Author Topic: ГРАДИНА 62-63  (Read 4253 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Apejron

  • 4
  • 2
  • Posts: 256
ГРАДИНА 62-63
« on: 02-02-2015, 14:20:45 »

Из штампе изашла је нова свеска часописа.


ГРАДИНА, Нова серија број 62-63/2014


Реч уредника
Зоран Пешић Сигма „Изгубљени трагови“... 9


РАМОНДА СЕРБИКА
Одлука Жирија... 12
Милосав Тешић  „Анабиотична моћ песништва“... 13
Милосав Тешић „Шљива српска“... 17


КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ: ДЕЈАН ИЛИЋ
Александар Костадиновић „На развалинама местâ немогућих за живот“... 21
Јелена С. Младеновић „'Мањи простори' у времену Катастра Дејана Илића“... 29
Дејан Илић „Реч на додели Награде 'Бранко Миљковић'“... 33
Дејан Илић „Катастар“... 34
Александра Гојковић „Читање је више ствар додира него погледа“
(Разговор са Дејаном Илићем)... 36


СЕЋАЊА


Саша Хаџи Танчић (1948, Лесковац – 2014, Ниш)
Горан Б. Станковић „Записан свршиће се свет“... 41
Саша Хаџи Танчић „Послужавник“... 43
Горан Б. Станковић „Је ли ова – једина реалност света?“
(Разговор са Сашом Хаџи Танчићем)... 55


Горан Стојановић (1960, Ниш – 2014, Марсељ)
Зоран Пешић Сигма „Одлазак племенитог сањара“... 62
Борис Лазић „Тихи пријатељ“... 64
Борис Лазић „Песма за Горана“... 69
Горан Стојановић „Јесте ли нашли ону строфу“... 71


ПРОЗА
Дејан Симоновић „Посета“... 83
Лидија Маринковић „Насмеј ме“... 89
Берислав Благојевић „На путу према доле“... 95


ПОЕЗИЈА
По једна песма
(Избор из англоамеричке поезије)
Избор и препеви Роберт Тили


Карл Сандберг „Ограда“... 101
Вилијам Карлос Вилијамс „Тужбалица удовице у пролеће“... 101
Ленгстон Хјуз „Харлем“... 102
Каунти Кален „Зимска песма“... 102
Кенет Рексрот „Десета годишњица“... 103
Луј Симпсон „Америчка поезија“... 103
Лоренс Ферлингети „У Парку 'Голден гејт'  тога дана“... 104
Кенет Кох „Спавати са женама“... 105
Френк О’Хара „Критичар“... 110
Силвија Плат „Нероткиња“... 110
 
Бохдан Ихор Антонич „Зелено јеванђеље“... 112
(Препев са пољског Олга Лалић-Кровицка)
Звонимир Костић Палански „Арлекин“... 114
Власта Младеновић „Мокрањчев припеветник“... 118
Томица Ћирић „Нек се гугла име твоје“... 121
Мирјана Балтезаревић „Вест“... 126


РЕАЛНЕ УТОПИЈЕ
(Личне утопије, микронације и друге стварности које враћају осмех на лице)
Приредио Горан Б. Станковић, текстове превео Владимир Ноцић


Горан Б. Станковић „Реалне, свакидашње утопије за свакога, ил' понеког тек“... 129
Ерик Олин Рајт „Зашто реалне утопије?“... 136
Дијана Којл „Полемика поводом књиге“... ...142
Ерик Олин Рајт „Размишљања о реалним утопијама“... 144
Вил Вајлс „Бихејвиорални понор“... 146
Оливер Кохта-Калејнен „Микронације“... 154
Изабела Фримо и Џон Џордан „У потрази за утопијом“... 170
Божидар Мандић „Реалне утопије“... 177
Бери Вакер „Утопијски моменат сада?“... 180
Маја Кузмановић „Практичне утопије“... 201
Дејвид Бел „Сквотинг у пукотинама“... 205
Џоел Стернфелд „Ексерименталне утопије у Америци... 208
Кристофер Мојер „Десет чудних још-мало-па нација“... 220
Енди Хендерсон „Путопис утопија“... 228
Стивен Хол „Мала утопија“... 233
Пол Шмелцер „Утопија отвореног краја: уметност Риркрита Тираваније“... 236
Норман Мајерс „Нови животни стилови за ново столеће: Ауровил, Индија“... 240


ТРАГОВИМА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ
Горан Б. Станковић „Стогодишња експозиција“... 245
Горан Д. Станковић „Траговима српске војске у Великом рату“... 248
Душан Митић Цар „Фотографије и легенде“... 253
Благоје Глозић „Позивање ратника“... 263




ЛИНКОВИ
Миодраг Петровић „Записи о циљу“... 267
Дејан Милутиновић „Посткласична наратологија у два чина“... 275
Милица Стојиљковић „Онај који изазива смех на уснама ублажава суровости живота“... 280
Доброслав Смиљанић „Епифанијске екстазе Соње Малавразић“... 285
Александар Манић „Научна фантастика као друштвено-политичко огледало стварности“ ... 289


КРИТИКА
Александар Б. Лаковић „Спев-епилион-поема-молитва“... 297
(О књизи Саше Јеленковића Гола молитва)
Александар Б. Лаковић „О филмичном 'исклизнућу из стварности'“... 301
(О књизи Звонка Карановића Кавези)
Јелена С. Младеновић „На хоризонту се ипак нешто догађа“... 305
(О књизи Петра Матовића Одакле долазе даброви)
Владимир Перић „Уједи графитских пузавица“... 310
(О књизи Николе Ђоковића  Зид Гнева)
Александра Ђурић „Без илузија о несрећи и стварним потребама“... 314
(О књизи Иванчице Ђерић Несрећа и стварне потребе)
Оливера С. Марковић „Велике љубавне приче и Бартови празни знакови“... 316
(О књизи Горана Гоцића Таи)
Драган Радовић „Од Монтења до Марлоа“... 319
(О књизи Душана А. Јањића Видови француске књижевности)   
Иван Стојиљковић „Лутање мрежом Муракамијевих симбола“... 323
(О књизи Х. Муракамија Безбојни Цукуру Тазаки и његове године ходочашћа)
Душан Миленковић „World music аспекти „Нишвил“ џез фестивала 2014“... 326


Белешке о ауторима... 335


FLY-LEAF
Саша Димитријевић „Једанаест минута с родитељима Бранка Миљковића“... 345


Фотографије у овој свесци:
Душан  Митић Цар, Мирослав Лавренчић, Тони Радев, „Нишвил“ документација

Ne boj se, ja sam sa tobom!

Apejron

  • 4
  • 2
  • Posts: 256
Re: ГРАДИНА 62-63
« Reply #1 on: 02-02-2015, 14:58:19 »

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ГРАДИНА
Нова серија, број 62-63/2014


ЧЕТВРТАК, 5. 2. 2015. у 12,00


Књижара Нишког културног центра "Бранко Миљковић"


Учествују сарадници из Ниша и Уредништво.
Ne boj se, ja sam sa tobom!

Apejron

  • 4
  • 2
  • Posts: 256
Re: ГРАДИНА 62-63
« Reply #2 on: 02-02-2015, 15:29:56 »
Ne boj se, ja sam sa tobom!

Apejron

  • 4
  • 2
  • Posts: 256
Re: ГРАДИНА 62-63
« Reply #3 on: 06-02-2015, 11:56:18 »

Sa jučerašnje promocije, fotografije D. M. Car:







Ne boj se, ja sam sa tobom!

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.898
    • IP Tardis
Re: ГРАДИНА 62-63
« Reply #4 on: 06-02-2015, 17:02:27 »
ccc, samo Deksu slikate :)
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

Apejron

  • 4
  • 2
  • Posts: 256
Re: ГРАДИНА 62-63
« Reply #5 on: 25-02-2015, 11:48:00 »

Ево, мало и других.  :)  Атмосфера на одлично посећеној промоцији.






Ne boj se, ja sam sa tobom!

Apejron

  • 4
  • 2
  • Posts: 256
Re: ГРАДИНА 62-63
« Reply #6 on: 27-02-2015, 11:55:43 »
Александар Манић

НАУЧНА ФАНТАСТИКА КАО ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКО ОГЛЕДАЛО СТВАРНОСТИ

          Почетком 20. века, одређени кругови интелектуалаца почели су да истичу кризу романа. Као алтернативу "скучености" реализма и натурализма, они су пронашли да се нове теме налазе у "научној имагинацији". Ова врста књижевности, претеча научне фантастике, појавила се у Енглеској и Француској, као последица индустријске револуције. Нови и модерни хероји бивали су оличени у научницима, док је прогрес био свеприсутан.

         Међутим, избијање I светског рата представљало је и величанствено разочарања у науку која је постала синоним ратног оруђа. Крај рата донео је невероватан песимизам, те је наука као надахнуће била изгурана на маргине озбиљније књижевности. Експресионизам и надреализам више су одговарали новој реалности у којој је свака породица имала по неког мртвог, рањеног или инвалида.

         Истовремено, рађање двеју тоталитарних држава, комунистичког Совјетског Савеза и нацистичке Немачке, учинило је да су се аутори замислили над људском судбином у репресивним системима који заговарају једноумље и кондиционирање људског мозга. Тако се, насупрот оптимизму, реду и логици, појавила дистопија, приповест која се налазила на супротној страни од техничких и технолошких утопија.

          Либерални капитализам и марксизам

         Гвоздена пета (1908) америчког писца Џека Лондона прва је модерна дистопија, а истовремено и прва дистопија 20. века. Написан у време када је либерални капитализам врхунио у Америци, Лондон овим романом критикује амерички систем заснован на свемоћи магната тешке индустрије и заштити коју они добијају од државе. Решење за модерно друштво он је пронашао у Марксовим теоријама и неминовном развоју капиталистичког друштва ка социјализму. Истовремено, његова поетика садржала је одређене идеје романтичног револуционартва Кропоткина о јачању свести сваке особе и њиховом добровољном и непристрасном управљању заједницом. Такође, у роману се сусрећу и одређене тезе руског нихилисте Бакуњина о чистоћи која ће се постићи тим процесом.

         Арман Мателар, француски социолог, пише да су се прве дистопије указивале на планетарну владавину државне машинерије и великих индустријских концерна, улазак у фордистички рационализам, механизацију свакодневице и кондиционирање духа и тела. Тако и није чудно да се прва модерна антиутопија појавила у Америци...

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     одломак
Ne boj se, ja sam sa tobom!