Author Topic: SF JE MRTAV ŽANR  (Read 59314 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.816
Re: SF JE MRTAV ŽANR
« Reply #800 on: 22-10-2017, 21:11:37 »
Idemo dalje.


Tipping point
Pojam tipping point sam usvojio na krajnje neobičnom primeru. Tragao sam za dokazom ključnog trenutka delovanja neoliberalne politike na kulturno posrnuće elektronskih medija. Tragovi su sezali do pedesetih godina prošlog veka, a meni je trebala tačka u vremenu oko osamdesetih godina. Onda sam shvatio da se prelomna tačka ne nalazi tamo gde je korenje, nego tamo gde je plodonosni deo. Tada su te rane pojave postale – sistematske.

Ako se vratim na pisanje priča, uvod i zaplet nas obavezno dovode do mesta gde se usmerava ka raspletu i poentiranju. Drugim rečima, zec uvek trči u šumu do polovine, a onda iz šume. Konačno, naučna fantastika je počela da trči iz šume, onda kada se prepoznala i postala primamljivo štivo za čitaoce.

Okolnosti u kojima je društvo preživelo Prvi svetski rat u kojem su bukvalno opismenjene i tehnički obrazovane stotine hiljada vojnika, sveže demobilisani doneli su sobom i radoznalost. Kod kuće je ih dočekala i stvarnost obogaćena radiom, televizija je bila tek korak daleko. Bili su spremni za još, za novo što tek dolazi. Hugo Gernsbak i njegov Amazing Stories su dvadesetih godina obeležili početak sistematskog objavljivanja SF, a Džon Kembel je 1930. preuzevši Astounding Scince Fiction, obezbedio jaku konkurenciju.

Početnu fazu je obeležilo preuzimanje već aktuelnih pisaca SF. Međutim, ispostavilo se da drugi pisci glavnog literarnog toka nisu bili previše zainteresovani. Da li zbog mrzovolje da se pripremaju za novi pristup ili zbog konjukture pisanja o velikim buržoaskim porodicama, ne znam. Tek, ono šta danas nazivamo “tvrdim SF-om”, pretežno su prihvatili tehnički obrazovaniji pisci. Nekoliko decenija se SF oslanjao na takve pisce, sa dobrom podlogom, ali slabije pismenosti. Glavna karakteristika tog perioda je da je SF motiv bio cilj, sa dominatnim obrazloženjem istog, karakterizacija protagonista bila je u drugom planu, a literarni pristup nužno zlo.

Ne bih mogao tačno navesti ko je prvi počeo da iskače iz dobro utvrenog koloseka. Možda to i nije važno. Na primer, ako su to Robert Hajnlajn, Asimov i Artur Klark, prepoznaćemo “veliku trojku”, nezaobilaznu polovinom prošlog veka. Lako bih nabrojao još toliko pisaca SF, ako ne i duplo više, ali je i dalje primetno težište na tehničkom obrazovanju. Asimov je bio doktor biohemije, Klarku se pripisuju geostacionarne orbite, a Hajnlajnu, koji je svašta u životu radio – konstrukcija vodenog dušeka. Literarnost će još neko vreme biti u drugom planu, ali se već mogla nanjušiti sve veća potreba da se dometi prošire.

U svakom slučaju, SF se transformisao, a da se naizgled ništa nije promenilo. Nekadašnji inženjeri i doktori su naučili da pišu ili su se vratili svojim strukama, novopridošli su se uklapali u izgrađeno i uspešno okruženje na radost posvećene čitalačke publike. Teodor Sterdžen je izgovorio opasku da 90% naučne fantastike jeste treš, ali da je 90% svega treš.
Ursula LeGuin, obrazovana potpuno izvan prirodnih nauka, batrgala se više godina sa fantazijskim pripovedanjem, suočavajući se sa činjenicom da SF jeste u getu, ali da taj geto ima zid sa dve strane. Onda se, sa romanom “Leva ruka tame” taj zid srušio. Prebirući po tom vremenskom periodu, našao sam podatke o “Zemljomorju” koji su otvorili bočna vrata ka Tolkinovskoj fantastici, o Hainskom ciklusu, ali ne i na priču “Neki odlaze iz Omelasa”, koja mi decenijama pulsira u sećanju. Svejedno, njena poruka da pisac može da svoju priču postavi oko bilo koje naučne pretpostavke, ali da se pretpostavljenog mora dosledno pridržavati, postala je osnova na kojoj gradim svoje pisanje.


Dakle, neprimetno, SF motiv kao cilj naučnofantastične literature, postao je sredstvo, alat. Više niko ne objašnjava vremeplove, nego sednu u njega i voze, ne objašnjavaju svetlosne i nadsvetlosne letilice, ne moraju da biraju sazvežđe i planetu na koju će smestiti svoju priču. Ako neko misli da su potencijalni pisci dobili punu slobodu grdno se vara. Neka se seti Ursulinog uslova.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.816
Re: SF JE MRTAV ŽANR
« Reply #801 on: 22-10-2017, 21:14:37 »
Ne znam zašto poslednji pasus neće normalno da izađe.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Re: SF JE MRTAV ŽANR
« Reply #802 on: 23-10-2017, 01:56:52 »
Кембел је 1937. године преузео Astounding Stories, који је 1938. године преименовао у Astounding Science Fiction.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.816
Re: SF JE MRTAV ŽANR
« Reply #803 on: 23-10-2017, 08:55:00 »
Pacer! Naseo na US formulaciju 1930'. Ispraviću.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.816
Re: SF JE MRTAV ŽANR
« Reply #804 on: 24-10-2017, 09:02:29 »
Danas ću ponoviti poslednji pasus prethodnog odeljka. Biće da je mnogo slova odjedno, pa se stisnu.


Dakle, neprimetno, SF motiv kao cilj naučnofantastične literature, postao je sredstvo, alat. Više niko ne objašnjava vremeplove, nego sednu u njega i voze, ne objašnjavaju svetlosne i nadsvetlosne letilice, ne moraju da biraju sazvežđe i planetu na koju će smestiti svoju priču. Ako neko misli da su potencijalni pisci dobili punu slobodu grdno se vara. Neka se seti Ursulinog uslova.

Definicije i klasifikacije

Kad su definicije u pitanju većina onih koji to pokušavaju ne znaju šta je definicija. Verovatno najtačniju definiciju SF postavio je Kembel ili Gernsbak, svejedno. Ona glasi da je SF ono šta on kaže da je SF. Sve priče koje su se našle u njegovom magazinu definitivno jesu SF. Mora da je tako čim je odabrao i objavio, zar ne? Imao sam na raspoloženju još nekoliko kompetitivnih definicija SF, ali ova je najdoslednija.

Definicija se najbolje definiše kao skup, odnosno, područje sa zajedničkim, nedeljivim osobinama. Ko je učio matematiku zna o čemu govorim. Tako ispada da je prvobitna definicija sasvim ispravna. Ako je časopis Amazing Stories (ili onaj drugi) isključivo objavljivao naučnu fantastiku, urednik je sigurno znao šta jeste, a šta nije.

Vreme je iskomplikovalo definicije. Tako da priče tog perioda danas posmatramo kao „tvrdi“ SF, šezdesete godine su ga „omekšale“. Kuriozitet je da u Srbiji danas imamo teoretičara SF koji priznaje samo „tehničku“ fantastiku. Nekako je pogubio informaciju da tehničke nauke nisu jedine nauke. Zapravo, on je suzio početnu definiciju. Određenje koje je ponudila Ursula LeGuin, naizgled je originalno, ali mislim da je još Vels pokazao prstom na isto mesto:

"As soon as the magic trick has been done the whole business of the fantasy writer is to keep everything else human and real. Touches of prosaic detail are imperative and a rigorous adherence to the hypothesis. Any extra fantasy outside the cardinal assumption immediately gives a touch of irresponsible silliness to the invention."
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.816
Re: SF JE MRTAV ŽANR
« Reply #805 on: 24-10-2017, 10:17:21 »
Izgleda da je mogao da stane ceo odeljak. Od poslednjeg samo naslov. Možda ugovorim sa nekim objavljivanje.

Moguće da je dodatne nevolje izazvao Darko Suvin krajem sedamdesetih godina. Teorija da je SF definisan postojanjem “novuma” izgledala je kao konačno rešenje. Ispostavilo se, da insistiranje na “prečem pravu” SF motiva otvara Pandorinu kutiju. Odjednom, najveći deo SF je, silom okolnosti, prestao da to bude i zaglavio se u fantasy, što je pežorativ za neautentični SF.

Dalje raslojavanje dovelo je do kreacije niza podžanrova u kojima se niko ne može uspešno snaći. Zanimljivo je na ovom mestu napomenuti da u SAD, u brojnim knjižarama koje sam obilazio, nikada nisam našao policu sa natpisom bilo kojeg podžanra. Tamo je sve i dalje –fiction. To mi daje pravo da svoju literaturu isključim iz svih mogućih klasifikacija i da poštujem samo svoju definiciju SF:

Naučna fantastika je lična priča smeštena u pomereno vreme i/ili prostor.

Nije obimna po dužini, ali obuhvata sve što meni odgovara. Priča mora da bude autentična, a originalan SF motiv kao neophodno sredstvo da bude ispripovedana, baš i ne.

Da li je SF crk’o ili ipak nije?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.