Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1639912 times)

0 Members and 4 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13150 on: 07-09-2019, 13:52:14 »
SATANIC PANIC Chelseae Stardust je zanimljiva horor komedija koja uspeva da bude taman dovoljno sveža, taman dovoljno duhovita i taman dovoljno krvava da prevaziđe sve one ustaljene i ustajale domete mnogih skorašnjih radova u ovom podžanru. Film je producirala Fangoria, odnedavno u vlasništvu Cinestatea što znači da je Dallas Sonnier potpisan kao jedan od producenata, pa se može reći da SATANIC PANIC podosta odstupa od zahleričnih stvari koje se očekuju od ovog producenta (čak i kad je reč o horor komediji, setimo se LITTLEST REICHa).

Glavna junakinja je devojka koja radi kao isporučilac za lokalnu piceriju. Kada dobije zadatak da isporuči picu u bogataški kraj koji je van njenog rejona, ni ne sluti da će upasti u sred satanističkog rituala, i da će se ispostaviti kao jedina devica koju oni u tom trenutku mogu da obezbede.

SATANIC PANIC nije skup film ali iz filmova osamdesetih preuzima dosta lekcija u tome kako se horor može smestiti u nekoliko kuća i snimiti mahom u enterijeru. Sa Rebeccom Romijn u ulozi glavne satanističke sveštenice i Ruby Modine iz HAPPY DEATH DAY kao njenom kćerkom, imaju taman dovoljno žanrovskog star powera da opreme ovu dinamičnu i duhovitu priču. Segment na kom se nije štedelo je gore, i premda mahom ima komični efekat, urađen je bez zadrške i sa puno duha. U tom smislu, duhovitost ovog filma nikada ne ide u pravcu "mind over matter" foliranja. Ima svega onoga što treba da bude u pogledu ripper sekvenci.

Tehnička realizacija je solidna. Ovaj film svakako nije major produkcija i ima limite B-filma ali ni u čemu ne oskudeva, a Chelsea Stardust drži narativ pod kontrolom sve vreme. Isto važi i za razmeru humora i horora, film ne ispada iz tog balansa, uvek je podjednako prisustvo oba žanrovska elementa. Pa ipak, ako bih morao da definišem šta je ovaj film, najpre bih rekao da je komedija koji ne mogu da gledaju oni koji nisu ljubitelji horora. S druge strane, oni koji su došli na straight up horora mogu dobiti dosta slika i atmosfere koji im se mogu dopasti ali ne i autentičnu stravu.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.045
Re: The Crippled Corner
« Reply #13151 on: 09-09-2019, 05:39:57 »

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.097
Re: The Crippled Corner
« Reply #13152 on: 09-09-2019, 09:59:45 »
BTW, Džoker uzo Zlatnog lava u Veneciji  :shock:
 
 Joker's Trick: Todd Phillips' Joker Takes Home the Highest Honor at the Venice Film Festival

jedva ga čekam. ko god je kastovao žoakina za ulogu džokera, taj je genije.
Some things you have to do yourself.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13153 on: 09-09-2019, 17:32:58 »
prvobitno nuđeno leu, ali eto ulete braco


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13154 on: 09-09-2019, 22:53:21 »
BRAID Mitzi Peirone je interesantan arty horor o dvema delinkventkinjama u bekstvu koje odlučuju da potraže slkonište na bogatom imanju svoje najbolje drugarice iz detinjstva koja je danas umno poremećena i poprilično opasna osoba. Ona sa njima počinje da u odraslom dobu igra neke igre pretvaranja

Vremenom njih dve kreću da se razdvajaju i da drugačije reaguju na igru koja im je nametnuta.

Mitzi Peirone uzima ovu rudimentarnu premisu i od nje pravi vizuelno energičan film, pa uz tri inspirisane glumice gradi zanimljivu celinu. Međutim, BRAID je daleko od zaokruženog dela, pre je dobar showcase za rediteljku i glumice na ekranu.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.045
Re: The Crippled Corner
« Reply #13155 on: 10-09-2019, 09:32:14 »
Al zato Holivud uvek ima sveže ideje:


A Face/Off Remake Is Now in the Works

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13156 on: 12-09-2019, 00:50:37 »
STARFISH britanskog filmaša i muzičara je izuzetno kriptičan, interesantan i visoko estetizovan spoj intimne psihološke drame, SFa i horora. Pripovedački, ovaj film se koristi svim sredstvima koja su dostupna Alu Whiteu i u tom pogledu pojam “dramaturgije” kao načina stvaranja drame dovodi do pune zaoštrenosti. Film se izrađava kroz fabulu, kroz fizičku radnju, ambijente, scenografske detalje a konačno i kroz zvučnu sliku. Ta punoća izraza omogućuje da gledaocu ne zasmeta kamernost, pa i statičnost pojedinih deonica.

Glavna junakinja je istovremeno i okosnica filma, i ovo je film pre svega o njoj uprkos široj vrlo bombastičnoj priči koja je okružuje. Posle smrti prijateljice, u periodu tuge i razmišljanja o nerazrešenim odnosima, junakinja se budi u svetu koji je zadesila apokalipsa i invazija nekih strašnih monstruma koji su prodrli sa drugog sveta, a kako nam u relativno šturom objašnjenju sugerišu autori, zapravo iz druge dimenzije.

Da li su ti monstrumi nešto što je prodrlo u svest junakinje posle tragedije koja ju je zadesila ili je reč o objektivnoj okolnosti, film nikada definitivno ne kaže, poigrava se tim elementima, ali kada se stvari dešavaju u pogledu suočavanja sa monstrumima, tretira ih uzbudljivo, u maniru filma A QUIET PLACE.

Al White je maštovit i vešt reditelj i uspeva da animira gledaoca raznim vrlo veštim i čitljivim rediteljskim intervencijma kojima na uspešan način sugeriše promenljive “nivoe svesti” na kojima se nalazi junakinja.

Monstrumi koji se pojavljuju idu u rasponu od kaijua do nekih manjih i odlično su dizajnirani. STARFISH je VFX-heavy film koji koketira sa žanrom i na njega se povemeno jako oslanja ali svakako nije repertoarsko ostvarenje, stoga imponuje nivo pedantnosti i kreativnosti sa kojim je realizovan baš u domenu žanrovskog.

Verujem da je Al White reditelj čiji rad treba pratiti dalje. Mašta i zanat koje je ovde pokazao neće proći nezapaženi.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13157 on: 12-09-2019, 17:16:27 »
CHILD'S PLAY Larsa Klevberga, norveškog debitanta je rimejk kultnog horora Dona Mancinija koji je krenuo kao mnogo više straight up horor sa goofy premisom da bi serijal postepeno krenuo da se usmerava u pravcu totalne parodije i dekonstrukcije. Mancini se svog serijala povrh svega ni danas nije odrekao ali je Klevberg dobio priliku da uradi svoj reboot paralelno sa tim.

Ono što se prvo zapaža u rebootu norveškog reditelja jeste pozajmica jako bitne premise iz danskog animiranog filma TERNET NINJA gde ukleta lutka dobija svoj život ne kroz vudu ritual već kroz postupak mobingovanog radnika u sweatshopu za proizvodnju lutaka. Dakle, lutka Chuckyja u ovom filmu ima sličnu premisu kao karirani nindža u ovom animiranom filmu s tim što nema nameru da se osveti zlom vlasniku korporacije već da postane malevolentni prijatelj onome ko ga dobije.

Međutim, kod Klevberga postoji i vlasnik korporacije koji doduše, bar ne za sada, nije protagonista ali boji celu priču svojim prisustvom.

Bitan apdejt a koji se dobro nadovezuje na potencijale horora jeste cela ta internet konektibilnost novog Chuckyja koji postaje bitno opasniji od starog iako nije ništa manje goofy.

Tu goofy premisu svojim vrlo duhovitim scenarijem jako dobro uspeva da kompenzuje Tyler Burton Smith u saradnji sa odličnom glumačkom podelom koju čine Aubrey Plaza, talentovani dečak Gabriel Bateman i Brian Tyree Henry koji mogu da iznesu hipness i "samosvest" likova unutar ovakve premise. Nekim puristima će smetati što su junaci unekoliko svesni u kako se goofy premisi nalaze ali meni je taj spoj bio odličan.

Inherentni nedostaci Mancinijevog filma čine da Klevbergov rimejk bude briljantan, ali u odnosu na projektni zadatak dat Klevbergu i Tyler Burton Smithu, ovo je sjajan maturski rad. Očekujem ih u nečemu, nadajmo se, njihovom, i autorskom.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Rade2

  • 2
  • Posts: 115
Re: The Crippled Corner
« Reply #13158 on: 13-09-2019, 16:46:37 »
Ja bas nebi rekao da je moderni Caki opasniji od orginalnog Cakija. Oridjidji je brzi, jaci, pametniji i zlobniji i ne mogu ga zaustaviti trivijalne stvari kao sto su prazne baterije. Zli kriminalac okultista u telu lutke predstavlja vecu opasnost nego pokvareni robot.

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.859
Re: The Crippled Corner
« Reply #13159 on: 13-09-2019, 17:52:15 »
.
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13160 on: 13-09-2019, 18:02:43 »
Ja bas nebi rekao da je moderni Caki opasniji od orginalnog Cakija. Oridjidji je brzi, jaci, pametniji i zlobniji i ne mogu ga zaustaviti trivijalne stvari kao sto su prazne baterije. Zli kriminalac okultista u telu lutke predstavlja vecu opasnost nego pokvareni robot.
Ipak mogućnost korišćenja interneta omogućuje da ljude napada svim online aparatima... Ne bih to zanemario!


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13161 on: 13-09-2019, 21:34:28 »
PARADISE HILLS Alice Waddington je euro-extravaganza na tragu Christophea Gansa i Guillerma Del Toroa i neočekivano se uklapa u talas horora koji na određeni način preispituju pitanja identiteta kao što je US Jordana Peelea ili pre njega rad Pascal Laugiera.

Waddingtonova ne dobacuje ni do ranog Laugiera niti do Peelea u krajnjem dometu ali taj identitetski segment je na kraju krajeva ipak samo sporedni segment, neka vrsta logičkog kostura njene gothic bajke o luksuznom ostrvu otetom od vremena i civilizacije na kome neposlušne devojke bivaju prevaspitane i prilagođene zahtevima svoje moćne okoline koja ih je poslala na obradu.

Emma Roberts predvodi glumačku podelu u kojoj su još Awkwafina i Eiza Gonzales kao njene sapatnice odnosno Milla Jovovich kao zlokobna upravnica ostrva. Uspeva da se nametne kao leading lady među njima i što je najvažnije uspeva da se izbori da je ne proguta raskošni produkcioni dizajn koji je obezbedila Alice Waddington na španskim lokacijama.

Međutim, ako produkcioni dizajn ponekad zapreti glumcima da će ih smazati, ne znači da ne pomaže filmu u nekim drugim deonicama kada odmenjuje ono što priča ne uspeva da pruži. Stil iznad supstance i eye candy jesu atributi ovog filma, i tretiram ih kao njegov kvalitet, pre nego kao objašnjenje zbog čega je možda gori nego što izgleda.

Priču su u scenario uobličili Brian DeLeeuw i Nacho Vigalondo. Za Vigalonda je ovo atipičan i narativno prilično konvencionalan rukopis, iako nekih poprilično neočekivanih preokreta ima na nivou fabule ali ne i na nivou vizure i protagonizma po čemu je on poznat.

PARADISE HILLS kao i Del Torova recentna koketiranja sa gothic bajkom ima potencijal za crossover ali više u glavnotokovski nego u art house okvir.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13162 on: 14-09-2019, 15:26:42 »
RUNNING WITH THE DEVIL Jasona Cabella, film koji sam pogledao u bioskopu iako je sva prilika da je profilisan za gledanje na malom ekranu, naročito ako imamo u vidu sliku koja na velikom ekranu deluje tehnički neispravno. Da li je problem u slici i tome kako je kolorkorigovana sa tom velikom dozom crne koja je trebalo da svemu da neki tmurni kvalitet ili DCP nije dobro izrađen jer izvorni fajl nije kvalitetan, na kraju krajeva nije ni bitno. Svakako da ovakav materijal za projekciju ne zaslužuje cenu karte koja se naplaćuje i za “normalno snimljene” filmove.

Drugi segment koji bi mogao biti argument da se za ovaj film ne plati tipična cena karte jeste sam narativ. Naime, RUNNING WITH THE DEVIL jako podseća na one televizijske serije iz ciklusa DRUG WARS koje je početkom devedesetih producirao Michael Mann, i onda su one posle četvoročasovnih TV varijanti dobijale dvočasovni oblik TV filma za distribuciju na VHSu.

RUNNING WITH DEVIL deluje upravo tako, kao stomininutno skraćenje neke mini serije o kartelima.

Međutim, ono što je još zanimljivije jeste da ova po mnogo čemu sporna i nedorećema celina, na mikro-nivou dosta dobro realizovana. Ima tu lepih scenografskih rešenja, brižljivo izabrane rekvizite, lucidno kadriranih situacija, i kada se na sve to doda ponešto zanimljivih detalja iz operativnog rada kartela, RUNNING WITH THE DEVIL na kraju ipak postaje must see za one koje zanima ova tematika.

Što se ostalih tiče, uprkos podeli u kojoj se nalaze Nic Cage, Larry Fishburne i sin Wingsa Hausera, trebalo bi da zaobilaze ovaj TRAFFIC za beskućnike u širokom luku.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13163 on: Yesterday at 02:23:38 »
RIOT GIRLS Jovanke Vučković je jedan od festivalskih žanrovskih filmova koji pokazuju da kao i u art houseu i u “žanru” postoje povlašćeni autori i “klanovi”. Jovanka Vučković je već nekoliko godina aktivna kao hroničar, kritičar pa sad pomalo i autor pre svega u žanru horora. RIOT GIRLS je njen celovečernji film koji bi se najpre mogao dafinisati kao omladinski postapokaliptični film.

Naime, u alternativnoj 1995. godini došlo je do pomora “roditelja”, svi stariji su umrli od neke zarazne bolesti a preživeli su deca i omladina. Naravno, kao u u svakom postapokaliptičnom filmu, oni su se odmah podelili prilikom borbe za opstanak pa su tako u sukobu bogati sa siromašni(jim)a.

Kod Jovanke Vučković zeitgeist očigledno igra važnu ulogu, ali godina kada se zaraza desila više izgleda kao 1985. nego kao 1995. Iskreno, gledajući film, zapazio sam jedan detalj u muzičkoj slici koji asocira na 1995. Sve ostalo deluje kao da je vezano za 1985. godinu i kao da sam pogrešno razumeo na početku filma. Međutim, i ostali materijali govore o 1995. pa hajde da im verujemo.

Deo junaka su punkeri, riot grrrrrl devojke, a drugi su u 50s školskim uniformama, i ničega tu nema što je mlađe od 1985. godine. Bilo bi mi zanimljivo da posle MID-90s Jonah Hilla dobijemo još jednu evokaciju “mog vremena”, ali ovde smo mnogo pre dobili klasičnu 80s throwback postavku.

Soundtrack takođe govori u prilog tom 80s argumentu. Tu su uglavnom neke lažne hair metal pesme i punk koji podseća na klasike već odavno odsvirane godine.

No, RIOT GIRLS je ipak mnogo manje maštovit od TURBO KIDa i posle zanimljivog početka, ne ode praktično nikuda, osim što je solidno slikan na evidentno skromnom budžetu i što nije snimljen bez neke veštine. Međutim, u ovom filmu nema nekih novih ideja na bilo kom nivou. Krene sa tom zanimljivom premisom i onda više nemamo apsolutno nijednu aluziju na svet u kome nema odraslih izuzev očigledne metafore da se eto i u takvom svetu podele koje su stvorili “stariji” reprodukuju i produbljuju.

Međutim, nema nikakvih drugih detalja kojima bi se ta zanimljiva premisa razradila. Nema pokušaja mladih da osposobe infrastrukturu (koja je i dalje čitava), nema nekog novog uređenja civilizacije, pa čak ni u LORD OF THE FLIES obliku. Nema ništa novo sem eto jedne priče o momku koga otimaju i dve devojke koje odlaze da ga spasu.

U toku tog polnog invertiranja narativa, njih dve otkriju i da su lezbe. Nisam siguran koliko je više išta od toga novo u danima intenzivne inkluzije.

Ovaj film je finansiran u okviru raznih kanadskih programa i krenuo je na žanrovske festivale. Iako bi po definiciji morao biti spreman za crossover ka ljubiteljima “običnog žanrovskog ugođaja”, nisam siguran da će u tome uspeti. Sa manjkom arty ili angažovane nadogradnje u odnosu na ovaj dosta tipski kostur, RIOT GIRLS ostaje tek zanimljiv eksces koji je pripovedački moga biti sastavljen znatno veštije.

Nažalost, sa maskama u smeni scena koje pokušavaju da bez ikakvog razloga evociraju atmosferu stripa, autorka misli da nam je već pomerila narativni prag. A nije ga ni dotakla.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13164 on: Yesterday at 13:37:07 »
HUSTLERS Lorene Scafarie je prilično konfuzna i naivna ekranizacija istinite priče o striptizetama koje su posle izbijanja svetske ekonomske kriye izgubile svoje klijente sa Wall Streeta i počele da se bave prevarama tako što su drogirale klijente i nabijale im račune na kreditnim karticama.

Nažalost, Lorene Scafaria pravi film koji je istovremeno true crime priča, vesela lopovska pustolovina, priča o osnaživanju žena, i osuda njihove objektifikacije. Rezultat je naravno vrednosno konfuzan a u pogledu izgradnje karaktera i postavke događaja krajnje naivan.

Kako bi junakinje bile heroine, iako su u osnovi seksualne radnice, Lorene Scafaria ih pravi kao čedne mlade žene koje nikada "ne krše pravila posla striptizete i lepdenserke". U takvu karakterizaciju nemoguće je poverovati jer ipak naslućujemo kakav je to posao i kako se u njemu granice lako prelaze. Međutim, kod Scafarie junakinje sve vreme čine samo ono što je u okviru "njihovih granica" a u to je nemoguće verovati.

Njihov kriminalni rad je istovremeno glamurizovan a onda sporadično problematizovan. Žene su istovremeno objektifikovane a onda tobože "osnažene". I sve to je na kraju krajeva jedan tupav film. U određenom smislu, Jennifer Lopez kao "gazdarica" ovog filma očigledno više ne može da nađe jasnu granicu šta želi da uradi. Ona je možda pomislila da je ovo njen WOLF OF WALL STREET ali onda nije mogla pobeći od instinktivne želje da napravi i chick flick.

I možda je HUSTLERS najsmislenije čitati kao "edgy" chick flick koji se kao bavi zločinom, i kao bavi osnaživanjem žena, a u stvari je jedna bezopasna fantazija o životu na "drugoj strani" gde su muškarci tupave svinje, a žene mudre lisice. Dobri rezultati na blagajnama pokazuju da je HUSTLERS uspeo da nađe svoju publiku.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.380
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13165 on: Yesterday at 17:31:45 »
Guillaume Niclaux u filmu THALASSO nastavlja ono što je započeo u prvom igranom filmu o kidnapovanju Michela Houellebecqa. Ovo je praktično nastavak tog filma, iz njega preuzima Michela, ali i fikcionalne likove iz prvog filma. Međutim, ovog puta pojavljuje se još jedan teškaš, u svakom pogledu - Gerard Depardieu, i takođe igra samoga sebe.

Nezadovoljni režimom ishrane i terapija u spa centru, Houellebecq i Depardieu kao dvojica najkontroverznijih Francuza počinju da se druže i sparinguju na razne teme od života posle smrti i religije do seksa i politike. Niclaux im daje slobodu da se raspuste u tim dijaloškim deonicama a oni su dovoljno harizmatični da ih iznesu besprekorno.

Sporedna priča sa otmičarima iz prethodnog filma u početku smeta kao nepotreban dodatak ali vremenom se ona dosta efektno prožima sa osnovnim gradivom koje čine Michel i Gerard.

Dok je prvi film bio nesposoban da priču o otmici Houellebecqa učini održivom u dugometražnoj formi, drugi film u tome uspeva. Delom jer dodaje Gerarda, delom jer smešta priču u jednu par excellence houellebecqovsku okolnost talaso centra koju onda umereno razrađuje u njegovom ključu.

Izuzetno će našoj publici biti zanimljiv podzaplet sa Houellecqovom teorijom kako mu je otmicu organizovao Hollande sa idejom da ga spreči da se kandiduje na izborima i razmišljanjima da to opet pokuša.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam