Author Topic: SCALLOPOVI TRIPOVI  (Read 7337 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
SCALLOPOVI TRIPOVI
« on: 06-06-2015, 11:02:41 »
Tekstovi koje ću postavljati na ovaj topik ne pripadaju književnoj teoriji, ali praksi svakako pripadaju.


O KRATKIM PRIČAMA
 
Neko će se zapitati zašto o kratkim pričama, ako je opšti ukus (trend) i pisaca i čitalaca, a to znači i izdavača (ko još sumnja u činjenicu da izdavači odlučuju o vašem ukusu?) - roman.  I to ne roman kao celina, nego roman u više tomova. Logika je jednostavna, ako se nešto kupuje i čita zašto bi se menjali pisci i pisanija? Neko mi je skoro sugerisao da se “komercijalnoj literaturi” ne možemo suprotstaviti. Nisam čuo goru sintagmu od ove, ako nije i suštinski oksimoron sa kojim se suočavamo.
 
Uvek sam verovao da je pisac deo svog rukopisa. Pa, kako verovati komercijalnom piscu, jer i takav postoji, ako postoji “komercijalna literatura”? Ona je tu, među nama i vi je čitate. Pa, gde je onda taj pisac koga možemo da prepoznamo u njegovim delima? Naravno, u nekomercijalnom izdavaštvu, kod malih izdavača koji u kalkulacijama izdanja nemaju stavku autorskog honorara i u široko rasprostranjenom samizdatu, jer je danas prilično lako izdati knjigu, ali i praktično nemoguće izvući uložene novce. To za pisce koji pripadaju svojim knjigama i nije neka prepreka.
 
 Zašto, onda, kratke priče? Zato što knjige nisu samo za čitanje nego i za pisanje. Kako pisac da u svoje delo unese svoje misli i osećanja ako nije pravovaljano pripremljen? Kako da dosegne do književnog dela duge forme, ako nije savladao kratku formu? Često se suočavamo sa pričom o talentima, ali talenat nikada nije dovoljan ili presudan da bi se napisalo dobro i uspešno delo. Kao i svi drugi kreativni poslovi i dobro pisanje zahteva, pored talenta, određena znanja i veštine. To Ameri skuckaju u TKS (talents, knowledge, skills) formulu. Talenat je poželjan, a znanje i veštine su obavezni. Talenat je nešto s čime se u određenoj meri rađamo, a znanje i veštine se stiču. Zato pisac mora najpre da savlada pisanje kratkih priča, da bi dospeo do dugih književnih formi, romana, na primer.
 
Ako se vratim tridesetak godina unazad, kada sam poželeo da se izrazim i u žanru naučne fantastike, naravno da je pisanje kratkih priča bilo samo put koji mora da se pređe da bi se dospelo do romana. Pišući i objavljujući sve duže priče, nekako sam dospeo i do romana. Do objavljenog romana, da, u obliku štampane knjige. Usput sam smetnuo s uma da su i zbirke priča knjige. Doduše, malo ređe u izdavačkim programima, ali se ne može reći da nisu postojale. Jednostavno, ciljevi koje smo sebi postavljali su kratku priču videli kao iskušenje kroz koje se mora proći.
 
Postoji kod kratke priče još nešto zbog čega smo počeli da je izbegavamo u izboru obima rukopisa. Svaka kratka priča odnese sa sobom i dužu formu koju osnovna ideja obično nosi u sebi. Zašto bismo pisali kratku priču, ako bismo mogli, opušteno, da napišemo dužu? Činilo se da kratkom pričom arčimo mogućnost da se napiše i objavi duža ili mnogo duža priču. Na ovom mestu bih skrenuo pažnju na nešto što smo obilno zanemarivali. Vremenom se ispostavilo da svaka dobra ideja ima svoj mogući obim u pisanoj interpretaciji i da nije svaka ideja roman, pa ni svaka priča loš pazar.
 
Trebalo je da prođe dvadesetak godina da bih shvatio da kratka priča u sebi nosi nešto više od fizičkog obima. Online književna radionica na forumu Znak Sagite, negde 2011. godine, postavila je nove izazove. Mesečni ritam radionice se učvrstio na 6000 karaktera, sa proredom, što za spisateljske početnike znači nekih tri i po stranice da bi se priča oblikovala. Teme su, zbog poređenja, bile zadate, a u okviru njih bilo je potrebno napisati dobar uvod, to znači nešto zbog čega bi čitaoci čitali, proći kroz zaplet i rasplet, u literaturi se to naziva twist ili preokret, i efektno zaključiti priču. Takođe, bilo je očekivano da likovi koji nose priču budu pažljivo oblikovani, da bi čitaoci, udruženi sa njima, ispratili priču.
 
Radionica je, za oko četiri godine donela skoro trista kratkih priča, veliki broj je u štampanim izdanjima dospeo i do izdavačkih programa, a ja sam završio sa petnaest napisanih kratkih priča. Nakon pauze od dvadeset godina bilo je to veliko iznenađenje za mene. Ispostavilo se da su kratke priče značajnije za kvalitetno pisanje nego što sam mislio. One usredsređuju pisca na priču koju pripoveda, sprečavaju bespotrebno natrpavanje teksta, ograničavaju preteranu upotrebu prideva i skreću pažnju na neumerenu upotrebu anglicizama. Čista fajda za pismenost kako pisca tako i čitalaca.
 
Zašto, još, kratka priča? Zato što je pisanje literature kao bavljenje vrhunskim sportom. Pauze u pisanju znaju da budu pogubne za pisca. Koliko ste filmova gledali, a u njima pisac ima spisateljsku blokadu?  Ništa od toga. Pisac koji ne piše gubi mekoću u rukopisu, kao što sportistima zakaže mišićno tkivo, povrede postaju češće, a kondicija nikakva. Ne možeš trčati maraton ako prethodno ne pretrčiš stotine kilometara, različitim deonicama i tempom. Svojevremeno smo se divili Isaku Asimovu koji je preko dvadesdet godina pisao prosečno stranicu dnevno. Pa, ako je pisanje romana maraton, pisac mora da piše i kratke priče.
 
Ako sam, još na početku, pisca i čitaoca stavio u istu ravan, koja je, onda, fajda čitaoca od kratke priče? Najpre, još jedno pitanje: koliko ste knjiga započeli da čitate, a koliko i dovršili? Čini mi se da nedovršeni pisci imaju isto toliko „dobrih početaka“ priče, koliko i čitaoci nedočitanih knjiga. Nekako je bolje u nekoj zbirci priča pronaći nekoliko dobrih priča kojih će se čitalac sećati, nego imati gomilu knjiga za koje se nećemo sećati ni zašto ih nismo pročitali do kraja.
 
Na drugoj strani, postavlja se i pitanje koliko, gde i kada čitamo. Retko se ima prilika da se čitanju može posvetiti više sati odjednom, čak i kada priča „uhvati pa ne pušta“. Čita se na mah, na svakom mogućem mestu gde nema ometanja. Viđam ljude koji čitaju na dugim i kratkim putovanjima, u gradskom prevozu (ako se ne zamajavaju mobilnim telefonima i igricama), na plažama gde se uz dobru knjigu obavezno pregori na suncu, a znam da čitaju i u kući, u toaletu gde nema ometanja, retko u krevetu dok ne zaspu.
Ako se već tako čita, da li je čitanje kratkih priča pogodnije od čitanja romana? Nije, ali ima razlika. Ne moraju se čitati redom, ne mora se čitati više priča odjednom, one dobre, pročitane, obavezno se duže motaju po glavi, razmišlja se šta je još moglo biti napisano u tim pričama, praktično, čitalac nastavlja da misli svoju knjigu o pročitanom.
 
Na kraju, zašto pišem o kratkim pričama? Naravno, zato što sam nedavno objavio Zbirku sa 42 kratke priče za koju se nadam da će podjednako prijati kako čitaocima, tako i pscima koji još nisu prodrli u dostupne tajne pisanja. Ovim drugim posebno.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #1 on: 06-06-2015, 11:16:27 »
SADRŽINA ILI KARAKTERI

Današnji čitaoci veruju da priču nosi dobra ideja. U to, u priličnoj meri, veruju i pisci. Posebno oni koji se spremaju da postanu pisci. Koliko je biografija i autobiografija objavljeno lako bismo mogli poverovati da je to tačno. Izdavači, bibliofili, pa čak i knjižare izdvojiće takve knjige u posebne police sa dokumentarističkom prozom. A dobra dokumentaristička proza nikad nije dokumentarna ili je dosadna. Odnosno, mogao bih da potpišem i da nikad nije pouzdana. Bez doze fikcije svačija biografija je dosadna ili sadrži detalje koji autoru nisu po meri ili mogu da ga kompromituju. Mora se nešto i izmisliti ne da bi priča bila zanimljivija, nego da bi likovi bili primamljivi i stekli poverenje.
 
Ako prihvatimo da je literatura nemoguća bez fiktivnih elemenata, onda je razlog da se njima opravdava bilo priča, bilo likovi koji je nose. Detaljno gledano, Čerčilovi memoari podjednako sadrže fikciju, koliko i i životne priče osoba poznatih iz tabloidnih izdanja. Niko nije imun od potrebe da ulepša svoju sliku i svoj svet. Time mogu da okončam priču o dokumentarnim delima. Na drugoj strani, na više mesta u svojoj prozi naglasio sam da legende znaju da budu pouzdanije od istorije. Ako je to tako, a jeste, onda su, više od legendi, istorije, netačne istorije i nepouzdane istorije, beskonačni izvor tema za priče i pisanu reč.

Zašto je sa legendama teže? One su u postavci već nepouzdane i teže ih je nekom novom interpretacijom dovesti u pitanje. Već su naizgled nepouzdane. Ovde ću dati jedan izvrstan primer. Bilo koga da pitamo odakle je i kako Jason krenuo sa Argonautima po Zlatno runo, svi će reći da je to Jolk. Dotle je legenda stabilna i najverovanije je da se tako nešto dogodilo. Sastav posade je pomalo klimav, kao i usputni doživljaji i osvajanje Zlatnog runa. Nepouzdanost eksalira sa povratkom, tako da se legende račvaju čak u četiri pravca. Prvi nas vodi istim putem kojim su i došli, ta nema ambicija za nove doživljaje. Sledeća dva koriste okolnost iz osnovne priče da je potera za Jasonom okončana negde kod ušća Ištara (Dunava) u Crno more. Vode nas Dunavom sve dok je plovan, što ukazuje da je i tada Grcima to bilo poznato, jedino je prelaz do Jadranskog mora zagazio u potpunu fantaziju. Neko je morao da nosi Argo preko gudura do mora, ko Klaus Kinski svoju operu na Amazon. Ali, ako je on mogao... Četvrta varijanta povratka nas ponovo obaveštava o antičkim spoznajama sveta. Vodi preko Kaspijskog jezera, Arabije i Egipta. Dakle, mašta može svašta, ali je osnovna priča nedodirljiva. Zato ću ja snažno verovati da je Jolk postojao negde pod obroncima Piliona, tamo gde je danas Volos, iako nikada nije pronađen nikakav trag postojanja.

Na ovom mestu moram da naglasim da iako se čini da prethodni odeljak nema nikakve veze za naslovom, on tu vezu itekako ima. Iako je postavka ili kako bismo to moderno rekli – seting, potpuno održiv i podsticajan, da sad ne ukazujem na neke druge mogućnosti izmeštanja i pripovedanja, likovi su krokiji ličnosti prisutnih u korpusu legendi tadašnjeg vremena, bez ikakve povezanosti sa samom pričom.

Da bismo se potpuno vratili temi, pomenuću i potpuno savremeni slučaj. Nedavno sam imao razgovor sa osobom koja piše knjigu o svojim doživljajima. Slušao sam skoro sat i po i, moram da priznam, njegova priča je bila obilata, sa puno neverovatnih detalja, ali sadašnjost je neverovatna, pa nisam imao razloga da mu ne poverujem. Na kraju sam ga pitao: „A koji likovi nose priču?“. Čovek se zabezeknuo i rekao: „Pa, ja.“ Uopšte nije bio svestan da se kroz dobru priču ne može bez dobrih likova.

Naravno, mora se napomenuti da u pripovedanju ili narativu, podjednako mogu da budu prisutni kako sveznajući tako i nepouzdani pripovedač. Isto tako, mora se uvažiti da pripovedač i nije lik u pravom smislu. Zgodno je pisati iz prvog lica, može čitalac uveravati ili obmanjivati, ali, kad čitalac izgubi poverenje, bilo koji da je slučaj, ceh plati knjiga. Takođe, da iskoristim priliku, pripovedanje u prvom licu osakaćuje priču u svim detaljima gde pripovedač nije prisutan. Zato je, ponekad, daleko zgodnije pisati iz trećeg lica. Tada narator postaje samo jedan od protagonista i poverenje se uspostavlja na nivou učesnika u priči. Mnogo cenim pisanje iz drugog lica. Tada narator postaje sagovornik u izravnom kontaktu sa čitaocem. Može da bude prelepo, ali je teško za pisanje i ne bih ga preporučio neiskusnima.

Zašto su, onda, likovi u priči toliko važni da ih stavljam u isti red značajnosti kao i sadržinu priče? Po svoj prilici zato što čitalac ima potrebu da bude vođen kroz priču. Zapravo, ne vidim odnos sa knjigom kao čitanje nego kao druženje pisca sa čitaocem. Ako likovi koje je pisac odabrao nisu dobro odabrani, nema te priče koju će čitalac podneti od početka do kraja. Čitalac počne da se sudara sa protagonistima, počne da u njih sumnja, da preispituje njihove motive i postupke i odustaje. Mada, to nije nemoguće i kad su likovi savršeno odabrani.

O čemu se radi? Napišem da može da bidne, ali ne mora da znači. Svašta! Kad pisac bira glavnog protagonistu za svoju priču mora da bude siguran da je ovaj u stanju da vodi priču od početka do kraja. Kad ga jednom postavi mora da mu prepusti priču. Nedopustivo je da pisac u toku pripovedanja povremeno „šapne na uvce“ svom junaku šta mu je činiti. Takvi ispadi degradiraju priču i ona pravolinijski dospeva u oblast neuverljivosi. Nezavisan protagonista ponekad učini ono šta pisac ne želi. Ko je kriv piscu? On daje protagonisti to ovlašćenje. Ipak, zgodno je imati nezavisne likove, oni su ponor u koji se pisac svojevoljno upušta. To je onaj „božanski put u nesvesno“ o kome je pisao Frojd. Kad god se tako nešto dogodilo u mojim delima znao sam da sam dosegao željeno.

Ako je toliko važna karakterizacija jednog protagoniste, koliko je važno dobro postaviti sve likove – casting? U dobroj priči svi likovi moraju biti dobro odabrani. Broj likova važnih za priču srazmeran je dužini priče. Kratka priča podnosi do dva lika. Ako je manje od dva priču preuzima narator. Meni su jako zanimljivi TV serijali. U njima, po nepisanom pravilu, operiše oko šest likova. Osim zajedničke, svaki nosi i sopstvenu priču. Roman nema ograničenja, ali postavka mora da vodi računa u kom planu priče se likovi postavljaju. Glavni likovi se oblikuju do detalja, sa njima se čitalac, uglavnom, druži tokom čitanja. Sporedni, kao manje važni daju se u opštim crtama, najsporedniji kao crtice. Lako je zamisliti napisano ako sve posmatramo kao fotografiju sa nekog prazničnog skupa ili kao crteže u nekom stripu. Značajni likovi su u središtu, sa svi potrebnim detaljima, sporedni samo kao informaciju da su prisutni. Ako, kojim slučajem, pisac pretera sa karakterizacijom nevažnog lika, rizikuje da čitaoca usmeri u pogrešnom pravcu i da se u nekom trenutku raziđu.

Da bi likovi bili u stanju da odigraju namenjenu ulogu, pisac pri odabiru likova mora da vodi računa o tome da budu delotvorni. To znači da njihovi karakteri moraju da budu oblikovani tako da ispune zahteve koje je pisac pred njih postavio. Ako se od njih očekuje da se u nekom trenutku sudare u priči, onda ti likovi moraju biti skloni takvim sudarima. Na drugoj strani, previše slični likovi mogu da postanu dosadni. Jesti li prisustvovali razgovorima koji zamiru zbog suvišnog saglasja u mišljenju? Karakterno dovoljno različiti likovi su dobitna kombinacija za uspešno vođenje priče. Previše različiti će, ličnim raspravama i konfliktima izvan potrebe priče, ometati pisca.
 
Ne postoji savršen savet za odabir likova. Većina pisaca će se snalaziti kako zna i ume, može i to da bude uspešno, ali za one koji žele da posvete malo više pažnje na početku pisanja, da bi se manje spoticali, evo par mogućnosti koje mogu da pomognu. Zodijak i nije nešto naročito pouzdan, ali i većina čitalaca se sa njim negde u životu susrela, pa može da bude delotvorno. Neka pisac pročita nešto o zodijačkim karakterima i neka odabere, kao u supermarketu. Nešto pouzdanije i upotrebljivije je iščitati u Jungovim sabranim delima, odeljak o karakterima. Tamo su opisana četiri vrlo prepoznatljiva karaktera, udvojena odnosom prema okolini, odnosno, ekstravertnošću ili introvertnošću. Od osam karaktera u ponudi, pisac će lako prepoznati svoje likove.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #2 on: 11-06-2015, 09:04:45 »
NEKO, NEKI, NEŠTO, NEKOLIKO


Čitam domaćeg autora i tu i tamo se spotičem o sitnice koje je lako bilo izbeći. Ne boli, ali svrab je svrab. Jedan savet piscima:


Kad god vas uhvati nezdrž da upotrebite jednu od četiri reči u naslovu, zaustavite se i razmislite da li baš morate da je upotrebite. Jer, ako je upotrebite nećete reći čitaocu ništa pametno; ni oni neće znati ono što vi niste znali da napišete. Samo ćete pokazati da ne znate.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #3 on: 11-06-2015, 09:34:28 »
Što?

"NEKOLIKO LEŠEVA", "NEKO KOGA SAM VOLEO", "NEŠTO ŠTO PUZI U MRAKU"...

Ovo sam smislio u trenu, ali siguran sam da su to sasvim dobri naslovi....

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #4 on: 11-06-2015, 10:00:19 »
Baš zgodno. Volim kad smisliš u trenu. Sad mi pomozi oko toga šta sam saznao iz tvojih naslova. Koliko je "nekoliko"? Više od jedan. Manje od sto, od deset? Koliko? U čemu se razlikuje ako je naslov LEŠEVI. I to je više od jedan. NEKO koga si voleo je žensko, muško, dete, roditelj, glumac? Biće da je muško, čim je "koga", a ne "koju". Jel' to LGBT priča? U trećem naslovu je suvišno i "što". Pokušaj na engleskom: SOMETHING THAT CRAWLS IN DARKNESS. Taj naslov nikada ne bi prodao. Može li IT CRAWLS IN DARKNESS?
 
Nisam napisao da je zabranjeno, nego da treba razmisliti.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #5 on: 11-06-2015, 10:17:03 »
Pa u tome i jeste štos kod naslova. Zašto bih ja već u nazivu otkrio da li je LGBT priča, ili koliko je leševa u pitanju?

Ajde, da navedem jednu primedbu urednika na jedan od mojih naslova.

Prvobitni naziv priče je bio "Brat Ignjat". Nažalost, taj Ignjat je bio najvažnija figura priče i glavni zlikovac, što se tek na kraju otkrivalo. Dakle, naziv je otkrivao ključni prelom priče, pa mi je sugerisano da se naziv promeni, tako da je priča  najzad objavljena kao "Neobični događaji u Gradištanskom manastiru".

Naravno da može da bude "ONO ŠTO PUZI U TAMI", ali sam pokušavao da nađem naslove sa rečima koje si prozvao kao nepoželjne.


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #6 on: 11-06-2015, 10:46:42 »
Ti si u vrhu srpske scene fantastike i može ti se. Pišem za one koji se tog vrha nisu domogli i za one koji misle da bi mogli bolje da pišu. Doći će i naslovi na red, samo još nisam siguran da li da koristim primere naših objavljenih naslova ili da se bavim samo sa svojim naslovima.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #7 on: 07-07-2015, 11:15:58 »
SF LITERATURA, FILMOVI I TV SERIJE


Ovih dana se skoro svakodnevno sporim sa osobama koji mi kao primere za SF literaturu nude SF filmove ili SF TV serijale. Meni to blage veze nema jedno s drugim, izneo sam niz argumenata zašto je tako, ali nesporazum traje. Da li je razlog što se malo čita, a mnogo gleda ili je nešto drugo u pitanju? Voleo bih da saznam da li još neko misli kao ja ili sam samo ja u krivu.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #8 on: 07-07-2015, 11:36:28 »
Teško je napraviti oštar rez, dragi moj Scallope. Sećaš li se šta si mi više puta prebacivao? Da na moje pisanje preteran uticaj imaju upravo filmovi. Koliko god se ti sad žestio, ja nisam jedini koji to vuče na leđima poput krsta. Medij je medij, a fantastika je fantastika. ma koliko mi pokušavali da razdvojimo stvari.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #9 on: 07-07-2015, 12:33:45 »
Ako si pažljivo pogledao Mićin spisak SF literature u poslednjih trideset godina primetio si da se odnosi na originalne SF romane. To znači da ne podrazumeva pretabavanje tuđih motiva. Po takvom kriterijumu tvoje priče vuku na drp off. Razumem ja da je originalnost teret, ali u SF-u on postoji da bi se sa njim nosio. Hajde da pogledamo jednu banalnu sliku.


Zombi je izvorno karibski motiv oduzimanja ličnosti pojednica ritualnim provođenjem kroz smrt. Nekome se motiv kojim se ne mora dokazivati zlo antagoniste dopao, pa su generisane priče sa zombijima kao smrtnom opasnošću. Onda je ispalo da ne funkcionišu bez masovnosti, pa je uveden motiv zombifikacije infekcijom. Tako je pretnja postala masovna i prilično zgodna za vizuelno prikazivanje. Samo dobra šminka koju i u Srbiji spretni mogu da realizuju. Posledica je masovno filmovanje pa i TV serijalizacija jeftine pretnje i sudaru sa njom. Veza sa SF literarnošću, osnovnim motivom ritualne i individualne zombifikacije i traljavi pokušaj da se masovnost ostvari infekcijom nestaje u produkcionoj potrebi da se zadovolji dostignuta gledanost. Danas se bave "brzim" zombijima, Bože pomozi. Tako, kad upotrebiš zombije u svom pisanju, samo si čalabrcnuo iz prekuvanog lonca.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.919
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #10 on: 07-07-2015, 13:00:54 »

Priznajem da nisam imala strpljenja da pažljivo ispratim raspravu na temi ''SF je mrtav žanr'', mada je bilo dobrih momenata...Recimo ono kad je Bata napisao da je SF socijalno irelevantan. Ili kad nas je Stipe podsetio na ''Šljivu''. :lol:
 
Da sam bila strpljivija možda bi mi se samo kazalo, a pošto nisam, moram da pitam: kako je uopšte došlo do toga da sa posebno podvlači kako film i knjiga nisu isto? :-?
 
 
 
 
 
 

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #11 on: 07-07-2015, 13:30:45 »
Ja sam postavio tezu da je SF literatura individualno delo, a SF film i SF TV serije kolektivno. Nažalost, nisam uspeo da na tom nivou zadržim raspravu. Svi su imali primere sa filma, TV, pa čak i kompjuterskih igara (da ne kažem - igrica).
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.224
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #12 on: 07-07-2015, 13:34:31 »
For vot its vrt, ja sam na Skalopovoj strani ovde - jasno je da mnogo više ljudi danas troši nekakvu fantastiku putem televizije i bioskopa, ali jasno je i da su kinematografija/ televizija i književnost odvojeni mediji sa odvojenim istorijama žanrovskog razvoja i da mnoga pravila u žanru ne važe u oba medija već na ime te istorije. Plus ta logistička komponenta - pisanje i objavljivanje napisanog je uglavnom posao koji obavlja mala grupa ljudi, nekoliko stotina puta manja od onog što je potrebno da bi se snimio film ili serija - koja ima veze i sa budžetima, a koja u mnogome utiče na ono što delo pokušava da kaže.

ridiculus

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.949
    • Strahoslovni domen999
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #13 on: 07-07-2015, 13:52:54 »
@Meho

Eh, sećam se vremena kad ti ovo:

pa čak i kompjuterskih igara (da ne kažem - igrica).

ne bi oprostio nikom...

Što se tiče ostalog, pa, da, scallop je u pravu, ali u određenom kontekstu. Kada se gleda u kontekstu publike - kako ova prihvata i shvata SF, popularnost žanra i ostalo - ne može se bez filma. Dobro, može, ali propustiće se mnogo toga.
Znate... u početku beše Šala, i Šala beše...itd

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #14 on: 07-07-2015, 14:17:15 »
Ridiculus, poenta je da li je literarni SF žanr mrtav ili ne? Dok to ne utvrdimo ne zanima me ništa drugo. Smatram da me SF film i SF TV serije spopliću. To ne znači da kasnije ne možemo o tome. Aman, studiram godinama strukturu SF TV serije Stargate i njegovih spinova!
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 48.224
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #15 on: 07-07-2015, 14:17:51 »
Pa valjda je jasno da Scallop dodaje to "da ne kažem - igrica" samo da se naslađuje mojim reagovanjem. Al pošto sam došao da ga podržim, ne bi išlo da se tu nešto sada odvlači pažnja od te podrške reagovanjem na odveć jasan šlagvort.

Apropo diskutovanja o žanru, može naravno da se sve stavlja u istu diskusiju al da budu jasne te istorijske i logističke razlike i da se jedan isti argument ne poteže za oba medija jer ne stoji.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #16 on: 07-07-2015, 14:25:24 »
Dobro, priznajem. Treba vas cimati povremeno.


Hajde sad da pretpostavimo da bi neko domaće SF delo moglo da postane podloga za SF film. Shodno procesu cimanja, neka to bude priča "Predveče se nikako ne može". Domaći autor, sjajna priča, privuklo pažnju jednog od najodgovornijih domaćih dramaturga, dobili nešto para i - snima se. Do sada znamo da glavnu žensku ulogu igra Stanija. Da li bi dramaturg mogao da nas obavesti koliko je morao da odstupi od osnovne priče?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #17 on: 07-07-2015, 15:11:43 »
Po takvom kriterijumu tvoje priče vuku na drp off. Razumem ja da je originalnost teret, ali u SF-u on postoji da bi se sa njim nosio.

E Scallope, Scallope...  Čak ni drp off ne može svaka budala napraviti. I za to treba imati šlifa. Kao što jednom rekoh, orginalnost je precenjena kategorija i najčešće vodi u zatvorenost i nerazumljivost. 

Linkin

  • 3
  • Posts: 1.800
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #18 on: 07-07-2015, 16:27:35 »
najčešće vodi u zatvorenost i nerazumljivost. 

S ovim delom bih se složio.

Mene preplitanja snova i jave provociraju pošto mi se čini da tu još ima dosta prostora za originalna rešenja.

Ali, kompleksne koncepte je teško nedvosmisleno prikazati ako postoji element velike nepouzdanosti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #19 on: 08-07-2015, 09:23:42 »
Nemam ja ništa protiv da Stipan postavi SF podžanr obavezne neoriginalnosti, niti da Linkin generiše novi žanr koji će se zasnivati na snoviđenjima, ali to neće biti SF. Ti stavovi demonstriraju nerazumevanje osnovnog modela, što razjašnjenja nikako ne čini lakšim.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Linkin

  • 3
  • Posts: 1.800
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #20 on: 08-07-2015, 09:34:02 »
niti da Linkin generiše novi žanr koji će se zasnivati na snoviđenjima, ali to neće biti SF. Ti stavovi demonstriraju nerazumevanje osnovnog modela

Pa dobro, šta ću sad, nek onda generišem novi žanr, ako to nikako ne može biti uključeno u osnovni model SF-a.

Eto, nikad mi ne bi palo na pamet da se tako lako generišu novi žanrovi. Smem da vas parafraziram da sam svojim pričama zapravo otkrio novi, autentičan žanr?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #21 on: 08-07-2015, 09:43:11 »
Ne. Bolje da napišeš da nikada nisi pisao SF. Ionako kažu da je mrtav.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Linkin

  • 3
  • Posts: 1.800
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #22 on: 09-07-2015, 12:02:00 »
Svašta se nagađa, ali malo ko zna tačno. Ako je verovati mojoj priči "Poslednji dani Domino Fluksa" nije još umro, već se ponovo probudio nakon dugog sna.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #23 on: 09-07-2015, 14:10:04 »
A, ako nije verovati tvojoj priči? Ti imaš priču? Gde je to izašlo? Zar ti nisi jedan od kursista kod Bobana?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #24 on: 09-07-2015, 20:30:45 »
Nemam ja ništa protiv da Stipan postavi SF podžanr obavezne neoriginalnosti, niti da Linkin generiše novi žanr koji će se zasnivati na snoviđenjima, ali to neće biti SF. Ti stavovi demonstriraju nerazumevanje osnovnog modela, što razjašnjenja nikako ne čini lakšim.

Neću se složiti s ovim. Nije svaka moja priča SF, ali dobar deo jeste. Priznao ti to ili ne, ti to dobro znaš. Ako tvrdiš da se moje priče ne uklapaju u "osnovni model", onda te moram podsetiti na dve svoje apsolutno svemirske priče: "Dah lokomotive" i "Carstvo Venere". Daj, reci mi gde one odudaraju od opšte prihvaćenih kanona?

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #25 on: 09-07-2015, 21:04:00 »
Zar nisi primetio da ne moraš da se složiš? Sa mnom niko ne mora da se složi. Apsolutno mi je svejedno. Ali, ako neko od mene nešto nauči, garantujem da je dobro pazario. Sam si kriv što sam prestao da čitam tvoje priče, pa mi neke priče više ne dopiru do čitanja.


Meni je na ovom topiku sada cilj da definitivno razdvojim SF literaturu od SF filmova i TV SF serijala. Ovi drugi su previše zavisni od producenata, režisera, nadobudnih scenarista i tržišne utakmice, pa od originalnosti ništa. Da ne pominjem uverljivost. To ne znači da ih izbegavam, ali SF filmovi su posrnuli zbog novih tehnoloških mogućnosti i češće vidim šta je neko učinio mogućim na filmu, nego uverljivim u SF prostoru. Na drugoj strani, volim neke SF TV serijale, ali se pogubim koliko radi drp off, pa mi ti i nisi ekstrem. Recimo, "Stargate" mi je bio zanimljiv, ali je u njima procenat originalnosti na beznačajnom nivou. Neverovatno je da su dva puta (u SGT1 i Atlantis) uspeli da ponove iste drp offove. Pukli su na SGT Universe, gde su mislili da će serijal sam da se postavi. Od novijih serijala uhvatio me je Person of Interest zbog fine postavke AI. Međutim, i taj serijal posrće zbog toga što je u prvom planu gangsterski, pojicijski i korumpirani svet. I zbog potrebe da serijal traje. To je najgori ustupak koji se čini u oblasti SF TV serijala. Kad zamislim kako bih ja to uradio, a kod mene SF literatura ima prednost, onda bismo imali jedan dobar SF roman, ali i sa svim šansama da se u TV interpretaciji pretoči u isto što smo već dobili, a u SF filmskoj verziji u sikvele, prikvele i ostalo. SF literatura nestaje u tržišnoj varijanti. Znam to jer sam "Oko za drugi svet" pisao sa "namerama". Kao scenarista TV serijala mogao bih da ga vozam do beskraja. :(
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #26 on: 10-07-2015, 06:02:11 »
Sam si kriv što sam prestao da čitam tvoje priče, pa mi neke priče više ne dopiru do čitanja.

Pa sad... To je tvoj gubitak, ne vidim kako bih mogao da te utešim.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #27 on: 10-07-2015, 07:55:24 »
Nikako. Sa tim velikim gubitkom sam se već pomirio.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #28 on: 29-04-2018, 09:32:50 »
Tražio sam gde je načeta tema o pripovedanju i prepričavanju, ali je nisam našao ili sam suviše lenj.


Kako je i ona moj trip, mesto nije sasvim loše.


Prepričavanje se smatra nepoželjnim u literaturi i često se koristi kad neko delo treba omalovažiti. Svakako da je loše kad autor prepriča ono šta je MOGLO da bude napisano. Nije zgodno kad se osetimo zatrpanim informacijama bez kojih pisac nije u stanju da ispriča svoju priču. Verovatno bi bilo uputno da pisac pre nego što počne da piše sagleda šta će ga sve spoticati i da smisli način kako da zamke izbegne. Dakle, problem je u količini, a ne u potpunom isključivanju.


Pošto ja vidim priču kroz pitanja ŠTA? KO? GDE? i KADA?, a KAKO? ostavljam piscu i stilu koji je izgradio, otprilike je jasno na šta sve će pisac da se spoplete. Pošto je kod mene uvek reč o SF-u srećna okolnost je da više ne moramo da objašnjavamo tehniku svemirskih letova, crvotočine, potprostorne skokove, vrtloge, strune, univerzume, multiverzume i druge kontroverzume. Baš nas briga za vremenska putovanja unapred ili unazad, ako izbegnemo zamku vremenskog paradoksa, smestimo je u paralelni svet. Premetačinu kroz istoriju i praistoriju smestimo u alternativnu. Pojavu nove ili stare bolesti krstimo i napred. Ako sam nešto zaboravio jasno je: ko zaglavi u prepričavanju zbog ŠTA? sam je kriv.


KO? je već delikatnije i odgovornije. Najčešće se dogodi da autor pokuša da na brzinu otalja karakterizaciju svojih likova i to je uvek prepričavanje. Odvali poveliki pasus i imamo ga na tacni. Starost, visinu, debljinu, školsku spremu, boju kose i očiju, brkove, ožiljke, veličinu sisa, način odevanja, broj cipela i vrstu dezodoransa. Za posebne "moći" saznamo kad zatrebaju, pa se i to objasni. Ispadne potpuno nevažno, ako se dogodi da je lik nevažan za priču. Zaboravi se na njega, pa ako se neki čitalac zakači baš o taj lik sam je kriv. Zamka je i potreba da se lik "doradi" ličnom istorijom. Onda se posvetimo naklapanju o roditeljima, babama i dedama, daljoj rodbini, prijateljima i komšijama. Piscima je zgodno da ubace detalje o ranom zlostavljanju, gubitku porodice usvajanju, patologiji posttraumatskog sindroma ili silovanja i drugim uzrocima oblikovanja karaktera. Tako da je prepričavanje najčešće iskušenje u obradi likova.


Pitanje KO? je i osnovno mesto gde se SF literatura i SF film ili TV serijal dijametralno razlikuju, ali o tome bih kasnije. Malo sam se umorio.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

ratiger

  • 2
  • Posts: 172
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #29 on: 29-04-2018, 10:35:08 »
Mudro zborite, no koliko god pisali i pričali o prepričavanju čini mi se da pisci početnici i dalje nisu svesni da povremeno u zaglibe. Jeste li nekad razmišljali da napišete par praktičnih primera (napišete jedan pasus prepričavanje, i uporedo isti taj pasus napisan kako valja)? Ovako izgleda kao da je sama priča o prepričavanju prepričavanje. Show, don't tell, right?
Beta-čitam (i radim prevod na eng) roman jednog početnika, i koliko god mu pričao da mu ne treba broj cipela glavnog lika, on već kod sledećeg novog napiše i koju dioptriju nosi (dramatizujem).
E da, i napisali ste UNAZAD malim slovima, budite dosledni :)
Ima trava okolo,
i korenja okolo.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #30 on: 29-04-2018, 11:06:38 »
Mene treba razumeti, a ne čitati. Na primer, i UNAZAD treba razumeti. Tamo ima više dobrih primera. Recimo, upravo da bih demistifikovao loše i dobre strane prepričavanja, generisao sam lik Naratora. Otvoreno obavesti čitaoca kad će nešto da "objasni".Sa druge strane, prepričavanje se može neutralisati drugom u literaturi prokaženom stavkom - dijalogom. I njega sam koristio u ogromnim količinama. Likove sam gradio postepeno i najdetaljni opis glavnog lika u priči dat je kroz kafansku zajebanciju na 142. strani.


Dalje, ja nisam recenzent ni urednik, pa da se zadržavam na "konkretnim" primerima. Kad vam na Štavionici napišem da je cela priča prepričavanje, neću ništa da dokazujem onima kojima je baš ta priča favorit. Sedite pa pročitajte i prepoznajte sami.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.097
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #31 on: 29-04-2018, 11:18:08 »
(napišete jedan pasus prepričavanje, i uporedo isti taj pasus napisan kako valja)


Pa ne može neko drugi da napiše "kako valja", to može samo pisac, ili to neće biti piščevo delo, nego savetodavčevo. Da i ne spomijemo da to nije matematika pa da postoji samo jedno tačno rešenje.
We're all mad here.

ratiger

  • 2
  • Posts: 172
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #32 on: 29-04-2018, 12:30:31 »
Ni ne mislim ja na jedno tačno rešenje; jedan pasus prepričavanja može bolje da se napiše na stotinu načina, a bilo bi lepo videti i jedan da se uporedi sa prepričanim. Mislim da bi ovakve radioničarske vežbe bile korisne.

@Skalop: može li se još nekako razbiti prepričavanje izuzev dijaloga (ne sporim da je dijalog dobar)?
Ima trava okolo,
i korenja okolo.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #33 on: 29-04-2018, 12:45:45 »

@Skalop: može li se još nekako razbiti prepričavanje izuzev dijaloga (ne sporim da je dijalog dobar)?


U započetom tekstu pokušavam da tipiziram mesta gde se pisac uvali. Nisam dovršio ni odeljak povezan sa pitanjem KO? Generalno, pisac nasedne kad juri svoju priču da mu ne pobegde. Zna bar nekoliko strana unapred, boji se da mu ne izmaknu, pa skrlja ono šta misli da je "važno".


Dijalog je banalno rešenje jer se pisac suočava sa preskakanjem u čitanju, a dijalog se teže zaobilazi. Čitalac će preskočiti pasus od tuce redova, da bi se nadovezao na dijalog. Međutim, dijalog je teže prekinuti kad se zalaufa. Nadam se da primećuješ da pišem o tehnici, a o kvalitetu ću kad i ako stignem do KAKO?

Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 597
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #34 on: 29-04-2018, 12:46:13 »
Lajk

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #35 on: 29-04-2018, 12:48:20 »
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 597
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #36 on: 29-04-2018, 12:49:08 »
Laik

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #37 on: 29-04-2018, 12:54:02 »
Laik


Imao si ti mnogo boljih nagoveštaja, ali dobro je biti i laik. Nije dobro biti laik, a misliti "profesionalno".
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Palmer Eldrič

  • 3
  • Posts: 597
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #38 on: 29-04-2018, 13:00:53 »
Što? Dobro je i ne misliti ponekad... "profesionalno".


Šalu nastranu, čitam sad Grigorija Božovića, i prepoznajem ovu objašnjenu razliku ozgo između objašnjavanja... tj. prepričavanja i pripovedanja. Kad je objašnjavanje u pitanju uvek se setim onog Kortasarovog poređenja između deponije nagomilane đubretom  i objašnjenja.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #39 on: 30-04-2018, 10:14:48 »
Najpre da saberem babe i žabe. Do sada su se javila dva pisca i jedan "laik". Pregršt i naramak pisaca koji tumaraju po ZS se nije osetio potaknutim. Izvinjavam se ako nešto izgleda haotično. Pišem izravno u topik, ja to nazivam razgibavanjem. Zaustavio sam se kod ove rečenice:


Pitanje KO? je i osnovno mesto gde se SF literatura i SF film ili TV serijal dijametralno razlikuju.

Možda primećujete da insistiram na medijskoj razlici i da je vizuelno slabo mesto za inspiraciju pisca. Pisca ćemo kaštigovati za prepričavanje, u vizuelnom se podrazumeva. I dok pisac mora da nađe pogodno rešenje kako da nas upozna sa izgledom lika, kamera izvrši zadatak očas posla. Zato je moj savet da se ne žuri sa karakterizacijom glavnih likova, da se postepeno upoznajemo sa detaljima koji imaju značenje za razvoj dela. Sa sporednim likovima situacija je completely different.

Iako je na prvi pogled manje važno, pisac u njihovoj karakterizaciji ima veći rizik da upadne u prepričavanje. Osim ako ih ne utepa na vreme. Pogledajte samo neka dela epske fantastike, pa i višetomnih spejs opera, u kojima postoje čitava poglavlja o likovima. Umesto da se napinje da njihov opis smesti u tekst i samim tim poremeti ritam čitanja, pisac ih izdvoji u neku vrstu telefonskog imenika. U takvim odeljcima ćemo naći i rodbinske veze, uzajamnu povezanost, ko koga i ko s kim, pa i svašta što ima veze i sa pitanjima KADA? i GDE?. O tome ću kad stignem do tih pitanja. Naravno, postoje pisci sa dobrim ili odličnim ugovorima sa izdavačem koji nemaju problem sa objavljivanjem, ali pisci u pokušaju ne smeju da računaju sa tim.

Iskoristiću još priliku da uporedim tekstualno sa vizuelnim. Savremena tehnika snimanja ima rešenja koja nisu dostupna piscu čak i kad su sporedni likovi u pitanju. Kamera zna da se spretno zadrži na takvim likovima taman toliko da ih lako prepoznamo u delovima filma ili TV serije kasnije, kad dobiju "svoj trenutak". Lako se umeša narator koji nam "objasni" potrebno, dok je na ekranu već nešto drugo. Ubaciće i na titl ako procene da tako treba. Ipak, kao i svuda u stvaralaštvu postoji nevolja sadržana u ugovorima za glumcima.

Nijedan glumac sa iole nekakvom reputacijom neće pristati da odradi samo vizuelna prepričavanja. Makar bio potrošen glumac (glumica) zahtevaće svoje "tri sekunde u reketu". Tada scenaristi imaju problem da isfabrikuju njegov udeo. Moguće je da je to kompenzacija za sirotog pisca, njemu se sporedni likovi ponekad "otmu", ali to je druga priča. Ova vrsta filmskog prepričavanja naročito je vidljiva u TV serijama sa višegodišnjim ambicijama. Budući da je za takve serije bitno da postoji osnovni tim od pet do šest likova, a da svaki od njih ispada iz nekih drugih glumačkih kombinacija, mora da dobije "svoju" epizodu sa ličnom istorijom, iskušenjima i neznanim patnjama. Uveren sam da te epizode scenaristi otaljavaju, pa često dobijem mešavinu prepričavanja i drp-offa. Mogao bih da ukažem na niz primera, ali se nadam da svi koji malo ozbiljnije čitaju ili gledaju imaju ista iskustva.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.910
  • Homo Superior
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #40 on: 11-05-2018, 16:25:26 »
Recimo, "Stargate" mi je bio zanimljiv, ali je u njima procenat originalnosti na beznačajnom nivou.

Чак су и изглед звездане капије (тј. звезданих капија) направили по узору на скаламерију иза џизуза, која се налази на фресци Преображење у Високим Дечанима.


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #41 on: 12-07-2018, 13:29:06 »
Od likova u literaturi nikad neću odustati. Kažu: "Imaš mnogo likova." Kažem: "Nemam." Gde je problem? Neko vidi likove gde ih ja ne vidim. Kažu: "Nisi dovoljno razradio likove." Kažem: "To nisu za mene likovi." Problem sa likovima postaje složen. Da li je pisac nešto propustio ili se čitalac zakačio za protagonistu koji i nije protagonista? Moguće je i da je pisac preterao sa nekim likovima u priči, ali i da se čitalac zakačio za lik bez značaja.


Hajdemo od konkretnog. U UNAZAD postoji snaja Damjana Fileva. Neko ko je na spisak plaćenog putovanja u SAD dospeo zbog zajebancije pisca da vidi dokle ponuda "izdavača" seže. I, sad, stiže primedba beta čitaoca da su ženski likovi zapostavljeni. Prihvatanje dovodi do detaljnijeg prisustva lika u romanu, mada pisac nema nameru da tom liku da značajnost. Dobijemo lik koji je više obuzet ličnim nego zajedničkim. Da li priča time dobija? Teško. Ipak, vidimo raznolikost, jer supruga postaje brižna i obzirna, kćerka sklona rešenjima na uštrb ličnim potrebama. Da li je ustupak dodao nešto romanu? Nije. Osim opšte slike.


Mogao bih i o grupi komandosa. Najpre sam mislio da mogu da budu bezlični, ali se ispostavilo da postepeno postaju likovi. Dobili su imena, nešto karaktera i do kraja, pisac smatra da se izvukao. Moguće i da nije, ali da li raspravljamo o likovima koji do nas dospevaju iz prevoda? Čini mi se da su samo domaći pisci nezaštićeni. 
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.919
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #42 on: 12-07-2018, 15:03:49 »
Evo jednog zlobnog pitanja piscu: da li su komandosi ''vazniji'' od ženskih članova porodice i da li imaju više prava na ličnost u romanu? Sa stanovišta radnje, u romanu ''Unazad'' i muška i žesnska grupa su jednako nebitne (ili bitne). Šta je to što određuje mesto koj će imati ''gost na svadbi''?




scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.658
Re: SCALLOPOVI TRIPOVI
« Reply #43 on: 12-07-2018, 16:51:12 »
Dovoljno zlobno.  :mrgreen: 


Pisac nije razmeravao na kašičicu. Mada bi se moglo reći da su članovi porodice prtljag, a komandosi kamile u karavanu. Možda je poželjno pratiti refleks glavnog lika. Članovi porodice su prisutni iako potisnuti, a komandose od početka do kraja ne registruje. Drugim rečima, i jedni i drugi su gosti na svadbi, ali nisu ni mladenci ni kumovi ni stari svatovi ni deveri ni deveruše. Računa se ko se u kolo uhvatio, ko kolo vodio, ko zapevao i ko se zapio pa ga u ambar sklonili da se otrezni. Ipak, mora da se razlikuje ko je pred popa izašao i završio u bračnom krevetu. Valjda je to sumarni zbir likova u priči?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.