Author Topic: Istorija filma, Dejvid Parkinson  (Read 1015 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.019
  • Enfant terrible
Istorija filma, Dejvid Parkinson
« on: 13-02-2014, 12:57:10 »


Istorija filma
Autor: Dejvid Parkinson
br. str.: 304
povez: broširan
Format: 21 cm
Pismo: latinica
ISBN: 978-86-7346-931-7
Godina izdanja: 2014
Izdavač: Dereta
Cena: 1.650,00 DIN

Cena sa popustom: 1.320,00 DIN

„Impresivno temeljno... Parkinson vešto opisuje doprinose određenih reditelja i pokreta i jezgrovito izlaže njihov društveni i istorijski kontekst.“

– Publishers Weekly

 

„Sažeto, ozbiljno, ali veoma zanimljivo delo.“

– Library Review

 

 
U ovoj dinamičnoj, poučnoj i savremenoj analizi sedme umetnosti Dejvid Parkinson prikazuje razvoj pokretnih slika od najranijih predstava senki do digitalne kinematografije XXI veka. Pokrivajući ključne elemente i ličnosti koji su doprineli umetničkom i tehničkom razvoju filma, knjiga pruža sažet pregled svetske kinematografije. Počev od njenog naučnog porekla, ovo delo procenjuje dostignuća filmskih stvaralaca širom sveta, među kojima su D. V. Grifit i začetnici klasičnog narativnog filma, umetnici nemog filma, reditelji „zlatnog doba“ Holivuda, italijanski neorealisti i autori francuskog novog talasa.

Novo poglavlje pruža uvid u formalni i tehnološki razvoj od sredine 1990-ih godina do danas, opisujući eksperimente sa trodimenzionalnošću, preporod animacije i demokratizaciju kinematografije nakon digitalne revolucije. Parkinson takođe ističe najbolja dela iz svih krajeva sveta, od Srbije i Češke do Irana i Izraela, od Indije i Južne Afrike do Kine, Koreje i Meksika. Uz ažurirani rečnik pojmova, indeks imena i bibliografiju, Istorija filma pruža potpuni pregled ovog dinamičnog i popularnog umetničkog oblika.

http://www.dereta.rs/a76df9df-8983-4792-989d-2887a8a2c230/Istorija-filma.aspx
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.019
  • Enfant terrible
Re: Istorija filma, Dejvid Parkinson
« Reply #1 on: 30-05-2014, 23:54:46 »
Istorija sedme umetnosti

Dejvid Parkinson, autor jednotomnog dela o istoriji filma, kaže da je Kusturica u „Podzemlju”, filmu nagrađenom „Zlatnom palmom”, izrazio žal zbog nestanka nacionalnog i umetničkog jedinstva

Izdavačka kuća „Dereta” objavila je jednotomno delo „Istorija filma” Dejvida Parkinsona, filmskog kritičara „Njujork tajmsa” i „Empajer magazina”, u prevodu sa engleskog jezika Nataše Krivokapić.

Urednik izdanja Aleksandar Šurbatović kaže da ova knjiga može da bude korisna ne samo ljubiteljima filma, već i studentima prvih godina Fakulteta dramskih umetnosti, jer prikazuje razvoj pokretnih slika od najranijih predstava senki, istorije fotografije, do digitalne kinematografije 21. veka.

Parkinsonovu „Istoriju filma” posebno preporučuje i naš poznati filmski kritičar Milan Vlajčić, koji naglašava da je ovo delo pisano sa stavom, za znalce filmske umetnosti. Da pruža uvid u kontekst svetske filmografije, u našoj sredini koja inače oskudeva u prevedenim delima iz ove oblasti.

Pored još nekoliko istorija filma štampanih kod nas, Vlajčić je podsetio i na trotomnu „Istoriju filma” Dejvida A. Kuka, kod nas objavljenu u „Kliju”. Međutim, kao neverovatan poduhvat ocenio je pisanje istorije sedme umetnosti u samo jednom tomu.

– Parkinson je poznavalac filmskih žanrova, kao i nacionalnih kinematografija, Češke, Irana, Japana, Izraela, Indije, Južne Afrike, Kine, Koreje, Meksika, Srbije… Poseduje talenat da na malo prostora iznese zanimljive sudove o stvaraocima poput Felinija, Frica Langa, Leni Rifenštal. Njegovo delo ima metodološki pristup, a svako poglavlje čini se kao roman za sebe. Parkinson pruža uvide i u ono što su kreirali D. V. Grifit i začetnici klasičnog narativnog filma, umetnici nemog filma, reditelji „zlatnog doba” Holivuda – što je je jedno od najboljih poglavlja, zatim italijanski neorealisti i autori francuskog novog talasa. Ovaj poznavalac sedme umetnosti prati i napredovanje i filma i animacije, i ne plaši se digitalne tehnologije – rekao je Vlajčić.

Ono što još ističe Parkinson, a po rečima Vlajčića, to je da je poznati engleski pisac Grejem Grin bio važan i kao estetičar filma od sredine do kraja tridesetih godina 20. veka, da je u to vreme u „Spektejtoru” pisao zapažene filmske kritike. Parkinson posebnu naklonost ukazuje i našem Dušanu Makavejevu.

U devetom i poslednjem poglavlju ove „Istorije filma”, autor analizira svetsku kinematografiju nakon 1995. godine, odnosno posle obeležavanja stogodišnjice filma.

Parkinson ovde razmatra i činjenicu da se najveća i najznačajnija promena desila posle pada Berlinskog zida 1989. godine, i da su „filmski stvaraoci, oslobođeni komunističke cenzure, najzad mogli da se bave tabu temama i prihvate zabranjene stilove.

Dugogodišnja tradicija tajnog protivljenja zamenjena je nepopustljivim realizmom u psihološki i moralno složenim studijama o demokratskoj reformi, ekonomskom krahu, etničkim sukobima i nasleđu totalitarizma”.

Autor analizira nacionalne kinematografije Istočne Evrope, nastavak karijere nekoliko pripadnika češkog novog talasa, zatim mađarskih veterana kao što su Jančo, Sabo i Marta Mesaroš.

Za bosanskog Srbina Emira Kusturicu, Parkinson kaže da je dominirao filmskom scenom u vreme kada se Jugoslavija nasilno raspala i da je u „Podzemlju” (1995), filmu nagrađenom „Zlatnom palmom”, „izrazio žal zbog nestanka nacionalnog i umetničkog jedinstva, dok su filmovi ’Crna mačka, beli mačor’ (1998) i ’Život je čudo’ (2004) izazvali oprečna mišljenja”.

Kao vodeće reditelje „novih filmskih industrija” na teritoriji bivše Jugoslavije navodi Milča Mančevskog iz Makedonije, Srđana Dragojevića iz Srbije, Danisa Tanovića iz Bosne, Damjana Kozolu iz Slovenije i Ognjena Sviličića iz Hrvatske.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Istorija-sedme-umetnosti.lt.html
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

srpski film je remek-delo koje treba da dobije sve prve nagrade.

Jonlan

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.386
    • Radioaktivna aleja
Re: Istorija filma, Dejvid Parkinson
« Reply #2 on: 31-05-2014, 12:48:23 »
Јел то онај Паркинсон што је измислио Паркинсонову болест?

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.136
Re: Istorija filma, Dejvid Parkinson
« Reply #3 on: 31-05-2014, 12:52:20 »
Јел то онај Паркинсон што је измислио Паркинсонову болест?

ne, ovaj je izmislio pavlovićevu mast.