Maltinovski rečeno-Prosek
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #273 on: 05-08-2006, 02:45:11 »
Podsetio sam se ROLLING THUNDERa Johna Flynna (courtesy of Kunac), čuvenog osvetničkog filma koji je danas postao klasik enormnih razmera, između ostalog je uticao i na Tarantina da po njemu nazove svoj nekadašnji label za izdavanje opskurnih filmova na videu i DVDu.

ROLLING THUNDER je film na kome se izređala zaista fascinantna grupa pojedinaca, među kojima su Lawrence Gordon kao producent i Paul Schrader kao scenarista, međutim film ne dobacuje do tog epohalnog statusa koji ima.

Kada sam ga gledao kao dete, bio mi je nekako zanimljiviji, međutim, tada je moja tolrancija za starije filmove bila veća jer mi još nisu bili obesmišljeni nizom epigona, dok je s druge strane čak i površna drama nekako uspevala da mi deluje duboko pošto sam bio mali.

I na tom nivou, ROLLING THUNDER jedino funkcioniše. On naivnom gledaocu može da se učini kao seriozan dramski pristup žanru vengeance filma.

Međutim, izuzev završnog obračuna koji u sebi ima akcionu hipertrofiju nečega što je zapravo započeo Scorsese u TAXI DRIVERu, ovaj film je jedna površna i dosadna drama koja uvlači junake u niz zanimljivih situacija i sve ih dosta skromno realizuje,

Ipak, na nivou atmosfere, ROLLING THUNDER ima jedan adut koji je zaista nesporan, a to je hipertrofija teksaškog govora i miljea. Ovo je film u kome je teksaški provincijalizam zaista ugrađen u sve pore. Toliko da je sasvim jasno zašto ovaj film može da bude čak i odbojan "urbanim" gledaocima.

Flynnu nije stran provincijski hardcore, to je vrlo dobro uradio u THE OUTFITu ali ovde mu baš i nije pošlo za rukom.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #274 on: 05-08-2006, 03:37:30 »
Sticajem neobičnih okolnosti, SCORPIO Michaela Winnera mi je maltene u isto vreme pristigao iz tri izvora, što je značilo da taj film iz nekog razloga neizbežno moram pogledati, i to što pre.

Winner mi je uvek bio zanimljiv reditelj. U svoje vreme je bio i ostao etiketiran kao exploitation reditelj, kompetentni zanatlija koji odlično odrađuje projekte srednjeg profila, međutim, neki njegovi filmovi kao DEATH WISH ili SENTINEL i danas stoje kao važna ostvarenja.

Winner bi se možda mogao porediti sa Tony Scottom, s tim što u njegovo vreme ta vrsta kompetencije nije mogla da se pretvori u art kao što je to učinio Scott.

S druge strane, Winner u svom opusu ima i par nekih opskurnih klasika kao što je recimo SCREAM FOR HELP po scenariju Toma Hollanda, koji bioh jako voleo opet da vidim, kad sam bio dete mi je bio fenomenalan film, na moru u letnjem bioskopu.

Winnerov život bi možda pošao drugim putem da je radio THE FRENCH CONNECTION koji mu je u jednom momentu, kao tada mladom hipsteru, nuđen.

U svakom slučaju, jako mi je žao što Winner nije imao priliku da se okuša u nekoj od zanimljivih britanskih franšiza poput serijala o agentu 007. Mislim da bi njegov Bond bio izvanredan. Winner bi bio idealan čovek za onaj period kada je John Glen (sa punim pravom, i vrlo vešto, preuzeo serijal).

SCORPIO sam gledao u jednoj posebnoj atmosferi pošto sam se dokopao kopije sa francuskim dubom, što je filmu dalo jednu neizbežnu notu francuskog policijskog filma, koji volim tek umereno. I onda mi je film malo sve vreme ličio na neki film Yves Boisseta, recimo.

Reč je o solidnom, vrlo efikasnom, atmosferičnom primeru kako britanski reditelji vešto barataju špijunskim i asasin miljeom. Reč je o još jednom filmu čiji se uticaj oseća u Spielbergovom MUNICHu.

Problem je u tome što sam materijal koji Winner mora da obradi nije dovoljno zanimljiv, i što u nekim ključnim tačkama, film iz konkretne špijunske priče odluta u neku vrstu žanrovske apstrakcije.

Možda bi neki reditelj uradio više, međutim, Winner je sa filmom SCORPIO pokazao ono u čemu je bio najveštiji, a to je da osrednji materijal približi tipu filma koji se zahteva. SCORPIO liči na intenzivan špijunski assassin flick, iako to nije, međutim, ta Winnerova mimikrija prolazi, i SCORPIO čak poneko smatra i klasikom žanra iz ovog perioda.

* * 1/2  
Ne znam da li neki ima FIREPOWER, Winnerov film sa James Coburnom, Spophiom Loren i O.J.Simpsonom, to bih rado reprizirao, u detinjstvu mi se činio kao totalno cool film, iz sličnog miljea kao SCORPIO samo eksploatativniji.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #275 on: 09-08-2006, 02:33:12 »
Na DVDu za film ONCE UPON A TIME IN HIGH SCHOOL svojevremeno sam video trejler za korejski borilački film VOLCANO HIGH i delovao mi je kao već poprilično umoran povratak na coryyuenovske varijante hiperstilizovanog kung fu filma opterećenog fantastikom, koji se nastavlja na Tsui Harkove pokušaje posle povratka iz Amerike.

Ono što sam međutim dobio kada sam film konačno pogledao courtesy of Ginger, jeste nešto slično sa još nekoliko vrlo zanimljivih obrta.

Pre svega, VOLCANO HIGH je besramno derivativan film, i u njemu praktično nema stileme ili sadržaja koji nije uzet iz nekog opšte poznatog i jako uspelog filma.

Međutim, na tragu uspelog mejstrim hita, takav eklekticizam nekako uspeva da proizvede zadovoljstvo kod gledaoca i da VOLCANO HIGH smesti u ravan jednog ipak respektabilnog dometa.

VOLCANO HIGH je smešten u univerzum preuzet iz BATTLE ROYALE, to jest korejsku interpretaciju guturističke obrazovne antiutopije. Ta antiutopija je pomešana sa zapletom i karakterizaciojom HARRY POTTERa to jest dolaskom mladog čarobnjaka u školu za čarobnjake i njegovim laganim otkrivanjem dubine vlastitih moći. Međutim, reditelj ne ulazi u elaboraciju kultivisanja moći ovih evidentno natprirodno nadarenih junaka već ih samo ubacuje u nemilosrdan pseudo-BATTLE ROYALE setting i tu ih ostavlja.

Dizajn polazi iz mange ali u sebi nosi i spin korejske školske soc-estetike pošto su učionice prepoznatljivo bliske konceptu korejskih učionica viđenih u drugim filmovima. Štaviše, VOLCANO HIGH je odta blizu nečega što je kao live mangu početkom devedesetih zamišljao Tsui Hark u igranoj ekranizaciji Yoshiaki Kawajirija.

Sve to je režirano na jedan vrlo specifičan način. Spolja gledano to je ultra ispeglana fotografija u spoju sa coryyuenovskim wireworkom. Međutim, iako je Cory Yuen u okvirima svog žanra šminker, VOLCANO HIGH ipak uspeva da ga nadšminka. Naime, u borilačkim scenama, VOLCANO HIGH ni ne pokušava da dostigne visceralnost do koje Cory Yuen ipak drži i borbe se, u tipičnom korejskom stilu, pre mogu definisati kao arty instalacija nego kao adrenalinska injekcija za gledaoca.

Na tehničkom planu, VOLCANO HIGH je zanimljiv zbog zaista hiper-stilizovane i artificijelne fotografije koju drži u ceom trajanju što se retko sreće čak i u američkom, holivudskom, filmu.

Začinjeno je i sa pomalo bizarnog humora, koji je nekada lokalan a nekada zaista smešan. I upravo ti uplivi humanosti čine najredundantniji deo filma. Međutim, postoji u raznim cuttovima, možda su neki prilagođeniji zapadnom gledaocu.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #276 on: 14-08-2006, 03:40:03 »
Preturajući po stashu koji mi je zimus doturio Ginger, naiđoh na klasik noir revivala iz sedamdesetih, THE LATE SHOW Roberta Bentona i odlučih da se malo podsetim kako izgleda taj film.

Gledao sam ga ranije kada sam sagledavao Bentona kao reditelja i unutar nekakve hronologije noira mi je delovao izuzetno.

Iz današnje vizure, evidentne su brojne mane, kao i vrline a povrh svega razlog zašto Benton ima kultni status u Srbiji.

THE LATE SHOW se na neki način može tumačiti kao preteča Shane Blacka, preuzimanje noir forme u unošenje hardboiled elemeta u howardhawksovski milje odd couple dramaturgije. dakle, Benton ovde na neki način pravi buddy noir, s tim što njegov buddy segment nije širokogrud i zabavljački već negde opor i elegičan jer govori o omatorelom detektivu i divljoj devojci.

Kad je o samom Blacku reč, moglo bi se reći da sam THE LAST BOY SCOUT dosta referiše na THE LATE SHOW, kako po mentalitetu tako i po nekim drugim rešenjima.

Moglo bi se reći da je THE LATE SHOW noir parafraza Cary Grant-Katherine Hepburn hemije kao što je TWO MULES FOR SISTERA SARAH vestern parafraza te hemije.

Međutim, Benton negde oko polovine filma postaje svestan da je hawksovski kontaminirao noir i vodi film puit crne komedija pa u nekim tačkama i prema akciji.

Un svojoj dubokoj suštini, naravno, Benton ovde ponajviše duguje francuskom filmu, i to pre svega novotalasovskoj tendenciji da se žanrovska, krimi matrica uključi u neki potpuno svakodnevni milje građanske drame. I sam THE LATE SHOW je pretežno tako i režiran. Upravo zato se negde kidaju veze između ovog filma i Blackovog kanona koji je prevashono vezan za Joel Silverovu visokooktansku akcionu produkciju.

Benton jednim delom ima kultni status u Srbiji zato što malo koji srpski reditelj ume da režire bolje od američkog scenariste. bentonovi filmovi su na nivou egzekucije, kako same inscenacije, tako i rada sa glumcima na nivou nečega do čega i srpski reditelji dobacuju.

Pošto su naši reditelji tradicionalno i scenaristi, moguće da otud seže ta paralela. Mada, s druge strane, naši reditelji pišu zato što misle da sve znaju dok u Americi scenaristi režiraju iz istog razloga.

I taj nerazrešen rediteljsko-scenaristički sukob u Bentonu takođe možemo prepoznati u ovom filmu. Ceo film je baziran na bukvalnom prenošenju scenarija, bez distance, i tačno se oseća kako odanost pisanoj reči opterećuje film.

Kad smo već u istom ovom nalazu pomenuli TWO MULES FOR SISTER SARAH, mogli bi još pretpostaviti da bi film bio remek-delo da ga je režirao Don Siegel koji je baš u ovoj fazi bio u odličnoj noir formi.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Kastor

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.590
The Crippled Corner
« Reply #277 on: 14-08-2006, 04:00:23 »
Quote from: "crippled_avenger"
malo koji srpski reditelj ume da režire bolje od američkog scenariste.


good point (nevezano za temu)  8)
"if you're out there murdering people, on some level, you must want to be Christian."

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #278 on: 18-08-2006, 01:02:35 »
Lepo sam se proveo uz film KEEPING MUM Nialla Johnsona, ko-scenariste filma WHITE NOISE koji mi se uopšte nije dopao.

KEEPING MUM je inteligentna i prilično duhovita ali nekako neupečatljiva britanska crna komedija koja se nadovezuje na Ealing komediju sa malo uticaja i Working Title filmova, onih koje je pisao Richard Curtis, premda je neposrednost koncepta bliža Benu Eltonu.

Ono gde KEEPING MUM pored samog trajanja opada jeste pitanje konceptualnog tretmana osnovne premise. Naime, autori ni ne kriju glavno razotkrivanje koje će nastupuiti u trećem činu, međutim, na neki način ni ne pokušavaju da ga nekako iskoriste kao generator humora ili suspensea.

Tako da na kraju jedna tako "provaljena" tačka zapleta deluje kao iznenađenje, iako to nije.

Film je dovoljno dinamičan da isprati svoje trajanje, međutim mogao je biti stegnutiji,bliži tempu sitkoma, sa manje lirskih detalja. Time bi bolje prikrio i taj dramaturški nedostatak.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #279 on: 18-08-2006, 03:38:07 »
Pogledao sam zaista izvanredan film THE RINGER Barry W. Blausteina, veliki povratak Brace Farrelly posle nekoliko bledih izdanja. kao i u slucaju filma SAY IT ISN'T SO koji je izasao kada su oni vec bili u kreativnoj krizi, i THE RINGER pokazuje da su oni postali zanimljiviji kao producenti nego kao autori.

Ovo je redak film uz PUMPKIN koji je na zaista zanimljiv, duhovit i ispravan način prikazao mentally challenged zajednicu, omogućivši da se smejemo sa njima a ne njima samima.

I čini se da je možda neke od tako dubokih dilema i frustracija savremenog čoveka i bolje tretirati kroz komediju nego kroz problemsku dramu pošto komedija omogućuje da se bol koju bi inače osećali prema temi transformiše u smeh.

Kao što i esktremno srašni horor filmovi u jednom trenutku izazovu smeh, tako i horor zvani strah od mentalne zaostalosti najbolje može biti tretiran direktno na taj način.

I uopšte iz ove vizure gledano, upravo su žanrovi koji dotiču najveće duševne boli, a to su horor i ljubavni film ponajpre razvili autonomne komične žanrovske derivate, zar ne?

U svakom slučaju, dugo sam oklevao da pogledam THE RINGER ali sam na kraju bio zadovoljan, kako tretmanom teme tako i time što mi se čini da su Braća Farrelly još uvek relativno kreativno živi.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #280 on: 23-08-2006, 01:11:38 »
Pogledao sam MIAMI VICE Michaela Manna.

Sada naravno, sa punim pravom možete očekivati jedno ogromno izdrkavanje na temu savremenog policijskog filma, samog Manna čiji sam stari pacijent, akcionog filma kao takvog, tehnike kojom je pokušao da izobražava proceduralne i akcione prizore, itd.

Ukratko rečeno, koga zanima kakav je film, mogu poručiti da je zanimljiv.

Međutim, o Mannovom novom filmu se ne može ukratko.

Čini mi se da je Mann pokušao da od MIAMI VICE napravi avangardni akcioni film baziran na garantovano komercijalnom brendu. nešto slično su pokušali i uspeli Michael Bay sa BAD BOYS II i Paul Grengrass sa BOURNE SUPREMACY, a na neki način i Tony Scott sa MAN ON FIRE (premda je MAN ON FIRE rimejk nepoznatog filma ali sa podelom koja je sure shot).

Mann je međutim, precenio svoj brend i MIAMI VICE je ispao komercijalni promašaj.

Mannova ekperimentalnost se pre svega odnosi na vrlo realističan i razbarušen prisup narativu. Likovi nemaju tipičnu ekspoziciju, nisu do kraja pojašnjeni svi elementi, i Mann pokušava da nas uvuče u polifoniju motiva i akcija, koja liči na neki realistički prosede, blizak recimo Soderberghovom. Međutim, njegov scenario je do te mere formulaičan da ovakav oblik realističkog tretmana prosto deluje apsurdno.

Naime, Mann nas poprilično brechtovski distancira od likova što je zanimljivo. I on pred nas postavlja njihova dela bez predznaka, da ih sami tumačimo. Međutim, pošto ta dela nisu ambivalentna već su vrlo konzervativna, i jednodimenzionalna, od te distance nemamo puno intelektualnog uvida.

S druge strane, ta distanca u spoju sa formulaičnošću scenarija čini da MIAMI VICE sa dramaturške strane nimalo nije uzbudljiv film. I što je najbizarnije od svega, čini mi se da Mann nije ni gađao tu vrstu trilera.

S druge strane, pored evidentnog HBO uticaja u podeli, jasan je i uticaj Mannove serije ROBBERY HOMICIDE DIVISION čija se oštra autentičnost prenosi i u film. Ipak, siguran sam da je pisanje u seriji znatno zanimljivije od scenarija za MIAMI VICE.

Ta neka navodna produbljenost karaktera i deileme sa kojima se suočavaju apsolutno ne postoje. Gluma je zanimljiva zbog podjednake distanciranosti prema nekom eventualnom crowd pleasingu.

Ipak, moram priznati da je MIAMI VICE film u kome me Jamie Foxx najmanje nervira. To sam prethodno bio izrekao i za COLLATERAL.

E sad šta je zanimljvo u ovom filmu?

Zanimljiva je snaga Mannovog rukopisa. Iako ovo nije klasični, kanonski Mann, i iako ovo nije film koji može da se svojom atraktivnošću per se uznese na neki viši domet, ipak je reč o filmu u kome rukopis nadmašuje stil i koncept i vuče film.

Sve je to nekako distancirano i manje pametno nego što misli, a opet je nekako fascinantno i intrigantno.

MIAMI VICE je redak primer filma u kome nisam previše uživao a da sam čim sam ga video želeo da ga opet gledam.  A samim tim, čim se neke stilske karakteristike, izuzev reference na Soderbergha i RHD ne mogu izvući, onda je valjda reč o rukopisu.

MIAMI VICE je film koji je nekako hendikepiran za širi appeal ili mesto u Panteonu savremenog policijskog filma. Međutim, ovo je važan film koji treba proučavati.

Pre svega ono što je impozantno je da Mannova serioznost u pristupu apsolutno stoji u ravni Sheltonovog DARK BLUE koji je kao u svoje vreme bio topical i political film.

Zanimljivo je da i MIAMI VICE slično BAD BOYS II obrađuje slične toponime gangsterizma na Floridi, dakle Aryan Brotherhood (koji su u BAD BOYS II prikazani kao rasisiti i vezani za KKK, iako je zapravo reč o belačkoj zatvorskoj bandi koja se tek marginalno vezuje za supremacističke pokrete, ima izvesne odinističke atribute pri inicijaciji ali rado sarađuje sa obojenim bandama i nalazi se u ratu sa nizom rasističkih organizacija zbog učešća u trgovini drogom), zatim kubanska mafija u vezi sa Ukrajincima plus dodatak latinoameričkih paravojski koje se bave narko biznisom.

Na neki način MIAMI VICE i BAD BOYS II su diptih o parovima detektiva koji zavode red na Floridi, s tim što j jedan exploitation a drugi arty.

U svakom slučaju, čim mi se opet gleda,

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #281 on: 26-08-2006, 03:09:59 »
Pogledao sam DATE MOVIE Aarona Seltzera i mogu reći da pored par besmrtnih gegova, ovaj film verovatno predstavlja dno savremene parodične ponude. Našavši se na vrlo klizavom terenu parodiranja filmova koji su već u polazu komedije, što je jako uspešno uradio NOT ANOTHER TEEN MOVIE, DATE MOVIE odlazi u glib dubokog i poprilično neduhovitog grossa u kome se sporadično ipak desi ponešto dovoljno duhovito da baš ne prekineš gledanje. Upravo zato ovaj film možda ima neku perspektivu u kolektivnim, intoksikovanim gledanjima.

* 1/2 / * * * *


Pristigao mi je THE BULLER TRAIN, japanski disater film iz 1975. koji je blatantno rippovan u SPEEDu jan De Bonta koji je, paradoksalno lansirao kratkotrajni hype oko scenariste Grahama Yosta. Dakle, SPEED je žešći rip-off BULLET TRAINa, ali tu se negde značaj ovog pristojnog disaster filma završava.

Naime, ovaj film je upao u koš disaster filma upravo zato što je neuspeo kao triler, za razliku od SPEED. BULLET TRAIN se nadovezuje na vehicular suspense podžanr koji je najmoćnije prikazan unutar univerzuma NADNICE ZA STRAH bilo Clozotove bilo Friedkinove. U trajanju od 152 minuta a bez širine i napetosti potrebnih da se to trajanje ispuni, BULLET TRAIN skončava kao film koji je, ma koliko to blasfemično zvučalo, verovatno bolji u zapadnoj verziji od 89 minuta, ukoliko je iole pravilno sakaćena.

SHINKASEN je bullet train iz ovog filma, njime su juče naši reprezentativci prešli iz Sedaija u Tokio pred osminu finala. Film sam pogledao i sa idejom da im možda poželim sreću.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #282 on: 26-08-2006, 03:12:33 »
Smetnuo sam s uma da napišem da sam već odavno odgledao obe sezone serije SPACED i malo je reći da sam u njoj izuzetno uživao. Štaviše, ova serija mi je vratila veru u sitkom kao formu i energetski me je ispunjavala tokom pisanja BELEŠKI JEDNE ANE.

U tom pisanju me je SPACED dosta i inspirisao. naravno, ko zna šta će od tog teksta do kraja rada biti, možda završi u nekoj rupi na RTSu ili ga izrežira neki neuki rustikalac, ali voleo bih kada bi u najboljim deonicama ta serija ličila na SPACED.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #283 on: 02-09-2006, 03:35:37 »
Večeras sam sa ortakom cruiseovao po bioskopima i odradili smo jet double bill.

Prvo smo kao pravi suckeri odgledali film o radosti letenja LES CHEVALIERS DU CIEL Gerarda Piresa. To je ekranizacija Uderzovog stripa i neka vrsta zakasnelog francuskog rip-offa TOP GUNa.

Kad smo već kod rip-offova TOP GUNa, kao klinac, negde oko 1990/ 1991 sam gledao japanski rip-off TOP GUNa, u kome doduše Japanci teraju F-15 umesto F-14 ali je plot bio potpuno identičan sa sve poginulim ocem. To je bio neki japanski mejdžor film ali se ne sećam kako se zvao... Zna li neko o kom filmu govorim?

U svakom slučaju Gerard Pires ima dara da slika vozila u pokretu što je evidentno savladao još dok je radio fabričke filmove za francuske proizvođače automobila.

Najbolji film mu ostaje, besprizorni chase flick RIDERS sa Stephen Dorffom i Nataschom Henstridge.

U CHEVALIERS isporučuje sjajne scene letenja i vazdušnih borbi, koje je inače snimao sa pravim avionima i minimumom specijalnih efekata, međutim scenario i glumačka podela su ispod svakog nivoa. Da je bar jedna od te dve mane popravljena, CHEVALIERS je mogao da dobaci do nivoa legitimnog repertoarskog ugođaja. Ovako sam na kraju ostao da uživam samo ja i to isključivo u letačkim scenama, i ne mogu ga nikome preporučiti osim totalnim buffovima za avijatičarske flickove.

U svakom slučaju, ovaj film je ispuštena prilika da se pruži ugođaj tržištu koje odavno ne dobija adrenalinske avio flickove.

Francuzi imaju i dalje tu neku žanrovsku kulturu koju je nekad Holivud gajio da naprosto isporučuju filmove koji se oslanjaju na neke dokazane kanone. Šteta što ih ne prave malo bolje. To jest šteta što u njima ne poprave delove po kojima bi francuski film tobože trebalo da je poznat jer Pires zaista dobro barata tehnikom.

Inače, kuriozitet fima je da se u nekoj pustinji, kao članovi nekog nedefinisanog arabofilskog terorističkog task forcea čuju osobe koje govore na srpskom.

* * / * * * *  

UNITED 93 Paula Greengrassa je već ozbiljnija kinematografija.

OK, neću biti licemer, da ga je režirao neko ko nije prethodno snimio THE BOURNE SUPREMACY verovatno bih imao više primedbi, međutim, zbog Greengrassa sam imao strpljenja za ovaj distanciran i vrlo dosledno realističan prikaz 11. septembra iz vizure komande NORADa, nekoliko kontrola leta i samih putnika u avionu na letu 93.

Pre svega, Greengrass uspeva da u svom prikazu situacija koje su se zbivale bude dosledno realističan bez ikakvih iskliznuća van tog realističkog koloseka. Nema sentimentalnosti, ni najpotresnije scene nisu zašećerene već eventualna osećanja proističu iz same radnje.

ja lično nisam imao nikakvu čisto filmsku empatiju prema likovima čak ni kad se opraštaju od svojih porodica koje obaveštavaju da su u otetom avionu. Jedino što sam imao u glavi to je šta bih ja eventualno uradio u toj situaciji. da li bih zvao? Kako bih reagovao?

To je negde pravi utisak za jedan levičarski film, zar ne?

Drugo, arapske teroriste pokazuje kao ljude koji nisu filmski negativci, štaviše imaju svoju vrlo jasnu misiju, svoje dileme i svoje probleme. Oni nisu negativci. Oni su tu došli da ukucaju avion u Belu Kuću, putnici su ih sprečili. To je to.

Kada narod brutalno navali na njih, briše se ta granica između junaka jer brutalnost pršti na sve strane i negde se sukob svodi na tragičan susret dva pogleda na svet.

Međutim, film nije navijački niti uopšte ulazi u politička pitanja koja su dovela do 11. septembra. To je film o drami koju su doživeli ljudi 11. septembra i to i građani, i aviosaobraćajni profesionalci i teroristi. To je priča o drami 11. septembra i kada bi nam arapski junaci bili išta bliži kulturološki, lako bi se i za njih moglo navijati. zaista ne vidim problem zašto se ovaj film ne bi pokazao u Avganistanu, recimo.

Međutim, UNITED 93 je po metodologiji pre svega ozbiljna BBC drama, u najboljem duhu politički angažovanog engleskog filma, s tim što obrađuje američku temu. Štaviše, i producent je Working Title Films pa se može reći da je ovo zapravo pravi engleski film na američku temu.

Greengrass ima dovoljno energije da jedan susštinski televizijski sadržaj, po svim kapacitetima nabaci na ekran, i ovo je film kakav bi recimo savršeno pasovao na Autorskom festivalu POGLED U SVET.

E sad, šta je to što bih eventualno prebacio reditelju koji nije radio THE BOURNE SUPREMACY? Pa, verovatno to što je mogao da se više vizuelno razmahne pre svega u smislu prikaza više događaja koji su se simultano dešavali, drugih otmica, da možda napravi još neku rekonstrukciju.

Međutim, ma koliko bilo frustrirajuće to što o ključnim događajima samo čujemo informacije, jer smo ih mi u Srbiji baš videli udirektnom prenosu, evidentnmo je da Greengrass snima film o ljudima koji čuju o događaju i iz toga proističe drama.

S druge strane, 11. septembar je vrlo detaljno vizuelno obrađen, maltene nema kutka u koji se na ovaj ili onaj način nije zavirilo i filmovi o tom događaju možda malo treba da prikriju stvari, da ih iskažu naneki drugi način.

Film nimalo nije patetičan, nimalo nije eksploatacija nesreće i završava se sa dosta ukusnim natpisima.

Treba ga pogledati.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #284 on: 02-09-2006, 03:38:07 »
U četvrtak uveče sam pogledao SUTRA UJUTRO. Za to ostvarenje spremam opširniji osvrt.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #285 on: 05-09-2006, 16:35:53 »
Danas sam se podsetio Billy Wilderovog klasika PRIVATE LIFE OF SHERLOCK HOLMES.

Znajuci za fransizu porno produkcije Private pod nazivom PRIVATE LIFE a imajuci u vidu koliko je Holmes cuveno porno prezime, prosto se u prvi mah coveku ucini da je rec o pornicu.

Medjutim, rec je o jednom od najzanimljivijih Wilderovih filmova u kojima on spaja screwball komediju, holmseovsku misteriju, sa primesama spijunske intrige i okultizma, maestralno ostajuci u okvirima sirokogrudog avanturizma i holivudske zabave.

Wilder i Diamond su u ovoj fazi isporucivali manje poznate, i manje uspele ali izuzetno zanimljive filmove koji zapravo tek sada bivaju adekvatno rehabilitovani, podvlaceci Wilderovu rediteljsku raznovrsnost.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #286 on: 06-09-2006, 15:01:10 »
Pogledao sam BRICK, courtesy of Big Daddy Ginger, i moram reći don't believe the hype!

Jako sam želeo da mi se dopadne ovaj film. Dopao mi se koncept, dopala mi se priča kada sam je čitao, međutim, ono što sam dobio je pseudo-noir potopljen u tešku sandensovštinu, film sa par inteligentnih rešenja, nezanimljivim junacima, slabom glumačkom podelom, nedoslednom stripovskom stilizacijom i potpuno lišen emocija, a suštinski i intrige, što je za noir nedopustivo.

Od ovako sandensizovanog filma se naravno nije ni mogao očekivati pravi noir ugođaj, i mislim da su kritike bile prilično misleading.

BRICK je nažalost nešto između studentskog pokušaja da se snimi MULHOLLAND DRIVE samo bez Lynchovog grotesknog finala i bez Lynchove hitchcockovske veštine u egzekuciji racionalnih situacija i američke KROJAČEVE TAJNE.

Šteta. Nekako mi se činilo da bi mi BRICK mogao biti omiljeni film.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

anabel

  • 4
  • 2
  • Posts: 112
Majami
« Reply #287 on: 06-09-2006, 15:18:12 »
I sta sad Dimitrije kome de verujem tebi il Milosu Tominu koji je napisao "najbolji film ove godine"?
Ipak obojici se dopao sto je preporuka :?:

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #288 on: 06-09-2006, 15:34:40 »
Veruj Tominu, ja sam se povukao iz repertoarske kritike. On je ostao u tom paklu tako da mora da piše sa punom odgovornošću prema javnoj reči, ja više ne moram...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
The Crippled Corner
« Reply #289 on: 06-09-2006, 21:32:42 »
Quote from: "crippled_avenger"
Pogledao sam BRICK, courtesy of Big Daddy Ginger, i moram reći don't believe the hype!


začudo, povodom ovog filma se potpuno slažem s dimzelom (a odavno nisam!).

očekivao sam poprilično, ušao u BRICK maltene s predrasudom u njegovu korist, bili su mi više nego ok početni kadrovi, početak je obećavao... ali sa svakim minutom filma moje zalihe tolerancije su hlapile, i problemi filma su počeli da se ukazuju kao - problemi.

počev od glavnog junaka, koji je najveći arrogant prick koga sam ikada video u gl. ulozi. trudio sam se da ga zavolim, najzad (surprise!) meni u načelu ne smetaju junaci koji deluju donekle arogantno (vidi pod: NAŽIVO) - ali ovaj baja nosi šnjur! kakav drkadžija! što je najgore, nijednog trena nije ubedljiv u tome. izgleda kao cvikeraški wimp kome na velikom odmoru krupni momci otimaju užinu, a ovamo: 'uber-cool' one-lineri, zavodi disciplinu, deli šljage facama koje bi ga u stvarnom životu sravnile s asfaltom, pičke se otimaju oko njega i nabacuju kao da je second cumming of elvis, itd.

ta njegova riba, koju bi prvo da spase, a onda da vidi ko ju je sjebo - ubrzo shvatite da je fufica zaslužila (skoro) sve što je dobila, i da vas, već negde posle pola sata filma baš zabole za: a) protagonistu i b) misteriju smrti njegove tupave fufice koja je zaglavila u mega-lošem društvu.
i onda vam ostaje, kao jedini driving force ono: daj da vidimo koliko još hilariously funny mogu da budu sa tim kao-noir kao-cool kao-dosetkama... a one su totalno patetične, ne piju vodu ni u kom zamislivom konceptu ili stilizaciji...

uprkos svemu ovome ( i drugim stvarima koje me mrzi da nabrajam), moram priznati da mi je film donekle simpa jer vidim pravu posvećenost, i čak nadobudnu nadrkanost, nepatvorenu mladost iza svega toga… podsetio me na PI od aronofskog i na DONI DARKA po toj drčnosti da se bude cool, da se napravi kvazi-intelektualizacija i nabudživanje sadržaja koji je, ako samo malo zagrebeš, 'dubok' kao prosečni srednješkolski 'filozof'.

istina, PI i DARKO su imali odličnu muziku i malo jače formalne (tehničke) i glumačke kvalitete, a BRICK… BRICK obećava mnogo, ali isporučuje vrlo malo, u ovom pakovanju.

ipak, pratiću klinca da vidimo dal se malo opametio do idućeg filma ili je poverovao svim hvalospevima svom filmu umesto da se zamislio nad onom iz njujork tajmsa.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #290 on: 08-09-2006, 17:58:26 »
U sklopu Kunac/ Gingerovog revivala Billy Wilderovog opusa, neizmerno sam užiavo u njegovom potpuno zapostavljenom filmu KISS ME, STUPID koji je u svoje vreme smatran za šund, bio cenzurisan i postojao u evropskoj i američkoj verziji, što je za eminentne reditelje iz te epohe bilo ipak kuriozitet.

Baziran na italijanskoj pozorišnoj predstavi, KISS ME, STUPID je redak primer komedije u kojoj humor ne opada čitava 124 minuta, a čiji dramaturški koncept i erotičnost nisu nagriženi sa 42 godine koje su protekle od 1964. kada je film snimljen.

Ono što je međutim, najzanimljivije je ciničan attitude zbog koga je ovaj film verovatno i bio prokažen. Jedan od najvitalnijih aspekata filma je apsolutna i neizlečiva amoralnost muško ženskih odnosa među junacima. Trenutak kada Felicii Farr zasijaju oči kada nađe novac za one night stand koji je njen partner percipirao kao prostituciju je zaista neprocenjih.

Kim Novak je takođe apsolutno genijalna u ulozi airhead promukle trailer trash kurve.

Ono što bi u potencijalnom rimejku trebalo uraditi, a što je Wilderovo vreme bilo jedva izvodljivo i prekomplikovano, to je da obe junakinje igra ista glumica.

U svakom slučaju, odavno nisam dao ovu ocenu.

* * * * / * * * *

Juče sam u bioskopu pogledao i MIAMI VICE. Stojim iza gornjeg stava, ali mi je na velikom ekranu bio nešto koherentniji. Ipak, veličina zrna čak i na vrhunskom HDu koji je Mann koristio je velika. Pošto film od početka ima tu tehniku, to nije problem, deluje kao koncept, međutim, čini mi se da je ideja da će HD zameniti 35mm još uvek ipak zabluda.

HD je legitimno rešenje, a za Srbiju verovatno i jedino. Međutim, to je tehnika koja ima svoj identitet, i ona za sada nije zamena za 35.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ivan Bevc

  • 3
  • Posts: 568
The Crippled Corner
« Reply #291 on: 09-09-2006, 12:14:33 »
Ne razumem hvaljenje ovog filma, u pitanju je tezak scenaristicki promasaj tek donekle ublazen solidnom rezijom. Man je imao materijala za jednu osrednju epizodu, a onda je nakalemio ljubavnu pricu koja potpuno lomi film na polovini i pretvara ga u nevidjenu dosadu... scena borbe na kraju je odlicna...da ne bese toga budili bi me na kraju.
Teenage crime now fashion's dead
Shoot it up
There goes my love rocket red
Shoot it up

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #292 on: 10-09-2006, 13:27:30 »
Slažem se, scenario je kardinalan.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Kunac

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.927
The Crippled Corner
« Reply #293 on: 10-09-2006, 13:36:45 »
Quote from: "Ivan Bevc"
Ne razumem hvaljenje ovog filma, u pitanju je tezak scenaristicki promasaj tek donekle ublazen solidnom rezijom. Man je imao materijala za jednu osrednju epizodu, a onda je nakalemio ljubavnu pricu koja potpuno lomi film na polovini i pretvara ga u nevidjenu dosadu... scena borbe na kraju je odlicna...da ne bese toga budili bi me na kraju.


Scenario je, u najmanju ruku, solidan. Ništa revolucionarno, ali svakako ne za kuđenje. Režija je briljantna. Konačni rezultat više nago zadovoljavajuć.
"zombi je mali žuti cvet"

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #294 on: 10-09-2006, 21:06:59 »
pomenuo sam da sam gledao SUTRA UJUTRO, evo verdicta...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #295 on: 10-09-2006, 21:08:25 »
Inače, zabavan detalj je da MIAMI VICE u strukturi ima oblik klasične horor mišolovke, sa ponavljanjem uvodne situacije na kraju...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #296 on: 11-09-2006, 02:56:13 »
Pogledao sam SNAKES ON A PLANE.

Moram priznati da sam očekivao više čak i u domenu čistog exploitationa.

Ovaj film je zbunjen i rastresit na planu samog produkcionog koncepta, i onda se ta zbunjenost i nekoherentnost prenela i na pisanje i na režiju.

Kad je reč o samom konceptu, on se može posmatrati kao nešto što bi trebalo da bude tradicionalni New Line, dakle inteligentan exploitation sa dosta edgea. Poslednjih godina filmovi kao što su DOMINO Tony Scotta ili BUTTERFLY EFFECT su bili istinski reprezenti tog polaza.

Jedan od filmova koji su to reprezentovali je i FINAL DESTINATION 2, film koji je uneo istinsku svežinu u exploitation i u svom exploitation miljeu se nametnuo kao nešto potpuno novo i sveže a opet dovoljno prepoznatljivo.

Isti reditelj je produžio da se bavi tom estetikom za New Line u filmu CELLULAR koji je međutim svoju exploitation čistotu uprljao koketiranjem sa estetikom visokokonceptualizovanog trilera koji je u tom trenutku vladao Holivudom sa naslovima poput PHONE BOOTH, CELLULAR a potom i RED EYE i na tom nivou je pao, mada je bilo i još nekih nedostataka, no o tome sam detaljnije pisao ranije.

SNAKES ON A PLANE je New Line, da, ali danas je vreme kada se ovakva priča više ne može realizovati u kanonskom New Line ključu. Danas se ovakav film može realizovati jedino u nekom Amblin ključu, sa umećem nekog zaista izvrsnog reditelja kao što je Robert Zemeckis ili Joe Dante, ili bar John Landis.

Međutim, Ellis nije dovoljno maštovit u egzekuciji ove ideje kao Amblin momci koji su uspevali da uvuku dosta mračne i dinamične stvari u family milje. A s druge strane, naravno SNAKES ON A PLANE nije bio suštinski postavljen kao R-rated flick i kada su pod pritiskom Internet zajednice dosnimljeni R-delovi, a verujem da je do te inicijative i došlo kada je New Line shvatio da ima neupotrebljiv film sa PG-13 rejtingom, rezultat se nije popravio.

R-momenti prosto ne unapređuju film, daju mu sporadično malo humora ali su prikazani tek informativno, "bez razumevanja", bez razvijanja saspensa, samo na bazi relativno slabo ostvarenog iznenađenja.

Efekti zmija su jako slabi i uopšte nema te smrtonosne ljigavštine koja bi trebalo da nas uplaši i onespokoji.

Konačno, ceo film je režiran krajnje rutinski, bez one veštine koju je Ellis pokazivao. Od njegovih aduta u ovom filmu postoji samo efikasnost i to efikasnost koja se graniči sa otaljavanjem posla.

Kada se pogleda potencijal za realizaciju ovog koncepta danas, u Holivudu, vrlo je diskutabilno šta bi sa ovim materijalom i u tom ambijentu uradio i sam Ronny Yu. On bi negde veštije i vatrenije treitirao same zmije ali pitanje da li bi njegov suštinski bio išta bolji od ovoga.

Nažalost, sa SNAKES ON A PLANE sam se dosađivao što je za ovakav film nedopustivo.

* !/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Kunac

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.927
The Crippled Corner
« Reply #297 on: 12-09-2006, 12:04:40 »
Odgledano... I kako je Cripp napisao> nije to to.

PG-13 se vidi na kilometar - ubacili su sise i krvoliptanje ali oni izgledaju kao sise nakalemljene na pile.

Po tonu, ZMIJE poDsećaju na FvJ, ali bez žestine...

 :(
"zombi je mali žuti cvet"

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #298 on: 13-09-2006, 00:08:10 »
Pogledao L.A. TAKEDOWN, courtesy of Ginger.

Kao velikom fanu HEATa mi je bilo pravo uživanje da se suočim sa maltene duplo kraćom i znatno sažetijom verzijom Mannovog masterpisa.

Vrlo je zanimljiv taj Mannov slučaj da se tri puta u karijeri bavio rimejkovima ili bio rimejkovan, od MANHUNTERa do ovoga i MIAMI VICE. Možda je njegov ogromni hipness u nekom trenutku na kraju bio razlog efemernosti dela?

L.A. TAKEDOWN je nastao u produkcionim i mentalinim kapacitetima policijskog filma osamdesetih, na razmeđi između televizije i bioskopa, i već je u ovoj potentnoj eri, koju obeležavaju zaista izuzetni pandurski filmovi, Mann pokazao neke svoje intencije koje će kasnije dalje razviti u HEAT i u MIAMI VICE filmu.

Mann je u L.A. TAKEDOWN načeo jednu suštinski melvilovsku poetiku koju je u konkretnom slučaju spakovao u devedesetominutni TV format i jasno mi je zašto je osetio potrebu da je kasnije potpuno razvije, uvodeći ravni koje je holivudski film tek u devedesetim mogao da dobija, a o čemu svedoče dva Warnenrova klasika HEAT i L.A. CONFIDENTIAL. L.A. TAKEDOWN prosto ne uspeva da do kraja prouči sve motivacije i psihološke nijanse između Mannovih hardcharging junaka i njihove evidentne potencijale denfuje relativno flah egzekucijom, koja je naravno iz osamdesetih, i naravno da je zato masna.

Iako ROBBERY HOMICIDE DIVISION i sam MIAMI VICE pokazuju suprotno, u suštini Mann nije preteča realističnijih policijskih serija, pošto on snažno polazi u pravcu stilizacije kada je policijski milje u pitanju.

Štaviše, Mann će izuzev HEATa biti upamćen kao reditelj koji je jako često grešio u svojim mešavinama stilizacije i realizma. Stilizacija u policijskom filmu često vodi u banalnost, i od nje Mann često, a verovatno najviše u MIAMI VICE nije uspeo da pobegne.

Takva greška bi se mogla konstatovati i u L.A. TAKEDOWN koji ima problem kipuće realističke psihološke produbljenosti unutar eighties cop flicka sa stilizovanim kapacitetima.

Možda je najpribližniji slučaj L.A. TAKEDOWNu James B. harrisov COP po Ellroyevom romanu BLOOD ON THE MOON.

Štaviše, voleo bih da vidim Manna kako se dohvata u koštac sa Ellroyem. OK, ne mogu da kažem da bih bio spokojan, naravno da ne, ali bih mu sigurno prepustio SUICIDE HILL a u krajnjoj liniji dao bih mu i nešto iz Kvarteta ako bi se pokazao.

L.A. TAKEDOWN me je u svakom slučaju malo izbacio iz garda i moja sadašnja recepcija tog filma je zaista opterećena nizom referenci, utisaka, i pomišljanja na druge filmove.

U svakom slučaju, maltinovski rečeno - Iznad Proseka

Inače, pre nekog vremena sam razgovarao sa jednim našim DPjem koji je na privremenom radu u Holivudu i on poznaje Mannovog sadašnjeg DP favorita Dion Beebea i kaže da Mann sada nema strpljenja na setu i da ga jako zanima efikasnost u radu. da li je to razlog njegovog nekritičkog prihvatanja novih tehnologija?
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.754
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
The Crippled Corner
« Reply #299 on: 13-09-2006, 02:58:25 »
Potera za Srećkom se konačno završila, Big Daddy Kunac je locirao i na svoj hard privoleo Lucky McKeejev WOODS.

Ja ne spadam među prevelike fanove njegovog ključnog filma MAY, dok mi se SICK GIRL relativno dopala. WOODS predstavlja pomak za McKeeja, pre svega na planu rediteljske veštine. On definitivno poseduje umeće da tehnološki savlada ozbiljan repertoarski film, i da napravi upotrebljivu rekonstrukciju epohe sa uverljivim i koherentnim likovima. Neke od tih moći je pokazao i u MAY i u SICK GIRL, ali sada su evidentne.

WOODS je odlično realizovan film, kome nažalost nedostaju zanimljiviji koncept i priča. Film konstantno obećava a ne isporučuje, neosmišljen je, a opet zanimljiv i intrigantan, i mogu reći da su mi 87 minuta ovog filma proteklli brzo ali posle njega nisam bio zadovoljan.

Najveći kvaliteti filma su atmosfera i realizacija. Međutim, za razliku od drugih žanrovskih gurua koji vlastitim fetišizmom uspevaju da nadoknade nedostatak ideja i kvaliteta u scenarističkoj postavcu, Lucky upada u neuobičajenu klopku da upravo impozantna efikasnost u pripovedanju čini film bledim i praznim.

Iako je WOODS prepun McKeejevih fetiša, i tu nema dilema, sa sve referencom na SUSPIRIU i još ponešto, ti fetiši nisu eksplicirani, već su upregnuti u priču koje zapravo nema, to jest ima je, ali danas, baš zbog svih filmova na koje referiše, mora biti unapređena i uzdignuta na još viši, maštovitiji i radikalniji nivo.

Na tom polju, WOODS ne postaje važan film. Ali, svakako može pridobiti srtrpljive holivudofile poput mene, koji uvek sumnjaju u Sundance.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam