Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1729260 times)

0 Members and 7 Guests are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13350 on: 19-12-2019, 15:36:33 »
Noah Hawley je jedan od upečatljivih i zanimljivijih stvaralaca u eri Peak TVa i sada ponovo pokušava da se iskaže na filmu. LUCY IN THE SKY je zanimljiva istinita priča u kojoj Hawley nažalost pravi jednu grešku koju skupo plaća.

Hawley je snimio jedan visokoestetizovan film, na vrlo zanimljiv način smešten u epohu ali neopterećen time, rekao bih čak do te mere "zdravo" neopterećen epohom da baš i izgleda kao film iz epohe. Jedan deo publike neće ni prepoznati da je ovaj film smešten u nekom prošlom vremenu koliko se reditelj, glumci i produkcioni dizajneri u svemu tome relaksirano osećaju.

Sama priča je u maniru FARGO faze Braće Coen a Hawley se time i bavi u istoimenoj seriji i njemu je to jasna priča. Međutim, ovog puta on pokušava da nadkoeni Coenove u pokušaju da jednu zanimljivu true crime zgodu podigne na nivo metafizike. Međutim, Coenovi te svoje dodire sa metafizikom rešavaju unutar narativa koji je zapravo sveden. A Hawley na celu priču dodaje ilustracije metafizike, i naglašava kako u slučaju ima nečeg dubokog, psihološki nedokučivnog, delikatnog, ali na kraju toga zapravo baš i nema.

Hawleyeva ideja je plemenita, ali nije dovoljno dobro realizovana, možda baš zato što je ono o čemu film govori zanimljivije od onoga što Hawley o tome želi da kaže, i to sa velikim K.

Pa ipak, ovo je zanimljiv film, ne samo za ljubitelje i poznavaoce priča o putovanju u svemir, jedino nije dovoljno dobar. A nije dobar jer to nije postao na putu da postane veličanstven.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13351 on: 20-12-2019, 15:09:58 »
ČETIRI RUŽE Vasilija Nikitovića je zanimljivo ostvarenje za studiju slučaja. Naime, reč je o filmu koji pokazuje na koji način diostributerske i prikazivačke okolnosti u jednoj kinematografiji direktno utiču na produkciju.

Naime, za vreme sankcija devedesetih, uprkos tome što je piratska VHS ponuda pratila sve relevantno što se pojavljivalo na sceni, bioskopska ponuda je bila sužena i imala je nekoliko firmi iz Holivuda koje su bile zastupljene, među njima i Miramax preko kuće First Production. U tom paketu, naša bioskopska publika je bila u toku sa dešavanjima u američkom nezavisnom filmu, naročito kad je reč o opusu Quentina Tarantina koji je ostavio dubokog traga svuda u svetu ali naročito kod nas. Katarzične okolnosti Srbije pod sankcijama, uspon kriminala kod nas itd. ostavili su naše autore iz tog vremena a naročito studente filma u jakoj vezi sa Tarantinom iz te rane RESERVOIR DOGS - PULP FICTION - TRUE ROMANCE faze.

Sledeći bitan korak je faza posle bombardovanja kada je Guy Ritchie došao kod naše publike ponovo pod katarzičnim okolnostima sa filmom LOCK STOCK AND TWO SMOKING BARRELS i nadovezao se na ono što je već bilo tarantinizovano.

Uprkos tome što ni Tarantino ni Ritchie ne snimaju takve filmove i što je u globalnim tokovima ta vrsta filma bila u modi pre dvadesetak godina, to seme je ostalo u našim autorima i oni i dalje svoje prve filmove snimaju po toj mustri. Svakako možemo tu govoriti i o fenomenu zakasnelog debija. Reditelji kod nas kasno snimaju svoje prve filmove i neki od njih naravno umesto da unesu nešto sveže u naš film donose neku bajatu ideju na kojoj dugo rade.

Ako su Dejan Zečević i Đorđe Milosavljević bili early adopteri tarantinovskog uticaja, oni su se od njega i najbrže otrgli, i ostao mu je odan samo Milorad Milinković Debeli. Otud se ČETIRI RUŽE može smatrati neodebelističkim filmom, autorskom, dosta reakcionarnom interpretacijom te poetika nastale na korenima Tarantina i Ritchije.

Reći da je to bajato formalno i idejno je pojačano činjenicom da je film ČETIRI RUŽE toliko davno počeo sa snimanjem da u njemu ljudi još uvek ne koriste smart telefone već se komunicira ne samo burnerima već i fiksnim telefonima, dakle ovo je praktično film epohe u određenom smislu.

Nije samo film epohe po tome kada je sniman, i po idejama na kojima se u osnovi bazira, već naravno i po opštem svetonazoru koji je vezan za ekipe mladih aparatčika i njihovih pustopašnih klijenata koji su sedeli po KGBu, ŠKDu i igrali se kulturne i svake druge politike u periodu Koštuničine vladavine, od Đinđevog ubistva do priznanja Kosova.

Ako želimo da se prisetimo mentalnog stanja bitnih ljudi tog perioda, ČETIRI RUŽE su to dosta dobro zarobile, mada kao i svaki dokument i ovaj će biti osporavan od svojih protagonista.

Uprkos tome što se bazira na premisama posrbljene reinterpretacije jedne pseudo-autorske forme komercijalnog filma, ČETIRI RUŽE su autorsko ostvarenje par excellence sa vidljivim autorovim naporima da se stvaralački ispolji. Tu ima i elemenata društvene kritike, i političke satire, pa čak i nesporno sentimentalne spone sa Kosovom, ima zanimljivih edgy momenata, ali sve to je pod naslagama aljkave realizacije koja na kraju nimalo ne pomaže ovom filmu u kom je svaka greška ostavila dubok ožiljak.

Pa ipak, uprkos svim tim ožiljcima, ČETIRI RUŽE jesu zabeležile jedan neslavni trenutak u žvotu ovog naroda i kulture i ostaće kao mala vremenska kapsula.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13352 on: 20-12-2019, 15:16:57 »
SPOILERS OF THE PLAINS Williama Witneya je jednočasovni Republicov vestern sa raspevanim kaubojem Roy Rogersom. Nažalost, Rogersov protagonizam je od prvog minuta filma narušen masom epizodnih likofva, zbrzanim narativom koji deluje potentnije od onoga kako je realizovan a čak ni u akcionim scenama kojih ima dosta, Witney ne uspeva da izgradi ništa naročito. Konfuziji svakako doprinosi tema eksploatacije nafte, nekakvih stranih špijuna i raketnih proba u pustinji što bi svakako moralo rezultirati zanimljivijim filmom od ovog.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: The Crippled Corner
« Reply #13353 on: 20-12-2019, 15:28:18 »
Ah, Roj Rodžers... To ime nisam čuo od detninstva. Moja majka ga je volela   :lol: :lol:

Rade2

  • 2
  • Posts: 123
Re: The Crippled Corner
« Reply #13354 on: 21-12-2019, 21:08:42 »
^^^A ja bih bas voleo da se Milosavljevic vrati svojim "tarantinovskim" korenima i napise/snimi nesto slicno fenomenalnim Tockovima.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13355 on: 22-12-2019, 00:23:25 »
Pogledao sam THE AERONAUTS Toma Harpera, po scenariju Jacka Thornea, istinitu priču o letu jednog naučnika i jedne aeronautičarke balonom kojim su oborili rektode u pogledu dostignute visine, usput praveći važna ispitivanja.


Film počinje energično i harizmatično, sa dosta pokreta kamere, koreografisanim mizanscenom u sceni vašara sa kpg poleće balon da bi se nažalost vrlo brzo pretvporio u jednu krajnje konvencionalnu strukturu u kojoj junaci upadaju u nevolje u balonu i onda im se javljaju reminiscencije na prethodne faze života na zemlji i u vazduhu.


Javljaju se usled toga razni disbalansi jer imamo junake koji su krenuli u jedan film Basila Deardena da bi to ubrzo postao prestige picture Ivoryja i Merchanta a na kraju i nekakav survival triler.


Isto tako, film je najslabiji u svojoj Merchant-Ivory fazi jer naprosto nema ozbiljno postavljenu i intrigantnu melodramu već jedan niz klišetiziranih dilema koje smo videli sto pura kada se osobenjaci i naučnici nađu nasuprot establišmenta.


Direktor fotografije George Steel je uradio solidan posao za Harpera iako moram priznati da za mene letačke scene snimane iz balona nisu uspele da prevaziđu utisak soundstagea, što mi generalno ne bi bio problem da smo ostali u deardenovskom filmu.


* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13356 on: 22-12-2019, 00:46:01 »
HIGHWAY REST STOP je opservacioni dokumentarni film koji prikazuje jedno odmorište na autoputu na severu Francuske. Pohode ga turisti, kamiondžiji, razni ljudi iz celog sveta, neki od njih tu zajedničare a neki samuju, i film prikazuje njihove razne razgovore, ispovesti, sudbine, sumirajući razne poglede na Evropu, život, kretanje…

Otprilike je jasno iz samog opservacionog stila da je reč o filmu koji ne može kontrolisati svoj sadržaj kao neki dramaturški stukturiraniji dokumentarac o konkretnom događaju iz prošlosti, ali Isabelle Ingold nalazi načine kako da ga vizuelno, pa i pripovedački uplivom raznih tehnika učini zanimljivijim nego što bi po morao biti.

Film nema nekog smisla za humor ali ima simpatične protagoniste i sve u svemu nudi jedan solidan slučaj za seciranje širih događaja.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13357 on: 23-12-2019, 01:10:21 »
Decenijama sam pokušavao da lociram film koji sam gledao kao klinac pod prevedenim naslovom BERI KOŽU NA ŠILJAK i konačno sam ga našao kao SHIRTS/SKINS.

Reč je o televizijskom film koji je režirao William A. Graham i govori o dve grupe sredovečnih muškaraca koji igraju rekreativnu košarku. Kada naprave opkladu da će podmetnuti jedni drugima košarkaške lopte na javna mesta a pobednik je ko ih prvi pronađe, kreće obračun u kom ne prezaju ni od jednog sredstva.

Nažalost, film mi danas deluje površno i nedorečeno u odnosu na vreme kada sam ga gledao kao klinac.

Među glumcima je nedavno preminuli Rene Auberjonis.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13358 on: 23-12-2019, 21:28:50 »
JOJO RABBIT Taike Waititja je privukao pažnju naše javnosti zbog vidnih sličnosti sa filmom TITO I JA koje su na kraju prepoznali i ugledni strani kritičari poput Kennetha Turana. Sličnosti između ova dva filma postoje, u oba imamo dečaka koji sebe vidi kao savršenog i aktivnog reprezenta sistema kome se u svakodnevici priviđa Vođa i pomaže mu da bolje razume svet. Oba filma kreću iz dečje vizure i iz insistiranja na infantilnosti represivnog imaginarijuma jedne diktatura.

Međutim, kao što nije intelektualno pošteno porediti Tita i Hitlera, odnosno titoizam i nacizam, tako se ipak na kraju ne mogu porediti i okolnosti u kojima dečaci žive. Markovićev film je ipak znatno realističniji i u njemu se na kraju glavni junak suočava sa stvarnošču u kojoj zauzima svoje mesto srednjeevropskog intelektualca u najavi koji će kasnije biti markovićevski lik. Waititijev film donosi intruzije realnosti u jednu grotesknu komičnu realnost koja naravno nije odgovorna prema zlu nacizmu ali kroz celu tu infantilnost zapravo uspeva da provuče njegovu histeriju.

U srcu odnosa je parafraza nečega što bismo mogli prepoznati iz DNEVNIKA ANE FRANK, upoznavanje malog naciste sa devojkom Jevrejkom koja se krije u njegovoj kući i tragikomičan način na koji on razvija ljudski odnos sa njom uprkos ideologiji koja se potiskuje u drugi plan.

Nije to nužno ništa novo, ali je kod Waikikija urađeno dobro, energično i sa dosta humora.

Čini mi se da je strana javnost očekivala da će Waititi biti mnogo veći edgelord ali nisam siguran na osnovu čega su to mislili. On je ipak pre svega jedan razbarušeni feel good populista. I JOJO RABBIT je upravo to. Ovo je frenetični autorski pogled kakav može da snimi samo reditelj koji se malo prokurvao kod Marvela i sada želi da se raspojasa, a da opet dopre do publike. I u svim tim ciljevima, Waititi uspeva pokazujući da crowdpleasing ali ne i krautpleasing nerv radi punom parom.

U novom antifašističkom vajbu koji je dobio snažan impuls kroz aktuelni uspon populističke desnice širom sveta gde se u meme kulturi vraćaju jaka poređenja savremenih okolnosti sa nacizmom, JOJO RABBIT lako može naći svoje mesto. Slično Tarantinu nudi tu devil may care dimenziju agresije i čerečenja nacista. Ali, na svu sreću JOJO RABBIT ostaje film o nacizmu, i ne proširuje se na aktuelne događaje. Ovo je priča o totalnom ratu, totalnoj ideologiji i detetu koje uspeva da je preraste a to su pojave koje su ipak ekskluzivno vezane za nacizam.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13359 on: 24-12-2019, 15:24:47 »
THE INFORMER režirao je Andrea Di Stefano i sa Mattom Cookom i Rowanom Joffeom potpisuje scnarističku adaptaciju romana Andersa Roslunda i Borgea Hellstroma. Joel Kinnaman se vraća na poprište onoga što ga je afirmisalo a to su ekranizacije Jensa Lapidusa, dakle švedskog krimića, s tim što ovde imamo posla sa amerikanizacijom skandinavskog izvornika.

U ovom filmu Kinnaman uspeva da okupi i deo starih saradnika, recimo Commona sa kojim je sparingovao kod Collet Serre u RUN ALL NIGHT i oko sebe je sastavio ansambl sjajnih glumaca u kome su i Rosamund Pike, Clive Owen, Sam Spruell i Ana de Armas, ali i dalje zadržava dominantnu ulogu i ne dovodi do narativnog disbalansa.

Kinnamanov junak je dominantni (anti)heroj ovog filma, njujorški kriminalac poljskog porekla koji radi za FBI ali u jednom trenutku se toliko upliće da čak ni Federalci ne mogu da ga izvuku iz komplikovanih planove koje poljska mafija ima za njega.

THE INFORMER govori o trgovini fentanilom što je zanimljiv novitet i povezuje se sa novom epidemojom opioida koja menja stanje u američkom podzemlju, međutim osnovna tema je ipak pitanje lojalnosti policajaca prema doušnicima, i refleksija života u podzemlju na sudbinu i porodični život iz tog sveta.

U osnovi THE INFORMER je pravi B-film, sa A-ekipom glumaca. Možda su oni overqualified za ovaj posao ali što se mene tiče to nije loš spoj. Dopalo mi se što je ovo old school krimić u kome je akcija kulminacija dešavanja i onda je brutalna i katarzična. Verujem baš da je to i limitiralo plasman ovog filma jer verujem da publika danas od ovakvih filmova očekuje više akcije. Međutim, to što nema akcije ne znači da nema tenzije a nju odlično kanališe Joel Kinnaman, domaćin ovog filma.

Vizuelnost filma je pristojna, tek na momente nadahnuta. Završnica filma je malo sažeta, moguće je da su se nadali franšizi, mada ko zna, možda i nisu, sam kraj mi nije toliko sporan po tome ŠTA se desi već po onome KAKO se desi. Imamo li u vidu da ovaj film uglavnom nije dobacio do bioskopa, samim tim zaslužuje ovakvu ocenu i verujem da će živeti dugo na kućnim formatima.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13360 on: 25-12-2019, 02:59:17 »
250 STEPENIKA Vladimira Pajića i Vladimira Kurčubuća je jednostavan, simpatičan talking heads dokumentarrac o jugoslovenskoj mladoj reprezentaciji koja je osvojila Svetsko prvenstvo u Bormiju. Sagovornici i tema su dovoljno harizmatični da prevaziđu relativno slabu autorsku nadogradnju materijala izraženu kroz slanje pehara kao narativni okidač i susret Pešića i Karalejića u Savezu.

250 stepenika na Igmanu koji su konačno i dali ime filmu su na kraju uspeli da se nametnu kao mnogo efektnija filmska, autorska i idejna nadogradnja teme i sagovornika.

Tako da na tom tasu između jednog sasvim nemaštovitog i neuspelog i jednog sjajnog rešenja stoji ovaj film koji će verujem imati primarni plasman na televizijskim kanalima iako je prvo prikazivanje imao u bioskopskoj sali.

Ono što je na nivou dramaturgije za pohvalu jeste dosta solidno obdelavanje faktografije i hronologije bez nametljivih rešenja i poentiranja.

Ukupno uzev, ovo je obećavajući sportski dokumentarac održivo komercijalno zapakovan.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13361 on: 25-12-2019, 03:07:48 »
PORNDEMIC je dokumentarni film koji je režirao Spookie Daly o epidemiji HIVa koja je udarila američku porno industriju 1998. godine kada je biznis dosegao milijarde a slučaj Johna Holmesa bio uredno zaboravljen.

Klupko je počelko da se odmotava kada je Tricia Deveraux, ljubiteljima i poznavaocima poznata kao Karen Stagliano, otkrila da je inficirana iz čega je krenula istraga. Elisa test je zamenjen drugim koji je prikladniji za seksualne radnike i krenula je istraga koja će na kraju dovesti i do krivca.

Ali se sa otkrivanjem od koga je krenula zaraza problem nije završio.

Ovaj slučaj razotkrio je suštinsko izbegavanje porno industrije da se suoči sa HIVom, delom ga poistovećujući sa intravenoznim drogiranje i homoseksualnim analnim snošajima, iako su obe stvari bile bitan deo nje same.

U tom pogledu, industrija je verovala u testove koji zapravo nisu efikasni, i okretala je glavu od problema kako bi performeri bili relaksirani i kako ne bi izgubili na glamuru. Kao što znamo od Johna Holmesa do danas, ni najveće zvezde nisu pošteđene HIVa i odnedavno je na tom spisku Nacho Vidal.

Od porno zvezda glavni protagonisti su Sharon Mitchell, Tom Byron i Hershell Savage, film se sjajno koristi arhivom i vrlo efektno je koristi, uz finu dozu smisla za humor. Dramaturgija izlaganja priče je vrlo efektna kao i sama priča i odlično plasira brojne prokrete i sam tok istrage. U tom pogledu, PORNDEMIC ima zaista efekat igranog filma i dobre fikcije iako je reč o visokoprofilnom televizijskom dokumentarcu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13362 on: 25-12-2019, 03:16:41 »
SANTIAGO Gordona Douglasa je interesantan derivat vesterna o švercovanju oružju na Kubu iz SAD sa ciljem da se svrgnu španski kolonizatori. Bilo je i kasnije sličnih događaja, ali ovaj film nije o njima.

Gordon Douglas donosi žanrovsku efikasnost i lakoću u izlaganju likova u ovaj film koji se nalazi negde na pola puta između vestern svedenosti i nečega što ipak pretenduje da bude neka vrsta istorijske freske malog formata.

Uprkos tome što je akcija u filmu intenzivna, njegova ključna snaga je u karakterima jer obračuna nema previše iako su vrlo dobri, a Douglas ih tretira u najboljem vestern maniru, jasno i harizmatično.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13363 on: 25-12-2019, 03:44:30 »
Benny i Josh Safdie su posle uspeha filma GOOD TIME pod Scorsesovim pokroviteljstvom snimili film UNCUT GEMS sa kojim su na neki način uspeli da izbiju u samu prvu ligu prestige reditelja. Jedna od taktika bio je angažman Adama Sandlera da se okuša u “ozbiljnoj” ulozi gde bi mogao pretendovati na “oskara” od kog se jako udaljio otišavši da radi komedije za Netflix, što je već poprilično iziritiralo Holivud u odnosu na njega.

Dakle, UNCUT GEMS puca visoko a Sandler je tu balvan koji probija eventualne prepreke da se uđe u ozbiljnu konverzaciju.

Nažalost, sam film ima jedan jako ozbiljan problem a to je da osnovna priča, kao u slučaju GOOD TIMEa, nažalost nije preterano zanimljiva, s tim što je tamo bila kudikamo zanimljivija.

Howard Ratner, glavni junak kog igra Adam Sandler je ona vrsta iritantnog oportuniste i gubitnika koji upada u nevolje zbog nekontrolisanog klađenja i sumnjivih poslovnih poteza, ljubavnice koju izdržava uporedo sa poorodicom i generalno zbog ponašanja koje filmske likove od kada je sveta i veka vodi ka dnu.

Safdiejevi pokušavaju da da pojačaju taj prestige aspekt priče time što film smeštaju u “realnosti”, i naseljavaju ga poznatim ličnostima koje igraju same sebe, Tako Kevin Garnett igra samog sebe u roli koja u pogledu “dekonstrukcije” podseća na ENTOURAGE i role koje su tamo ostvarivale poznate ličnosti. Međutim, takav zahvat u spoju sa altmanovskim govorom uglas, kamerom koja je malo pokretna, malo nije, ali izbegava da estetizuje stvari, stvara utisak da ovaj film žestoko pokušava da bude ozbiljan i ambiciozan.

Međutim, osnovna ideja oko koje je građen je jezivo potrošena i film je zbog nje odbojan iako bi odbojnost trebalo rezervisati za likove i situacije a ne za sam film.

UNCUT GEMS želi da bude svež ali nažalost osnov mu je previše bajat da bi to uspeo i zato je ovo tek delimičan uspeh od kog će svi imati koristi jer su uspeli da prodaju foru. Ali, nažalost ovde čak ni Sandler ne pokazuje nešto što o njemu već nismo znali.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13364 on: 27-12-2019, 13:48:56 »
THE LONG ROPE Williama Witneya je vestern whodunit u jednočasovnom B-formatu u kom se ovaj reditelj često izražavao. Sama intriga tiče se ubistva u maloj varoši i sukoba dve struje, jedne koja bi da linčuje osumnjičene odmah i druge koja bi da sudi. Nažalost, ovaj dinamičan film nije uspeo da me suštinski zainteresuje za razrešenje misterije ali me jeste zainteresovao da ga pratim kroz jasnu karakterizaciju i dobru crno-belu fotografiju.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13365 on: 27-12-2019, 13:55:50 »
IMMORTAL Ksenije Ohapkine je zanimljiv dokumentarni film o životu u sibirskom industrijskom gradu i obzervira načine na koji državni ideološki aparat mobiliše mlade, devojčice kroz balet i folklor, dečake kroz vojno školovanje. Naravno, ovaj dokumentarni film je tendenciozan jer se fokusira samo na ovaj aspekt života i prikazuje dve dimenzije života - jedna je surov industrijski pejzaž i drugi je taj ideološki rad. Naravno da postoje i mnogi drugi aspekti koje ovaj film ne obuhvata ali zato dosta vešto svodi život na ova dva.

Film je međutim vizuelno jako efektan, estetizuje događaje koje beleži i bez spoljnih priopovedačkih intervencija uspeva da složi zanimljivu celinu sa unutrašnjom dinamikom.

Stoga, IMMORTAL je film koji vredi videti ali mu se ne može verovati.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13366 on: 27-12-2019, 14:08:02 »
FLORIDA STRAITS Mike Hodgesa je HBO televizijski film koji ima autora, glumce i egzekuciju koje bismo lako mogli zamisliti u nekom bioskopskom filmu. U periodu osamdesetih i devedesetih HBO je podigao televizijski film na nivo na kom nikada nije bio, dodavši mu kapacitet da ide u bioskope a svakako da internacionalno bude distribuiran na VHSu. FLORIDA STRAITS je jedan od takvih filmova.

Raul Julia i Fred Ward su u glavnim ulogama kao kubanski oficir koji se vraća na Kubu posle robije zbog učešća u fijasku u Zalivu svinja i tvrdokuvani moreplovac koji za pare treba da ga preveze tamo. Njihov zadatak je da pronađu zlato koje je poneto da bi stabilizovalo režim koji je trebalo da svrgne Fidela a ispostavlja se da oficir ima i romantičnu agendu.

Mike Hodges je ozbiljan reditelj i sve žanrovske konvencije ispunjava vešto i mišićavo, a izborom lokacija u scenama na Kubi, kao i kroz karakterizaciju henchmena daje svemu ozbiljan pečat.

Raul Julia je u punoj formi i ovo je fini podsetnik na to kakav je old school latino vajb donosio osamdesetih i ranih devedesetih, pre nego što će početi da igra karikaturalne negativce. Fred Ward je takođe odličan kao blue collar heroj, kakve je često igrao osamdesetih, sa velikim uspehom u odnosu na fanove, nešto manjim na blagajnama.

FLORIDA STRAITS je još jedna varijaciju na temu potere za blagom koja stoji kao dobar žanrovski rad i danas.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13367 on: 28-12-2019, 00:53:05 »
DAYBREAK Stephena Tolkina je zanimljiva antiutopija snimljena 1993. za HBO showcase. Reč je o grungy priči o totalitarnom režimu na vlasti u americi, ne samo po Johnu Savageu, slično Cameronovoj seriji DARK ANGEL.

U bliskoj budućnosti, Amerikom je zavladao represivni režim koji je zavladao državom posle nekog nereda i propasti. Taj novi režim dikskriminiše ljude obolele od neke misteriozne bolesti koja je, sve se čini, upravo i delo tog režima, zamišljeno kao vid populacione kontrole.

Glavnu ulogu igra mladi Cuba Gooding Junior, dobrih pet godina pre oskara za JERRY MAGUIRE, ali već u epohi sjajnih rola kao što je JUDGEMENT NIGHT. John Savage igra čelnika SAD mahom prisutnog u medijskim objavama a ostatak podele čine ozbiiljni karakterni glumci.

DAYBREAK nije ozbiljno razmatranje represivnih mehanizama u Americi koji bi mogli nastati pod nekim onolnostima kao što je već pre toga bila HANDMAID’S TALE u ekranizaciji Volkera Schloendorffa ali nije ni akciona ekstravaganca kao STREETS OF FIRE u duhu omladinskog filma.

DAYBREAK se nalazi negde između, i popunjava taj tipičan prazan prostor između bioskopskog i televizijskog koji je u to vreme držao HBO.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13368 on: 28-12-2019, 00:53:37 »
THE LATE SHIFT Betty Thomas koja će ubrzo potom snimiti i izuzetan film PRIVATE PARTS o Howardu Sternu (sa Howardom Sternom) govori o jednoj od prvih manifestacija tzv. Late Night Warsa a to je bio slučaj kada su se Jay Leno i David Letterman kao late night hostovi na NBCu našli u poziciji kandidata da naslede Johnny Carsona.Carson nije bio prvi domaćin Tonight Showa ali je trajao trideset godina i smatra se seminalnim poslenikom ove forme pod čijim su uticajem formirani svi bitni late night domaćini, među kojima su i Leno i Letterman. Otud je mesto domaćina ove emisije najznačajnije u svetu komedije pa i američke televizije uopšte.Betty Thomas prikazuje čitavu seriju bizarnih događaja koji su okruživali ovu sukcesiju, od Lenove pohlepne i beskrupulozne agentice i njenih marifetluka, preko Lettermanovog iskrenog i emotivnog doživljaja mesta Carsonovog naslednika koje je na kraju dovelo do njegovog nepristajanja na izdašne ponude NBCa da ostane na njihovim talasima i potencijalno nasledi ili preuzme Tonight Show od Lenoa.Ljubitelji televizije znaju da se priča sa Tonight Showom nije završila ovom prilikom i da će Leno biti potom u centru još jednog skandala oko Tonight Showa sa Conanom O'Brienom, ali o tome tek treba da se snimi nešto.Prostetika Lenove brade je na granici prihvatljivog ali priča je dovoljno ubedljiva i intrigantna da se preko tog detalja zaista lako može preći. Likeness Lettermana je mnogo bolji a u sporednim ulogama je skupljena zaista jajna ekipa od Kathy Bates preko Boba Balabana do Treata Williamsa u ulozi Mike Ovitza.Ukupno uzev u ovoj priči, ključ je neodlučnost vođa NBCa i Lettermanova emotivna reakcija. Leno je prikazan kao OK tip koji radi svoj posao i ne uživljava se previše, i ima više neki blue collar pristup stvarima jer je krenuo sa komičarskog dna, kao stand up u striptiz klubovima. U svakom slučaju, Letterman je kao karakter bogatiji lik i u eventualnom poređenju između njih dvojice Leno deluje kao "običniji", manje ekscentričan lik koji ne pati od perfekcionizma, radi šta mu se kaže ali ima jasan moralni koncept. Otud bi neko mogao smatrati da je Letterman prikazan kao osebujnija ličnost od Lenoa u ovom filmu ali to više deluje kao splet životnih okolnosti prenetih na ekran nego favorizacija jednog od njih.Na kraju je kao što znamo Leno dominirao od 1995. do 2014. u rejtinzima, uprkos početnih 90 nedelja kada je Letterman bio jači. I tu se stvorila cela fama o Late Night Warsima. U svakom slučaju, sve dok Letterman nije otišao na CBS, late night je smatran biznisom samo u slučaju NBCa, kasnije će se ispostaviti da je uspeo da se proširi kao ozbiljna priča na više mreža.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13369 on: 29-12-2019, 18:06:27 »
YOUNG AND WILD Williama Witneya je još jedan od njegovih juvenile delinquent filmova koje je snimao krajem pedesetih. Ovog puta kao u JUVENILE JUNGLE ponovo prijkauje uznemirujuću bandu mladih propalica koja kreće da opsesivno progoni jedan mladi par, prvo ih isterujući sa puta i pokušavši da siluje devojku, a potom ne bi li sprečili njeno svedočenje na sudu.

Witney radi u formatu Republicovog sedamdesetominutnog filma i snalazi se odlično u ovim B-okolnostima, jasno gradeći karaktere, kao i simpatije i antipatije prema njima. Uprkos što je delinkventima dao protagonizam, nije im dao razumevanja i izgradio ih je kao uznemirujuće negativce. Za film z 1958. godine YOUNG AND WILD je poprilično menacing, pre svega zbog uvođenja motiva silovanja.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13370 on: 29-12-2019, 18:13:49 »
NEW ORDER: DECADES je dokumentarni film o novoj koncertnoj postavci New Ordera napravljenoj za mančesterski festival savremene umetnosti u kom se usput malo predstavlja istorijat benda, a uporedo sa pričom o pravljenju koncerta imamo i neke numere.

Nažalost, ovaj spoj making ofa koncerta, koncertnog filma i nekakvog biografskog prikaza ne daje odgovarajuće rezultate. Film je vrlo površan, neke stvari vrlo tendenciozno preskače kako bi se prilagodio sadašnjoj slici benda - iliti nema Petera Hooka maltene nigde to jest ima ga samo gde je neizbežno . i služi kao promotivni rad za njihovu mini-turneju.

Međutim, NEW ORDER: DECADES nije promo film. Ipak, ima on veće pretenzije, i ako imamo u vidu da govori o New Orderu, samim tim i Joy Divisionu, o Madchesteru, Haciendi i Factoryju, logično je da ne može sam po sebi biti nezanimljiv. Nažalost, Mike Christie je radeći ovaj film uspeo da ga maksimalno diskredituje. Samo die hard fanovi koje zanima konkretna instalacija na koncertu mogu da ga gledaju. Ostali će biti u najmanju ruku dezinformisani.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13371 on: 29-12-2019, 20:43:19 »
COUNTDOWN TO LOOKING GLASS Freda Barzyka, po scenariju Alberta Rubena je svojevrsni found footage rad u formi televizijskog coveragea tokom kog situacija od jedne male ekonomske krize korak po korak brzo eskalira do nuklearne razmene između SAD i SSSR.

Ovo je vizionarski televizijski film u produkciji HBO iz davne 1984. godine. Nažalost, ne drži se sve vreme found footage manira praćenja TV programa, ima nekoliko scena u kojima odlazi "iza scene" i drži se tipičnije dramske forme ali sve u svemu ovo je jako lucidno postavljena priča koja se trudi da u war gamingu bude verodostojna, ali isto tako da prikaže kroz medije kako situacija eskalira.

Film je mahom sastavljen od rekontekstualizovanog dokumentarnog materijala koji biva proglašen za aktuelne ENG snimke, nekoliko scena u klasičnoj dramskoj formi i igranog materijala u formi TV izveštavanja.

COUNTDOWN TO LOOKING GLASS danas, delom i zbog forme u kojoj je sačuvan, deluje malo ofucano, ali ovo je jako zanimljivo delo koje mnogo toga duguje britanskoj školi dokumentarnog filma i televizije.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13372 on: 30-12-2019, 00:56:54 »
DURAN DURAN: THERE’S SOMETHING YOU SHOULD KNOW Zoe Dobson je BBCjev dokumentarac o karijeri grupe Duran Duran baziran na izboru njihovih sedam ploča kroz koje je ispraćeno njihovo osnivanje, sazrevanje, uspon i pad.

Zoe Dobson vrlo jasno prati narativ, uspeva da rekonstruiše kontekst njihovog birmingemskog sazrevanja, i proporcije njihovog globalnog uspeha. Sagovornici van benda poput Cindy Crawford, Boy Georgea, Marka Ronsona i Russella Mulcahyja fino stvaraju sliku o bendu i njihovoj ulozi u Britanskoj Invaziji osamdesetih i epohi MTVa.

Duran Duran međutim još uvek traju i jako se upinju da sebe predstave kao deo sadašnjosti a ne samo kao deo prošlosti i završenu priču. Ako imamo u vidu da oni još uvek imaju albume koji izlaze za major labele i velike turneje onda faktički i ne mogu biti “završena priča” iako je ono po čemu su se izdvojili i ono po čemu su bili značajni odavno u vremenskoj kapsuli.

Otud su ovi aktualni momenti benda i potvrda “da su živi” svakako manje zanimljivi delovi ovog vrlo pedantnog i informativnog televizijskog dokumentarnog filma.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13373 on: 31-12-2019, 04:06:19 »
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13374 on: 02-01-2020, 21:29:20 »
Douglas Hickox je reditelj o kome sam više navrata morao da pišem podsetnike jer je reč o jednom od najpotcenjenihih žanrovskih velemajstora sedamdesetih, a bogami i osamdsesetih kada se mahom preselio na televiziju.

Retko koja kinematografija može da pruži tako pouzdane i vizuelno nadahnute žanrovske poslenike kao Velika Britanija, a Hickox je jedan od rodonačelnika tog trenda. Naslovi kao što su SITTING TARGET i SKY RIDERS dobar su podsetnik o kakvom velemajstoru se radi.

Jedna od specijalnosti Douglasa Hickoxa bio je i horor, i u uprkos tome što mu je prilično campy film THEATRE OF BLOOD možda i najpopularniji rad u tom žanru jer je tu bio Vincent Price i atraktivna premisa, Hickox je unosio jako dobar horor senzibilitet i kad je radio druge žanrove.

BLACKOUT je televizijski triler snimljen za HBO 1985. godine. U njemu Douglas Hickox sarađuje sa Tak Fujimotom, sjajnim DPjem koji je mahom radio sa Jonathan Demmejem ali i na nekim meni vrlo dragim filmovima mimo njega kao što je THAT THING YOU DO Toma Hanksa, i zahvaljujuči toj saradnji BLACKOUT direktno prelepo izgleda.

Odabir lokacija, kadriranje, atmosfera, to je sve besprekorno u ovoj saradnji Hickoxa i Fujimota. BLACKOUT izgleda kao prestige picture a fetišizam u pogledu nekih detalja kao što je kožna maska koju nosi ubica evocira De Palmu i Argenta iako je Hickox skloniji efikasnijim sklopovima kadrova od njih dvojice i ide na visceralnost ne samo u kadru već i u montaži. Pa ipak scena napada u garaći sa lomljenjem stakala na kolima jeste nešto čega se ni Argento u najboljim godinama ne bi postideo.

Sam zaplet je takođe depalmijanski-argentovski. U isto vreme jedno gadno mesto zločina biva otkriveno kada i nepoznati čovek doživljava tešku saobraćajnu nesreću posle koje ima duboku amneziju i potrebu za rekonstruktivnom hirurgijom. Šest godina kasnije, taj jedva preživeli čovek je došao sebi, vodi prijatan bračni život sa ženom koja ga je negovala u bolnici i pojavljuje se stari detektiv sa uverenjem da je on taj koji je onog dana pobio vlastitu porodicu.

Psihološki mumbo jumbo oko samog junaka i upornost starog policajca stoje pre svega kao povod za triler nego kao psihološki ubedljiva situaciona postavka, ali u Hickoxovom filmu i u interpretaciji Richarda Widmarka, Keitha Carradinea i Kathleen Quinlan, to sve pije vodu jer su jasni okviri onoga što ovaj film treba da bude.

BLACKOUT je stylish triler u kome je priča neophodna kako bi situacije bile dovoljno tropey za razne suspense postavke i u tom pogledu Hickoxov film je na pomenutoj post-hitchcockovskoj liniji.

Ovo ostvarenje je daleko iznad onoga što bi se tipično smatralo televizijskim filmom, i u epohi kada je televizijski prilično ozbiljno rađen, odudara svojom ozbiljnošću na svakom nivou.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13375 on: 02-01-2020, 21:29:56 »
BY DAWN'S EARLY LIGHT Jacka Sholdera iz 1990. godine je zanimljiv hladnoratovski triler o apokaliptičnom kretanju prema nuklearnoj razmeni između SAD i SSSRa. Ovo je još jedna zanimljiva HBO produkcija, s tim što je ovog puta reč o televizijskom filmu koji se ipak fokusira na eskapistički ugođaj, ovo nije dokudrama ali je istovremeno dosta ubedljiv u prikazivanju nekih vojnih protokola i ambijenata, uprkos tome što se postepeno kako film odmiče realističnost povlači pred potrebama zapleta.

Sholderova režija je vrlo vešta i u pogledu tehničkog znanja nema mnogo sumnje da BY DAWN'S EARLY LIGHT nosi film look i ostavlja utisak bioskopske ambicije. Ono što Sholder radi na solidnom ali ne i preterano velikom budžetu je izuzetno dobro i veliki je gubitak što je on relativno brzo potrošen i izgustiran u holivudskoj produkciji i gurnut u relativno opskurne DTV vode.

BY DAWN'S EARLY LIGHT nije remek-delo kao HIDDEN ali jeste efikasno napravljen i vrhunski profesionalno urađen film.

Snimljen je po scenariju Brucea Gilberta koji je adaptirao roman Williama Prochnaua, i okosnica priča je odnos pilota i njegove partnerke i ljubavnice koji uprkos tome što su takvi odnosi zabranjeni pilotiraju avionom B-52 spremnim da izvrši nuklearni udar. Kada SSSR doživi napad na Donjeck nuklearnom raketom ispaljenom iz Turske, i kada automatski reaguje napadom na SAD, ova posada je poslata da isporuči svoj nuklearni tovar. Paralelno pratimo američkog predsednika koji shvata da je reč o zabuni, da je predsednik SSSR svestan da je automatski aktivirana odmazda porešno pokrenuta, i naravno neke jastrebove iz administracije koji imaju svoju agendu.

Scenario je zapravo najslabiji deo filma, ne samo zato što svojom dinamikom i pojedinim zamislima odlazi u pravcu stripovske akcije kad joj vreme nije, već pre svega zbog toga što je Sholder napravio jako ubedljiv i uzbudljiv imaginarij SAD koje se ruše i ljudi čiji je zadatak da naprave apokalipsu ako dotle dođe. Glumci su redom odlični i zato je šteta što njihove i rediteljeve napore nekako izdaje zaplet.

No, BY DAWN'S EARLY LIGHT iako je izašao u vreme pada Berlinskog zida i danas stoji kao zanimljiv i vizuelno uzbudljiv reklik ere Hladnog rata.

Powers Boothe koji igra glavnu ulogu pilota, godinu pre toga je u vreme detanta igrao Žukova u Ozerovljevom filmu STALJINGRAD. James Earl Jones je odličan kao "razumni oficir" nasuprot Ripu Tornu koji je "jastreb" ali ima slabiji materijal da igra. Martin LAndau se solidno snalazi u roli visokomoralnog predsednika "umerenjaka".
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13376 on: 02-01-2020, 21:30:41 »
Dugometražni debi Milene Grujić je diplomski film A.S. (25), krimić pod jakim uticajem Novog talasa, priča o dva klinca iz blokova koji odlućuju da odrade jednostavnu pljačku koja polazi nizbrdo i bekstvo ih dovodi u stan poljske studentkinje gde čekaju svoju zlehudu sudbinu.

Milena Grujić u svom filmu donosi glumce iz novog talasa FDU filmova kao što su Gvojić i Šurbanović ali je poetički drugačija od tvedog art housea koji forsiraju njeni vršnjaci. Njen film ima rokenrol uticaj “beogradskog” filma osamdesetih, ali i francuskog filma tog vremena, kao što je rani Assayas recimo, donosi siroviji rukopis, više pozicija kamere i konkretnije dramske situacije sa dijalogom koji je sadržajniji.

Grujićkin film je snimljen u praktično no budget uslovima ali se hrabro bori da nikada ne zapadne u no budget poetiku i da se pretvori u neko hendikepirano delo. Sve ono što su produkciona ograničenja integrisano je u priču, i film deluje vrlo estetizovano, zahvaljujući fotografiji Luke Trajkovića koji dobro zarobljava tu vibrantnost urbanog miljea u koji je priča smeštena.

Svakako da se određeni produkcioni limiti osećaju u ovom filmu, i da ostaje pitanje da li je ovaj film bio pravi put za Grujićkin prvi celovečernji nastup u pogledu afirmacije jer jasno je da ona može da pruži mnogo mnogo više. Međutim, ono što je sigurno to je da se iz ovog filma vidi ono što je najvažnije a to je da ona ume da režira. Stoga, ovaj film pre svega gledam kao showcase jednog talenta koji dolazi i koji je zreo za ozbiljne zadatke a mnogo manje kao film kojim neko cementira svoju poziciju.

U tom pogledu biće zanimljivo proceniti recepciju ovog filma jer se otvara pitanje da li se paradigma debitantskog filma kod nas promenila u poslednje vreme i počela da isključivo podrazumeva velike uspehe, da ne kažem “remek-dela” posle kojih slede duge pauze i predasi na lovorikama. A.S. (25) definitivno nije to, ali ono što jeste je tvrd, znalački debi čijem reditelju bih dao novu priliku brže nego nekim od “vedeta”.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13377 on: 02-01-2020, 21:31:17 »
THE TROUBLE WTIH SPIES ili kako na špici piše TROUBLE WITH SPYS je režija Burta Kennedyja, reditelja koji je obeležio detinjstvo moje generacije SF akcijašem SUBURBAN COMMANDO sa Hulkom Hoganom, a inače je značajan reditelj vesterna i scenarista klasika ovog žanra Budda Boettichera.

Burt Kennedy je snimio neke filmove i u Jugoslaviji gde su ga potpisivali kao ko-reditelja sa Nikšom Fulgosijem kao što se i Kirk Douglas potpisao sa Zoranom Čalićem. Najpoznatiji je po srednjebudžetnim vesternima, često sa komičnom dimenzijom, kao ključna dela prepoznaju se recimo filmovi sa Jamesom Garnerom SUPPORT YOUR LOCAL GUNFIGHTER i SUPPORT YOUR LOCAL SHERIFF.

TROUBLE WITH SPIES je špijunska komedija koju je snimio kada je imao 65 godina, i ima nešto staračko u sebi. Reč je o adaptaciji romana Marka McShanea o agentu britanske tajne službe kog igra Donald Sutherland, kao ful Amerikanac, i njegovj misiji da na Ibici razjasni nestanak prethodno poslatog britanskog agenta poslatog da istraži sovjetski šverc narkotika i prodaju britanskim vojnicima.

Međutim, kada se nađe u jednom pansionu i kada usledi serija pokušaja da ga ubiju, agent shvata da je okružen zanimljivom družinom.

U pojedinim momentima, Sutherland svojom harizmom i Kennedy svojom mišićavom režijom uspevaju da malo pokrenu film, ali nažalost THE TROUBLE WITH SPIES nije dovoljno duhovit, niti dovoljno kiseo niti dovoljno dinamičan da bi u potpunosti profunckionisao.

Verujem da je i Kennedy želeo da napravi neku špijunsku satiru kao što je bio S.P.Y.S. Irvina Kershnera sa Sutherlandom i Gouldom, nešto malo “odraslije” i “otrovnije” spram špjiunskog žanra a dobili smo na kraju pitomu špijunsku komediju koja ne samo da nije dobra nego nije ni dovoljno loša da bi bila upečatljiva.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13378 on: 02-01-2020, 21:31:44 »
THE TRAGEDY OF FLIGHT 103: THE INSIDE STORY Leslieja Woodheada je dokudrama nastala u koprodukciji HBOa i Granade. Režirao ju je nekadašnji zaposlenik Granade, eminentni i odlikovani dokumentarista Leslie Woodhead koji se posle hladnoratovnog posla za Britaniju u Istočnom Berlinu, posvetio temama mahom smeštenim iza Gvozdene zavese.

Woodhead se nažalost u nekoliko navrata bavio i tragedijama na našim prostorima i poseban je kuriozitet da je snimio televizijski film COLLISION COURSE 1979. godine i posvećen je zagrebačkoj aerodromskoj katastrofi.

THE TRAGEDY OF FLIGHT 103 je dokudrama u kojoj je igrani materijal strukturiran na dokumentarnoj matrici sa dosta intervencija naratora, ispisivanjem podataka na ekranu i praćenjem logike događaja koja odnosi primat nad praćenjem unutrašnje logike samog filmskog narativa.

Paradoksalno, ovaj film uspeva da baš sa tom naizgledom krutom strukturom koja “robuje događaju” izgradi neku svoju specifičnu estetiku.

Objekti su ubedljivi, glumci su sjajni iako su nam dobro poznati iz nekih vrlo čuvenih uloga. Pa ipak Sean Pertwee, Michael Wincott ili Ned Beatty ovde uspevaju da apslutno “urone” u ceo taj milje i budu maltene nekakvi protagonisti dokumentarca.

Film je dakle neobičan i zanimljiv, i nije jedina saradnja HBOa i Granade na slične teme, i u ovakvim naslovima možemo naći temelje HBO istinitih priča po kojima su poznati.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13379 on: 03-01-2020, 02:00:15 »
GULAG Rogera Younga, po scenariju Dana Gordona koji se istakao i pre i posle toga u raznim žanrovima, stoji kao jedna ambiciozna hladnoratovska varijacija na temu filma o “Amerikancu u stranom zatvoru” koja je izrasla iz klasika kao što je MIDNIGHT EXPRESS i slični radovi.

S druge strane ovo nije exploitation kao BORN AMERICAN Renny Harlina, ali u sebi nosi nešto što jeste duboko žanrovska cell block priča.

Ypung i Gordon kombinuju realizam utoliko što se bave atipičnođću Gulaga i sovjetskog sistema, ali na kraju to ipak postaje priča o pokušaju bekstva iz zatvora.  I kada dođe u tu fazu, imamo i tipske prison break likove, glavnog koji je običan čovek i nije kriminalac, ogrezle kriminalce koji ga isprva otpisuju a onda ga prihvate, jednog “pesimističnog robijaša filozofa”, brrutalne čuvare koje će stići kazna za ono što su radili itd.

Sam zaplet vezan za sovjetske vlasti je poluubedljiv - žrtvu igra David Keith, tip koji je proveo osamdesete na čudnoj ničijoj zemlji između glavnjaka i sporednjaka, i mahom ostao dobar sidekick i povremeni negativac. Ovde n igra bivšeg atletičara, sada sportskog novinara koji prihvata da pomogne sovjetskom naučniku disidentu a ovaj ga namešta KGBu.

Kada skonča u Gulagu ima teškoće da se psihološki privikne na rusku bol, neizrecivu i neizlečivu, i ne može da veruje kako su ljudi samo cinični ali slabo motivisani da se opiru i beže.

Ali kada on shvati da to nije Ammerika i oni shvate da nisu nužno ukleti i tu se dolazi do sinergije za bekstvo.

Film je solidno realizovan, Young je prekaljeni profesionalac sa iskustvom i na velikom platnu i uspeva da napravi ugođaj ozbiljnog production valuea.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

milan

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.711
Re: The Crippled Corner
« Reply #13380 on: 03-01-2020, 19:39:52 »
BLACKOUT je televizijski triler snimljen za HBO 1985. godine.
Gde si ovo nasao? Mnogo sam voleo ovaj film kao klinac, a mislim da ga nisam gledao vise od dva puta, bas bih da ga repriziram. I nisam imao pojma da je TV film, secam se da mi je bio bas bas ubedljiv.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: The Crippled Corner
« Reply #13381 on: 03-01-2020, 21:41:02 »
Meni se čini da ja to nisam gledao, valjda bih se sećao Vidmarka i Karadina.
 
 
Ali zaplet mi deluje kao ono što je posle korišćeno u Peterseonovom Shattered. Imaju li ta dva filma ikakve "formalne" veze?

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13382 on: 03-01-2020, 21:49:53 »
milane, našao sam ga na cinemageddonu


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13383 on: 03-01-2020, 21:51:53 »
meho, nema formalnih veza...


Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 50.806
Re: The Crippled Corner
« Reply #13384 on: 03-01-2020, 23:05:17 »
Rodžer det. Dobra premisa, nije čudo da je koriste u više navrata.  :lol:

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13385 on: 06-01-2020, 02:00:44 »
HOW THE BEATLES ROCKED THE KREMLIN Leslie Woodheada predstavlja njegov one man show, iako je reč o konvencionalnom televizijskom dokumentarcu, u osnovi je ovaj film postavljen kao Woodheadova ispovest, on je narator i to u Ich-formi, kao neko ko je krenuo iz bavljenja rokentolom a završio bavljenjem Gvozdenom zavesom. Neke od prvih snimaka iz Caverna napravio je baš Woodhead a potom će raditi za televiziju Granada i specijalizovati se za hladnoratovske teme i život u zemljama Varšavskog pakta.

Okolnosti masovne i upečatljive bitlmanije su prepoznatljive o SSSRu i gledao sam nekoliko dokumentaraca na ovu temu, ali čak ni FREE TO ROCK koji je finansirala američka vlada, ne insistira toliko na tome da su vlasti i lojalni narod progoni fanove Beatlesa kao što to radi Woodhead. I uopše, sklon je raznoraznim pojednostavljenjima zbog kojih FREE TO ROCK iako ima sličnu minutažu izgleda kao mala škola filma u odnosu na ovo.

Woodhead stoga umnogome gubi konce u pokušaju da prikazže istorijski kontekst, momenat kada kreće anderski a potom i državni rokenrol itd.

Pa ipak, Beatlesi i život iza Gvozdene zavese su dovoljno zanimljivi da se i ovo Woodheadovo ostvarenje može gledati sa radoznalošću. Šteta što Woodhead na toliko mesta šlajfuje.

Početkom devedesetih Woodhead je snimio dokumentarac o Deanu Reedu, svakako bih voleo da vidim šta je snimio. I ta činjenica mi je najbolji dokaz da je u ovom filmu svakako pokazao manje nego što zna.

U svakom slučaju, već ovaj dokumentarac iz 2009. pokazuje da je Woodheadov rigidni, binarni, hladnoratovski rezon poprilično zastareo u tom trenutku.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13386 on: 07-01-2020, 16:22:46 »
TIFA Bakira Hadžiomerovića je zanimljiv pedesetominutni dokumentarni film o Mladenu Vojičiću Tifi, sarajevskom pevaču, neukrotivom rokeru koji je sa masom poznatih bendova, a među njima i najslavnijim - Bijelim dugmetom, snimio po jedan album i potom bivao izbačen iz bendova. Danas živi kao solo izvođač.

TIFA se periodom rada sa bendovima bavi pre svega u slučaju Bijelog dugmeta, ostale samo ovlaš dotiče ali ne razrađuje, a veće segmente posvećuje Tuifinom boravku u Srajevu pod opsadom, i njegovom životu danas u kom je evidentno da je on i dalje deo "raje".

Bakir Hadžiomerović ne strukturira film kao iznošenje fakata i doslovno praćenje Tifinog životopisa, što je možda i pogrešno jer se time zanemaruje faktor tog pevanja na po jednom albumu poznatih bendova, to je svakako bitan deo njegove ličnosti i osobenost, ali s druge strane prikazuje ga kao karakter i posle gledanja ovog filma svakako bolje shvatamo ko je taj čovek, iako smo pre gledanja ovog filma znali više činjenica.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13387 on: 09-01-2020, 13:43:56 »
 SNATCHERS Stephena Cedarsa i Benji Kleimana je horor komedija o devojci čiji se momak posle letovanja u Meksiku vraća i ona mu se podaje kako bi očuvala njihovu vezu. Posle par dana ona ostaje trudna i rađa gremlinolikog monstruma koji deluje kao biće iz svemira koje je bilo značajan učesnik u životima Maja.

SNATCHERS je prikazan na SXSW gde mnogi žanrovski filmovi imaju premijere ali ova komedija nije ostvarenje visokog profila. Ovo je srčana horor komedija koja uživa u tome što je priglupa i nesavršena ali naprosto ne nudo dovoljno toga novog i dovoljno toga dobrog da bi se izdvojila.

Ono što SNATCHERSu pomaže u savremenoj klimi jeste to što donosi malo osećaja za ironiju svojstvenog indie filmu, ali istovremeno ne odstupa mnogo od žanrovskih postulata, i onoga što smo u ovom formatu već sreli. Otud SNATCHERS definitivno nije exploitation ali sasvim sigurno nije ni žanrovska dekonstrukcija.

SNATCHERS je simpatičan film ali suviše je rutinski u formatu i produkcionom okviru koji to ne dozvoljava.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13388 on: 13-01-2020, 01:44:56 »
HOSTAGES je televizijski film Davida Wheatleya koji su napravili Granada i HBO u koprodukciji. Slično FLIGHT 103 i ovo je istinita priča na temu terorizma. U ovom slučaju reč je o ljudima koje su pripadnici Hezbolaha otimali u Libanu i kompleksnim događajima koji su dovodili do njihovog oslobađanja, sa sve raznim politikama vlade SAD koje su stvari činile još složenijima jer je raspon od nekoliko godina pokrivao trgovine u rasponu od Iran-Cootra afere i Olivera Northa do irskog predsedavanja u EU i loboranja za bolje odnose sa Iranom.

Neki od talaca su proverli preko pet godina u zatočeništvu i svet se bitno izmenio za to vreme, Irak je postao neprijatelj a Iran i Sirija prijatelj Zapada, Homeini je umro, Rafsandžani je stekao moć, i jeziva sudbina ovih ljudi je trpela zbog svih tih transformacija.

Ovaj film nije onako hladan i sistematičan kao Woodheadov rad, složen je iz dva sloja, pokušaja familije da animira vlasti svojih zapadnih država i života u zatočeništvu.

Zahvaljujući sjajnoj glumačkoj ekipi koju činr oskarovci poput Colina Firtha i Kathy Bates, pouzdani epiyodisti poput Harry Dean Stantona i Jay O. Sandersa, ovakav koncept ostaje održiv.

Wheatley je ubedljivo rekonstruisao bejrutske ambijente iako nije veliki stilista u pogledu inscenacije ali sve u svemu, ovo je konzistentan i jasan rad.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13389 on: 13-01-2020, 02:05:56 »
Nisam nikada uspeo da se ukačim na Sama Mendesa i smatram ga rediteljem koji je napravio neka od najvećih zlodela, među kojima me je intimno najviše pogodilo ono što je uradio Bondu, potpisavši verovatno dva n ajslabija naslova u serijalu.

1917 je Mendesov zakasneli pokušaj da se ukači u priču sa prestige survival thrillerima. Dakle, Cuaron se tu okušao, a zatim i Innaritu. I sada će i on.

S druge strane, snimio je film posvećen na sećanjima svog dede, mada film nije i nikako ne bi mogao biti istinita priča, i govori o ratu, pa bih rekao da se ovde oseća i eho DUNKIRKa. A iskreno, ne bih zanemario i komercijalnu privlačnost tog filma kao nešto što je privuklo Mendesa ovoj ideji.

JER, 1917 je kao prestige picture, napravljen je da izgleda kao da je iz dva kadra i da se samim tim dešava u realnom vremenu jer nema elipse sem kad junak izgubi svest i to je pauza između dva kadra. Ali istovremeno, ovo je i film koji želi da ide na liniju akcione zabave jer znamo da će nešto što vidimo u daljini ubrzo doleteti do nas, da če junak kad naiđe na vodopad i pasti sa njega itd.

Tako da, Mendes želi malo tog DUNKIRK vajba. Gledamo neke ljude koji nisu akcioni heroji u nečemu što je ogromna bitka koje njihove sitne sudbine gura tamo-vamo.

Roger Deakins je odličan direktor fotografije, mada mi se čimi da se u Bondovima prilično ulpupao i pokazao da ima i boljih za tu vrstu zadatka. Ovde on snima film koji je serijom trikova napravljen da izgleda kao da je iz jednog kadra. Sama ta ideja je uvod u nešto što bismo smatrali impresivnim, ali danas je tehnika toliko napredovala da iskreno sada i nema neke impresivnosti u tome. Bez namere da zvučim nezahvalno, ali gledalac brzo zaboravi da gleda nešto što je koncipirano kao bravura sequence, jednim velikim delom zato što ono što gledamo nije previše zanimljivo, a samim tim se i taj koncept vrlo brzo guši. Naime, fotografija dosta funkcionalno prati događaje i ne nudi apsolutno nijedan atribut koji bi nam ponudio razlog zašto to nije snimljeno iz više uglova, pa sastavljeno.

Paradoskalno, sama radnja filma je dosta modularna, imamo cele delove koji se dese a mogli smo bez njih na nivou celine tako da kadrovi nisu podeljeni ali sama radnja jeste. Osnovnu misiju glavnih junaka koja bi objedinjavala ovo lutanje maltene i zaboravimo.

Kada je film krenuo, uzeo sam u obzir Mendesovo pozorišno stasavanje, ponadao sam se da će ovo biti neki odgovor na čuvenu Jevrejinovljevu predstavu o napadu na Zimski dvorac, da u tom jednom kadru ima nečeg ili jako filmičnog ili nečeg teatralnog ali nažalost nema ničega i nema nikakvog dubljeg smisla u svemu tome.

Imajuči sve to u vidu, barem imamo sreće što je 1917 prestige picture koji ne nudi neke blamantne zaključke, neke ekstremne pretencioznosti, nešto što će izazivati krindž. Ali, 1917 je film krajnje mlakih zadovoljstava.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13390 on: 13-01-2020, 03:50:32 »
SAKHAROV Jacka Golda je televizijski film snimljen 1984. za HBO u fazi dosta snažnog hladnoratovskog đira i prikazuje Andreja Saharova, čuvenog ruskog naučnika u periodu od 1968. godine kada je ušao u jači aktivistički gas. Jason Robards igra Saharova i prilično je star za tu ulogu jer film kreće iz faze kad je Saharov imao 47 godina i uprkos tome što prati ovog čoveka i u kasnijim godinama, on nikada ne dostiže Robardsov izgled i stanje. Naime, Saharov je preminuo 1989. godine u 68. godini.

U svakom slučaju, SAKHAROV je ozbiljno koncipirana melodrama o čoveku koji ulazi u razne krugove otpora kršenjima ljudskih prava, hapšenjima i sl. Nažalost, ne dobijamo jasniju sliku zašto je Saharov ušao u ovaj svet izuzev što se identifikovao sa mogućnošću da završi u gulagu i da je želeo da se uspostavi sistem koji bi pomagao nevoljnicima među kojima bi nekada mogao i on da se nađe.

Iako sam Saharov nikada nije skončao u Gulagu, doživeo je određene vidove zabrane kretanja i kućnog pritovra, uklanjanja iz vojnih istraživanja gde je dao neizmeran doprinos, tako da strah nije bio neosnovan.

Drugi motiv koji se prepoznaje jeste njegova trauma od staljinizma koja mu doduše budi i izvesnu vrstu percepcije aktuelnih događaja u SSSR kao nečeg podnošljivog. U svakom slučaju, što se Saharov više bori to viš shvata obum represije.

Glenda Jackson igra njegovu drugu ženu Jelenu koju je upoznao kroz aktivizam kada je ostao udovac. Ona mu se postavlja kao oslonac i saborac, s tim što ona sama nije motivacija za akciju, on je već aktivan kada je upozna.

Slučajevi oko kojih se Saharov angažovao prikazani su uopšteno, a plašim se u nekim situacijama i krajnje pojednostavljeno. No, ako imamo u vidu da u vreme premijere ovog filma Saharov bukvalno ulazi u najtežu fazu progona, kada mu se preti ženinom zdravlju i kada ga izbacuju iz Moskve, jasno je da se neka viša skrupuloznost nije ni mogla očekivati.

Stoga, SAKHAROV stoji kao dosta ozbiljan proizvod koji je teško razdvojiti od vremena u kom je nastao.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13391 on: 13-01-2020, 04:02:12 »
ВТОРЖЕНИЕ Fjodora Bondarčuka je nastavak njegovog izuzetnog filma kojim je uveo rusku kinematografiju u najvišu copywoodsku ligu. U nastavku, Bondarčuk ima pomoć Olega Trofima koji je imao ogroman uspeh pretprošle godine sa filmom ЛЕД, i ovde je potpisan kao reditelj druge ekipe.

Drugi deo se nadovezuje direktno na prvi, i za razliku od prvog filma koji je ponudio spoj cameronovskog blue collar SF akcijaša, naravno tada već propuštenog kroz blomkampovski pogled na svet, i sovjetske fantastike koja će se radije baviti odnosom civilizacija na različitim nivoima razvoja nego ratom svetova.

Drugi deo je međutim još direktnije nadovezan na TERMINATORa i bavi se vanzemaljskom veštačkom inteligencijom koja prepoznaje transhumanističke procese koji su zadesili glavnu junakinju u prvom filmu i prepoznaje je kao pretnju.

Veštačka inteligencija kreće da je ubije i počinje da je progoni kroz celu Moskvu, rekao bih na zanimljiviji način nego u filmu DARK FATE Tima Millera. Naime, veštačka inteligencija koristi baš ono što je ruska specijalnost fake news, deep fake itsl.

I to je najzanimljviji aspekt ove priče. Filmu nedostaje bravura sekvenca kao što je pad svemirskog broda iz prvog filma, ali u finišu nudi nešto slično a to je scena potapanja Moskve koja je odlično zamišljena i solidno realizovana.

Bondarčukovi i Trofimovi reklamdžijski instinkti daju određenu estetizaciju događajima i rekao bih da filmu daju jednu atipičnu estetizaciju koju blokbasteri ovog profila mahom nemaju. Međutim, isto tako ovaj film narativno trokira mnogo više nego prvi.

Na kraju će se paradoksalno ispostaviti da problem zašto van Holivuda ne nastaju blokbasteri ovog tipa koji su im ravni, nije u tehnici i specijalnim efektima već u naraciji, koja se naravno delom odvija baš kroz spektakl.

U tom pogledu, ВТОРЖЕНИЕ ne uspeva da odbrani poziciju koju je izborio prvi film, ali rekao bih da se nije previše povuklo unazad.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13392 on: 17-01-2020, 02:02:36 »
BAD BOYS FOR LIFE je bookend sequel koji je zapravo uspeo da bude smislen, da bude istinski drugačiji od prethodna dva, i da u nekim aspektima bude čak i unapređenje.

No, pre toga moram da postavim neki osnovni okvir za moju recepciju ovog serijala. Prvi film mi je bio cool, bio je nešto novo, pojavio se Bay, Big Will kreće da eksplodira kao zvezda, ali tada mi je to bio zanimljiv skup zanimljivih novotarija ali tad je postao LETHAL WEAPON i prosto znali su se prioriteti.

Međutim, BAD BOYS 2 mi je jedan od najesencijalnijih filmova dvehiljaditih. Ako je u mejnstrim fazi Bayovog rada, ARMAGEDDON bio najkompletniji film u pogledu spoja straight blockbustera i Bayhema, onda je BAD BOYS 2 bio ulazak u njegovu autorsku fazu, jedan potpuni kokainsko-kerozinski delirijum, nagažen u pogledu svega, humora, nasilja, kolorita, eksplozija, loma i pokolja, svega. Da Edgar Wright nije kanonizovao BAD BOYS 2 u HOT FUZZu osećao bih se kao da sam poludeo zbog svog utiska o tom filmu, ali srećom nisam bio jedini koji je bio istinski izmenjen ovom hard-R extravaganzom.

Dugo je prošlo između prvog i drugog filma, a duplo više između drugog i trećeg, i sada se postavilo pitanje da li uopšte ima prostora za takav film i da li će to biti nelagodni plaćenički hack job koji je godinama čekan a nije mogao da se uradi jer glumci nisu mogli da se usaglase oko termina. Prošli su mnogi ljudi kroz taj projekat, među njima Joe Carnahan kao pisac i reditelj, i na kraju je krenula da se sastavlja potpuno nova i sveža ekipa predvođena belgijskim duetom Adil i Bilall o čijem smo proboju pisali u svoje vreme.

Elem, Adil i Bilall su dobili zadatak da adaptiraju sa Chrisom Bremnerom skript koji su konstruisali Joe Carnahan i Peter Craig, da prođu sve jake ego tripove i konačno izađu na teren.

Rezultat je neočekivan a moram priznati da je lep štos se Adil i Bilall ponovo gledaju neki belgijski projekat kao sledeću akciju. Naime, Adil i Bilall su snimili do sada možda i narativno najkonzistentniji BAD BOYS film, sa pričom, odnosima i zapletom koji zapravo nisu samo okosnica za građenje akcionih sekvenci i humorističkih eskapada.

Moguće je da su morali da stave akcenat na priču jer je novi film vido jefitniji od drugog dela. Kad kjažem jeftiniji, očigledno je da BAD BOYS 2 ima bitno viši budžet ovog filma mada naravno nema razloga za brigu. BAD BOYS FOR LIFE jeste u januarskom dumping groundu, i jeste koštao 90 miliona dolara što je danas trošak za marketing pre nego budžet ALI ničega ovde ne nedostaje. Završni akcioni set-piece je na nivou onoga što treba da bude finale, sve pre toga je na nivou, ali svakako da bi kod Baya imali duple više tako ambiciozne akcije kakva je ova u finalu.

Međutim, Adil i Bilall nisu Michael Bay, nisu ni Renny Harlin, ali jesu sasvim solidni akcioni reditelji koji nude sve što treba, samo drugačije nego što smo navikli, malo je manje, ali nije manje duhovito, nije manje surovo.

Prošle godine smo dobili Baya u punom BAD BOYS 2 štimungu u povratničkom “autorskom gasu” u 6 UNDERGROUNDu koji je doneo neke od najluđih i najupečatljivijih sekvenci koje ikada snimio. Ovde se Bay pojavljuje u kameo ulozi i daje svoj blagoslov, ali Adil i Bilall definitivno nisu njegovi naslednici.

Ono što su oni uradili jeste da su zadržali osnovni koncept akcije, komedije i ekscesa i spojili ga sa nešto savremenijim blokbaster senzibilitetom u tom smislu da likovi žena imaju neki smisao, da su iste manjine pripadnici kriminalnih grupa i policije, i da konačno priča zapravo ima nešto dublji smisao, da događaji suštinski utiču na likove i sl.

U tom smislu, od svih buddy cop filmova u kojima junaci lamentiraju kako su too old for this shit, u nekom od poznih nastavaka, BAD BOYS FOR LIFE uspeva da dobaci do LETHAL WEAPON 3 u tom pogledu, i da ponudi nešto supstancijalnije rzmatranje toga, u meri u kojoj Mike Lowery i Marcus Burnett mogu da ga pruže.

Will Smith i Martin Lawrence su u punoj formi, i uspevaju da naprave ne samo onaj svoj komični banter već i suštinski ubedljiv karakterni odnos, i da donoseu atmosferu revolveraša koji definitivno jesu u godinama, uprkos tome što sam Big Will izgleda poprilično vanvremenski i deluje kao da je prerano krenuo da na pitanje “Kako si?”, odgovara sa “Starački”. Imajući u vidu tu elegičnu dimenziju, BAD BOYS FOR LIFE nikada ne iskoračuje iz opšteg veselog okvira koji ovi filmovi moraju da imaju.

U nekim detaljima, film pravi jasne aluzije na prva dva filma i mislim da će fanovi uživati u tome, ali ovo svakako ovo nije kolekcija send upova, mnogo više ispitivanje da li su neke stvari iz ranijih filmova i dalje moguće.

I kada sve to uzmemo u obzir, ovde imamo niz aduta - likovi funkcionišu, humor je kako treba, akcija je solidna, jedino čega nema je Bayhem. I sad, to je ono što čini BAD BOYS 2 tako nezaboravnim filmom, delom na koje se vraćamo i preko deceniju i po posle premijere, i baš njegovo odustvo pokazuje koliko je on zapravo zaslužio epitet Autora voleli ga ili ne.

Međutim, BAD BOYSi su očuvali integritet serijala na iznenađujući način, ojačavajući ga u nečemu što su fundamentalne pripovedačke vrednosti. Dok su mnogi filmovi pre toga upravo u toj fazi bookend sequela propadali u tom aspektu, BAD BOYS FOR LIFE je u njemu jak.

Otufd, možda sada prisustvujemo nečemu što je paradoks, da će treći deo, snimljen 24 godine posle originala biti najbolje prihvaćen od strane kritike.

Sama priča je dosta kompleksna za standarde ovakvog filma, ne samo zbog moralnih implikacija koje neki odnosi i događaji donose već i zbog toga što sabira jedan veliki niz izazova u tok dvočasovnog filma na vrlo efektan način. Ne znam koliko je ovo zasluga Joe Carnahana, alfa-gorile za tastaturom ali ovo je dobro strukturiran skript koji uspeva da održi nekoliko kugli u vazduhu u isto vreme i da njima žonglira. U tom smislu, ključni “preokret” u filmu predstavlja zanimljiv metafilmski komentar na prethodnu saradnju Smitha i Bruckheimera i donosi nešto što nismo do sada sretali u buddy cop filmu.

BAD BOYS FOR LIFE na kraju može biti nešto što se nije moglo očekivati od ovog serijala a to je intrigantan naslov baš za tumačenje tog pripovedačkog aspekta.

Šta će se dalje dešavati sa Adilom i Bilallom ne znam, ali mi se čini da je BAD BOYS FOR LIFE paradoksalno uradio isto što i LETHAL WEAPON 3. Uprkos, dugoj pauzi otvorio je mogućnost za još jedan film u serijalu. Iako LETHAL WEAPON 4 nije bio ni blizu vrhunca serijala, imao je Jet Lija, ostaje da vidimo da li će biti četvrtog filma i šta bi on mogao biti. Sam sadržaj ovog filma, novi likovi i novi odnosi koje uvodi sugetišu da ga niko nije zamišljao kao kraj svega, već kao eventualni novi početak.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13393 on: 17-01-2020, 02:24:25 »
MOTHERLESS BROOKLYN je još jedna potvrda da je Edward Norton glumac koji će biti jako zanimljiv ako se nekada posveti filmskoj režiji. KEEPING THE FITH je uostalom bio sjajan debi, a činjenica da tako izuzetan glumac nije postao onakva filmska zvezda kakva je mogao/morao biti ali je iza sebe ostavio značajne filmove i saradnje sa vrhunskim roditeljima pokazuje da je reč o čoveku koji itekako zna šta radi. Ponekad i na štetu svoje pozicije u mejnstrimu.

MOTHERLESS BROOKLYN je ekranizacija romana Jonathana Lethema koji je prilično slab. Lethemov roman je uvrnuti pynchonovski noir sa dosta poigravanja jezikom i brojnim zanimljivim idejama koje nije isterao do kraja. Norton ga je adaptirao u onu vrstu old school private dick krimića kakve su studiji ranije pravili i kroz njih pričali ozbiljne priče.

Nažalost, prošlo je vreme kada su takvi filmovi kao što je CHINATOWN ili LA CONFIDENTIAL bili bitan deo holivudske A-produkcije i Nortonov film je B-produkcija u smislu da je snimljen za manje novca nego što se epoha danas radi. Otud mi se čini da Norton nije imao sredstva da finansira film od 145 minuta koliko traje MOTHERLESS BROOKLYN. Stvar je logistike, snimio je film scorseseovskog trajanja bez scorseseovskog budžeta i rezultat je da su ulice ponekad prazne, da fali onog CGI dodatka kojim se ponekad i preterano dograđuje svet kad se ekranizuje epoha.

Međutim, same lokacije deluju autentično, atmosfera je ubedljiva a glumačka podela je briljantna i po imenma i po dometima. Norton je u centru priče i ponovo igra junaka sa puno tikova kao kada je i počeo u PRIMAL FEARu ali ovde taj element kontroliše i čini ga suštinskom a ne povrtšnom osobinom svog lika. Gugu Mbata Raw, Bobby Cannavale i Alec Baldwin su sjajni u svojim ulogama i Norton je izgleda iskoristio sav autoritet koji ima da bi okupio vrhunsku ekipu.

Film je konstruisan i napravljen kao misterija kao urbani noir a tropey temi mahinacija sa nekretninama i izgradnjom, ali na to uspeva da nadogradi jednu zanimljivu sliku sistemskog rasizma i kontrovernog infrastrukturnog razvoja čije definicije ostaju kao tema za razmišljanje i posle gledanja filma.

MOTHERLESS BROOKLYN je u nekim situacijama mogao biti ekonomičniji, mogao je biti lukavije zamišljen, ali emocija kojom se bavi je prava, priča kojom se bavi je prava, značenja koja istražuje su prava.

Scena kada se sastaju, odlaze na zadatak i na samtri rastaju Nortonov i Willisov lik stoji kao nešto najbolje što je Bruno odigrao u poslednjih nekoliko godina, redak znak života u njegovom recentnom mesečarenju kroz filmove.

Nažalost, MOTHERLESS BROOKLYN je u svom temelju imao previše starog Holivuda da bi se na ovakav način mogao snimiti do nivoa prestige picturea. Ali, Norton je pokušao dasnimi nešto slično JOKERu, samo u referenci na stare studio private eye filmove a ne na Scorsesea.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13394 on: 17-01-2020, 02:42:16 »
BOMBSHELL Jaya Roacha je dosta drugačiji od njegovih političkih drama koje je radio za HBO. Naime, dok je radio komedije, videlo se da je reč o veštom reditelju i nije bilo iznenađenje kada se snašao jako dobro u režiji ozbiljnih rekonstrukciji poltiičkih priča, pre svega vezanih za izbore na kojima će pobediti Bush i Obama.

Otud, iznenađuje da taj jedan ozbiljan ton iz tih filmova koji su pokušavali da sistematično hronološki izlože priču, klinički smireno, sada uklanja i prepušta se kolažnoj formi Adama McKaya koja je donela populističke rezultate u filmovima BIG SHORT i VICE. Uvođenjem ironije prema formi, on uvoldi i ironiju prema tema a ovaj film ima fokus na zlostabljanje žena na Fox Newsu.

Roger Ailes je maestralno prikazan u seriji LOUDEST VOICE sa Showtime a Russell Crowe je odradio ozbiljno objašnjavanje u toj roli. John Lithgow nažalost nije uspeo ni da mu se približi u ovom filmu. Nota bene, LOUDEST VOICE se bavio Ailesom generalno a ovaj film se bavi samo seks aferom, tako da nije bilo potrebe da se šire sagleda njegov lik.

Otud Lithgowljev Ailes nema nikakvu harizmu, nema mnogo toga pametnog da kaže i uopšte nije prikazano na koji način je stekao svoju reputaciju i zbog čega je bio značajan.

S druge strane, ovaj film ima još jedan ozbiljan nedostatak. Najzanimljivija priča je ona koju ima fikcionalna junakinja Kayla a ona je kompozitni lik, i to je dosta sporno jer ta linija priče nosi najveću dozu dramske ironije.

Svi ovi etički sporovi na stranu, ako zanemarimo da postoji serija LOUDEST VOICE, BOMBSHELL je vešto sklopljena celina, jedna priča napravljena sa obiljem manipulacije materijalom, spajanjem dokumentarnog i igranog sadržaja, kompleksnim pravnim pitanjima koja tretira itd. i sve to je spakovano u dinamičan i komunikativan film.

Da li tema o zlostavljanju treba da bude “gledljiva” na ovaj način uvek može da se otvara. Vratimo se onome što je u Cahiers du cinema pisalo o filmu KAPO Gilla Pontecorva.

Ali dok se neki moderni Jacques Rivette ne pozabavi BOMBSHELLom iz ovog filma ima šta da se nauči barem u pogledu tehnike, iako je u drugom formatu i sa drugim ljudima ova priča sveobuhvatnije ispričana.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13395 on: 18-01-2020, 03:34:23 »
Alvin Rakoff je za HBO režirao televizijski film MR HALPERN AND MR JOHNSON. Ovo su bili sami počeci HBOa pa ovo nije kompleksan visokobiudžetni projekat već naprotiv televizijski film u formatu duo-drame. Po tekstu Lionela Goldsteina, Laurence Olivier i Jackie Gleason vode dijalog o svojoj prošlosti u kojoj je Olivier udovac a Gleason velika platonska ljubav njegove pokojne supruge.

Film je baziran na dijalogu, na pripovedanju i kao duo drama ova stvar zavisi od dvojice glumaca koji su par old school šprehera kojima ogromne dužine teksta ne padaju teško.

Alvin Rakoff ima bogato old school televizijsko iskustvo ali je isto tako radio i neke krajnje uobičajene repertoarske filmove. Otud je u ovoj postavci on pre svega bio saobraćajac. Očekivao sam neki zahvat kojim će iskoračiti izvan ograničenja koncepta ali ga nema.

Stoga ovo je, iz današnje vizure, jedan poprilično radikalan rad, sa dva glumca i dva lika u centru. Iako se može gledati kao recept za niskobudžetni film, nisam siguran da jeste jer na kraju krajeva ne prevazilazi svoja inherentna ograničenja.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13397 on: 22-01-2020, 16:33:22 »
MY WORLD IS UPSIDE DOWN Petre Seliškar je dokumentarni film o Franetu Milčinskom Ježeku, slovenačkom pesniku, dramatičaru, satiričaru i zabavljaču koji je ostavio dubok trag u slovenačkoj kulturi, na filmu, televiziji, radiju i literaturi.

Petra Seliškar ima pristup izuzetno bogatoj arhivi Franetovih televizijskih radova koji su sjajni, kabaretski, izazovni, duhoviti i promišljeni dok drugu okosnicu filma čine nastupi savremenih muzičara pod dirigentskom palicom čuvenog Chrisa Eckmana, rodonačelnika Americane sa bendom Walkabouts i etikete Sub Pop, koji danas živi u Sloveniji, bavi se world musicom i između ostalog i projektima kao što je ovaj.

Franetova poezija je zahtevna i nije se svaki od muzičara podjednako sa njom snašao ali recimo sam Eckman je napravio odličnu, upečatljivu pesmu.

MY WORLD IS UPSIDE DOWN nema talking heads momente, i Franeta kao ličnost ilustruje kroz njegov rad i poneku ispovest, reč je o filmu spregnutom sa drugim umetničkim projektom a to je pravljenje nove muzike na njegove stihove, međutim reč je o ubedljivom oživljavanju jednog umetnika i njegovog rada kroz aktivnost novog kolektiva.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13398 on: 22-01-2020, 18:42:16 »
ZGODBE IZ KOSTANJEVIH GOZDOV Gregora Božića je slovenački art house film koji nažalost evocira uspomenu na sve ono što u slovenačkim filmovima nismo voleli još u vreme SFRJ, samo sa tim dodatkom da u sebi nosi i puno toga lošeg iz savremenog art housea.

Ovo je nekakva lirska bajkovita salata od scena, skromno osmišljenih, slabo snimljenih, neupečatljivo glumljenih, film praktično bez ijedne bravure na bilo kom nivou filmskog izraza.

A opet, film je prikazan u Torontu, dakle izgleda da je neko u njemu našao nešto vredno. U tom smuislu, biće da ja grešim...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.604
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13399 on: 23-01-2020, 22:47:48 »
AUTSAJDER Andreja Košaka je film koji je imao masu problema ali mu se ne može osporiti značaj za jednu generaciju na prostorima cele bivše Jugoslavije koja je dobila jedan nostalgični punk film. Košakov prvobitni uspeh ostao je nedostižan za njegove predstojeće radove, i vremenom je njegova karijera erodirala.

Na tom putu erozije desili su se filmovi u kojima on očajnički želi da se bavi “velikim temama” ali do njih stiže prekasno i tretira ih banalno.

VSI PROTI VSEM je politički tiler koji želi da nam prikaže kako su današnje okolnosti prepune korupcije, kako se kriminalci mešaju u demokratske procese, kako mediji imaju prljavu ulogu i sl.

To sve su odavno opšta mesta i u njima nema apsolutno ničega novog a Košak to prikazuje kao da je on otprilike prvi koji je to otkrio. I film zbog toga deluje naivno, maltene i detinjasto. Da je ovo istinita priča, možda bi sve to imalo smisla, ali ovako kao fikcija zaista deluje potpuno deplasirano u 2019. godini.

Sama realizacija filma je dosta površna, i vuče više na neki stariji televizijski film nego na bioskopsko ostvarenje. Otud, ovaj film ne vidim van kućnog ambijenta, u okolnostima gde urednik programa sebi može da dozvoli malo labaviji kriterijum izbora sadržaja.

Sve to je potpuna suprotnost u odnosu na AUTSAJDER koji je bio proto-blokbaster na teritoriji SFRJ.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam