Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1664072 times)

ginger toxiqo 2 gafotas and 6 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13200 on: 03-10-2019, 14:55:11 »
postoje samo četiri zvezdice... mada kako vreme odmiče, sve sam blaži...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13201 on: 03-10-2019, 14:57:06 »
Занимљиву метрику имаш пошто већина критичара користи систем од 5*. Како год, захваљујем на одговору.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13202 on: 03-10-2019, 14:58:09 »
na ovoj metrici sam odrastao. maltin i ebert su imali te četiri zvezdice


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13203 on: 05-10-2019, 00:32:16 »
Овај Џокер је толико добар да сам се по завршетку осетио помало као Он.  8)   Финикс мора бити кандидован за Оскара.
Иначе, није била лоша "берба" ове године
Serenity, Once upon a time in Hollywood, Ad Astra, Joker
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13204 on: 05-10-2019, 03:46:23 »
Posle više tekstova o pikenrolu, jedan o rokenrolu za RTS

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/421/muzika/3685417/kad-ostare-djevojke-u-ljetnim-haljinama.html


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13205 on: 05-10-2019, 11:03:54 »
Овај Џокер је толико добар да сам се по завршетку осетио помало као Он.  8)   

Sreća da nisi admin. Mogao bi da padne masakr :)
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13206 on: 05-10-2019, 12:12:31 »
Овај Џокер је толико добар да сам се по завршетку осетио помало као Он.  8)   

Sreća da nisi admin. Mogao bi da padne masakr :)

Једино према Бобану.  8) Успут, јеси ли гледао Спокој ( Serenity ) са Меконахијем? Ја сам једина особа која је одушевљена њим, питам се да ли сам будала или људи не капирају његову генијалност. :cry:
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13207 on: 05-10-2019, 12:13:37 »
Nisam gledao SERENITY. Još.


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.918
Re: The Crippled Corner
« Reply #13208 on: 05-10-2019, 14:13:56 »
Gledao sam Spokoj i držim; Trumane, da si ovo drugo. Film je krajnje glup, kombinacija Starca i more, kao i jeftinog tvista koji treba stvar da učini genijalnom.

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13209 on: 05-10-2019, 15:13:17 »
Gledao sam Spokoj i držim; Trumane, da si ovo drugo. Film je krajnje glup, kombinacija Starca i more, kao i jeftinog tvista koji treba stvar da učini genijalnom.
То друго је да људи не капирају његову генијалност. :mrgreen:
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.918
Re: The Crippled Corner
« Reply #13210 on: 05-10-2019, 15:29:51 »
Deder objasni nama. Glupima,

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13211 on: 05-10-2019, 16:21:48 »
Не видим поенту.  xjap
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 1.918
Re: The Crippled Corner
« Reply #13212 on: 05-10-2019, 17:02:23 »
Film o kome govoriš kako je genijalan, za mene je dosadan, razvučen, sa jeftinim rešenjima i ni po čemu osoben. Ako već tvrdiš da je genijalan, daj obrazloženje za to. Uveri me da grešim i da spoznam u čemu je moja zabluda. Zar to je tako teško?

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13213 on: 05-10-2019, 18:23:46 »
За тебе је тај твист јефтин, за мене је изузетно креативна употреба мотива из савремених технологија. За тебе је употреба мотива из романа Старац и море лоша ствар, за мене добра. напрост видимо ствари другачије. Филм ми делује као прави бисер у мору продукција са фабричким подешавањем.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13214 on: 05-10-2019, 19:30:10 »
VOJNA AKADEMIJA 5 je treći film u ovom potpuno bizarnom serijalu premontiranih televizijskih epizoda koji je počeo svoj bioskopski život DRUGIM DELOM, potom trećim i evo sad petim. Dakle, prvog i četvrtog dela nema.

Peti deo je možda do sada i najbolji, iz dva razloga. Prvo, čini se da su posle prethodna dva pokušaja, autori počeli da shvataju kako da naprave nešto barem približno filmskom narativu unutar serije, tako da ovde imamo nekoliko jednoličnih priča koje pratimo uporedo i koje vode ka nekakvom zaključku. One su sve vrlo slične po svom suštinskom karakteru i prevashodno su romantične. Minimalno se prepliću i možemo reći da bi se po žanru VA 5 mogla definisati kao romantična dramedija, što je dosta neobično za nešto što govori o vojsci i budi militaristički duh. Za razliku od prethodne dve sezone koje su malo pojačale militaristički duh i bile malo više vojni filmovi, ovde imamo akcenat na vantelesnoj i vanbračnoj oplodnji.

Film traje dva sata, i to trajanje nije nežno, ali kako je reč o komprimovanoj seriji, ne može se reći da se i u tom trajanju iscrpljuju događaji.

Druga velika prednost VA5 je dobrodošla promena scenarista. Novi tim svakako pokazuje da ima elementarni dar da postavi scene, i da ima barem u tragovima smisla za humor (u jednom populističkom ključu). Zanimljivo je da i dalje likovi romske porodice zalaze u rasizam i zabavno je da ovako kontrolisan projekat koji nastaje pod pokroviteljstvom Javnog servisa RTS i Vojske Srbije ima tako pustopašan rasisitički vajb. Naravno, ne mislim da je ovde reč o nekom svesno malignom rasizmu već pre svega o pučkom jeftinom humoru koji ga takvim čini.

Nažalost, ovo je možda i najslabije režirani deo. Sa nizom scena gde se istovremeno oseća i sazrevanje ekipe i ozbiljan javašluk. Pa tako ambiciozne pokušaje smenjuju površne i aljkave realizacije.

U aktuelnoj fazi uspona militarističkog duha u Srbiji, čini se da bi Vojska Srbije konačno mogla da napravi i neki produkt koji je nešto dostojniji njenog imena ali pre svega njenih propagandnih potreba. VOJNA AKADEMIJA previše duguje prethodnom DSovom režimu koji ju je koncipirao kao još jedno odlivanje državnih para. Sada je ipak za vreme Vučićeve demokratske despotije bitno ozbiljnije doživljena moć filma sa nacionalnom temom i nije svedena na isključivi privredni kriminal kao ranije. U tom smislu me čudi da oni i dalje dopuštaju produžetak ovog serijala u ovom formatu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.305
Re: The Crippled Corner
« Reply #13215 on: 05-10-2019, 20:44:18 »
Pa oni pričaju da navodno serija merljivo povećava broj kandidata za akademiju pa valjda računaju da ispunjava tu neku svrhu takva kakva je...

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13216 on: 05-10-2019, 23:03:12 »
Verujem, mada mislim da petica neće dostići 100 000 gledalaca kao prva dva...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13217 on: 06-10-2019, 13:14:40 »
Sylvester Stallone je oduvek bio centralni deo filmova o Rambu. I danas je on jedna gromada mesa neodredivnog pola i starosti, muškarac koji se usred prevelike upotrebe steroida, hormona rasta i zatezaja kože pretvorio u babu sa dubokim glasom. Film o takvom čoveku bi mogao biti prvoklasna senzacija na nekom queer festivalu i rado bih ga gledao ali prosto on više nije Rambo.

Stallone posle godina očajničkog pokušaja da ostane vitalan, sada hoće da igra dedu, ali on nije deda. Deda je Clint. Ili Mel. Stallone deluje kao čovek koji osam sati dnevno provodi po lekarima kioji mu nešto ušpricavaju i posle se dorađuje u teretani. On naprosto ne može da prođe kao disfunkcionalni veteran koji danas živi kao težak i krotitelj konja u Meksiku.

Ipak, daleko da je Sly jedini fundamentalni problem ovog filma. Naivna postavka situacije ili likova sama po sebi ne može da mu se uzme za zlo. Otišli smo na film koji se zove RAMBO: LAST BLOOD i to u sred 2019. godine. Nije baš da smo imali čemu da se nadamo. Celih trideset i kusur godina od poslednjeg Rambo-filma koji je imao smisla, mi gledamo film koji ne shvata koliko je tupav i umesto da ono što je u njemu nevažno i zato glupo nekako ubrza, smandrlja, pa da dođemo do krtine, on na tome instira.

Imamo nekoliko scena koje su skaredno napisane i loše glumljene u kojima saznajemo koliko Stalloneu znači kćer preminule komšinice. Kako mu je ona kao ćerka koju nikada nije imao. Kako želi da je sačuva, možda čak i preteruje u tome. To traje dugo i užasno je.

Mi naravno znamo da će ona upasti u nevolju. I to traje dugo i užasno je.

I onda kad ona upadne u nevolju, ni tad Rambo ne ubaci u višu brzinu.

Negde na oko sat vremena filma počeo je da me hvata san. Upadao sam u san i vraćao se na javu, usput shvatajući da sam nedovoljno dugo spavao jer i dalje smo u mučno dosadnim deonicama.

Elem, imamo na kraju taj završni Rambov obračun sa negativcima. Vezan za jednu lokaciju na kojoj on ubija meksičke kartel-pimpove i njihove pistolerose, mahom raznim klopkama po kojima je poznat. Bez neke dinamike ali sa izvesnom dozom zainteresovanosti reditelja za mehaniku ubijanja. I onda on istim ritmom, bez ikakve tenzije, bez ikakvog preokreta ubije i glavnog negativca. I to je to.

Šta reći. Film se onda završava montažom Rambovih eskapada iz prvih filmova. Kao to je kraj ove sage. Nažalost, šteta što je ovo kraj. Trebalo je da bude spektakularniji.

U određenom smislu, sve je delovalo da će biti low key još kada smo imali taj homecoming momenat i vratili Ramba u SAD da zaokruži priču. Ali, moguće da ovo zapravo jeste još jedna geopolitička priča. Kao što je kec bio suočavanje sa traumom Vijetnama, dvojka pokušaj da se u Vijetnamu ipak pobedi, treći pokušaj da se Sovjetima Avganistan pretvori u Vijetnam, onda je ovaj film jedan MAGA pokušaj da se obračuna sa Meksikom kao domom malevolentnog, do zuba naoružanog i prodornog organizovanog kriminala.

Adrian Grunberg kao Meksikanac već je režirao jedan film u kom velika zvezda pravi svoj kambek preko leđa Meksikanaca. Ali GET THE GRINGO je ipak iza kulisa vodio Mel Gibson i to je potpuno druga klasa filmmakinga u odnosu na Stallonea. Zanimljivo je da Grundberg u principu važi za čuvenog pomoćnika režije koji je radio sa velikim majstorima kad su snimali u Meksiku i Južnoj Americi, i Gibsonov film je bio smešten u Meksiku a upoznali su se radeći APOCALYPTO. Međutim, iako je smešten delom u Meksiko, LAST BLOOD je sniman u Bugarskoj i na Kanarskim ostrvima! Dakle, Grundberg iako majstor za on-location rad u Meksiku, dolazi da fejkuje Meksiko u Bugarskoj. Čudni su putevi globalizacijski. Otkud Grundberg u svemu ovome? Iskustvo sigurno ima. Da li je doveden kao čovek za kog se zna da će pustiti glavnu zvezdu da režira koliko je zanima?

Ko zna?

U svakom slučaju, Grunberg je ovde saobraćajac. Neke lokacije je dobro iskoristio. Scena velikog prebijanja Ramba je recimo efektno urađena u jednoj paklenoj betonskoj faveli, i akcija nije rađena bez žara. Međutim, koliko god se Grunberg trudio da pravi nešto grungy i gritty, stvari su neizlečivo tupave i preopširne.

Onomad kad je izašao četvrti Rambo, napisao sam, "Mora da bude scena u kojoj ga zarobe, mora da bude scena u kojoj se on stopi sa prirodom, mora da bude scena u kojoj se on goloruk sukobi sa mašinom koja je nadmoćnija od njega, mora da bude scena duge i bolne i napete borbe sa negativčevim glavnim henchmanom, pa na kraju sa glavim villainom. Toga ovde nema.

Villaina ubije sa manje truda nego neke druge. smrt je efektna ali se villain ne izdvoji."

Ovde ima malo zarobljavanja, ima malo kamuflaže ali svega ostalog opet nema.

LAST BLOOD je na putu da neznatno bolje prođe na blagajnama od prethodnog filma. Projekcija na kojoj sam bio okupila je dosta ljudi iz vremena kad su prvi filmovi bili popularni. Mobilisani su stari kaldrmaši da vide svog heroja, to je publika koja se ne okuplja lako. Ipak, šteta što nisu dobili nešto bolje. Iz sale su izašli vidno razočarani, konstatujući da Sly više nije legenda.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Berserker

  • 4
  • 3
  • Posts: 932
Re: The Crippled Corner
« Reply #13218 on: 06-10-2019, 16:57:56 »
Apropo Ramba, ovaj kriticar se prilicno slaze sa tobom:
https://youtu.be/-LKaBY222KQ

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.036
Re: The Crippled Corner
« Reply #13219 on: 06-10-2019, 23:12:22 »
Мислим да је криплд престрог према Сталонеу иако нема збора да је филм танак.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13220 on: 07-10-2019, 19:53:32 »
Sad ono glupo opravdanje "Sve je to montaža" dobija neku validnost -

https://www.wired.com/story/most-deepfakes-porn-multiplying-fast/
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 10.378
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #13222 on: 07-10-2019, 20:54:11 »
U praksi to izgleda tako što naša premijerka uopšteno traži da se Srbija digitalno unapredi, a onda svaki od njenih potčinjenih mora da se dovija kako to da uradi u svom sektoru, pa krenu da joj obećavaju nešto po nerealnim rokovima, pa kad shvate da ne mogu da ispune onda kreće the blame game. Interesantna reklama though.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.305
Re: The Crippled Corner
« Reply #13223 on: 07-10-2019, 21:13:00 »
Da, cela ta priča o digitalizaciji je za sada mrtvo slovo na papiru i svodi se na ohrabrujuće premijerkine priče i vrlo malo jasnog planiranja u bilo kom sektoru. IZIS u sistemu zdravstvene zaštite funkcioniše već par godina i, naravno, starije osobe doživljavaju vrlo neprijatne situacije zbog toga što ne postoji sistem da se to njima učini intuitivno pristupačnim i da ih se obuči pa sistem koji treba da izjednači pristupačnost ulsuga sao replicira nejednakosti iz meatspacea - obrazovaniji se bolje snađu, neobrazovanijima šta bog da.

mac

  • 3
  • Posts: 10.378
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #13224 on: 07-10-2019, 21:58:12 »
Možda je tu problem i novac. Da novca ima više onda bi sve moglo da se uradi brže i kvalitetnije. Ima jedno pravilo u menadžmentu, da možeš da biraš dve od tri stvari, a ta treća se onda postavlja sama od sebe: rok, cena, kvalitet. Biraj dve, ali onda plačeš zbog treće stavke. Ali opet, da ima više novca onda bi bilo više i korupcije, jer Srbija.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.305
Re: The Crippled Corner
« Reply #13225 on: 09-10-2019, 05:46:34 »

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.305
Re: The Crippled Corner
« Reply #13226 on: 11-10-2019, 08:14:14 »

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.676
Re: The Crippled Corner
« Reply #13227 on: 11-10-2019, 08:33:54 »
Samo da se nadamo da ce biti zivahnije od Too Old To Die Young

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13228 on: 11-10-2019, 19:47:53 »
Još od vremena kad sam bio srednjoškolac pratim proces nastanka filma GEMINI MAN, kada se orvi put pojavio kao najava u planovima Jerry Bruckheimera i kada je pominjan kao potencijalni rad Curtisa Hansona i Tony Scotta. Prvobitno je pominjan Clint Eastwood kao glavni glumac, kasnije Harrison Ford i Mel Gibson a premisa je glasila atraktivno - penzionisani plaćeni ubica se suočava sa najopasnijim protivnikom, mlađom verzijom sebe nastalom genetskim inženjeringom.

Na kraju film je snimljen sa Will smithom koji faktički jeste ušao u šerifovske godine ali spada u red onih zvezda koje “nit se šiju nit se paraju” i deluje bitno mlađe od svojih pedesetak godina. Izbor Willa Smitha kao ikone akcionog filma nije sporna. Uostalom, on je pre 20 godina za Bruckheimera i snimio ENEMY OF THE STATE gde ga je baš Tony Scott istretirao kao atipičnu akcionu zvezdu, uzevši lik kakav bi kod Hitchcocka igrao Cary Grant i ubacio ga u svoj visokooktanski mehanizam.

Dvadeset godina kasnije, Smith je u tim godinama ali ne deluje da mu je fizički tonus imalo pao u odnosu na ta vremena. U tom pogledu, njegova vitalnost je možda u izvesnom smislu učinila da GEMINI MAN ne ponudi adekvatan kontrast. Pa ipak, Will Smith ima sina, a Jaden je već sada bitno zanimljiviji muzičar nego što je Will ikada bio a kao glumac je na zanimljivom putu. Stoga, Will nosi specifičan bagaž odnosa sa mlađom verzijom sebe. Ne verujem da je ovaj “meta” nivo bio zamišljen kao bitan sloj ovog filma ali uspeo je da se oformi tokom gledanja. Stoga priča o ostarelom ubici koji shvata da ga juri njegov klon i prema njemu razvija odnos kao prema sinu kog nikada nije imao, možda i ponajviše u odnosu na Smitha može da se reflektuje kroz odnos sa Jadenom.

Izbor Anga Leeja za reditelja pokazuje da su Smith i Bruckheimer želeli da uzmu autora koji će biti ne samo akcioni specijalista već i ugledan “umetnik”, i na tom nivou su našli optimalno rešenje. Međutim, odlučivši se za Leeja napravili su rizičan potez jer on nije reditelj akcionih filmova, samim tim nema rutinu u vođenju takvog filma, i to se u GEMINI MANu vidi.

Ang Lee je jedan od onih reditelja koji pred svoje ekipe postavlja kompleksne tehničke zahteve i onda se zavali u stolicu i gleda kako ih oni ispunjavaju. Kao i u CROUCHING TIGERu gde je Yuen Woo Ping radio vrlo kompleksne borilačke koreografije. Kao što znamo te borbe su dogurale film i do velikog rezultata i do interesovanja za nagrade ali sve ono između tih letenja po šumi delovalo je dosta klimavo.

Ovde je film snimao Dion Beebe koji je australijski specijalista za tehnički zahtevna i inovativna snimanja. Michael Mann ga je uzeo za COLLATERAL i MIAMI VICE u vreme kad je digitalna tehnika ulazila u upotrebu. Potom je radio EDGE OF TOMORROW prepun specijalnih efekata u neslućenom obimu. Ovde je njegov zadatak bio da radi na 120 frejmova u 3Du.

J.J. Perry i ekipa eksperata za akcione scene dobili su zadatak da naprave nekoliko sekvenci koje će zaseniti Bournea ali i Bonda i to su takođe uspeli. Potera motorciklima u Kartaheni u Kolumbiji u prvom činu filma je jedna od najimpresivnijih akcionih sekvenci ove sezone, pa i poslednjih godina. Dakle, Ang Lee je majstor da crpi ono što mu donose saradnici, second unit kaskaderi.

Isto važi i za close quarters battle koji je urađen na izuzetno energičan način, sa vrlo izrazitom telesnošću u borbi, što rade i Will Smith i Mary Elizabeth Winstead.

Međutim, ono gde Ang Lee nema rutinu jesu one scenarističke i rediteljske deonice između specijalističkih briljiranja, a to su mirne scene, to je ona instalacija koja se postavlja između akcenata. U tim scenama rutiniran akcioni reditelj drži tenziju, a jedino što Ang Lee uspeva da istakne u tim delovima jeste odličan interplay između Smitha i Winsteadove. Njihovi dijalozi su odlični, imaju u sebi screwball komponentu, ali Ang Lee ima neku čudnu “lenjost” u nekim detaljima tih deonica.

Benedict Wong se javlja kao “kineski dodatak” priči, i uz kineske pare, to je svakako i put za “komercijalno vađenje” ovog filma od 138 miliona na kineskom tržištu. Njegov lik ima funkciju “budale” u ekipi koju čine “ratnik” i “čarobnica”, ali je u osnovi suvišan i prosto nije na nivou njih dvoje. Kao treći u ekipi deluje kao bukvalni “treći točak”, i to je onda još dodatno akcentovano detaljima koje Ang Lee verovatno svesno ostavlja campy otvorenim (tipa, nejasne okolnosti kada Wongov junak “pozajmi” Gulfstream kojim junaci putuju po svetu).

Ang Lee izbegava klasičnu akcionu gradaciju time što iz scene u scenu povećava adute u odnosu na likove ali ne u odnosu na infrastrukturu. Stoga je završni obračun postavljen u jednom malo svedenijem miljeu u pogledu ambijenta nego što bi se očekivalo ali podužu uloge junacima.

Scenario potpisuju David Benioff, Billy Ray i Darren Lemke (koji je radio na scenariju od samog početka). Kada se ime kao Benioff pojavi kao scenarista, a znamo ako ne po GAME OF THRONES a ono bar po 25th HOUR ili njegovim romanima da je reč o velikom majstoru, rekao bih da je GEMINI MAN verovatno namerno simplifikovan i ogoljen. Da li bi priča išla bolje da je nešto zakomplikovanija, da se ušlo malo više u neke tehnikalije? Što se mene tiče, verovatno da, i to bi upravo rutinirani žanrovski reditelj poput Tony Scotta i tražio.

Ang Lee je pak želeo neku arhetipsku jednostavnost i sad kad ju je dobio možemo govoriti da je izneverio očekivanja publike. To ne govorim samo u odnosu na zlatne standarde žanra kao što je baš ENEMY OF THE STATE već i u odnosu na Bournea, pa i Bonda. Ang Lee donosi jednostavnog Winnerovog MECHANICa u ovaj film, ali Smith kao A-zvezda nudi glumačke kvalitete koji prosto vape za “ozbiljnijim” okruženjem.

Konačno, GEMINI MAN je izašao u vrlo kompleksnom trenutku u istoriji savremenog Holivuda. Naime, ako se setimo, pre dvadeset godina, FIGHT CLUB je bio komercijalni promašaj, premda postao je nesporno kultni film. U ovom slučaju, JOKER je uradio upravo ono što je FIGHT CLUB pretendovao da postigne. Postao je hit, pokrenuo je gledaoce, rasplamsao polemike, i krajnje subverzivno iz ofucanog IPa napravio apoteozu originalnim filmovima.

U tom trenutku, jedino što nadraženi narod ne želi da vidi jeste GEMINI MAN koji je high concept bruckheimerovskog tipa u kome je glavna fora kako da se stoprvi put napravi svežim ono viđeno sto puta.

Naravno da je u tim okolnostima GEMINI MAN prikazan kriitčarima i publici koje tako nešto u ovom trenutku baš i ne zanima. Ako se tome doda sećanje na LOOPER koji je opet pa na jedan indie način kanibalizovao ideju GEMINI MANa, onda imamo ostvarenje koje je dočekano na nož.

GEMINI MAN svakako nije zaslužio takav brutalan doček. Ovaj film ima odličnu rolu Willa Smitha, ima sjajnu partnerku za njega u liku Mary Elizabeth Winstead, ima izvanrednu akciju, i ima do sada najveću upotrebu tehnike podmlađivanja glumaca koja u ovom filmu zaslužuje prelaznu ocenu.

Po mnogo čemu je ovo rutinski rad ali u svojim vrhunskim dometima pokazuje Holivud u najboljem svetlu. Nažalost, postojanje izvan franšize i IPa učinilo je da garden variety Holivud više ne funkcioniše u poslovnom pogledu. To bi moglo razlog za radovanje da poslovno funkconalna alternativa nije tako mračna, sama po sebi. Stoga, GEMINI MAN je old school.  Ali ima manju sposobnost da odupre svojim klonovima od svog glavnog junaka.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13229 on: 11-10-2019, 19:57:52 »
END ZEIT Caroline Hellsgaerd je verovatno najbolji zombi film snimljen u Nemačkoj. Ne računm njihov koprodukcioni udeo u RESIDENT EVILima. Reč je o “ženskoj” priči o dve devojke koje u dva preživela nemačka mesta, Vajmaru i Jeni, pokušavaju da pronađu spas, kako od pomahnitalih zombija tako i od svojih trauma koje ih prate od momenta kada je izbila Z-epidemija.

Caroline Hellsgaerd nema onu žanrovsku rutiniranost iskusnijih horor reditelja, a rekao bih da joj zombi akcija i horor u principu i nisu primarni. Zato film u generalnom ritmu ozbiljno varira između karakterne drame, filma putovanje i zombi apokalipse. S druge strane, Hallsgaerdova rediteljski prilazi znatno pedantnije, mnogo više arty od žanrovskih specijalista, ima već fokus na karaktere od onoga što se inače javlja kao standard.

Indie i arty filmovi sa zombijima nisu retkost ali nisu tako česti u kontinentalnoj Evropi van Britanije. Otud svakako da ovaj film treba da pogledaju ljubitelji žarna koji pokušavaju da drže prst na pulsu žanra.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13230 on: 11-10-2019, 20:06:16 »
A PIERRE WOODMAN-SZTORI je mađarski dokumentarni film o Pierreu Woodmanu koji je izvorno namenjen televiziji ali je prikazan i na nekim festivalima. Režirali su ga Andras Kovacs i Peter Szajki a Woodman im je dao pristup i na njegovom radnom mestu, i u kući i u zavičaju. Za razliku od ambicioznog ROCCOa koji je išao linijom subjektivnog dokumentarnog filma ali se na kraju pretvorio u Roccov one man show kada je autore uzeo pod svoje, ovde imamo posla sa čovekom koji je relativno tiho i bez harizme uspeo da plasira svoju priču i potisne sve kontroverze koje su o njemu postojale.

Međutim, ovaj film jeste korisna istorija jednog kraka porno industrije u kom je Pierre Woodman značajan deo, plus obrađuje i neke stare favorite kao što je recimo Stanislas Piotr.

Čim je pravljen za televiziju nesporno ima komunikativnost, ali zapravo najzanimljiviji može biti ljubiteljima i poznavaocima.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Rade2

  • 2
  • Posts: 119
Re: The Crippled Corner
« Reply #13231 on: 12-10-2019, 12:52:19 »
Još od vremena kad sam bio srednjoškolac pratim proces nastanka filma GEMINI MAN, kada se orvi put pojavio kao najava u planovima Jerry Bruckheimera i kada je pominjan kao potencijalni rad Curtisa Hansona i Tony Scotta. Prvobitno je pominjan Clint Eastwood kao glavni glumac, kasnije Harrison Ford i Mel Gibson a premisa je glasila atraktivno - penzionisani plaćeni ubica se suočava sa najopasnijim protivnikom, mlađom verzijom sebe nastalom genetskim inženjeringom.

Na kraju film je snimljen sa Will smithom koji faktički jeste ušao u šerifovske godine ali spada u red onih zvezda koje “nit se šiju nit se paraju” i deluje bitno mlađe od svojih pedesetak godina. Izbor Willa Smitha kao ikone akcionog filma nije sporna. Uostalom, on je pre 20 godina za Bruckheimera i snimio ENEMY OF THE STATE gde ga je baš Tony Scott istretirao kao atipičnu akcionu zvezdu, uzevši lik kakav bi kod Hitchcocka igrao Cary Grant i ubacio ga u svoj visokooktanski mehanizam.

Dvadeset godina kasnije, Smith je u tim godinama ali ne deluje da mu je fizički tonus imalo pao u odnosu na ta vremena. U tom pogledu, njegova vitalnost je možda u izvesnom smislu učinila da GEMINI MAN ne ponudi adekvatan kontrast. Pa ipak, Will Smith ima sina, a Jaden je već sada bitno zanimljiviji muzičar nego što je Will ikada bio a kao glumac je na zanimljivom putu. Stoga, Will nosi specifičan bagaž odnosa sa mlađom verzijom sebe. Ne verujem da je ovaj “meta” nivo bio zamišljen kao bitan sloj ovog filma ali uspeo je da se oformi tokom gledanja. Stoga priča o ostarelom ubici koji shvata da ga juri njegov klon i prema njemu razvija odnos kao prema sinu kog nikada nije imao, možda i ponajviše u odnosu na Smitha može da se reflektuje kroz odnos sa Jadenom.

Izbor Anga Leeja za reditelja pokazuje da su Smith i Bruckheimer želeli da uzmu autora koji će biti ne samo akcioni specijalista već i ugledan “umetnik”, i na tom nivou su našli optimalno rešenje. Međutim, odlučivši se za Leeja napravili su rizičan potez jer on nije reditelj akcionih filmova, samim tim nema rutinu u vođenju takvog filma, i to se u GEMINI MANu vidi.

Ang Lee je jedan od onih reditelja koji pred svoje ekipe postavlja kompleksne tehničke zahteve i onda se zavali u stolicu i gleda kako ih oni ispunjavaju. Kao i u CROUCHING TIGERu gde je Yuen Woo Ping radio vrlo kompleksne borilačke koreografije. Kao što znamo te borbe su dogurale film i do velikog rezultata i do interesovanja za nagrade ali sve ono između tih letenja po šumi delovalo je dosta klimavo.

Ovde je film snimao Dion Beebe koji je australijski specijalista za tehnički zahtevna i inovativna snimanja. Michael Mann ga je uzeo za COLLATERAL i MIAMI VICE u vreme kad je digitalna tehnika ulazila u upotrebu. Potom je radio EDGE OF TOMORROW prepun specijalnih efekata u neslućenom obimu. Ovde je njegov zadatak bio da radi na 120 frejmova u 3Du.

J.J. Perry i ekipa eksperata za akcione scene dobili su zadatak da naprave nekoliko sekvenci koje će zaseniti Bournea ali i Bonda i to su takođe uspeli. Potera motorciklima u Kartaheni u Kolumbiji u prvom činu filma je jedna od najimpresivnijih akcionih sekvenci ove sezone, pa i poslednjih godina. Dakle, Ang Lee je majstor da crpi ono što mu donose saradnici, second unit kaskaderi.

Isto važi i za close quarters battle koji je urađen na izuzetno energičan način, sa vrlo izrazitom telesnošću u borbi, što rade i Will Smith i Mary Elizabeth Winstead.

Međutim, ono gde Ang Lee nema rutinu jesu one scenarističke i rediteljske deonice između specijalističkih briljiranja, a to su mirne scene, to je ona instalacija koja se postavlja između akcenata. U tim scenama rutiniran akcioni reditelj drži tenziju, a jedino što Ang Lee uspeva da istakne u tim delovima jeste odličan interplay između Smitha i Winsteadove. Njihovi dijalozi su odlični, imaju u sebi screwball komponentu, ali Ang Lee ima neku čudnu “lenjost” u nekim detaljima tih deonica.

Benedict Wong se javlja kao “kineski dodatak” priči, i uz kineske pare, to je svakako i put za “komercijalno vađenje” ovog filma od 138 miliona na kineskom tržištu. Njegov lik ima funkciju “budale” u ekipi koju čine “ratnik” i “čarobnica”, ali je u osnovi suvišan i prosto nije na nivou njih dvoje. Kao treći u ekipi deluje kao bukvalni “treći točak”, i to je onda još dodatno akcentovano detaljima koje Ang Lee verovatno svesno ostavlja campy otvorenim (tipa, nejasne okolnosti kada Wongov junak “pozajmi” Gulfstream kojim junaci putuju po svetu).

Ang Lee izbegava klasičnu akcionu gradaciju time što iz scene u scenu povećava adute u odnosu na likove ali ne u odnosu na infrastrukturu. Stoga je završni obračun postavljen u jednom malo svedenijem miljeu u pogledu ambijenta nego što bi se očekivalo ali podužu uloge junacima.

Scenario potpisuju David Benioff, Billy Ray i Darren Lemke (koji je radio na scenariju od samog početka). Kada se ime kao Benioff pojavi kao scenarista, a znamo ako ne po GAME OF THRONES a ono bar po 25th HOUR ili njegovim romanima da je reč o velikom majstoru, rekao bih da je GEMINI MAN verovatno namerno simplifikovan i ogoljen. Da li bi priča išla bolje da je nešto zakomplikovanija, da se ušlo malo više u neke tehnikalije? Što se mene tiče, verovatno da, i to bi upravo rutinirani žanrovski reditelj poput Tony Scotta i tražio.

Ang Lee je pak želeo neku arhetipsku jednostavnost i sad kad ju je dobio možemo govoriti da je izneverio očekivanja publike. To ne govorim samo u odnosu na zlatne standarde žanra kao što je baš ENEMY OF THE STATE već i u odnosu na Bournea, pa i Bonda. Ang Lee donosi jednostavnog Winnerovog MECHANICa u ovaj film, ali Smith kao A-zvezda nudi glumačke kvalitete koji prosto vape za “ozbiljnijim” okruženjem.

Konačno, GEMINI MAN je izašao u vrlo kompleksnom trenutku u istoriji savremenog Holivuda. Naime, ako se setimo, pre dvadeset godina, FIGHT CLUB je bio komercijalni promašaj, premda postao je nesporno kultni film. U ovom slučaju, JOKER je uradio upravo ono što je FIGHT CLUB pretendovao da postigne. Postao je hit, pokrenuo je gledaoce, rasplamsao polemike, i krajnje subverzivno iz ofucanog IPa napravio apoteozu originalnim filmovima.

U tom trenutku, jedino što nadraženi narod ne želi da vidi jeste GEMINI MAN koji je high concept bruckheimerovskog tipa u kome je glavna fora kako da se stoprvi put napravi svežim ono viđeno sto puta.

Naravno da je u tim okolnostima GEMINI MAN prikazan kriitčarima i publici koje tako nešto u ovom trenutku baš i ne zanima. Ako se tome doda sećanje na LOOPER koji je opet pa na jedan indie način kanibalizovao ideju GEMINI MANa, onda imamo ostvarenje koje je dočekano na nož.

GEMINI MAN svakako nije zaslužio takav brutalan doček. Ovaj film ima odličnu rolu Willa Smitha, ima sjajnu partnerku za njega u liku Mary Elizabeth Winstead, ima izvanrednu akciju, i ima do sada najveću upotrebu tehnike podmlađivanja glumaca koja u ovom filmu zaslužuje prelaznu ocenu.

Po mnogo čemu je ovo rutinski rad ali u svojim vrhunskim dometima pokazuje Holivud u najboljem svetlu. Nažalost, postojanje izvan franšize i IPa učinilo je da garden variety Holivud više ne funkcioniše u poslovnom pogledu. To bi moglo razlog za radovanje da poslovno funkconalna alternativa nije tako mračna, sama po sebi. Stoga, GEMINI MAN je old school.  Ali ima manju sposobnost da odupre svojim klonovima od svog glavnog junaka.

* * * / * * * *
Meni je zanimljivo stou ovoj recenziji nisi pomenuo Sesti Dan sa Guvernatorom. Meni je taj film bio prva asocijacija kad sam cuo za Gemini mana.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13232 on: 16-10-2019, 14:11:07 »
MISS HANOI Zdeneka Viktora je konfuzan češki krimić o hardboiled inspektoru koji sa mladom policajkom vijetnamskog porekla istražuje ubistvo koje se desilo u ovoj maloj etničkoj zajednici, prisutnoj u Istočnoj Evropi kao relikt Hladnog rata.

Nažalost, ništa od toga u ovoj priči nije adekvatno iskorišćeno. Film ne dobacuje ni do nivoa televizijskog produkta pristojnog nivoa.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13233 on: 16-10-2019, 14:22:13 »
THE MONUMENTS MEN Georgea Clooneya je nažalost slab film o vrlo zanimljivoj temi. Šta se dešava sa umetničkim delima i zaštićenim objektima kada krenu ratna dejstva? Ratno pravo kaže da se ne diraju ako se sa njih ne vrše dejstva. Ali, šta ako neka sila odluči da ta dela uništi ili otuđi?

Imali smo iskustvo Starog mosta u Mostaru. O Kosovu da i ne govorimo. Mesopotamski spomenici pod udarom pljačkaša i uništitelja iz Islamske države. Međutim, rušenje i uništenje, i konačno krađa, nisu od juče i Drugi svetski rat je bio jedna od najvećih situacija tog tipa, jednim delom jer je naciste istinski interesovala umetnost - uostalom sam Hitler je bio neuspeli slikar. Naciste su tuđa uemtnička dela zanimala na dva nivoa - klasiku da pokradu a savremenu umetnost da unište jer su je smatrali dekadentnom.

Američka vlast je formirala tim istoričara umetnosti, kustosa i arhitekata koji se iskrcavaju u Normandiji posle trupa i kreću sa njima kao konsultanti ali i posmatrači i izveštači šta se dešava sa kulturnom baštinom. Vremenom shvataju da nacisti imaju strateški plan kako da odnesu ogromne količne umetnina a deo njih i da unište. Ova ekipa stručnjaka započinje istragu kako taj plan treba da se odigra...

Clooneyev izvanredni film LEATHERHEADS je bio staromodan i to mu je bio adut. THE MONUMENTS MEN je nažalost anahron i ta arhaiziranost čini da izgleda bajato i konfekcijski. Sama priča je vođena kroz niz epizoda koje variraju u kvalitetu i samo razaraju utisak koji bi tema morala da ostavi.

All-Star podela je harizmatična ali ne uspeva da podigne nivo filma - jednim delom jer niko nema dovoljno prostora da se razigra.

Imajući u vidu kakav je, THE MONUMENTS MEN je čak i podnošljivo prošao na blagajnama.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13234 on: 16-10-2019, 15:03:59 »
METRI SHESH VA NIM Saeeda Roustayia, na engleskom poznat kao JUST 6.5 predstavlja iranski film nove generacije. Posle izuzetnog filma na engleskom poznatom kao SHEEPLE, jedne vrlo zanimljive, anarhične i crnohumorne krimi priča, Iranci isporučuju novi blokbaster.

Oliver Stone je posle ciriškog filmskog festivala za ovaj film rekao, "“Just 6.5” is the Iranian “French Connection” I mentioned last post. Huge hit in Iran. Fast-moving, authentic, wholly unsentimental, a slice of Iran no one’s ever seen. Writer and director is Saeed Roustayi."

Opisujući ga kao remek-delo, Stone nimalo nije preterao.

Ovaj film deluje potpuno drugačije od onih Kiarostamija i Panahija kojima su nas Iranci izlagali ranije. Izgleda kao da je cenzura popustila, prvo dopustivši da Roustayi uspe da se nagleda Friedkina, Manna i Audiarda a potom i da snimi i prikaže ovakav film.

Roustayi uspeva nešto što je vrlo redak slučaj u globalnim filmskim tokovima - da u jednoj vrlo ranoj fazi razvoja žanra u jednoj kinematografiji napravi ostvarenje koje će doprineti estetici nekog žanra u kome dominiraju neke druge kulture. Roustayi je upravo to uradio.

Iranski milje crackheada i heroinista je nešto do sada neviđeno na filmu, možda samo dotaknuto u MIDNIGHT EXPRESSu, a ove godine pravi veliki ulazak na iranske a onda i svetske ekrane. JUST 6.5 nije jedini film koji to tematizuje ali je svakako najsnažniji.

Roustayijev rediteljski pristup je moderan, kadriranje je bazirano na vešto artikulisanim pokretima kamere, mizanscen je vibrantan, ubedljiv, izbor glumaca i statista je izuzetan i doprinosi autentičnmosti, međutim Roustayijev film je estetizovan i ima finu dozu stilizacije kojom uobličuje svoj vrlo blago "podignuti realizam".

Međutim, Roustayi zna da je realizam njegovo osnovno oružje i on nikada ne "podiže" stilizaciju do nivoa tipičnijeg cops and robbers koncepta. Ono gde postoji najjači art house uticaj međutim jeste dramaturška struktura. Roustayi pomera fokus sa glavnog junaka, inspektora policije na narko dilera kog on hapsi, i pokušava da "razume" obe strane.

Ali, kod Roustayija je jako bitna jedna stvar - u Iranu je kazna za prodaju droge smrt. Dakle, sve dobija jednu dublju egzistencijalističku dimenziju. Nije sporno da i iranska policija nagrađuje cinkaroše, setimo se filma TARAJ iz 1985. godine, ali bez ikakve sumnje onaj ko je osuđen ima teške sudbinske dileme.

Od uvodne potere pa sve do završnice, Roustayi ubacuje čitav niz neočekivanih šamara čak i za najverziranijeg gledaoca krimića. Inventivnost autora i autentičnost miljea su izuzetni, i JUST 6.5 je zaista jedan neobičan korak napred za iranski film u jednom neočekivanom pravcu.

Sa filmom SHEEPLE, ovaj film deli izuzetnog glumca Navida Mohammadzadeha. Međutim, čini se da su oba filma ne samo deo istog talasa već i jednog vrlo zanimljivog razvoja u kome se prepoznaje sazrevanje poetika. Roustayi bi bez problema sutra mogao da snima holivudski ili zapadnoevrospki film, ali možda je bolje da ostane u Iranu i tamo napravi svoju Fabriku snova.   

* * * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13236 on: 18-10-2019, 15:07:58 »
SORKHPUST Nime Javidija, na engleskom poznat kao THE WARDEN, možemo definisati kao umereno arty triler baziran na high conceptu koji uspeva da iz male priče prikaže i nešto, mada ne mnogo širu sliku.

Smešten u 1967. godinu, THE WARDEN govori o iranskom zatvoru koji se ruši da bi se proširio aerodrom. Poslednjeg dana, upravnik i čuvari pakuju zatvorenike i stvari za preseljenje. U poslednjem trenutku, otkriva se da jedan zatvorenik nedostaje.

Upravnik shvata da se zatvorenik sakrio negde u zatvoru koji će uskoro biti napušten, i kreće da ga traži sa čuvarima, a svi izvan njegovog kruga deluju kao potencijalni pomagači u sakrivanju i bekstvu tog robijaša osuđenog na smrt.

Ubrzo, film prerasta u jednu košmarnu priču o upravniku zatvora koji ne može da napusti svoju kaznionicu, otvara se pitanje ko je u stvari zatvorenik i ko je zapravo slobodan.

THE WARDEN želi da načne i neke metafizičke teme ali je u osnovi ovo ipak najefektnije kao triler snimljen u kinematografiji za koju taj žanr nije karakerističan. Međutim, kao i druga dva najpoznatija filma Navida Mohammadzadeha, i THE WARDEN u osnovi ima vesternizovan pristup inscenaciji pa i ritmu.

Navid je u ovom filmu drugačiji nego u JUST 6.5 i SHEEPLE. Ovde je pod šminkom, mnogo je tiši, i igra zvaničnika čija slabost baš i proističe od institucionalne presije, i straha od nadređenih. Lik je uvek na granici da preraste u karikaturu ali na kraju uspeva da prelomi gledaoca i razvije simpatije.

Nima Javidi vešto koristi epohu da bi prikazao "slobodniji život" iz Pahlavijevog vremena, pa i nešto slobodnije i emancipovanije žene.

THE WARDEN nije eksplozivan kao SHEEPLE ili JUST 6.5 ali je vrlo solidan triler kakav nismo mogli da očekujemo iz Irana.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13237 on: 19-10-2019, 03:02:41 »
ZOMBIELAND DOUBLE TAP Rubena Fleischera je nastavak ekonomičnog Sonyjevog hita od pre deset godina. Reese i Wernick su pokušali da naprave seriju ZOMBIELAND za Amazon i to im nije prošlo. Ali, u međuvremenu su uspeli da se afirmišu kao solidni, pouzdani i aktueni scenaristi sa simpatijama Ryana Reynoldsa sa žanrovske sadržaje, sa DEADPOOLom kao vrhunskom vizit-kartom.

ZOMBIELAND DOUBLE TAP potpisuju sa Dave Callahamom, profesionalcem koji imak nema reputaciju ravnu njihovoj. Deluje kao da je neka vrsta of projekta koji su želeli da rade ali je obrni-okreni ipak urađen kao off ostvarenje. Otud i neočekivna pomoć trećeg scenariste.

Ono što je osnovna karakteristika DOUBLE TAPa jeste da ne unapređuje stvari u odnosu na prvi film, kao što je to bio slučaj sa drugim DEADPOOLom. Da, ovog puta smo naviknutiji na meta momente koje nude Reese i Wernick ali film je epizodičniji, i ako je moguće još proizvoljniji nego prvi.

Ponovo imamo okolnosti u kojima niko ne gine od glavnih junaka, čak i kada pomislimo da će se to desiti, nažalost u toj relativno razbarušenoj strukturi imamo i čitave delova u kojima ekipa ne uspeva da prikrije koliko joj neki rukavci priče nisu važni, a na kraju krajeva i koliko joj ono što je priča nije važno u odnosu na gegove, prilike da se zapakuju neke zanimljive, bilo komične bilo akcione scene.

Ali OK, ako je prvi film ipak imao definisanije želje i ciljeve junaka i samim tima imao jasniju strukturu, ovaj barem u tom džeziranju ide od nadahnute minijature do nadahnute minijature.

Stvari su i dalje zastrašujuće meta, i dalje previše za moj ukus. U pojedinim momentima čak kreću se granicom lapsusa (iako tehnički ne greše, recimo ima referenca na Thora koji je naravno postojao kao strip pre apokalipse 2009. ali nije bio ni blizu nečega opšte prepoznatljivog kao posle filma itd.). Elem, u toj opuštenosti ima nekih bravura, ima sjajnih scena kao što je recimo finale sa evoluiralim zombijiima ili borba u kući snimljena u jednom kadru.

Druga bitna napomena je da u drugom delu Jesse Eisenberg nije tako antipatičan lik kao u prvom što je dosta bitno jer je glavni lik. No, sve u svemu, ovo je manje-više sve ono što bi se dalo očekivati, samo još rasutije.

U tom rasipanju, međutim, film dobija zanimljiv kvalitet, naime pošto nije opterećen strukturom daje mogućnost da se publika iznenadi, ne fundamentalno ali krajnje simpatično.

Elem, ko ode da se zabavi neće pogrešiti ali isto tako neće dobiti nešto više od onoga što je nudio prvi deo.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13238 on: 19-10-2019, 03:03:16 »
WOUNDS Babaka Anvarija je kreativni korak nazad za ovog reditelja koji je pre par godina napravio senzaciju sa filmom u britanskoj produkciji koji je izgledao kao iranski horor, sa svim manirizmima njihove old school kinematografije.

U filmu WOUNDS, Babak Anvari je dobio priliku da režira Armie Hammera i Zazie Beetz što je privilegija ali umesto da kapitalizuje na njima on ih je zarobio u prilično stupidnom garden variety stpehenkingovskom hororu.

Ovog puta zaplet se tiče neke kletve i barmena koji je u svojoj kafani našao zaboravljen mobilni telefon pre koga mu se ona useljava u život.

Armie i Zazie pokušavaju da stvar dignu na viši nivo svojom harizmom i hemiju koju pokušavaju da uspostave među svojim likovima ali ono što je problem jeste strava koja je kinogovski neinventivna ali i realizacija koja je kruta, neinspirisana, rutinska, u pogledu bogatstva detalja i produkcionog dizajna čak i upadljivo skromna.

* *  / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13239 on: 19-10-2019, 03:04:10 »
Debitantski igrani film Abea Forsythea DOWN UNDER je niskobudžetna ali izuzetno vešto ralizovana crna komedija o rasnim nemirima u Melburnu i dve grupe momaka na pragu srednjeg doba koji idu da se pobiju jedne noći. Jednu grupu čine belci, drugu grupu čine Arapi.

Flm uspeva da nađe dosta humora, a tu ima i dosta crnjaka i dosta provokacije, u ovoj priči koja u suštini ima sve predispozije message movieja. Sa idejom da prikaže obe grupe, i one koje smtramo za negativce i one koje smatramo pozitivcima kao karikature, sa obiljem idiosinkrazija, zabluda i besmislene agresije, Forsythe gradi balansiranu sliku jednog krajnje osetljivog momenta.

Forsythe se ovde kreće nekim utabanim stazama. Imamo tu sve ono što smo naučili iz Scorseseovog AFTER HOURSa, pomešano sa nekim tarantinovskim detaljima, ali ono što je autentično jeste njegov smisao za humor koji se javlja i u fizičkoj radnji, i u detaljima i u dijalozima. Forsythe nepekidno prijatno iznena
uje i izmiče tlo pod nogama likovima unoseći specifičan apsurd ali osećajnost u njihovu besmislenu egzistenciju.

Ne treba da čudi da je posle ovakvog debija, Abe Forsythe privukao pažnju i dobio priliku da snima LITTLE MONSTERS i sarađuje s Lupitom.

Ipak, DOWN UNDER nije dovoljno ispoliran da bi ga uveo pravac u prvu ligu. Ali ovo jeste vrlo zanimljiv australijski doprinos politizovanom žanrovskom filmu koji je sa dozom humor Jordan Peele uveo u žižu interesovanja.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Rade2

  • 2
  • Posts: 119
Re: The Crippled Corner
« Reply #13240 on: 20-10-2019, 20:09:16 »
Ja sam odgledao EL CAMINO:BREAKING BAD MOVIE. Da li nam je ovaj film bio neophodan? APSOLUTNO NE! A da li to znaci je film los?
APSOLUTNO NE! Fil je odlican, dobro realizovan, pun drame, napetosti i humora. Iako je kraj serije bio lepo zaokruzen, film dodje kao sasvim dobar dodatak, lep post skriptum, visnja na vrhu torte. Sto bi rekao Lane Gutovic: OVO NESKODI, A CIM NESKODI ZNACI DA KORISTI.

Petronije

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.868
Re: The Crippled Corner
« Reply #13241 on: 20-10-2019, 22:20:12 »
I ja ga nekako privedoh kraju, potpuno sam zbunjen. Kao neka specijalna dupla BB epizoda koja se bavi samo jednim likom. Tehnički besprekoran, uživao sam u oštrini, i to je otprilike to.
Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13242 on: 21-10-2019, 12:26:02 »
Posle odličnog filma BLUNT FORCE TRAUMA u kome je uspeo da kanališe Waltera Hilla, Ken Sanzel se vraća sa sličnom poetikom u filmu KILL CHAIN. Ponovo je reč o krimiću, sa elementima trilera pa i akcijaša, kakvog se ne bi postideo Hill.

Naravno, Hill je ovu vrstu filmova radio u bitno boljoj produkciji. I Sanzel nažalost nije uspeo da posle odličnog BLUNT FORCE TRAUMA ode korak napred u pogledu budžeta, čak bih rekao da ovo i korak nazad.

Međutim, našao je način kako slabe budžetske okolnosti preokrene u svoju korist i da napravi priču (koju bih najpre uporedio sa nekim starijim neo noir derivatima kao što je Kramerov RUNNING SCARED) koja će moći da se uradi u tim okolnostima.

Film govori o lancu smrti među naizgled nepovezanim ljudima koje sudbina sustiže jedne noći u varoši South of the Border (film je sniman u Kolumbiji) i tako se preživeli junaci prenose iz jedne zgode u sledeću.

Ryan Kwanten koji se odlično pokazao u Sanzelovom prethodnom filmu BLUNT FORCE TRAUMA, ovde ima manju ulogu i glavna zvezda je Nicolas Cage koji evidentno uspeva da snimi nešto dobro i kada radi izvan onih filmova u svojoj poznoj fazi koji pretenduju da se oslone na njega i ostvare svoje pretenzije. KILL CHAIN bi se pre mogao tretirati kao Cageov vehicle bez većih pretenzija ali rezultat je srećom smislen i nudi uživanje za ljubitelje B-krimića.

Sanzelova režija je znalačka, mišićava, on zna da svaki dinar mora da se zaradi, i danas su sve ređi reditelji sa ovakvim old school atributima. KILL CHAIN možda jeste izgubljen u vremenu jer režiran je kao Hill a pisan kao neki post-Tarantino, ali zato mislim da će ga manje nagrizati zub vremena u odnosu na ostatak DTV ponude.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.305
Re: The Crippled Corner
« Reply #13243 on: Today at 05:41:54 »
Hmmm... Dark Fate ne dobija partikularno entuzijastične kritike...
 
 
 ‘Terminator: Dark Fate’ Review: This Isn’t the Worst ‘Terminator’ Movie, but It Should Definitely Be the Last One
 
   Review: 'Terminator: Dark Fate' is no triumphant comeback
 
 
Quote
"The Terminator's" original damsel-turned-warrior Sarah Connor joins their ranks too and it gives me no pleasure to report that it's not an enjoyable comeback. Poor Hamilton — who looks as fierce as ever and was rightfully excited to get a chance to bring Sarah Connor back not as an ingenue but a woman in her 60s who has lived a life — has been reduced to a lousy one-note caricature imagined by a group of men. She simply growls her awful one-liners like "I hunt Terminators and I drink till I black out. Enough of a resume for you?"Is this team of all-male screenwriters to blame? Perhaps. This film is a perfect representation of something that thinks it is being feminist simply because the camera is pointed at three women most of the time. But really, Dani is not much more than a plot device and Sarah is a reductive stereotype of an embittered woman. Even Grace, who thanks to Davis rises above the rotten script unscathed, has coded "female" limitations — she's powerful, sure, but she has emotional and physical weaknesses too.

 
 :cry: :cry: :cry: :cry:

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13244 on: Today at 09:23:04 »
Pravićemo SALVATION od blata... :)


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.440
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13246 on: Today at 11:35:42 »
BODIES AT REST je novi film u Rennyjevoj kineskoj fazi. Harlin je prva dva filma snimio u formatima koje nije dotle radio - jedan je bio akciona komedija sa Jackie Chanom, drugi je bio fantasy baziran na igri - a BODIES AT REST je format koji savršeno dobro poznaje. Ukršteni su DIE HARD i MINDHUNTERS, dakle akcioni triler paklenog tempa smešten na jednu lokaciju, u ovom konkretnom slučaju sa personalizovanom tročlanom bandom protiv troje-četvoro dežurnih u hongkonškoj mrtvačnici na Badnje veče.

Harlinu bi više odgovarao veći bodycount jer set up sa troje civila protiv trojice kriminalaca ima aspekte potere mačke i miša, ali ima i dosta vrćenja u krug, da ne kažem jurenja vlastitog repa. Kada tome dodamo da Harlin ipak nije Kinez i da za razliku od svojih filmova nije imao priliku da izgradi neku jaču hemiju i humor prema likovima, onda imamo film čiji se aduti svode na puku mehaniku suspensea i akcije.

A u tom domenu, Harlin ima šta da pruži. BODIES AT REST je možda letargičan u pogledu likova i njihove intrigantnosti ali je vrlo pedantan i energičan kada krenu suspense scene i borba. Tuiče su izuzetno efektne, close quarters borbe generalno su energične i maštovite, a po svom običaju, Harlin čuva svoja obeležja za veliko simfonijsko finale sa srčom i eksplozijama.

BODIES AT REST nije inovativan u akcionom pogledu kao stvari koje se danas dešavaju u Indoneziji, recimo. I u tom pogledu, morao je da ima zanimljivije likove. Međutim, u domenu old school akcije i suspensea, to je visok standard, kakav se od Harlina očekuje. Stoga, i sam film nudi old school ugođaj svima onima koje te stvari i dalje zanimaju.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam