Author Topic: Časopis GRADAC  (Read 15933 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.918
  • Enfant terrible
Re: Časopis GRADAC
« Reply #50 on: 17-05-2015, 20:39:46 »


Virtualna istorija - Gradac
da se dogodilo drugačije

Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam I Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je nemačka izvršila invaziju na britaniju u maju 1940?", "šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut hladni rat?" i "1989. Bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?

Cena: 561 din

Da je bilo, ko što nije bilo, šta bi bilo... Časopis Gradac bavi se alternativnom granom istorije
Virtualna istorija
Kako bi sve izgledalo da su se neki događaji desili drugačije? Osim za privatni život, ovo pitanje vezujemo za društvena zbivanja, najčešće ona prelomna koja su milionima ljudi od nastanka sveta drastično menjala živote. Nepune dve decenije unazad, njime je počela ozbiljnije da se bavi i istorija, tačnije uži krug britanskih istoričara, uglednih univerzitetskih profesora na Oksfordu, Kembridžu i Harvardu, za čiju su istraživačku radoznalost ustaljeni okviri ove nauke postali tesni.
Tako je 1997. godine, u izdanju londonskog Pikadora Nil Ferguson objavio knjigu Virtualna istorija: Alternative i kontrafaktuali/Virtual History: Alternatives and Counterfactuals u kojoj se, zajedno sa nekoliko kolega, zalaže za alternativnu istoriju, zasnovanu na čuvenom "Šta, ako?". Najnoviji dvobroj čačanskog časopisa Gradac (196-197, Dom kulture i Umetničko društvo Gradac, prevod sa engleskog Ivan Radosavljević) donosi, pod naslovom Virtualna istorija: da se dogodilo drugačije izbor i delove eseja iz ove knjige, koja kao da želi da opovrgne T. S. Eliota što je o vremenu prošlom, sadašnjem i budućem pisao Što je moglo biti jeste apstrakcija / I ostaje trajna mogućnost / Samo u jednom svetu razmišljanja. / Šta je moglo biti i šta bilo je / Ukazuje na isti kraj, uvek prisutan.
Nil Ferguson poznat je našim čitaocima, mada će se neki zbuniti. Naime, od četiri njegove knjige na srpskom, dve su objavljene pod imenom Nil Ferguson (kao i sada Gradac) a dve pod imenom Najl Ferguson (eto zadatka za angliste). Kako bilo, Ferguson je svakako više nego zanimljiv istoričar a na srpskom jeziku prvo je izašlo njegovo kapitalno delo u dva toma Kuća Rotšilda (Službeni list SCG, 2002), a zatim Uspon novca. Finansijska istorija sveta (Plato, 2010), pa Moć novca. Novac i moć u savremenom svetu 1700-2000 i Civilizacija. Šest ubistvenih aplikacija za moć Zapada (Službeni glasnik, 2012, odnosno 2014). U uvodu u Virtualnu istoriju ovaj istoričar objašnjava razloge zbog kojih se zauzima za jedan sasvim novi pristup istoriji sveta, pri čemu ne isključuje dosadašnje rezultate te nauke.
Literatura se odavno bavi razmišljanjem o tome šta bi bilo da... ali osim bujne mašte u njoj retko kada ima zrno istorije, dok virtualna istorija odgovor na to tzv. kontrafaktualno pitanje gradi na osnovu dostupnih podataka. Osim toga, ona uvažava moderno vreme u kojem ni nauka ni umetnost ne mogu bez interakcije, pa se i sama vešto oslanja na političku, ekonomsku, psihološku, antropološku... nauku čime proširuje planove istorijskih spekulacija na temu "Da je bilo drugačije".
Ali istorija ne čita poeziju, a i stari se arhivi vremenom otvaraju. Dosad skrivani fakti daju sasvim novi uvid u prošla zbivanja, pa se virtualna istorija gradi na alternativama o kojima su savremenici nekog događaja govorili ili razmišljali. Problem ove nove grane istorije jeste u tome koje će podatke prepoznati kao relevantne, i kako će ih razmatrati u rekonstrukciji prošlog vremena. Knjiga Nila Fergusona i časopis Gradac (propust je što nije preciziran izvor tekstova) ne daje potpuni odgovor na potrebu postojanja virtualne istorije.
Ipak, teme tekstova (uz Fergusona pišu i Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond) jesu provokativne: Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski savez? Šta da je izbegnut Hladni rat? A šta da se komunizam nije urušio 1989. Alternativni pogled na prošlost nije, međutim, uvek najuspešniji. Čak je Fergusonov esej Virtualna istorija, 1646-1996 još najmanje plauzibilan, iako razmatra šta bi bilo da Gavrilo Princip nije ubio Franca Ferdinanda a da je fon Štaunfenberg ubio Hitlera, da je Staljin postao patrijarh ili da je Kenedi preživeo atentat. Ovakve pretpostavke (bez čvršće analize) Fergusonovu virtualnu istoriju čine pokatkad montipajtonovskom. Za utehu ostaje da i zvanična istorija ne zvuči bolje kada radi po diktatu politike.
AUTOR: ANĐELKA CVIJIĆ
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.918
  • Enfant terrible
Re: Časopis GRADAC
« Reply #51 on: 04-11-2015, 13:21:33 »


MILTON KANIF 198-199
Grupa autora

Izdavač: Gradac
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2015.
701.25 din

Iz uvodne reči priređivača:

Kanif je delovao u doba kada su stripovi pričali priče, a ne viceve i dosetke. Osmišlјavati priče značilo je osmisliti čitav jedan svet. Osetiti ga, zgusnuti, pretočiti iskustvo u njega dajući mašti snagu produžene ruke svesti… Kako se pričanje pričâ bližilo kraju (a jednom ćemo se zapitati šta smo izgubili, a šta smo dobili) tako se gasilo i Kanifovo vreme. Čovek koji je hodao sigurno, hrabro i iskreno verujući u put koji se ukazivao pred njim shvatiće da se, kao na Mebijusovoj traci, iznenada našao na drugoj strani. A na njoj je sve bilo gore-dole i dole-gore! …Vezujući svoje priče za realnost, Kanif im je dao notu prozirnosti, realnost iza njih im je dala istinitost i snagu, i samo su Kanifovi likovi iz stripa mogli da završe kao u stvarnom životu: sa počastima, cvećem, večnim sećanjem i pravim spomenicima, da budu penzionisani kao lјudi od krvi i mesa! …Tako dođosmo i do elegičnog zvuka ove priče, jer ona je samo udvostručila svet beležeći i njegovo nestajanje. Na razne načine: nestanak mesta na kojima se doživlјavala Avantura, nestanak likova koji su bili neophodni „začin“, nestajanjem karaktera, časti, strasti, neizrecivog, neostvarenog, nedosanjanog… I zato ih treba ponovi iščitavati i čuvati kao isečak nekog vremena i gajiti onu vrelu zavisnost od njih.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Časopis GRADAC
« Reply #52 on: 27-02-2016, 05:28:41 »
Branko Kukić: Svi kukaju i svi ćute

 22. 02. 2015 -

Ovde je oduvek bilo ili viška realnosti ili odsustva realnosti, što će reći - nije bilo realnosti, kaže Branko Kukić, renomirani pisac i izdavač.
pin on pinterestshare it
Dugogodišnji izdavač časopisa “Gradac”, Kukić je jednom izjavio da je osnovni pokretač napretka, kako duhovnog tako i ekonomskog, hijerarhija vrednosti.

- Kada je reč o kulturi, ovde su stvari podeljene, kao rogovi u vreći. S jedne strane postoji neki oblik vrhunske, elitne kulture koja nastoji da stvori osnovu za jedno odvažno, tolerantno i utemeljeno društvo, društvo dijaloga i vrednosti, a s druge strane imate treš sa kojim ne možete da izađete na kraj jer se tako dobro primio i odlično napreduje da sve ono što je vredno i što ostavlja trag u vremenu kao da nije od ovoga sveta. Zato u vlasti nema ničega elitističkog na koje bi razuman čovek – a posebno mlad čovek – mogao da se osloni i ugleda. A jasno je da iz treša, dakle iz đubreta, najbolje uspeva korov. Dakle, mi živimo u obrnutoj perspektivi.

Kako vidite našu političku scenu i njene najistaknutije aktere?

- Ovde politička scena ne postoji; ovde postoji, što bi rekao Jovan Cvijić, “politička ciganija”. Tamo gde jedan čovek postavlja pitanja i istovremeno daje odgovore nije reč o sceni, nego o šatri u dva posle ponoći. Ovde je na sceni gromoglasno ćutanje: svi kukaju, a u stvari ćute. Opozicija je toliko smešna da ničemu drugom ne služi nego za zajebanciju. Pametni ljudi su digli ruke i od jednih i od drugih. Nemaju više snage ni da zaplaču nad svojom bedom i zlom sudbinom. Mladi ljudi gledaju kako da se ušaltaju u vladajuću stranku ne bi li putem muvanja i blefiranja došli do neke koristi. U stvari, njihov je ideal da postanu deo one rulje u parlamentu koja se dodvorava i uvlači jednom čoveku. Onaj poltron iz Novog Sada nam preti nekim mitingom ne znajući da će upravo njega sa nekog mitinga poći da oteraju motkama. A, u stvari, ovde bi najpametnije bilo da se zabrani svaki vid okupljanja, zbora i dogovora. Jer kako koje gudi – sve više ludi.

I, koja je ključna odlika naše realnosti?

- U Srbiji, a i u bivšoj Jugoslaviji, oduvek je problem broj jedan bio problem realnosti. Ovde je oduvek bilo ili viška realnosti ili odsustva realnosti, što će reći - nije bilo realnosti. Za vreme komunizma bilo je viška realnosti – svako je imao neko svoje “bogatstvo” i “zadovoljstvo” – tu šaku jada – koje je bilo sagrađeno na prividu (“fića”, pet ari placa, trinaesta plata, ka-15, pola loza, rad u tri smene, topli obrok, prikolicom do mora...). Posle je taj privid pojeo samog sebe. A onda dolazi odsustvo realnosti. Danas ljudi vide da nemaju posao, a moraju da plaćaju porez, da ne mogu da razviju posao, da su skupi hrana i patike za malog, da se modiraju kod Kineza... Sve to gledaju i ćute. Niti imaju ideju niti volju da bilo šta menjaju, da se bune, da pokažu da su ljudi. A redovno glasaju i to u korist svoje štete. Svi mi ovde idemo kao magarci u maglu.

Slovite za intelektualca od integriteta, u službi ste više od četiri decenije prvorazredne kulturne misije, “Vreme” vas je proglasilo ličnošću godine, dobili ste priznanje “Vitez poziva”... Šta vas motiviše? Čime se rukovodite?

- Iskreno da kažem, u nekim trenucima mi nije jasno čime se rukovodim u ovom sveopštem rusvaju. Ponekad se osećam kao somnambul koji leluja na nekom imaginarnom konopcu, a i dole i gore je praznina. Onda se odnekud pojavi neko ko ima želju da nešto sazna, pa se mi tako držimo za ruke, kao dva beskućnika, dva skitača, pa se smucamo okolo...

Jezikom književnosti; u kom žanru živimo?

- Jezikom književnosti, mi živimo u ludom realizmu sa primesama komične tragedije i periodima jututunske juhahahe.

http://www.blic.rs/kultura/vesti/branko-kukic-svi-kukaju-i-svi-cute/ze55sp0

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.918
  • Enfant terrible
Re: Časopis GRADAC
« Reply #53 on: 07-11-2016, 18:20:36 »


KRLEŽA BR. 200 GRADAC
Grupa autora

748.00 din

Izdavač: Gradac
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2016.

200. broj časopisa Gradac posvećen je piscu Miroslavu Krleži. U njemu se nalazi sto hronološki raspoređenih isečaka o životu i delu Krleže i njegovih osvrta na svet i život.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.918
  • Enfant terrible
Re: Časopis GRADAC
« Reply #54 on: 10-04-2019, 16:51:17 »
Novi broj Gradca!

Kopti, broj 206-207

Da bismo našoj javnosti približili Kopte, priredili smo ovaj broj časopisa Gradac koji se bavi širokom lepezom koptskih tema. Zastupljeni su radovi koji se tiču Koptske crkve i monaštva, koptskog jezika, književnosti i umetnosti, koptske istorije i crkvenog dijaloga " dve pravoslavne porodice" s posebnim osvrtom na odnos koptskih hrišćana i pravoslavnih hrišćana.

Teme u kontinuitetu obuhvataju opseg od čak dva milenijuma: od prvog veka nove ere do XXI veka. Dakle, ovaj tematski broj časopisa Gradac, je najsveobuhvatnije izdanje o Koptima na srpskom jeziku.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.