Author Topic: Vladimir Uzelac - Kriminalistički roman u socijalističkoj Jugoslaviji  (Read 1572 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.887
    • IP Tardis
Kriminalistički roman u socijalističkoj Jugoslaviji : popularna kultura, kriminal, ideologija i društvo / Vladimir Uzelac

Beograd : Srpski genealoški centar : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2015



Fizički opis   248 str. ; 17 cm
Zbirka   Etnološka biblioteka ; knj. 84
Napomene   Tiraž 500
Bibliografija: str. 239-245
Summary: Crime Novel in Socialist Yugoslavia : popular culture, crime, ideology and society.
ISBN   ISBN 978-86-6401-006-1 (SGC; broš.)
Predmetne odrednice   Mihailović, Živorad (1920-2004 - Kriminalistički roman)
Nikolić, Milan (1924-1970 - Kriminalistički roman)
Književnost - Ideologija - Jugoslavija - 1945-1969
Kriminalistički roman - Socijalizam - Jugoslavija - 1950-1969
Krivična dela - Jugoslavija - 1950-1969
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.887
    • IP Tardis
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.998
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Pročitao sam monografiju Vladimira Uzelca KRIMINALISTIČKI ROMAN U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI. Uprkos tome što je reč o naučnom radu koji je pisan u sklopu postdiplomskih studija, ova knjiga sadrži dosta nepreciznosti, proizvoljnosti i u procenama i u samom rečniku kojim je napisana. Istraživanje je ponajmanje sistematično urađeno baš u domenu analize romana Milana Nikolića i Šilje Mihailovića pošto je uzet vrlo mali i vrlo repetitivan uzorak koji ni po čemu nije relevantan osim po autorovom pravdanju da “nije mogao da nađe više njihovih romana” iako je sasvim sigurno mnogo više romana ovih pisaca dostupno u šta sam mogao i lično da se uverim.

Šteta je što se autor nije u dovoljnoj meri osvrnuo i na biografiju ovih pisaca pošto bi mu ona svakako mogla dati niz korisnih smernica. Ne samo što je Nikolić, a o tome su dosta pisali i Nenad Polimac a čini mi se i Ratko Radunović, imao skoro pa kopiju flemingove biografije već je Mihailović izgradio karijeru kao kolumnista. Dakle, Nikolić se uklapao u profil pravog avanturiste, obaveštajca i bonvivana koji piše a Mihailović u profil insajdera koji zapravo govori o pravim slučajevima i samo ih fikcionalizuje.

U domenu krimi literature ličnost pisca igra važnu ulogu, o čemu govore ne samo biografije velikih pisaca ovog žanra koje su mahom senzacionalistički formulisane i dobro poznate čitaocima, već i činjenica da su najproduktivniji pisci krimića kod nas, a Uzelac ovde pominje Mitra Miloševića recimo, pisali pod stranim imenima, kako bi delovali kao stranci, kao uostalom i sam Miloš Crnjanski.

Otud recimo vrlo važan segment je obrada tog javnog profila pisaca (Šilja ima zanimljivu i kontroverznu biografiju, kao i živog i vrlo poznatog potomka Gordanu Sušu) i njihove odluke da budu retki među onima koji su se javno opredelili za ortodoksni krimić. To ima i jednu dodatnu dimenziju, naime - krimi pisci kojima se Uzelac bavi bili su propagandisti, dakle imali su barem dva sloja na osnovu kojih bi mogli biti odbačeni od kulturnog establišmenta.

Kad je reč o romanima, analiza je repetitivna a uzorak opet pa nije relevantan jer su skupljeni samo romani koji je Uzelac pribavio a ne ključna dela koja mapiraju njihov opus. Stoga, sve što piše o Nikoliću i Mihailoviću ostaje zanimljivo ali nažalost nekompletno.

Šteta što nisu obrađene već samo pomenute ekranizacije ovih pisaca koji su bili zapaženi pioniri krimića za bioskope kod nas, naročito jer POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA mnogo više liči na francuski Novi talas nego na neki propagandistički krimić, za razliku od Čapovog X-25. Šiljina ekspertiza u tom domenu, opet vrlo zanimljivo ostaje “istinita priča”.

Stil ovog rukopisa je vrlo često rogobatan, a neke pretpostavke koje iznosi nisu dovoljno fundirane, pa recimo nema puno konkretnih primera otpora prema šundu, nema puno jasnih informacija o mehanizmu kako su izdavačka preduzeća funkcionisala itd. Zatim, ima nekih pretpostavki koje su prilično deplasirane, tipa dokazivanje kao da je u SFRJ mogla postojati gotovo mistka zabrana pominjanja kriminala kao u SSSR, što naravno nikada nije bio slučaj.

Uprkos brojnim nedostacima, ova knjiga ipak može biti dosta korisna pre svega zbog toga što uprkos nekompletnom istraživanju pokazuje određene zanimljive rezultate, i ukazuje manje obaveštenoj publici na izvesne autore i dela u našoj književnosti.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam