Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 1910079 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13850 on: 14-11-2020, 04:12:36 »
DONNYBROOK Tima Suttona je što se mene tiče prehvaljen, nedomišljen i da apsurda pretenciozan pokušaj da se eto progovori o krizi Amerike kroz jednu priču o kriminalcima sa margine u Heartlandu.

Sutton je uspeo da animira ekipu da se maksimalno trudi i evidentno je da se svi oni ponašaju kao da su deo nečega važnog, ali taj spoj teškog naturalizma i bizarnih grindhouse stereotipa naprosto ne pije vodu. Tim pe je šteta što hlumci kao Jamie Bell, Margaret Qualley ili James Badge Dale donose puni A-game, a ono što rade nema nekog naročitog smisla.

Frank Grillo igra najnegativniju osobu u filmu, sociopatu za kog je teško poverovati da ga meštani dotle već nisu nekako ubili, ako već sistem toliko ne funkcioniše da mu nekako nije stao na put.

Junaci rade čitav niz stvari koje su potpuno retardirane ne bi li se radnja nekako zaokružila, i tim pre ova bizarna vizija deluje još čudnije kada po delu kritika vidimo da je izgleda kod određenog broja ljudi naišla i na nekakvo razumevanje.

Forma u kojoj je Tim Sutton zapeo da kaže nešto važno je hvale vredna, volim takve filmove, ali sve to je moralo ipak mnogo razumnije da se uradi.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13851 on: 14-11-2020, 04:12:55 »
ECHOES OF WAR u režiji Kane Senesa je vestern o veteranu Građanskog rata koji se vratio kući i u rodnom selu zatekao staru porodičnu zavadu koja polako eskalira jer se njegova sestra viđa sa sinom rivalske familije a on je dovoljno psihotičan da stvari relaitvno brzo gurne put nasilja.

Nema tu šta mnogo više da se kaže sem da veterana koji se vratio iz rata igra James Badge Dale a da oca rivalske porodice igra Willam Forsythe. Dakle, glumački film je zahtevan i mastan i Kane Senes se trudi da svemu tome ne smeta a rezultat je malickovsko zagrevanje za tregediju koja samo čeka da se desi, i kad se desi ne razočara nas svojim intenzitetom.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.284
Re: The Crippled Corner
« Reply #13852 on: 14-11-2020, 11:09:27 »
Mislio sam na "urugvajski" deo. Navikli smo da kudimo, a bolje je pohvaliti.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13853 on: 15-11-2020, 17:39:16 »
Mislio sam na "urugvajski" deo. Navikli smo da kudimo, a bolje je pohvaliti.

Hvala puno. Bile su to tri godine posla ali eto film živi i šest godina kasnije, pa me izuzetno raduje da to vreme nisam potrošio uzalud.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13854 on: 18-11-2020, 17:11:16 »
GREENLAND Rica Romana Waugha je film o nastupajućoj apokalipsi koju izaziva neka plazma, neki gasovi i meteori koji prolaze pored Zemlje a onda je zakače.

Pa ipak ovo je pre svega film o jednoj porodici koja pokušava da preživi i ostane na okupu u momentu kada svet doseže civilizacijsku nultu tačku, kada borba za opstanak dovodi do transformacije i kod najpitomijih ljudi.

Chris Sparling je napisao zanimljiv, milšićav scenario, ali glavnu ulogu igra Gerard Butler, dakle iako je on ovde građevinski inženjer, nije mu teško da se pobije, pa i da ubije, samo se za razliku od tipičnih Butlerovih junaka u takvim okolnostima ne prepušta uživanju već mu je kao malo teško.

U tom smislu ova porodica, na kraju nije baš “obična” ali to ne smeta jer Ric Roman Waugh ima taj neki folksy pristup svemu i uspeva da napravi priču sa blue collar gritom iako su junaci nominalno white collar ali su iz realne ekonomije.

Potpuno mi je jasno zašto je ovaj film prvobitno trebalo da radi Blomkamp, doduše sa Chris Evansom jer ovo je upravo jedan street level pogled na apokalipsu koji bi njemu legao iako bi njegov film na ovu temu čak i sa ovim scenarijem bio bitno drugačiji.

Ric Roman Waugh je u svom rediteljskom postupku jednostavan, mišićav koliko i scenario, postavlja situacije i onda ih snima kao u nekom sandboxu, sa svih strana, vibrantno, držeći se vizure junaka i puštajući da se spektakl nađe u drugom planu.

Rezultat je film za koji se lako može reći da “nije ništa posebno” ali dobar je, a to se mora ceniti.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13855 on: 18-11-2020, 17:12:51 »
THE BUDDY GAMES Josha Duhamela je rediteljski debi ovog glumca, po mnogo čemu atipičan. Naime, reč je WWE produkciji i jednoj gross out komediji u duhu TAGa ali i JACKASSa o grupi sredovečnih ljudi koji su proveli ceo život praveći buddy games, jackassične igre bez granica, i sada moraju da organizuju ultimativno izdanje kako bi drugara izvukli iz depresije.

Josh Duhamel režira prilično sigurno ali film narativno deluje smandrljano, naročito treći čin koji deluje kao da je iznuđen nekim produkcionim pritiskom, kao da je materijal u tom segmentu bio nedovoljno dobar ili da je zamenjen nekim bitno jeftinijim reshootom.

U fazama dok je film na nogama međutim, ovo je low key derivat stari kojima se bavio Johnny Knoxville, i potpuno je u redu mada slabije čak i od ACTION PARKa.

Olivia Munn je nedovoljno iskorišćena. Josh Duhamel i Dax Shepard su dobri. Cela ekipa je solidna.

Ima ovde dobrih scene. Odluka Josha Duhamela da kao reditelj debituje nečim što je programmer i vehicle je inteligentna jer sebe ne pokušava da nametne kao autora već kao profesionalca. Međutim, ono što nije uspeo da izrežira jeste stabilnost produkcije i celine koju pravi, tako da je BUDDY GAMES ostao nedorečen, a nije autorski film da u tome ima šmeka.

Josh Duhamel kao reditelj ipak ima šta da pokaže, šteta što je BUDDY GAMES film samo za ljubitelje i poznavaoce.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13856 on: 20-11-2020, 14:14:03 »
Da li je MANGROVE film ili televizija?

To je pitanje koje će se otvarati posle premijere McQueenove petodelne antologije televizijskih filmova SMALL AXE. MAGROVE je uz LOVERS ROCK bio selektiran u počasnu postavku ovogodišnjeg kanskog festivala koji nije održan i tamo je mogao imati status filma. S druge strane, na kraju je izašao na BBCu i Amazonu, kao televizijski rad.

Od McQueenovih filmova, samo sam WIDOWS gledao u bioskopu i on stvarno jeste bio movie. Ni u slučaju SHAME ni u slučaju HUNGERa nisam imao dileme. 12 YEARS A SLAVE koji mi se nije dopao takođe nije otvarao tu dilemu.

MANGROVE mi je ipak otvara. U određenom smislu, film je sličan kao Sorkinov THE TRIAL OF CHICAGO 7, u većem delu toka je sudska drama, i u tom domenu je izvanredno izveden. Za razliku od Sorkina, film rekonstruiše život na Notting Hillu dok su njime dominirali crni doseljenici sa Kariba i prikazuje incidente oko kafane Mangrove koji su rezultirali protestima i suđenjem.

Ako nešto nije film-like u ovom filmu jeste relaksirana struktura unutar scena. Verujem da bi film bio "zategnutiji", naročito u tom uvodnom delu, i da bi kadriranje bilo nešto "šire" u pogledu kompozicije kadra, dočim je ovde više krupnih planova kao osnovne građe.

Elem, lako bih zamislio ovaj film i na festivalu, ali dok sam ga gledao na malom ekranu za razliku od HUNGER i SHAME ipak mi je vukao na - nesumnjivo - vrhunsku televiziju.

Kod McQueena uvek ima šta da se vidi, u pogledu rešenja koja su obično jednostavna, veoma efektna i visokoestetizovana. Ima tu da se vidi dosta i u pogledu glume i u pogledu priče. I baš zbog toga, MANGROVE je uživanje za gledanje, u koju god formu da ga smestimo.

Isto tako inspirisao me je da repriziram seriju GUERILLA Johna Ridleya.

Ako je film, zaslužuje * * * / * * * * ali ću ga ja u svojoj evidenciji voditi kao televizijski rad.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13857 on: 20-11-2020, 22:49:41 »
JIU JITSU Dimitrija Logothetisa je DTV rad niskog nivoa, koji nisu radili sasvim neuki ljudi u ekipi, recimo DP Gerardo Madrazo, ali ukupan utisak je nažalost loš. Priča ovog PREDATOR rip-ofa je besmislena i na sve to još i repetitivna, a Tony Jaa, Alain Moussi, Frank Grillo i Nic Cage su zarobljenici te loopy besmislice čije pojedine scene sugerišu da je ovo moža i moglo ispasti na nešto a u stvari biće da nije.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13858 on: 21-11-2020, 14:28:52 »
FATMAN Eshoma i Iana Nelmsa je indie krimi komedija o Deda Mrazu i njegovom biznisu koji je u krizi jer je omladina postala neposlušna, i najgorem od sve dece koje nezadovoljno poklonom angažuje plaćenog ubicu da ga ubije.

Kritike filma FATMAN provele su jako mnogo vremena tretirajući koncept ovog filma kao nešto što je outrageous, posmatrajući gde se Mel Gibson nalazi u odnosu na to, kakav je ovo film, jel ovo neki treš, jel treba da postoji i sl.

Takva recepcija filma je neobična i proističe iz nelagode vezane za Mela Gibsona. Ovaj velikan savremenog filma, i uopšte naš veliki savremenik bio je jedna od najvećih zvezda u poslednjoj garnituru kada je Holivud imao zvezde. Posla pada iz milosti, on je to i dalje ostao i žestoku emociju divljenja i poštovanja zamenile su neke druge emocije.

U svetu u kome imamo desetine filmova po stripovima čiji su sižei osnovni primeri palpa i treša, i svaki od njih košta preko 100 miliona dolara, dakle dobija produkcioni tretman najozbiljnijeg Scorseseovog epa. Ako konačno i sam Scorsese snima IRISHMANa u kome polazi od gimmicka da glumci uz pomoć specijalnog efekta glume likove različitih godina, i to niko ne dovodi u pitanje, zašto je odjednom FATMAN otkrio krizu smisla savremene američke kulture?

Ne znam. Reč je o malom, niskobudžetnom, maltene kamernom filmu o umonrnom čoveku koji je sticajem okolnosti Deda Mraz, o poslu koji mu propada jer je nekakva kriza nekakvog morala i o nekim ljudima koje je njegovo delovanje navelo da pođu putem zločina i psihopatologije.

Elmsi nisu neki velemajstori da bitno prevaziđu budžet, i FATMANu nedostaje potecnijalni bajkoviti bljesak i epska širina koju tema Deda Mraza može da nosi, ali meni je prijao taj street-level pristup, junaku iz bajke koji eto živi u realnosti i sreće se sa ljudima koji su na neki način bili dotaknuti njegovim najboljim namerama i postali zli.

Nije to ništa novo, imali smo AMERICAN GODS Neila Gaimana koji je tu premisu bez većih problema prodao u formi knjige, potom je bila i serija. I jedini način kako objasniti ova tumačenja FATMANa i nekakva čudna očekivanja koja su se oko njega generisala je upravo odnos prema Gibsonu.

Ono što FATMAN jeste je svojevrsni old school krimić sa elementima vesterna o umornom heroju koji je na kraju svog životnog puta ali sticajem okolnostima ima tragediju u tome što ne može da umre. Imamo ubicu koji je primer kako se njegova najbolja namera pervertira. Imamo njihov susret. Isto tako reč je o satiri koja proističe iz uzimanja iracionalne premise i njene razrade dalje na racionalni način.

Cela ta satirična dimenzija o tome da je Deda Mraz podsticaj za božićnu potrošnju koji delom podržava američki javni novac, i da kad to postane neodrživo mora postati deo vojnoindustrijskog kompleksa, možda otvara mogućnost širenja tog “univerzuma” i nudi još potencijala, ali svakako ne limitira ovaj film.

FATMAN jeste skučen svojim budžetom, ali unutar toga što jeste on funkcioniše. Činjenica je da se on ne može žanrovski sabiti u jedan okvir, ali ovo je indie film, zašto bi pa morao biti visokooktanska žanrovska priča bilo koje vrste. Trejler nota bene jeste sugerisao više tu tvrdu vestern atmosferu ali ovaj film je i ima, samo više u karakterima nego u baratanju naoružanjem.

Stoga, FATMAN dolazi kao ono što smo zaslužili pred Novu godinu kroz svoj odnos između ostalog prema Melu. Hvala je vredno to što se opredelio da se u nezavisnim okvirima bavi quirky projektima sa zanimljivim scenarijima, što FATMAN jeste. Kritika je očigledno pomislila da posle izbacivanja iz industrije nekako može dobiti skupu bajku sa Melom u glavnoj ulozi, ali ne znam tačno na osnovu čega, i onda se naljutila kada joj se nije pojavio POLAR EXPRESS zemeckisovskih dimenzija.

Ovo svakako jeste Melov POLAR EXPRESS, namenjen ljudima koji njega vole i kapiraju njegove filmove. I on im uzvraća još jednom sjajnom, veoma promišljenom i svedenom rolom.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 52.656
Re: The Crippled Corner
« Reply #13859 on: 24-11-2020, 11:35:12 »
Tipično zabavan intervju sa Hercogom:


“Star Wars is a new mythology for our times.”

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13860 on: 24-11-2020, 17:32:41 »
Joe Carnahan proteklih godina petlja kao producent po obodima bioskopskog indie tržišta ali u filmu BOSS LEVEL snima svoj prvi full DTV film. Iako je film navodno koštao 45 miliona, što bi ga moglo kvalifikovati za bioskope, nastupili su neki problemi, otkazi distributera, promene dogovora, i na kraju je film prodat Huluu pre neki dan i istog časa je procureo na internet.

Ne znam tačno gde se desila ta premijera ili je to možda neka diverzija iz redova samih autora, čiji bi motiv mogao biti da se zapljuju pre izlaska FREE GUYa Shawna Levyja, sa kojim ovaj film uslovno rečeno deli neke sličnosti, ali o tome malo kasnije.

U svakom slučaju, za BOSS LEVEL je bolje da ga sagledavamo kao DTV kako god da je inicijalno koncipiran jer u tom miljeu bolje funkcioniše.

U osnovi, BOSS LEVEL je priča o time loopu i junaku koji se nađe u GROUNDHOG DAY scenariju u kome neki ljudi pokušavaju da ga ubiju a on nalazi načine kako da ih ukloni, preživi i nekako prekine taj loop. Ovo je naravno format koji se dosta rabi a u akcionom žanru je pre 6 godina dobio maestralnu reinterpretaciju u filmu EDGE OF TOMORROW Douga Limana. No, nije greh ponoviti ga.

Dramaturški gledano, Carnahan postiže jednu veoma veliku propulzivnost u pripovedanju. On je inače dobar pripovedačm, na nivou čiste tehnike, efektnih i uglavnom jednostavnih rešenja, i to ovde dolazi do izražaja. Carnahan se sa lakoćom snalazi u ovoj formi i plasira je nepretenciozno sa jasnim slojevima karaktera, zapleta i akcije.

Carnahan tu jasno gradi junake sa velikim emocionalnim nabojem i traumama, odnosima koji su precizni, ne preterano originalni ali urađeni sa ubeđenjem. Ništa tu nije novo ali je mišićavo i jasno. Možda je najslabija tačka zapravo negativac kog igra Mel Gibson. Mel ovde ima malu ulogu, mahom šprehersku, slabo je iskorišćen u akciji, a u ovom dramaturškom konceptu on ni nema prostora da nešto pruži. Mel dobro izgleda, dobar je špreher ali nema prostora da ovom liku da veći pečat i ovo je u ravni Luthera Voza iz MACHETE KILLS.

E sad, zašto sam pomenuo FREE GUY. Naime, FREE GUY je priča o non-playable karakteru u igri koji počinje da shvata da živi u igri. BOSS LEVEL se oslanja na estetiku kompjuterske igre i na neki način i sugeriše tu neku vrstu preokreta ali on se ne desi. Međutim, već u trejleru za FREE GUY možemo videti da je taj film veoma svesno i otvoreno naslonjen na tu vrstu sandbox igara, tu su helikopteri gunshipi, stripovski stilizovani neprijatelji i sl. To sve imamo i u BOSS LEVELu, ali na kraju to ipak nije nikakva virtuelna stvarnost već povišeni realizam koji je stilizovan kao sandbox igra. Dakle, imaginarijumi su bliski s tim što su koncepti različiti.

U tom smislu, za BOSS LEVEL je bilo od vitalnog značaja, pre svega za autore, da izađe pre FREE GUYa, da ne bi bio percipiran kao rip-off. Zanimljivo je međutim da se u BOSS LEVELu, od naslova, preko grafičkih rešenja, do sveta u kome se sve dešava, javlja gaming referenca, ali da ona nema neki fundamentalnih značenja na nivou celine. Nije ovo prvi film koji ima tu dimenziju, CRANK recimo pada na pamet, ali je BOSS LEVEL ipak bitno konzervativniji u realizaciji od toga.

Šteta je što ta gaming dimenzija nije bolje postavljena, i značajnija jer ovako deluje kao nešto što nije do kraja promišljeno.

Carnahanov film deluje malo "prekraćeno", deluje kao da je bio nešto duži. Ovde je tempo solidan, ali nema dinamike u pojedinim deonicama, u izvesnom smislu, kao da je Carnahana dostigao televizijski staž na network televiziji i to ne udubljivanje u neke scene, naročito akcione koje su solidne ali su mogle biti još visceralnije i uvlačiti gledaoca snažnije.

Međutim, ta pomenuta propulzivnost u naraciji čini da BOSS LEVEL bude prilično kul gledalačko iskustvo.

Teško je objasniti okolnosti u kojima je Frank Grillo postao nekakva akciona zvezda i činilac koji na nekom nivou da greenlightuje filmove. Nažalost, velika je disperzija njegovih angažmana ali izbor projekata je zanimljiv, šteta što dosta toga nije dobro. Da je BOSS LEVEL mogao da se nametne kao nešto ekskluzivnije u ponudi, mogao je biti Grillov video game movie, njegov RUNNING MAN ili već tako nešto. Međutim, u skoro pa hiperprodukciji Grillovog rada, BOSS LEVEL mora da se bori da se izdvoji jer ga prosto ima previše.

Da je film izašao u bioskope, vredeo bi * * / * * * * ali kao DTV se penje i na * * * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.980
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #13861 on: 24-11-2020, 17:33:09 »
GLASNIJE OD ORUŽJA Miroslava Sikavice je veoma zanimljiv dokumentarni film o domoljubnoj muzici koja je nastajala u Hrvatskoj tokom rata za jugoslovensko nasleđe. Ima tu sad nekih stvari koje su preskočene, a bitne su, ne na nivou pojedinačnih pesama već na nivou celih fenomena, dakle ne možemo reći da je ovo definitivan i sveobuhvatan prikaz fenomena, ali ono što ovaj film definitivno jeste je dobro osmišljen, arhivski bogato opremljen rad, sa pravim pitanjima koja su postavljena autorima.


Film se pretežno fokusira na hrvatsku scenu, odgovorom sa srpske strane se bavi veoma malo i samo u meri u kojoj je neophodno da bi se ispratio fenomen. Sagovornici su snimani danas, i naravno njihova sećanja su podjednako zanimljiva kao i refleksija o prošlim događajima i razmišljanja o tome da li su dobili samo ono što su hteli ili i ono što su želeli.


Film je urađen na moderan način u pokušaju da ne bude talking heads koliko god je to moguće, sa ljudima koji posećuju mesta na kojima su se desile neke od stvari o kojima govore, na mestima “traume”, ili u nekoj svakodnevici. Nekome ta estetizacija može biti i usiljena ali meni je prijala.


Sve u svemu GLASNIJE OD ORUŽJA zaslužuje pažnju i onih koji vole muziku i onih koje zanima istorija raspada SFRJ.


* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam