Author Topic: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva  (Read 46762 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.116
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #100 on: 16-06-2008, 15:58:11 »
Naravno da mora, ali da li bi odabrao, od svih mogućnosti, da pare zaradiš na tome što ćeš javno da pljuješ svoju majku ili svog sina?
We're all mad here.

Usul

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.934
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #101 on: 16-06-2008, 16:40:25 »
Quote from: "angel011"
Naravno da mora, ali da li bi odabrao, od svih mogućnosti, da pare zaradiš na tome što ćeš javno da pljuješ svoju majku ili svog sina?


To je, kao i gomila drugih stvari, stvar izbora pojedinca. Nazalost...
God created Arrakis to train the faithful.

Doomdark

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.248
    • Radioaktivna aleja
Hm...
« Reply #102 on: 16-06-2008, 16:57:02 »
Jeste, što ga ne čini manje retardiranim (izborom).

Usul

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.934
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #103 on: 16-06-2008, 20:31:40 »
amin
God created Arrakis to train the faithful.

pilot babo

  • 5
  • 2
  • Posts: 379
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #104 on: 16-06-2008, 21:55:04 »
Quote from: "angel011"
Naravno da mora, ali da li bi odabrao, od svih mogućnosti, da pare zaradiš na tome što ćeš javno da pljuješ svoju majku ili svog sina?


Ti i ja možda ne bismo, ali Mišel i njegova mama jesu. Šta ćemo sad nego da uživamo i da im plaćamo...
Vasionskog broda svemirom što hoda, Pilot lično, to sam ja.

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.116
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #105 on: 16-06-2008, 22:03:22 »
Kakvo uživanje? I kakvo plaćanje? Ne plaćam im ja ništa. :lol:
We're all mad here.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.920
  • Enfant terrible
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #106 on: 16-06-2008, 22:03:44 »
U ovom sporu ja sam na strani Misela; sto rece Danil Harms starice sa trezvenim idejama ne bi bilo lose hvatati lasom.A ja dodajem i vezivati za radijator.

Pitaju li uopste roditelji decu, da li ona zele da se rode?
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.962
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #107 on: 16-06-2008, 22:06:51 »
ko ne želi živjeti nek se ubije...

bit će više hrane za one koji ostaju... i valjda će biti jeftinija  :evil:
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #108 on: 20-08-2008, 13:36:21 »
Najzad se pojavio Ulemekov film. Evo i kritike iz Varietyja:

Locarno
The Possibility of an Island
La Possibilite d'une ile  (France)
By DEREK ELLEYRead other reviews about this film

Powered By A Bac Films release of a Mandarin Cinema production, in association with Morena Films, Black Forest Films, De Palacio, WAT Prods., Arte France/WDR, Lagardere, Studio 37, Michel Houellebecq. (International sales: Celluloid Dreams, Paris.) Produced by Eric Altmayer, Nicolas Altmayer. Directed, written by Michel Houellebecq, from his own novel.
 
With: Benoit Magimel, Ramata Koite, Patrick Bauchau, Andrzej Seweryn, Jordi Dauder, Jean-Pierre Malo, Serge Lariviere, Arielle Dombasle, Juan Carlos Viera.
  Even fans of cult French writer Michel Houellebecq ("Atomised") may be baffled by this self-helmed version of his 2005 "visionary" novel, "The Possibility of an Island." Fable about a mysterious sect, whose cloning techniques enable it to survive human cataclysms, plays like a riff on the book, omitting most of its subplots and all its sexual content. Non-Houellebecq disciples will chalk the head-scratcher up as a handsomely lensed but poorly scripted and directed slice of Gallic pretension. Scattered fest bookings look possible for the September Gaul release.
After a long intro to the aged leader and chief scientist (Patrick Bauchau) of the Elohim sect, pic focuses on the leader's son, Daniel (Benoit Magimel, bloodless), who's summoned to the commune's HQ on a volcanic island (actually Lanzarote). Dad wants Daniel to take over leadership and be cloned into a neo-human, existing purely on sunlight and water. All this is remembered in flashback by Daniel 25 (also Magimel), his 24th incarnation, who lives alone in a high-tech cave following mankind's complete self-destruction. Then he learns another neo-human (Ramata Koite) is alive outside. Futuristic production design looks threadbare '60s; music is thunderously self-important.

EditorCamera (color, Panavision widescreen), Jeanne Lapoirie; editor, Camille Cotte; music, Mathis B. Nitschke; production designer, Katia Wyszkop; costume designer, Lena Mossum. Reviewed at Locarno Film Festival (Play Forward), Aug. 8, 2008. French, English dialogue. Running time: 86 MIN.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.920
  • Enfant terrible
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #109 on: 27-09-2008, 17:50:33 »
Mišel Uelbek
Državni neprijatelj
Pisac i reditelj filmske adaptacije romana „Mogućnost ostrva”, koji upravo doživljava debakl u bioskopima, i dalje skandalizuje svojim ekscentričnim stavovima i naklonošću prema Sarkozijevima, kao i tajanstvenim romanom sa Anri Levijem koji uskoro izlazi iz štampe

Specijalno za „Politiku” od dopisnika Tanjuga iz Pariza

Biti reakcionar je jedini način da se danas bude inteligentan, kaže najpoznatiji savremeni francuski pisac, koji je objavio rat kulturnoj i medijskoj eliti u svojoj zemlji. Sa prvim filmom, koji je adaptacija njegovog poslednjeg romana „Mogućnost jednog ostrva“, i novom knjigom, koja je do pre neki dan bila najbolje čuvana tajna jesenje književne sezone, Mišel Uelbek je ponovo uskovitlao duhove u svojoj zemlji.Najpoznatiji francuski pisac je postao najomraženiji reditelj u zemlji.

„Uelbekov pokušaj da adaptira svoj roman je propao”, piše „Mond“, precizirajući da je „skandalozan i provokativan u pisanju (Uelbek), bled i razočaravajući na ekranu“.Ni u drugim listovima nije prošao bolje: „katastrofa“, „pretenciozan i dosadan“, „’Mogućnost jednog ostrva’ ne zaslužuje večnost“, neke su od kritika koje daju ton kojim je film dočekan po pojavljivanju na bioskopskom repertoaru sredinom meseca. Ni publika se nije pokazala blagonaklonom: jedva 15.000 gledalaca je ušlo u salu da pogleda film u prve dve nedelje prikazivanja.

Za Uelbeka je ovo samo još jedan dokaz da ima „suviše onih koji ga mrze u Francuskoj“, iz koje je pobegao u Irsku (iz koje su tradicionalno pisci bežali u Francusku). „Moj slučaj je istorijski. (…) To nismo videli još od Rusoa. (...) Iskreno me mrze svi koji imaju veze sa kulturom u Francuskoj”, primećuje paranoično u jednom od retkih intervjua, koji je za mesečnik „GQ” sa njim napravio Frederik Begbeder, autor bestselera „99 franaka”, još jedan skandalmajstor među francuskim piscima.„Francuska je ta koja se ljuti na mene, Francuzi su agresori”, uverava ga Uelbek u zamku Dromolend, blizu Šenona, u Irskoj, u intervju koji je okončan u četiri ujutru lucidnim opaskama zalivenim starim irskim viskijem, poput:„Kada dođete u izvesne godine, treba platiti devojke i prestati sa davanjem intervjua” i „Trebalo bi da se bavim sportom, ali što to smara!”

Veliki broj sunarodnika ga zaista doživljava kao mizantropa i provokatora, dok on sebe opisuje kao konzervativnog pesimistu. Njegova je, uostalom, misao: „Ne plašite se sreće, jer ona ne postoji” („Ostati živ”), kao i konstatacija da je „ljudsko biće u najširem smislu jedna mala životinja, u isto vreme okrutna i jadna”, ali i da je „smisao života voleti”.Zbog izjave da je islam najgluplja religija, navukao je svojevremeno bes muslimanskih organizacija, što ga je koštalo sudskog procesa.

Pravi razlozi za njegovo razilaženje sa francuskom javnošću leže, međutim, u velikoj medijskoj pažnji koju je privukla neautorizovana biografija novinara Denija Demonpiona iz 2005. godine, zbog čega je rešio da zauvek prekine odnose sa skoro svim medijima u Francuskoj.U toj knjizi o njemu ne baš pohvalno govori veliki broj bivših poznanika, nezadovoljnih što su se prepoznali u njegovim knjigama. Njima se, uostalom, pridružuje i njegova majka, u autobiografskoj knjizi objavljenoj u maju, koja ga naziva „parazitom” i „prevarantom” i poručuje mu da će ponovo progovoriti sa njim kada joj se javno izvini zbog toga što mu je poslužila kao inspiracija za lik majke u romanu „Elementarne čestice”. Pisac prigodno govori o njoj kao o „onoj staroj kurvi od moje majke”.

Drugi razlog je što je posle mukotrpne potrage za finansijerima morao da izdvoji iz svog džepa da bi film bio završen.Za razliku od adaptacije njegovih prvih romana, „Proširenje područja borbe” i „Elementarne čestice”, Uelbek nije želeo da drugima prepusti ekranizaciju knjige koju je sam nazvao svojim remek-delom.  

Uelbek je i reditelj i scenarista, što nije potpuno iznenađujuće kada se ima u vidu da je završio filmsku školu „Luj Limijer”, pošto je batalio poziv inženjera agronomije.

S ovim filmom Uelbek nastavlja tradiciju francuskih pisaca koji su preneli svoja dela na veliki ekran, poput Žana Koktoa, Romena Garija, Aleksandra Žardena ili Enkija Bilala, koji je svoje stripove pretvorio u filmove.Uz knjigu i film, „Mogućnost jednog ostrva” je postala i pesma na albumu Karle Bruni, odnedavno Sarkozi („Još se nije pojavila majica, ali radimo na tome”, kaže Uelbek).

U duhovitom opisu njihovog prvog susreta, dok „Karlita” još nije bila prva dama Francuske, Uelbek piše da je bilo „neminovno” da dođe do ove pesme, jer mu je jednom devojka koja je radila u nekom ženskom listu rekla da će pre ili kasnije imati nešto sa Karlom Bruni.

Njegova blagonaklonost prema ženi francuskog predsednika ne leži samo u tome što „svi vole lepe devojke”, već i što je „i ona došla u situaciju da bude kritikovana, odnosno omražena, ‘medijska meta’”, poput njega .

„Ona sada živi na vrhu, gde su mogućnosti ograničene”, kaže pisac gotovo setno.

Slično se izražava i o Sarkoziju, dosledan provokaciji, čija je meta pariski intelektualni milje u kafeima na bulevaru Sen Žermen, poznatiji kao „kavijar levica”.

„Volim Sarkozija”, kaže o predsedniku omraženom u ovim krugovima, iako ga nikad nije sreo. „Šta? Nije trebalo to da kažem? Vi ne volite Sarkozija? Ne bi trebalo voleti ga? Ne znam, nisam u toku”, čudi se.

Na pitanje da li je izdao svoje mladalačke ideale, kada tako govori o predsedniku koji je pobornik ultraliberalnog kapitalizma, autor teksta „Poslednja odbrana od kapitalizma” iz 1996. godine priznaje uz smeh: „Da, potpuno”, dodajući da je „uvek bio konzervativac” i da se „protivio promenama”.

Ako se ostavi na stranu njegova uobičajena sprdnja sa svim što je „politički korektno” iz ugla intelektualne elite, za Uelbekov književni svet su „važne lične priče, seksualnost, stvari poput toga. Politika nije mnogo važna”.

Provokacija je i knjiga čije objavljivanje najavljeno za 8. oktobar, a o kojoj se već govori kao o skandalu jesenje književne sezone.Pošto je sredinom juna direktor Uelbekove izdavačke kuće „Flamarion” Tereza Kremizi najavila izlazak knjige koju je predstavila kao književni događaj, sa početnim tiražom od 150.000 primeraka, ne otkrivajući imena autora, najrazličitije glasine su zaustavljene prošle nedelje, pošto je objavljeno da je reč o knjizi koju su u četiri ruke pisali Uelbek i Bernar-Anri Levi.

Knjiga se prigodno zove „Državni neprijatelji” i sastavljena je od prepiske koju su vodili od januara do jula ove godine. Najkontroverzniji francuski pisac i najmedijatizovaniji francuski esejista su se pre toga samo jednom sreli. „Sve nas, što se kaže, razdvaja, osim jedne stvari, fundamentalne: mi smo, i jedan i drugi, pojedinci vredni prezira”, piše Uelbek u odlomcima na koricama knjige koje je izdavač pustio u javnost.

„Mogu da objašnjavam na sve moguće načine: samo ću pogoršati svoj položaj buržoaskog nitkova koji ništa ne zna o socijalnim pitanjima i koji se interesuje za proklete ovog sveta kako bi se bolje medijski predstavio”, piše sa svoje strane filozof sa ležerno otkopčanom košuljom, čiji je tekst sa nedavnog putovanja po Gruziji ismejan u nekim listovima u stilu „kako mali Đokica vidi rat”.

Ideja za ovu knjigu je bila Uelbekova. „Tražio je sagovornika i našao ga je u Bernar-Anriju Leviju. Njih dvojica su se slabo poznavali”, precizirala je Kremizijeva, zaustavljajući najneverovatnija nagađanja o koautoru knjige, među kojima su se pominjali Karla Bruni, Frederik Begbeder i Lionel Žospen.Dva pisca će, između ostalog, pokušati da objedine svoje neprijatelje, što će sigurno doprineti velikom uspehu knjige. Francuska književna javnost se sprema za još jednu veliku polemiku na pomolu.

Uiščekivanju ove knjige ne treba izgubiti iz vida Uelbekovu konstataciju da je „biti reakcionar danas jedini način da se bude inteligentan”.

Ana Otašević
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Drzavni-neprijatelj.lt.html
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #110 on: 08-11-2008, 03:51:33 »
EXTENSION DU DOMAINE DE LA LUTTE 1999
predug, predosadan.
bojim se uelbek nije naročito zahvalan za filmovanje – a ovaj roman svakako to nije.
ovo je bukvalno ono što je stari hič s pravom osuđivao: 'photographs of people talking'.
ima ne jednog nego DVA NARATORA! neimenovanog nekoga + gl. junaka!
koga to zanima? čitajte knjigu ako hoćete ideje i priče i bla bla! filmski kvaliteti su minorni, iako je gluma dobra a i dijalozi su, manje-više, to.
jad i tuga sexualne sirotinje dobro je uhvaćena, sa vrhom u sledećem rantu tijekom neuspešnog barenja riba na božićnjem izlasku u bar u kome zgodne cupi odbijaju pokušaje šmokljanastih paćenika:

You'll never be
a girl's erotic dream.
Get used to it.
It's not for you.
Anyhow, it's too late.
All your sexual failures
since adolescence,
the frustration dogging you
since puberty,
have scarred you forever.
Even if you could find a woman,
which I frankly doubt,
it wouldn't work.
It'll neverwork.
You're orphaned
by the teenage loves you never had.
It's already hurt you.
It'll keep getting worse.
An agonizing bitterness
will fill your heart.
There's no redemption.
No release.
That's how it is.

oni koji se prepoznaju u ovome svakako će 'uživati' u filmu više, ali strogo filmski gledano, uživanja u njemu ima vrlo malo – ne samo za junake, nego i za gledaoce.
čak i ako rešite da gledate, nema tu razloga da se gleda PONOVO, a moja stara teza je da film koji ne vredi gledati bar dvaput jedva da vredi gledati i jednom.
ipak, za uelbekoljupce, pičkopaćenike, ljubitelje dosadnih francuskih filmova u kojima ljudi ubeskraj naklapaju o ovome i onome – ovo vredi (pr)overiti.
**(*)
2+

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #111 on: 08-11-2008, 09:27:17 »
Napisali su Uelbek i Bernar-Anri Levi gorepomenutu knjigu koja predstavlja njihova filozofiranja na razne teme, razmenjivana mejlovima, preko interneta. Sad se šetaju od televizije do televizije i reklamiraju knjigu (što im je uzelo više vremena nego pisanje iste), pažljivo igrajući sopstvene uloge. Levi, kao ostareli plejboj, lepuškast i doteran, a Uelbek, kao beskućnik, u groznoj vetrovki sa još odvratnijom košuljom. Svako svojim stilom priča o knjizi koju su nazvali, čini mi se, Javni (državni) neprijatelj. Izgledaju kao dva matora klovna, koja hoće da dodaju još malo love na svoje debele račune u banci.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #112 on: 05-12-2008, 12:13:42 »
THE POSSIBILITY OF AN ISLAND (LA POSSIBILITÉ D'UNE ÎLE)
France
Directed by Michel Houellebecq

I saw this, based on one thing, and one thing only. It was described as dystopian sci-fi.
OK so I'm partial to science fiction, as long as I don't have to go to conventions and glue rubber nose bridges on my face and stuff like that. Dystopian futures, cyberpunk, time-travels, Charlton Heston, The Twilight Zone, that's cool stuff to me, and so I figured what the heck. I'd give it a go.
Also, I only had time for one movie on Wednesday due to another engagement involving free alcohol and funny hats that I had to attend.

THE POSSIBILITY OF AN ISLAND is based on a book by the guy who directed the film, and he also wrote the screenplay. Apparently there has been some talk about this book that I had missed, but he got to adapt it for the screen himself apparently. I've read on google (the source of all truth) that this film has been critisized for being not that great, and I can certainly understand that.

It's slow, pondering, kind of boring, and overly vague. I mean, it's written and directed by the guy who authored the novel and that doesn't always work out for the best. Sometimes, that's good.

Sometimes, not so much.

BUT, this ia not a film completely without quality, and two days after seeing it, it HAS kinda grown on me. I mean, I like science fiction stories, and this certainly is one.

It's basically about a guy who takes over his father's cloning business and what happens to his clone several generations later.

What's cool about it, despite all those flaws I just mentioned, is that it looks, feels and plays a lot like a 1960s sci-fi movie. Something along the lines of FARENHEIT 451 or PLANET OF THE APES - it's in THAT kind of sci-fi category. Pre-STAR WARS sci-fi. We live in an age where, if STAR WARS had been made today instead of 1977, Will Smith would have been cast as Han SoloThere aren't too many movies made like that anymore. Also, the image of his 25th generation clone walking through the sandy desert of what was once a living, green planet with a walking stick made me remember Mercer from DO ANDROIDS DREAM OF ELECTRIC SHEEP? by Philip K. Dick.

Maybe this film is better for hardcore fans of the novel or the author. Maybe the sci-fi elements raise what would otherwise be a pretty bad film and save it from being worse than it is. I keep thinking of that MST3K episode with OVERDRAWN AT THE MEMORYBANK starring Raol Julia and how it could have been even worse if it hadn't been a sci-fi movie. There's something about the OVERDRAWN episode that makes me want to watch the original film for some reason.

THE POSSIBILITY OF AN ISLAND is by far much better than OVERDRAWN AT THE MEMORYBANK seems to be, but I think you're gonna have to really like sci-fi to get nything out of this one.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Doomdark

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.248
    • Radioaktivna aleja
Hm...
« Reply #113 on: 05-12-2008, 13:19:51 »
Quote
Napisali su Uelbek i Bernar-Anri Levi


Levi? Onaj srbofil?  :D

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.506
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #114 on: 05-12-2008, 13:40:15 »
Baš taj srbofil, turim ga...

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #115 on: 05-12-2008, 13:59:07 »
Danas je pomalo zaboravljeno Levijevo glumačko i producentsko angažovanje na filmu SRBIJA GODINE NULTE Gorana Markovića. Meni inače taj film formalno nije bio nezanimljiv iz ključa tih ego-trip dokumentaraca, ali Levijeva umešanost ga što se mene tiče čini etički nedopustivim.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #116 on: 05-12-2008, 18:49:11 »
Ne treba se ljutiti na Bernar-Anri Levija. Nije on srbomrzitelj, nego je filozofsko-televizijska diva, duboko zaljubljen u samog sebe. Njegov princip odrzavanja slave i zaradjivanja para zasnovan je na izigravanju covekoljupca po svaku cenu, pod uslovom da se od toga zaradjuje. Ako ne moze para da se digne, e, onda ni on nece o tome da diskutuje. Znaci, u svemu tome Srbi su za BHL-a imali znacaj isto koliko i higijenska gumica za kurvu. Upotrebis, bacis i zaboravis, jer toga ima na svakom cosku.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Doomdark

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.248
    • Radioaktivna aleja
Hm...
« Reply #117 on: 05-12-2008, 19:48:55 »
Quote
Danas je pomalo zaboravljeno Levijevo glumačko i producentsko angažovanje na filmu SRBIJA GODINE NULTE Gorana Markovića. Meni inače taj film formalno nije bio nezanimljiv iz ključa tih ego-trip dokumentaraca, ali Levijeva umešanost ga što se mene tiče čini etički nedopustivim.


Potpisujem!

Quote
Ne treba se ljutiti na Bernar-Anri Levija. Nije on srbomrzitelj, nego je filozofsko-televizijska diva, duboko zaljubljen u samog sebe. Njegov princip odrzavanja slave i zaradjivanja para zasnovan je na izigravanju covekoljupca po svaku cenu, pod uslovom da se od toga zaradjuje. Ako ne moze para da se digne, e, onda ni on nece o tome da diskutuje. Znaci, u svemu tome Srbi su za BHL-a imali znacaj isto koliko i higijenska gumica za kurvu. Upotrebis, bacis i zaboravis, jer toga ima na svakom cosku.


Potpisujem i ovo. Očigledno se vidi npr. iz njegovih ne tako davnih nastupa na bosanskoj TV Hayat - dođe, potapše ih malo po ramenu, progovori nekoliko lijepih riječi i zdimi u Francusku. A očigledno je da mu je do Muslimana stalo baš koliko i do Srba, lanjskog snijega i prekjučerašnjeg broja Nezavisnih novina.
Međutim, bez obzira na to, ipak ne možemo da pređemo preko njegovog pojavljivanja u Markovićevom filmu koji je Cripple spomenuo - gdje je izjavio, otprilike, da Srbi nisu uvijek bili fašisti, samo sad. Baš mu hvala na tome...

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Re: Hm...
« Reply #118 on: 05-12-2008, 20:41:59 »
Quote from: "Harvester"
gdje je izjavio, otprilike, da Srbi nisu uvijek bili fašisti, samo sad. Baš mu hvala na tome...


E, a ko još to nije rekao? Svako ko drži do sebe, do svoje slave i svoje love, pljuvao je po Srbima (i ostaloj boraniji) i tražio da se ti divljaci zatvore u logore. Mišel Pikoli izadje na francusku TV i najebe se majki srpskim koljačima koji su započeli dva svetska rata. Posle mu neko objasni da su ga ispalili i da to nije istina, pa se on preko novina izvinjava Srbima. Bilal na TVu uporedi Srbe sa talibanima, a Džon Maljković vodi kampanju protiv srpskih zverstava u II svetskom ratu i u ovom zadnjem, gradjanskom ratu. Sad da ne redjam, ima ih oho-ho. Harvi, ako krenemo da im se zahvaljujemo, nećemo postići ni u dve generacije.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

DušMan

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.034
  • Urbana gradska faca
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #119 on: 06-12-2008, 17:39:35 »
Zar ne bi trebao Maljković da bude Srbin?
Nekoć si bio punk, sad si Štefan Frank.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #120 on: 06-12-2008, 20:56:39 »
Quote from: "DušMan"
Zar ne bi trebao Maljković da bude Srbin?


Ne, Maljkovic je Hrvat.

PS Svarceneger je isto tako lobirao protiv Srba tokom gradjanskog rata. Slucajno sam video da je devojacko prezime njegove majke Horvat.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

DušMan

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.034
  • Urbana gradska faca
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #121 on: 06-12-2008, 21:28:09 »
Eto ti ga sad.
Devojkačko prezime moje babe je Maljković i Srpkinja je iz Like i tvrdi da su svi Maljkovići Srbi.
Nekoć si bio punk, sad si Štefan Frank.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #122 on: 06-12-2008, 22:37:48 »
Verujem tvojoj babi, ali onda je tragedija još veća. Džon Maljković nam je jebo mater u više navrata, poredeći nas sa nacistima. Pretpostavljam da je to radio za slavu i pare, ili zato što je hteo da kaže - ja sam srpskog porekla, ali se toga jako stidim, jer nije u modi biti Srbin.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Usul

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.934
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #123 on: 07-12-2008, 00:02:10 »
http://en.wikipedia.org/wiki/John_Malkovich kaze
Quote
Early life

Malkovich was born in Christopher, Illinois, and is of Croatian, German, and Scottish ancestry.[1][2][3] He grew up in Benton, Illinois, in a large house on South Main Street. His father, Daniel Malkovich, was a state conservation director and publisher of Outdoor Illinois, a conservation magazine. His mother, Joanne, owned the "Benton Evening News" (a local newspaper in Benton), as well as Outdoor Illinois.[4][5] Because of his father's work, the Malkovich family is widely acknowledged as one of the founding families of the environmental movement in Illinois. He was an athlete in high school. He transferred to Illinois State University from Eastern Illinois University, where he only spent one semester with an interest in ecology, but he soon changed his major to Theatre.


A odje kaze:
http://www.croatianhistory.net/etf/art.html#malkov

Quote
John Malkovich, a famous American actor, has Croatian roots. It is interesting that he recited verses of Croatian national anthem Lijepa Nasa (Our Beautiful) in Nenad Bach's song "Can We Go Higher?" in 1990s, see the video via www.lijepanasadomovina.com. Many thanks to Nenad Bach for this information.
God created Arrakis to train the faithful.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #124 on: 07-12-2008, 01:12:40 »
eto vam ga sad, a neki ovde čim vide 'strano' ime na 'ić, ić, ić, ić, jojojojoj' – odma misle – srbin! :roll:  :x  :cry:

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #125 on: 07-12-2008, 01:30:09 »
Sva prezimena na "ić" su srbska. Uostalom, osim nekolicine Madžara, svi ovi okolo su Srbi. Šta da radiš kad smo golem narod.
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #126 on: 07-12-2008, 01:36:03 »
Quote from: "Usul"
http://en.wikipedia.org/wiki/John_Malkovich kaze
Quote
Early life

Malkovich was born in Christopher, Illinois, and is of Croatian, German, and Scottish ancestry.[1][2][3] He grew up in Benton, Illinois, in a large house on South Main Street. His father, Daniel Malkovich, was a state conservation director and publisher of Outdoor Illinois, a conservation magazine. His mother, Joanne, owned the "Benton Evening News" (a local newspaper in Benton), as well as Outdoor Illinois.[4][5] Because of his father's work, the Malkovich family is widely acknowledged as one of the founding families of the environmental movement in Illinois. He was an athlete in high school. He transferred to Illinois State University from Eastern Illinois University, where he only spent one semester with an interest in ecology, but he soon changed his major to Theatre.


Usule, u medjuvremenu su magnati Wikipedije konsultovali DušManovu babu, te sada za Džona piše sledeće:

John Gavin Malkovich (9 décembre 1953 à Christopher, Illinois, États-Unis) est un acteur, un producteur de cinéma et un réalisateur américain d'ascendance serbe par son père, et allemande et écossaise par sa mère.

Ko ne veruje, nek ide da proveri:

http://fr.wikipedia.org/wiki/John_Malkovich
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.962
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #127 on: 07-12-2008, 03:10:41 »
Quote from: "Cornelius"
Sva prezimena na "ić" su srbska. Uostalom, osim nekolicine Madžara, svi ovi okolo su Srbi. Šta da radiš kad smo golem narod.


šteta što ćete na kraju pod jedno drvo stati  :roll:
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Cornelius

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.599
Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #128 on: 07-12-2008, 15:19:50 »
Quote from: "Truba"

šteta što ćete na kraju pod jedno drvo stati  :roll:


Samo da bude sljiva...
Je n'ai aucune confiance dans la justice, même si cette justice est faite par moi.

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #129 on: 21-10-2009, 18:59:41 »
"Soba malih strahova" Irene Ristić u Reksu
Autor: Tanjug | 21.10.2009. - 09:11

Umetnička grupa "Hop.La!" izvešće 22. i 23. oktobra u Kulturnom centru Reks projekat "Soba malih strahova", u režiji Irene Ristić.


Prema najavi autora, to je intermedijalni rad o najstarijim ljudskim strahovima, a nastao je kao rezultat eksperimenta u kome su kombinovani dramski postupak, video projekcije i zvučne instalacije.
Percepcija ove neobične predstave uslovljena je pozicijom publike, smeštene između dve ukrštene video projekcije, u prostoru koji tako postaje mesto rascepa i/ili praznine.
Projekat ispituje doživljaj praznine i izolovanosti, uslovljen sećanjima na rane traume, a uzroke aktuelnih rascepa unutar i između ljudi traži u iskustvu prvog napuštanja. Autori ukazuju na sve prisutniju "stejtment" (saopštenje) kulturu, u kojoj je najvažnije predstavljanje sebe, u kojoj se ukidaju dijalog i susret, a bliskost se zamenjuje surogatima.

Rad je inspirisan filmovima nadrealista, knjigama Mišela Uelbeka, empirijskim istraživanjima Rotenberga i Hausmana, kao i starijim teorijama o bisocijativnom principu u umetnosti.
U predstavi učestvuju Sanja Radišić, Magda Popović, Miloš Paunović, Ana Radonjić, Bojan Babić, Mihaela Drakulović, Marko Marinković, Dunja Mihajlović, Zdenko Kranj, Lucija i Grigorije Drakulović.
Saradnik na scenariju je Paunović, kamerman Ivan Todorovski, montažer Ana Radojičić, a muziku potpisuje Ah.Ahilej.
"Soba" može da primi mali broj ljudi u isto vreme, pa se izvođenje ponavlja u više navrata, u četvrtak i petak od 18 sati do kasno uveče, na svakih 25 minuta.
Projekat je realizovan uz podršku Sekretarijata za kulturu Beograda, švajcarskog kulturnog programa Pro Helvetia, Oranž studija i Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

  • 4
  • 3
  • Posts: 16.767
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #130 on: 21-10-2009, 19:01:23 »
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.920
  • Enfant terrible
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #131 on: 18-09-2010, 16:41:51 »
„Stara bolesna kornjača“ ponovo u žiži

U svom novom romanu Uelbek na scenu izvodi Mišela Uelbeka, alkoholičara koji pomalo smrdi, ali manje od leša.

Više od 700 knjiga je objavljeno na početku književne sezone koja se u Francuskoj poklapa sa početkom školske godine ali svi pričaju samo o jednoj – o novom romanu Mišela Uelbeka, „Mapa i teritorija”, kome svi predviđaju Gonkurovu nagradu.

Izlasku knjige nije prethodila uobičajena polemika koja prati ovog pisca, koga sunarodnici doživljavaju kao ciničnog monstruma ili kao genija, dok ostatak sveta u njemu vidi najuticajnijeg savremenog francuskog književnika.

Francuski kritičari su, uz retke izuzetke, ovaj put jednoglasni: „velika knjiga koja čini čast književnosti”, „zadivljujući roman”, „remek-delo”, „bez sumnje njegova najostvarenija knjiga”, „tekst očigledne snage, humora i inventivnosti”.

Nedelju dana od objavljivanja,iz knjižara je nestalo 22.000 primeraka knjige, novi tiraži se ubrzano štampaju. Ni optužbe da je prekopirao fragmente sa stranica internet enciklopedije „Vikipedija” nisu mogle da naude njegovom trijumfu.

Čak i oni kritičari koji su mu manje naklonjeni (uglavnom jer je bezobzirno ismejao njihovu nadmenost ili osrednjost) priznali su da je Uelbek ponovo pronašao duh i stil svojih najuspešnijih romana sa početka karijere, „Proširenje područja borbe” i „Elementarne čestice”.

Možda je to zato što se Uelbek u novom romanu bavi manje provokativnim temama od islama i seksualnog turizma, kao što je bio slučaj u prethodnim romanima. „Mapa i teritorija” je priča o odnosu oca i sina koji nemaju šta jedan drugom da kažu („…ljudski odnosi se, napokon, svode na malo toga”), i priča o umetniku i predstavljanju sveta kroz umetnost.

„Čudno, ali čovek bi pomislio da je potreba za izražavanjem, za ostavljanjem traga u svetu snažan pokretač; ali to obično nije dovoljno.Ono što je najbolji pokretač, što sa najvećom snagom gura ljude da se nadmaše, još uvek je prosta i jednostavna potreba za novcem”, kaže jedan od likova o društvu u kome se značaj nekog umetnika meri po njegovoj tržišnoj ceni i po umešnosti njegovih agenata da podignu tu cenu.

Čitavim romanom provejavaju opservacije o umetnosti i umetniku, o njegovom traganju za priznanjem i slavom, o intuiciji koja ga navodi da uništi deo svog rada, čak i čitav rad, kako bi krenuo radikalno novim pravcem ili se našao bez ikakvog pravca, bez i trunke nade da će nastaviti.

„U ovom i samo u ovom smislu pozicija umetnika može da bude okvalifikovana kao teška”, piše Uelbek.

Ne izostaje ton kojim pisac klinički precizno secira francusko i uopšte savremeno društvo, u kome je čovek definisan onim što radi. Odnos zaposlenog prema preduzeću Uelbek opisuje kao odnos Hrista prema Crkvi, supružnika prema supružniku.

Kroz roman defiluju likovi iz pariskih umetničkih krugova čiji ukus određuju marketinške agencije služeći se medijima koji su za Uelbeka izvor nepodnošljive gluposti i konformizma. Usput se osvrće i na sveštenike kao „naslednike hiljadugodišnje duhovne tradicije koju niko više zaista nije razumeo”.

Ako nema reči utehe za savremeno društvo, u kome njegovi likovi žive u velikoj usamljenosti i u kome su ljubavne veze osuđene na neuspeh, Uelbek je još nemilosrdniji prema liku Mišela Uelbeka, koga opisuje kao „staru bolesnu kornjaču”, alkoholičara koji „pomalo smrdi, ali manje od leša”, koji odlazi u krevet čim padne mrak sa pilulama za spavanje, flašom vina i knjigom i koji čeka da prođe naredni dan kako bi ponovio to isto.

„To je jedna od mogućnosti moje budućnosti”, rekao je Uelbek u jednom intervjuu, sa karakterističnom jednostavnošću sa kojom odgovara na pitanja novinara.

Njegovo pojavljivanje u romanu najavljuje otac glavnog lika, penzioner u staračkom domu:

„Čini mi se da je to dobar pisac. Prijatan je za čitanje, ima prilično ispravnu viziju društva”, a autor Uelbek dodaje da mora da ima nešto kod tog pisca kad je njegovo postojanje primetio i neko ko je duboko zagazio u aleju senki i smrti.

Poput glavnog junaka, fotografa i slikara Žeda, Uelbek slika portrete savremenika, među kojima i svoj, ali se ne zadržava na aristotelovskom principu poezije kao imitacije prirode već se kreće u neomeđenom polju književnog stvaranja u kome sve postaje moguće, pa i ubistvo književnika Mišela Uelbeka.

Izlazeći iz okvira žanra autofikcije, omiljenog kod njegovih savremenika, Uelbek proširuje mogućnost postojanja svog lika Uelbeka, projektujući ga u situacije koje su čist plod piščeve mašte.

„Prednost je što u jednom liku dobijamo mnogo – možemo da se predstavimo onakvi kakvi ne želimo da budemo i onako kako bi želeli da se stvari odvijaju”, objasnio je pisac.

Ovo mešanje stvarnosti i fikcije, redefinisanje žanra autofikcije koji prelazi u futurističku satiru i policijski roman sa elementima horora, ima u vidu književnik i kritičar Frederik Begbede, takođe jedan od likova u romanu, kada u tekstu o ovoj knjizi govori o „proširenju područja romana”.

Nakon devetnaest godina i osamnaest knjiga prevedenih na 40 jezika, mnogi predviđaju da će Uelbeku ovaj put pripasti najveće francusko književno priznanje za roman godine, Gonkurova nagrada, koje mu je dosada izmaklo u tri navrata.

Ana Otašević

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Stara-bolesna-kornjaca-ponovo-u-zizi.lt.html
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.920
  • Enfant terrible
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #132 on: 16-04-2012, 11:43:22 »
ovo sam već jednom pitao, ali ne sećam se odgovora, a ne mogu da nađem taj topik. xrotaeye

vredli li ovo nabavljati?

H. P. Lovecraft: protiv svijeta, protiv života
Michel Houellebecq 

Howard Phillips Lovecraft bio je hipohondrični, opsesivno rasistični pustinjak i čovjekomrzac, već i za svoje vrijeme reakcionarnih i zastarjelih nazora. Čovjek koji je dijelio mudre književne savjete, ali ih sam nije slijedio, često je proglašavan književno bezvrijednim psihopatom koji naprosto bilježi svoje košmare. Bez obzira na sve to, oko njegovog se djela posmrtno stvorio pravi kult koji do danas ne samo da nije oslabio, već sve više raste.

U eksplozivnom i promišljenom spoju, jedan od najkontroverznijih pisaca današnjice osvrće se na lik i djelo jednog od najkontroverznijih pisaca jučerašnjice, bacajući posve novo svjetlo na razloge Lovecraftove loše reputacije, pokazujući pri tom vlastitu erudiciju, inteligenciju i osjećaj za psihologiju.
Uz Houellebecqovo viđenje, u Lovecraftov košmarni svijet možete zaviriti uz tri kraće priče: Snovi u vještičinoj kući, Iza zidova sna i On, prvi puta prevedene na hrvatski.

    * Jezik: Hrvatski
    * Broj stranica: 270
    * Uvez: Meki
    * Dimenzije: 12,0 x 17,5 cm
    * Težina: 221 g

    * Nakladnik: Zagrebačka naklada
    * Biblioteka: Feniks
    * Godina izdanja: 2006.
    * ISBN: 953-252-012-0
    * Jezik izvornika: francuski

moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #133 on: 16-04-2012, 12:59:20 »
ovo sam već jednom pitao, ali ne sećam se odgovora, a ne mogu da nađem taj topik. xrotaeye

vredli li ovo nabavljati?

H. P. Lovecraft: protiv svijeta, protiv života
Michel Houellebecq 

lepo ti piše - u NEKRONOMIKONU!  :-x

a odlomak imaš preveden i u časopisu GRADAC o lavkraftu, koji tvrdiš da poseduješ.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.920
  • Enfant terrible
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #134 on: 16-04-2012, 16:10:05 »
ijao! vidi stvarno! kako sam samo nesmotren! :oops:
taj ulemekov ulomak mi je promakao,  a sad kad sam ga pročitao i nisam nešto oduševljen.
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #135 on: 07-02-2015, 00:13:24 »
Pročitao sam POKORAVANJE Mišela Uelbeka. Booka je vrlo brzo reagovala na izdavanje ovog romana, i mesec dana posle kontroverzne premijere na francuskom tržištu plasirala ga i kod nas. Naravno, jasno je da Uelbekov roman ima naročitu aktuelnost zbog masakra karikaturista u satiričnom listu Charlie Hebdo koja je koincidirala sa njegovim izlaskom i svakako da Islam igra značajnu ulogu u njemu.

Međutim, POKORAVANJE je roman koji se Islamom bavi na jedan potpuno drugačiji način. U izvesnom smislu ovaj roman je parafraza MOGUĆNOSTI OSTRVA. U tom romanu verska sekta koja propoveda povezanost sa vanzemaljskom civilizacijom dovede do eutanazije velikog dela čovečanstva, kloniranje igra značajnu ulogu i u određenom smislu aludira na religije kao što je sajentologija ali i na napredak nauke.

POKORAVANJE je MOGUĆNOST OSTRVA samo sa Islamom, izmučena potrošena judeohrišćanska civilizacija nalazi svoje ishodište u vladavini Muslimanske braće, odnosno njihove vrlo pitome francuske podružnice koja do kraja romana zapravo ne pokaže da ima bilo kakve zadnje namere u odnosu na ono što su im bila predizborna obećanja.

Međutim, POKORAVANJE svakako nije roman koji na povoljan način govori o Islamu, pre svega ga prikazje kao religiju koja omogućuje potrošenom zapadnom čoveku da se u skladu sa svojim antirasističkim, modernizovanjim uverenjima postepeno vrati u srednji vek i jedno znatno instinktivnije uređenje zajednice. Islam je predstavljen kao religija po meri muškarca koja je zapadnom čoveku dodatno učinjena privlačnom bogatim petrodolarskim subvencijama.

Međutim, kao i SF premisa MOGUĆNOSTI OSTRVA tako i POKORAVANJE ključnu idejnost crpi iz Uelbekovog gađenja nad postojeći liberalnim tekovinama, i ponovo u tom domenu treba tražiti osnovne elemente za konflikt.

Uostalom, teza da Islam, a ISIL u najdubljem pogledu uređenja, predstavljaju glavnu opoziciju i glavnu alternativu sadašnjem ustrojstvu zapadnog sveta nije nova i radikalizacija mladih ljudi koji su rođeni na Zapadu, čak i u hrišćanskim porodicama, odavno je prisutna.

Ono što je novo jeste da Uelbek prikazuje postepeno prihvatanje tog novog uređenja od strane zapadnih elita a ne obesciljene omladine, i u tom pogledu je POKORAVANJE najinovativnije.

Kad je reč o rukopisu, ovo nije kapitalni Uelbek, ni po zamahu, ni po svežini ideja jer kako rekoh ovo je remix MOGUĆNOSTI OSTRVA, pa ipak rekao bih da je u boljoj formi nego u MAPI I TERITORIJI a i Bookino izdanje, uprkos ekspresnom dolasku na tržište, daleko je zrelije od tog. U svakom slučaju, ovo je vešto urađena parafraza vlastitog remek-dela, dobro izdanje, i kratak roman koji se čita u dahu.

Ipak, nadam se da će nas još nekada sačekati i neki novi kapitalni Uelbek.



Sent from my iPhone using Tapatalk
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Albedo 0

  • Guest
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #136 on: 07-02-2015, 01:03:24 »
Ono što je novo jeste da Uelbek prikazuje postepeno prihvatanje tog novog uređenja od strane zapadnih elita a ne obesciljene omladine, i u tom pogledu je POKORAVANJE najinovativnije.

Meho, samtireko!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 49.222
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #137 on: 07-02-2015, 07:59:51 »
Ono što Uelebeku kvari računicu je objektivno mali broj islamskih vernika u Francuskoj i zapadnoj evropi uopšte u ovom trenutku. U Francuskoj ih ima manje od deset procenata. Ne znam je li Uelebek u romanu ovo rešio ozbiljnijim migracijama ili prihvatanjem islama (a odbacivanjem liberalizma) od strane širih slojeva nacije (a na nagovor elita?) ili kako?

Albedo 0

  • Guest
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #138 on: 04-03-2015, 12:22:09 »
Libertarijanska kritika Uelbekovog Pokoravanja

Dušan Pavlović za Vreme

http://dfiles.eu/files/u1mj88zyr

Mme Chauchat

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.761
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #139 on: 04-03-2015, 14:55:39 »
Ne mogu ti ja ovo ni da otvaram :/ (Nemam ništa protiv, nek se lože ljudi na Uelbeka [ili protiv njega] do mile volje, samo nek njegove pamflete ne zovu romanima, to smara.)

Albedo 0

  • Guest
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #140 on: 04-03-2015, 15:09:24 »
pa dobro, članak i ne spominje njegove literarne (ne)kvalitete...

C Q

  • 2
  • Posts: 371
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #141 on: 05-03-2015, 19:20:06 »
U svakom slučaju, mnogo bolji nego njegov prošli roman. Kao poštovalac lika i djela - zadovoljan sam pročitanim.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #142 on: 28-06-2015, 16:24:39 »
Pogledao sam L’ENLEVEMENT DE MICHEL HOUELLEBECQ Guillaumea Niclauxa, reditelja čiji sam rad upoznao kroz pokušaj komercijalne afirmacije u ekranizaciji Jean-Christophe Grangea. Taj film mi je bio grozan a nažalost ni ovaj nije mnogo bolji ali je svakako znatno zanimljiviji.

Niclaux je napisao i režirao film u kome Houellebecq igra samoga sebe. Posle režije, očigledno je da Houellebecqa zanima dalje bavljenje filmom, kroz glumu, o čemu svedoči i potonje igranje u filmu NEAR DEATH EXPERIENCE. Zanimljivo je kako su francuski pisci skloni ulasku u svet filma daleko izvan okvira scenaristike. Još je zanimljivije to kako se od nove generacije možda ponajbolje u tome snašao Beigbeder, ne samo zato što mu je 99 FRANCS režirao Kounen već i u svojoj samostalnoj režiji oko koje je dosta oklevao upravo imajući u vidu Houellebecqov rediteljski fijasko. Međutim, ova Beigbederova režija kudikamo je bolja od njegovih recentnih romana, i radije bih gledao njegov novi film nego čitao novi rukopis.

Houellebecq u ovom filmu igra samog sebe, u prenaglašeno deglamurizovanoj fazi, kada je izgubio zube, i njegova pojava na ekranu bez ikakve sumnje nosi određeni bizarni magnetizam koji verovatno treba pripisati njegovoj reputaciji, ali opet ne bih rekao da u njemu i inače nema neke filmičnosti.

Ono što je okosnica filma jeste komični triler o otmici Houellebecqa od strane nesposobne bande nejasnih motiva, koja postepeno sve više počinje da pokazuje fascinaciju njime kao sagovornikom, kao arbitrom za razna pitanja, i nikada ne prestaje da ga tretira kao zvezdu što dostiže svoj vrhunac kada mu angažuju prostitutku kao rođendanski poklon.

Ideja da nečiji status javne ličnosti spontano transcendira jasnu kriminalnu nameru otmičara i da oni umesto koristi od otkupa, počinju da imaju korist od komunikacije sa tim čovekom, prilično je interesantna. Međutim, Niclaux uspeva tek da zagrebe ovršinu te teme.

Za početak, iako Houellbecq bez ikakve sumnje deluje kao nadahnut interpretator igrajući samoga sebe, ni u jednom trenutku ovaj film ne izlazi izvan okvira internog vica čija ciljna grupa mora poznavati opus ličnosti o kojoj film govori. Dakle, Michel Houellebecq iz naslova nije uspeo da bude ime lika već samo ime ličnosti čiji fanovi treba da gledaju ovaj film.

Niclaux je dakle propustio priliku da izgradi nešto više na bazi ready madea koji nudi sam Houellebecq. Samim tim, ovde imamo delo u kome se protagonista na pogrešan način izdiže iznad celine i na kraju sve deluje kao vrlo bizaran vid samopromocije i pokušaja da se ukoreni imidž neuglednog samotnjaka koji Houellebecq gaji, naročito u poslednje vreme.

Ovaj film korespondira i sa autorefleksijom njegovog tada aktuelnog romana MAPA I TERITORIJA, čak su neki zaključci o Thierry Joncquetu preneti iz romana u film, unutar monologa o nekadašnjoj vitalnosti francuskog krimića.

Niclaux se u formalnom pogledu drži nekog osušenog, festival-ready realizma, sa kadriranjem koje deluje kao da je kamera pre svega postavljena da bi zabeležila autentičnost junaka. Međutim, to je paradoksalna pozicija jer Houellebecq jeste stvarna ličnost ali okolnosti u kojima se našao, uprkos dobrim pokušajima, ne uspevaju da opravdaju taj prizvuk “autentičnosti” za kojim Niclaux traga.

U određenom smislu, ovaj film ima i critic-proof dimenziju, kao da je reč o ENTOURAGEu za intelektualce. I zbilja, u ovom filmu imamo upravo to, intellectual-porn razgovore, apstraktan zaplet, satiru, sve one obavezne figure koje bi intelektualac mogao očekivati.

Taj trenutak u kome Houellebecq pristaje da od pisca postane celebrity desio se mnogo ranije, ali ovim filmom je to bez ikakve sumnje ozvaničeno.

Jedino što nemamo jeste ona supstanca koju bi Houellebecq ili intelektualistički film morao da nam ponudi, i zato ENTOURAGE ostaje pošteniji produkt od ovoga.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Dybuk

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.203
  • ведьма
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #143 on: 01-07-2015, 12:46:49 »
Procitala sam Mogucnost Ostrva i Elementarne Cestice - koji me je odusevio. Oba romana su divna, Mogucnost je malo oporije stivo, koliko se secam, ali meni se njegov stil dopada.
Imam Pokoravanje, jos nisam otvarala, ali koliko sam cula iz prve ruke, losiji je od Mogucnosti Ostrva. Mapu i Teritoriju nisam nabavljala.

Alexdelarge

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.920
  • Enfant terrible
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #144 on: 04-02-2019, 10:40:31 »
Uelbek dolazi u Beograd!

Festival "Krokodil" ugostiće u junu francuskog pisca Mišela Uelbeka, objavljeno je na sajtu te manifestacije.

Jedan od najkontroverznijih pisaca u svetu upravo je objavio roman "Serotonin", čiji je glavni junak nezadovoljni Francuz koji poseže za novim antidepresivom, zbog kojeg kreće u potragu za svojom prošlošću. Uelbek u knjizi, koju će 1. marta kod nas objaviti "Booka", kritikuje društvo u kojem "malog čoveka", u ovom slučaju francuskog farmera, guta globalizacija. Knjiga sadrži i scene koje neodoljivo podsećaju na proteste "žutih prsluka", iako je pisana pre njih.

Rođen je 1958. kao Mišel Tomas, detinjstvo je proveo kod roditelja svojih roditelja, a onda je uzeo majčino devojačko prezime Uelbek.

Diplomirao je agronomiju i nakon fakulteta objavio najpre zbirku poezije, a zatim i biografiju H. P. Lavrakfta. Slede romani "Proširenje područja borbe", "Elementarne čestice", "Platforma" i "Mogućnost ostrva" koji privlače veliku pažnju javnosti i kritike.

Uelbeka nazivaju mnogim imenima – rasista, ženoomrzac, pisac pamfleta i pornografije, a bio je i na sudu zbog izazivanja rasne i verske mržnje. Oslobođen je optužbi ali je nakon toga napustio Francusku i trenutno živi u Španiji.

Roman "Pokoravanje" Uelbek objavljuje 2015, na dan kada se dogodio teroristički napad na časopis "Šarli Ebdo". Bizarno, upravo je Uelbek bio na naslovnoj strani časopisa, a taj roman govori o alternativnoj budućnosti u kojoj islam vlada Francuskom.

"Krokodil" u nazivu je akronim na srpskom jeziku i znači "Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu I Letargiju". Udruženje je posvećeno kreiranju književnih, kulturnih i društveno-političkih programa i sadržaja u cilju razvoja književne publike kao i one zainteresovane za kulturu uopšte, promovisanju politike dijaloga, pomirenja i rekonstrukcije pokidanih kulturnih veza prevashodno na prostoru Zapadnog Balkana ali i produbljivanju uzajamnog razumevanja te prihvatanja različitosti na evropskom kontinentu i šire.

Festival je pokrenut 2009. godine, i tradicionalno se održava na otvorenom platou ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Ove godine će biti održan od 7. do 9. juna.

http://mondo.rs/a1163951/Zabava/Kultura/Misel-Uelbek-u-Beogradu-Festival-Krokodil.html
moj se postupak čitanja sastoji u visokoobdarenom prelistavanju.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #145 on: 13-03-2019, 23:30:35 »
SEROTONIN Mišela Uelbeka, nadovezuje se poetički na njegove dosadašnje romane. To je priča o rezignaciji modernog francuskog, zapadnoevropskog muškarca srednje dobi, data svedenim stilom i u fatalističkom tonu. Međutim, veličina ovog pisca svakako je u tome što unutar stilske jednoličnosti pravi razne idejne varijacije i što “istu” priču čita iz različitih uglova, akcentujući različite aspekte. To naravno ne znači da nema i krupnih iskoraka u njegovoj poetici, setimo se MOGUĆNOSTI OSTRVA ili POKORAVANJA koji se bavi različitim uplivima fantastike ili distopije u njegov rukopis.

U SEROTONINU međutim, imamo nešto što smo mogli da namirišemo i u dosadašnjim Uelbekovim romanima ali sada je odlučio da do kraja izađe na videlo. Najdublja patnja njegovog lika je ljubavna patnja, žal za ljubavima koje je imao i prokockao svojim nepromišljenim priklanjanjem besmislenim društvenim konvencijama uživanja, i podleganja anksioznostima da monogamna veza nije krajnji horizont.

Besmisao poslovne situacije, ispraznost savremene civilizacije, nemogućnost da stvori išta smisleno, sve su to samo začini ljubavnoj patnji Uelbekovog junaka koji je ostao sam, i usled beznadežne samoće kojoj ne vidi mogućnost da se prevaziđe počinje polako da kopni.

Ljubavna patnja čini značajan deo Uelbekovih karaktera ali nikada kao ovde nije tako stavljena u prvi plan, a u izvesnom smislu on je ponajviše prožima sa sunovratom moderne civilizacije.

U par navrata, Uelbek lobuje kada želi da poentira, pre svega u nekim nepotrebnim digresijama kao što je susret sa nemačkim pedofilom koji naprosto podleže jednom klišetiziranom pogledu na svet koji nije poigravanje stereotipima već upravo glupost. Isto važi i za neke od nekonvencionalnijih seksualnih praksi parnerke glavmog junaka. Naprosto, sve su to iskoraci koji nemaju puno veze sa temom koju Uelbek želi da obradi ovde.

Ali, mimo toga, iz kliničkog rukopisa Uelbek uspeva da izvuče nepatvorenu emociju, i da napravi jedno od svojih najpristupačnijih dela, premda ne verujem da on danas više ima bilo kakvu potrebu da proširuje svoje “područje borbe”.

Da je Uelbekov rukopis žanr sam po sebi, onda bi SEROTONIN bio primer vrhunskog žanrovskog romana, u kome se sve ono što je već bilo dobro čuva a sve ono što je novo vrši adekvatnu nadogradnju unutar zadatog okvira.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 19.220
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Mišel Uelbek - Mogućnost ostrva
« Reply #146 on: 18-04-2019, 00:17:46 »
Benoit Delepine i Gustav Kervern 2014. godine snimili su film NEAR DEATH EXPERIENCE koji ima sva svojstva Houellebecqovog romana uključujući i samog Houellebecqa u glavnoj ulozi kao protagoniste i naratora priče o sredovečnom Francuzu koji želi da se ubije, izuzev što nije zapravo roman i nije film baziran na njegovoj prozi.

Međutim, tehnički gledano, ima sva svojstva. Houellebecq lično kanališe tu Ich-formu u fizički zahtevnoj ulozi čoveka koji jednoga dana odlazi iz kuće u divljinu, odnosno obližnje izletište sačuvane prirode sa idejom da se tamo ubije ili umre od nečega.

Film je fokusiran na jednog čoveka, i nije prvi slučaj sličnih egzistencijalističkih radova, Kiarostami se ispoljavao u sličnim formama, međutim ovde imamo u glavnoj ulozi pisca koji je praktično ideolog najnovije iteracije takvog pogleda na svet i što je najneverovatnije - Houellebecq se u tome izuzetno dobro snašao.

U poslednje vreme, Francuska je iznedrila par bestseler pisaca (bez namere da poredim njihove domete) koji su se dokazali prvo kao solidni filmmejkeri a na kraju su smogli snage da se pokažu na filmu i kao glumci.

Tu naravno mislim na Beigbedera i Houellebecqa. Naravno, Beigbeder je kao pisac manje kompleksnih dela na filmu neposrednije i brže postigao veći uspeh. I lakše je stigao do kvaltetnih ostvarenja, međutim, Houellebecq takođe ima svoje domete koji nisu tako visoki u filmskom pogledu ali su hrabri na drugi način.

Tako je recimo ova rola izuzetno zahtevna, i jasno se nadovezuje na njegovo pisanje i kredo iz romana, a pritom svakako da je više od stunt castinga i da ovo što pruža Houellebecq u ovom filmu stoji kao domet i za vrsnog, predznanjem neobremenjenog glumca.

No, s druge strane Delepine i Kervern u svom houellebecqovskom materijalu ne nude previše i svakako ne više od očekivanog, nema iznenađenja a ni one emocije  koju na kraju neminovno budi piščeva hladnoća u prozi. No, na kraju, i ovde pisac ostaje ključna kopča gledaoca sa likom. Njegovo namerno deformisano lice je moćan filmski znak i on je toga vrlo svestan. Otud ovu ulogu Houellebecq radi kontrolisanim sredstvima, ne kao naturščik već kao profesionalac.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam